Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Radovao se njihovoj nesreći — jer samo tada on je bio srećan. Voleo je hajduke, te sinove gorske, te odmetnike, koji dutom šarom ispravljaše krivu Drinu i oštrim jataganom deliše pravdu zemaljsku...
Dučić, Jovan - PESME
JESENjA PESMA Prvi vetri s cveća nose Sve peteljku po peteljku, Selice za gorske kose, I zvezde za crnu reku. A ništa me ne pogleda Još jedanput; sve nestaje, Sve se žudno ovde preda Ovoj smrti
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
sa liste prolaznih stvari, Sluga što ume Slovo da kresne modricom s duše; časno je biti smiren stanovnik kolibe gorske, revnostan čuvar, vratar i vojnik stanova stočnih; časno je biti svedok u trenu zaranka letnjeg, kada se sena, slame
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Mjeseca noge junačke nose, ne sluša bakin razgovor, već bježi ravno do gorske kose, tamo se sakri za zelen bor. Kroz granje viri od straha žut i pita: „Bako, nosiš li prut?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Nosite me kiridžije samilosne visoko u vetrove gorske da rane svoje hladim, ili me prodajte na obronke mora u zemlje druge i vrtove bogate gde divovi u pučinu zagledani
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Gosti su mi došli Braća materina, Braća materina, A moji ujaci. Konji su im besni Kao gorske vile: Kad po prahu idu, Praha ne dižedu; Kad po vodi gaze, Kopita ne kvase!“ 41.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ja se sjećam što si reći htio. Tragovi su mnogi do pećine — za gorske se goste ne pripravlja! U njih sada druge misli nema do što òstrê zube za susjede, da čuvaju stado od zvjeradi.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Vrve oni bez oružane pratnje, na sreću, ovom opasnom dolinom. Neće da izazivlju gorske hajduke neskromnošću. Samo je svaki od njih prigotovio po dvadesetak dukata, a u bisagama pored čuture sa žeženicom po
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XI Bežeć’ nekud — dođoh, stigoh U tišinu gore svete, Pa dozivah bele vile, Što ih snivah kao dete. Zaćutaše gorske ptice, Samo drva lišćem tresu, A taj šapat kâ da veli: „Ne traži ih, — umrle su!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
I obećô sam duždu, tastu mom, Hiljadu dece gorske poslati, Da mu u veljoj bedi pomognu Ugnjetatelja srpskog pobiti. — Pa pristajete l’ na to vi!... SVI: Svi! VL.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Il’ dah moj kad proteče, žal te za odbeglom tajnom? JASIKE Šta šume jasike bele, prečiste gorske deve, srebrne kad im strele jutarnje sunce hitne, i zrakom kliknu ševe?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
). Jedan je bio zapalio tu gomilu, pa je odbolovao pola godine (SEZ, 32, 1925, 377). J. je stan, i elemenat, gorske vile; sa svoje jele vila doziva drugu vilu (u narodnoj pesmi, Sofrić, 131).
C. voda pije se i protiv vatre (Begović, 248). Kad dete mnogo plače i mokri, kaže se da boluje od gorske: u tom slučaju baje mu se sa tri c. šipke zapaljene više njegove glave (SEZ, 14, 123). CIMET Zіmt (cіnnamomum caѕѕіa).
Ilić, Vojislav J. - PESME
Žagor se od svuda začu, i sve se ponova budi, I ptice, i zveri gorske, i vredni, odmorni ljudi. Sve, što god oseti život, na svet se radosno javi: Iz mračnih jazbina vuci, iz zemlje sićušni
O, istočniče živi Srebrne gorske struje! U žarko podne tu je Tražio odmor blagi Moj neljubljeni dragi. Tu sam, u tavne noći, Mamila pesmom njega, I tužna,
Vi travne, vite staze, I vi pećine gorske, S prohladnim, blagim mirom, I vi obale morske, Čuvajte spomen druga. Ti, Eho, nosi širom, S mirisom i zefirom, Sa
Šantić, Aleksa - PESME
Jedna tamna, mutna čežnja Na gorske me goni vise, Tu beskrajni moj bol tajni U suzama istopi se. 41 Snevah o čedu kraljevskom, Lice joj je suzno i