Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
poginulo, ali je i naši̓ dosta, i dođe glas za propast na Kamenici, te se vratismo, a bili smo pošli da se sa Crnom Gorom sastanemo. Požarevačka nahija. Godine 1805. razbije Milenko i Dobrnjac Afiz-pašu na Ivankovci, 6.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On se seti one strašne noći kad je gorom begao... Seti se onih strahota, onog obamiranja... pa mu pođe kapa uvis... — On je tu!... On je tu!...
pa šta mu je sad?... Što se stidi?... Pa se zahukao gorom, ne znajući ni kud ide ni šta radi... Uoči dana svadbenog užurbala se čeljad Aleksina.
Afrika
Predeo dosta živopisan; katkad, nad rečicama, krševit, pokriven gorom, skoro veličanstven. Svaki čas na njivama orači sa po jednim konjićem i jednom kamilom, upregnutim zajedno u plug.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sve što Varvara kaže, bilo je za ženu Đurđevu kao sveto pismo. Kćer kapamadžije Grozdina nije sebe smatrala ni malo gorom od tih senatorskih ćerki, pa joj je taj ženski savez udvoje, protiv nje jedne, bio dozlogrdio.
Teodosije - ŽITIJA
Da bi uverio roditelje, posla u goru lovce, i sam opremljen da goni zveri, rekavši: — Čekam vas pod gorom do ujutro. A kada nasta noć, i blagorodni što se s njim veseljahu pospaše, sa malo svojih ljudi koji su čuvali tajnu
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
je sticajem povoljnih i mističnih prilika uspeo da ga u Crnoj Gori smatraju kao ruskog cara Petra III i da vlada Crnom Gorom nekoliko godina. U ovu vrstu spada i to, što se pred katastrofu 1813. god. po Srbiji proneo glas da sanduk, tj.
Da Lika nije bila u Austro-Ugarskoj, bez sumnje bi po psihičkim osobinama svoga naroda postala drugom Crnom Gorom. Izvršio se unekoliko razvitak istih dinarskih osobina, sličan onome u Crnoj Gori, samo, razume se, u Crnoj Gori u
Često je ova vlastela pomagala sultana u ratovima sa Mlecima, s Ugarskom, s Austrijom i sa Crnom Gorom, ali samo po svojoj volji i kad je smatrala za korisno.
Ostavljali su bogate i plodne zemlje da bi se naselili u krajeve koji su sa Crnom Gorom i Likom najsiromašniji na Balkanskom poluostrvu. Uzroci su njihovu iseljavanju moralne vrste.
Boka Kotorska, odvojena Crnom Gorom od turske oblasti, bila je manje izložena, ali su podvizi risanskih uskoka ravni podvizima ostalih.
god. bunili (Krivošijski ustanak). I posle vladavine Balšića ostao je narod u tesnim vezama s Crnom Gorom, a jedno vreme je Boka u crkvenom pogledu pripadala cetinjskoj mitropoliji.
Zapadno od ove linije su usamljene kotline, okružene planinama: Kalnikom (673 m), Slemenom, Zagrebačkom gorom (1035 m) i Uskočkim planinama ili Gorjancima (1181 m). Ovaj deo Hrvatske je svojim reljefom tesno vezan za Štajersku.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
primer, da bi bila lepa i za momka neodoljiva, kada ustane ujutru na kakav svetac, govori ovu basmu: „Ja se ne umivam gorom ni vodom, već Božijom jakosti, sunčanom sjajnosti, i junačkom milosti (...).
devojčicu u ovom uzrastu kaže se još i „devojčurak“, „devojče“, „manjica“ (Hercegovina), „švigarica“ (pod Fruškom gorom), „cura“, „keva“ (Bosna), što su sve reči koje ukazuju na nedovoljno određen psiho-socijalni status ovih devojčica koje
135—163. ⁵⁸ Škarić, M. T., Život i običaji „Planinaca“ pod Fruškom Gorom, SEZ, LIV, Beograd 1939, s. 102. ⁵⁹ Nikolić, V.
, „Narodne praznovjerice“, GZM, 20, Sarajevo 1908, ѕ. 493; Škarić, M. Đ., Život i običaji „Planinaca“ pod Fruškom Gorom, SEZ, LIV, SKA, Beograd 1949, s. 103; Mićović, Lj., Život i običaji Popovaca, SEZ, LXV, Beograd 1952, s. 175.
, Srpske narodne priče, 1, Geca Kon, Beograd 1931. Škarić, M. Đ., Život i običaji „Planinaca“, pod Fruškom Gorom, SKZ, 54, SKA, Beograd 1939. Šnevajs, E.
Matavulj, Simo - USKOK
ime Primorca arhimandrita Vučetića, kojega su Bokelji s još trojicom slali da umoli cara da se Boka sjedini sa Crnom Gorom?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Posle stričeve smrti bi zakaluđeren i preduze vladu nad Crnom Gorom. Odmah je počeo borbu protiv domaće anarhije, protiv plemena koja su se međusobno tukla i protiv krvne osvete, stao
Radičević, Branko - PESME
Kad bi sada opet došô, Ma i ovaj drugi prošô! (1843, jul) PUTNIK NA URANKU Tama dolom, tama gorom, Naokolo sve počiva, Samo voda sa žuborom Sa kamena što se sliva, Samo što se kašto petli, Samo klepka što se
“ Gorom ladni vetri pire, Pa znojavo lade čelo, Iz kamena voda vire, Ladna voda krepi telo, A kad legnem, guste grane Od
“ Pa potrči bistrome izvoru, Pa dovati tu lipovu koru, Pa se napij vodice lađane, Pa ubrzaj te noge lagane, Udri gorom, po stenju se veri, Pa jagode, pa cvetiće beri.
pevni, Kao munja, kao grom — Strele, koplja, bojni mači, Junak bije, a konj tlači, Zveka, Jeka, Vriska, Piska, Gorom, dolom, junak vrvi, Gora, dola, sva u krvi.
e ka juče lovi, Pa ne može ništa da ulovi, Pa kâ juče, diže s' olujina, Pljusak pljušti, ječi grmljavina, A on luta gorom kroz planinu, Te pred jednu stigao pećinu.
Zora zori, ni sam ne znam koja, Al' je krasna, pa bila ma koja, Gorom jezde dva konjika mlada, Jedno Gojko, a drugo je Rada.
Jezde gorom oni obadvoje — Al' je nešto čudan Radivoje, Vas se nešto junak promenio, U misao neku zaronio, Baš u neku mutnu i
A juče njemu nji dvojica doše, Kod njega biše, odma otidoše. A jutros konja on pojaa zorom Pa nekud krenu kamenom i gorom; Al' de on beše, što činjaše mlađan, Ne znam vam kazat ni pričati jađan.
Al' kada nojca udri se sa zorom, Dva konja vide gde ježđau gorom, Al' ne, ne tude, već dosta daleko, Dva sata otle, tako bi ja rekô.
Mileta je otišao zorom, Da lov lovi onom čarnom gorom, Ema što će, mora štogod tući, Mora doma kaka plena vući: Kad ne idu čete na Turčina, A on traži zverke po
Mileta je otišao zorom, Da lov lovi kamenom i gorom; Do oruža i srdašca svoga On ne ima druga nijednoga. On se vije klancem i grmenjem, On se vije i gorom i stenjem;
On se vije klancem i grmenjem, On se vije i gorom i stenjem; Ali danas loše mi je sreće, Nigde zverka pokazat se neće.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Tajni žižak, istog časa, pšeničicom protalasa. KRUŠEDOL, II Dolom, gorom, Krušedolom, Mrklom noći i olovom, belo veče dok se svlači, jedno bude - Drugo znači. Ludo kolo pod orahom.
(Sablja mi je preslica s djevojačkom obrvom.) - Od jutarnjeg gutljaja križaju se, pretiču zavijuci arije: Gorom jezdi, gora, ppo... (Prostor svjetlost kresnula.
- Glasom u srmi, odnosno šokom, gorom zagrmi miholjski svetac. Kroz nerv ružičast, a nadahnuta, plane silina, što sena guta i ruši sverast.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ponekad vidiš zoricom ranom, Međedovića sa buzdovanom, lomi se gorom, u ludom trku. Od koga bježi, kuda li žuri? Pogledaj samo ko li ga juri! Vidiš li za njim strašnoga brku!
Kuća im bila od jednog sprata — priča je o njoj kružila gorom — prozorčić jedan i dvoja vrata, a krov pokriven bukovom korom.
Godine duge živjeli oni kod baba-Pele pod gorom strmom, tamo gdje bura oblake goni, a sunce veze zlaćenom srmom. Slušali baku i s mnogo sloge svladali muški
Išli su tako pravo, gorom, za divljom kozom, ravnicom, žurnim hodom, nizbrdo strmoglavo, nekad se truckali vozom, a negdje ljuljali brodom.
Gle pašnjaka, poznati dječaci, složna četa pod gorom stasala, koliko im slava ide širom, ne bi gica repom opasala. Priča društvo, prolaze minuti, a moj putnik zastao
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Paslo konja mlado momče, Paslo konja spram mjeseca; Prepade se od mjeseca I zabježe za goricu. Al’ za gorom oganj gori, Oko ognja kolo igra, U tom kolu djevojčica.
Svi orači i kopači, Oj dodo, oj dodo le! I po kući poslovači, Oj dodo, oj dodo le! 49. Kakav junak gorom jezdi: Nosi sablju u zubima, Nosi kišu u očima — oj dodo, oj dodole! SVATOVSKE PESME 50.
70. Gorom idu Petrovi svatovi, Gorom idu, gora jektijaše; Poljem idu, polje zvečijaše; Selom idu, selo strah imaše Od ljepote
70. Gorom idu Petrovi svatovi, Gorom idu, gora jektijaše; Poljem idu, polje zvečijaše; Selom idu, selo strah imaše Od ljepote gospode svatova. 71.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pod gorom visokom u večeri jasne, šaptaćeš mi reči plahe strasne, i nuditi nedra naježena bela. Ali će iz moja oba oka nevesela j
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pred njima zinula provalija, obrasla gorom i šibljem, pa huji i šušti, a na dnu nje vijuga se, kao zmija, međ' sumornim stenjem i žubori planinska rečica, te kazuje
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Divna sanka što si onda snio! Mlečići te morem poduzeše, Crnogorci gorom opasaše; sastaše se u tvoje zidove, okropiše krvlju i vodicom — te otada ne smrdiš nekršću.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Vjetar je duvao niz Krstac sve to jače. Nad Crnom Gorom povijahu se tušti crni oblaci. Sunce je tonulo u more. Sa zapada do pola neba bješe vedro, a od pola put sjevera
Lagani sjever zabridje gorom. Otaš glednu na više i ostali za njim. Sunce bješe gotovo do polak veba. „E, do sad bismo sigurni, a posad, bogami,
Bjehu dvojica drugova Imbrovijeh, što doskočiše gorom, ispod mergina. Oba sad dotrčaše da prihvate glavu svoga druga da se vlasi ne pofale, i da uzmu Jankovu.
X Iza Lovćena, s mora se dizahu oblaci, kao vojske, pa letijahu nebom. Neki se prospi u putu nad Crnom Gorom, neki se savi kao čalma oko Durmitorove glave a preostali letijahu dalje nad junačkom Hercegovinom i dubokom Bosnom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Tuđinu se hvali a svojemu se požali. — Drvo se na drvo naslanja, a čovek na čoveka. — Gora se s gorom ne sastaje, a čovek s čovekom vazda.
— Rekla je žena mužu, kad je karao i bio što se bila jedan dan opila. Neko poljem — neko morem, neko vodom — neko gorom, neko u grob — neko u dom! — Ovako je kazala baba kugi, kad je neđe srela, a kuga je pitala: đe su ljudi?
(Ponedeljak i nedelja) 209 — Vodom ide, vodu razgovara; gorom ide, goru razgovara? (Odjek) 210 — Gorom ide, ne šuška, vodom ide, ne brčka?
(Ponedeljak i nedelja) 209 — Vodom ide, vodu razgovara; gorom ide, goru razgovara? (Odjek) 210 — Gorom ide, ne šuška, vodom ide, ne brčka? (Senka; — hlad) 211 — Da kupiš sto godišta, ne bi krčag nakupio?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Onda oni bježi gorom što bolje mogu. Bježeći obazru se, kad li njezina mater za njima trči, oni se prepadoše, a baba već da ih stigne, ali u
Prolazeći jedna baba onom gorom naiđe na đevojku bez glave a glava kod nje, pa joj se ražali videći onaku mladicu, te stane brati nekakovijeh trava i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Moći ću dakle da idem gorom i livadama, dugo, dugo... da se sit nadišem onoga planinskoga mirisa...« — Vala, pravo mi je, kud god hoćeš, samo da
se prelazi otud iz Šumadije u rudnički kraj, begunci se zaustaviše na jednoj strmoj kosi, koja beše obrasla gustom gorom i šibljem. Trebalo im je odmoriti se i dušom dahnuti, jer ih umor savlada.
Miljković, Branko - PESME
otvori obzorje Za sve koji su se rodili prerano; Nek uđu u tuđe srce ako su otvorili svoje, Putnici vrlim li morem, gorom li sanom. Otvori semenku u kojoj nežno čami Zaboravljeno proleće. Otvori Kamen što prećuta zvezde svojoj tami.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Predeo dosta živopisan; katkad, nad rečicama, krševit, pokriven gorom, skoro veličanstven. Svaki čas na njivama orači sa po jednim konjićem i jednom kamilom, upregnutim zajedno u plug.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Glasno.) Sad zbogom, ljudi! I dalje ćemo gorom lutati, Kad nam već puta kazat ne hteste! GLAVAŠ: Ni korak dalje! Bar ćerci ne dam starog vojvode Da lica svoga
Triest sam druga onda imao, A pošao sam gorom hoditi, Po mračnoj gori čete voditi. Sjaje se toke, zveče noževi, Na njima gori čoja crvena, Živim se okom ne da
(Vuk i Radak odlaze.) O, tužna zemljo, puka čemera! Bezglavno roblje, jadan narode! Tako se vuci gorom vijaju, Kao što Turci srpske sinove, Do gudurama mračnim lutajuć, U nesitome traže besnilu Da turskoj ćudi lepo
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Počnimo od države koja nam je najsrodnija — od Crne Gore. Moja vam je vlada govorila da su naši odnošaji sa Crnom Gorom ne može bolji biti. To ne stoji nikako. Naprotiv, naši su odnošaji vrlo zategnuti.
U slučaju rata među našim vojnim operacijama ne bi bilo nikakve sveze i zajednice. Tako je sa Crnom Gorom. — »Moja vas je vlada, dalje, uveravala da se možemo nadati u slučaju rata da će ustati i Rumunija i Grčka, i da s
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
To mi kaže da s' pjesana istočnici razni, I zbitija i snovidno uhištrene blazni; No da ljubov, k'o pod gorom šumarice jela, Sve daleko prevoshodi, pjelo izobrjela.
mi svetlu i veliku tajnu, Koja duboko u prsima mojima skriva se davno: Detetom kad sam Novkove čuvajuć pasao svinje, Gorom i dolinom tamo i amo ja hodio mnogo, Jednom sedeći iznad Kubršnice umorom svladan, Hladom i debelim granatih drva
drva pokriven ja onde Prema žuboru sladosnom, znate vi, vode tekuće, Tvrdo sam zasp’o, a svinje su anjale dolom i gorom.
Nadvladaše njega boli, Ah, pa preći ne bi vredno!... Tam’ pod čarnom onom pod poslednjom gorom Pod cvetnatom lipom, pred bistrim izvorom, Za duhove napoj sveti koji leva, Mladi pesnik tamo sne večnosti sneva.
Tam’ pod čarnom onom pod poslednjom gorom, Koje kruna, sunce, večnom blista zorom, Mlad Radivoj leži pod nagnutim krstom.
J. Popović, Srbi u Vojvodini III, Novi Sad 1963) ili srpskim Sponom, Frušku goru — srpskom Svetom gorom, Novi Sad — Srpskom Atinom, itd.; ima i pesma: Beograde, mali Carigrade! OČI LUKAVE (str. 147).
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ginućemo, braćo, svi ćemo ginuti za ovu svetu ćabu! — Svi ćemo ginuti! — ode odjek gorom i planinom iz pet stotina grla.
— Za tobom i u goru i u vodu, delijo i vojvodo naš! — ode gorom i planinom iz pet stotina grla. Pokojni Partenija na brzu ruku očata vojinstvenu molitvu i osveti barjak, pa ga s
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
O tome govori i jedna starinska pesma (Vuk, Pjesme, 1, 421): »Kad bješe gorom zelenom, Pušta se grana od jele Da digne Jane koprene.
Ilić, Vojislav J. - PESME
sklapa, I sanja vedri dragin lik; I duh se s pesmom stapa, Pa burno, strasno stari dom Oblazi željom živom, i samac gorom bludi s njom, Pokriven maglom sivom. Ah, mili druzi!
Orošen ljube cvet, I gusto gorsko granje pećine čuva neme, Čarobni čuva svet. Tu mutan, mračni pogled sumorno gorom luta, Prošlosti traži sled, Al' sve je tako tužno... i s travnog svoga puta Tuđinac hitam bled.
mesec gleda čudnovatu javu, Pa zracima šara površinu plavu; Snuždilo se cveće, umukli slavuji, Nigde živog glasa gorom da zabruji! I ponoć se blaga vijnu, da prevali; Al' zaječa gora, zapljusnuše vali! Gde je pastir? Moma? Nestalo ih!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
dečji jadi siročeta iskazani su, kao i u drugim pesmama ovog pesnika, kroz njegov poetski dijalog sa prirodom i „gorom čarnom“. Ona, za razliku od ljudi, saoseća sa sudbinom deteta.
MOJE SELO STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Za gorom je selo, Srbinstvo je tamo, Srpski zbori samo; To mi omilelo, Milo moje selo, Budi mi veselo!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Prsnu u smej i gospa Nola. Prsnu u smej i Švaba. — Tvabuta, Neno! i digao dva prsta. „Gorom jezdi Toplica Milane!” peva Srba, lep i vitak i slavan u onom odelu, kao vitez iz priče.
Šantić, Aleksa - PESME
1911. OTADžBINO, GDJE SI? S njedara tvojih davno nisam brao Nijedne ruže... Sve gorom i gorom Grozeći mukom, led je ljuti pao I svojom tvrdom okiva me korom.
1911. OTADžBINO, GDJE SI? S njedara tvojih davno nisam brao Nijedne ruže... Sve gorom i gorom Grozeći mukom, led je ljuti pao I svojom tvrdom okiva me korom.
koju galeb laki Na srebrna krila dočekuje zorom; Za nju znade drvlje, list i kamen svaki, Nju ti čuje oblak i nebo nad gorom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
je sklopio ugovor s Mlečićima (u tome ugovoru Zeta, koja je bila u sastavu Đurđeve države, prvi put se naziva Crnom Gorom). Ali već 1437.
U XIV i XV veku Turci su zavladali Makedonijom, Srbijom, Bosnom, Hercegovinom i Crnom Gorom. Našu zemlju, dakle, oni su osvajali duže od jednog veka. A kad su je najzad zauzeli, nisu mogli u njoj mirno da vladaju.
svetoga Stevana, srpskog kralja Prvovjenčanoga; da vidite Papraću veliku viš' Zvornika, Spreči na izvoru, pod visokom gorom Borogovom, zadužbinu Vukana župana; da vidite Visoke Dečane kod Prizrena, grada bijeloga, zadužbinu kralja
Kad su bili gorom putujući, stiže urok na konju đevojku, pa govori do sebe đeveru: „O đevere, Mandušiću Vuče, zazor mene u te pogledati, a
Evo tebi tri mejdana dajem: jedan mejdan u kršnim Korit’ma, drugi mejdan pod gorom Trusinom nasred ravna polja Nevesinjskog, treći mejdan đe se udesimo.
ti lasa među oči, ni tvojijeh konja u kopita, da bih znao da bih poginuo, nego ću ti na mejdan izići, — čekaj mene pod gorom Trusinom navrh ravna polja Nevesinjskog, na pogledu selu Nevesinju i kaduni tvojoj vjernoj ljubi!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Vrlo na hubavu mestu, pod planinom Somorskom gorom, bijaše taj studen spravljen, blizu gradića Sihema. Dosta i drugih gradova bijaše onuda, ali po imenu one gore svi
Al' onaj nevera novi despot i opet protera ga i nedopusti mu onde obstajati. Nego s Fruškom Gorom on ne vladaše, samo jednim Sremom što on suđaše. Indi što da čini sveti Maksim?
A tadar Jakšićevo koleno vladaše sas Fruškom Gorom, al' njemu oni svasti bijahu. Pronađe on jedno hubavo i na očiju lepo, svidno mu se mesto prozvano se Krušev do.