Crnjanski, Miloš - Seobe 2
pričalo da mu to nisu namestili drugovi, oficiri, nego žene, da mu se osvete za neslane šale, koje je sa gospožicama i gospožama terao. Da pamti, kad je u svatovima bio, i ko mu je bio „fifer“.
ponova – imao dve‑tri takve ljubavi, koja se naziva ancilarna, bio je počeo da se ponaša, i prema sluškinjama, kao prema gospožama. Prema toj maloj Francl bilo ga je obuzelo neko čudno raspoloženje, koje u sebi nije imalo ničeg od požude muškarca.
Služio je, kaže, gospožu, a služiće opet gospožu. O gospožama se ne govori, kad se ostavljaju, ružno. Ćuti se. Odoše, kaže, iz Servije, jer neće u Turke.
Nije više sedeo u oblaku dima. Nego je i on, burmut, šmrkao, i gromko kijao. A kad bi kihnuo, dodao bi, pred gospožama, uljudno: „No! Izvinjat. Prostite!“ Tako se, veli, kaže, u velikom svetu! Tako mu se pričinilo da je, od Višnjevskog, čuo.