Upotreba reči grada u književnim delima

Obradović, Dositej - BASNE

Počne siromah seljanin zaklinjaši građanina da ga izvede iz grada, govoreći mu: „Hvala ti, brate, i aratos na gospodstvu s tolikim nemirom!

Zao i pakostan onom je najgori kom je najbliži; napolje takoga iz grada i sela, da ljude ne truje! Hoćeš li znati, vele naši dobrodjeteljni stari, kakav je ko: ne pitaj nadaleko, gledaj samo

Lasta, dakle, u jedno proleće iziđe iz grada, dođe u jedan lug za nagledati sestricu svoju, i reče joj: „Prestani već tužeći i sjetujući za Itom, sinom tvojim, i

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

zida, na severcu, koja se, možda i ljubičasta, plavi u sivom bedemu, čija senka pada na Grad i na polja oko Grada! 7. Vidiš li kako, na izmaku zime, ona siva obala Dunava na jednom mestu počinje da se zeleni?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

ćesarovu čekali; no vojska ne dođe, ali zaista bili su se navezli u Zemunu, no ne izvezu se na Su-kapiju nego pored grada niz Dunav odu i iziđu na Borču, izgovarajući se posle da nisu mogli od magle pogoditi Su-kapiju, ali po svoj prilici

Hazur Hadži-Mustafa-paša, hazur! hazur!” Sutra rano stari vezir izađe iz grada, a novi Hadži-Mustafa-paša, bivši bina-emin, sedne u saraje, a tugovi mu posle od cara dođu.

A Hadži-Musta-paša tukao je iz grada toponima”.) Tako posle nekog vremena pođe ozdo Hadži-Musta-pašin sin s vojskom, a tako isto i moj otac krene vojsku s

jednako smo govorili da oni ne trpe muasere (opsade) za hater Fočića Mus-age i njegovi̓ subaša, no neka i̓ proteraju iz grada, pak mi sa njima da budemo u ljubavi kao što smo i bili, inače i oni će svi pogoreti.

biti da će se pobiti: „Zato dajte dva Turčina od vas, da idu i da kažu da smo se mi pomirili i da je Mus-aga izišao iz grada, no neka se vojska bosanska vrati, da se više kavge ne zameće”.

Sutra rano odemo na Klenak, i Mus-aga pređe iz grada, sa svoji̓ blizu 300 momaka, te ga graničari otpratiše niza Savu do Zemuna, pak u Beograd (i ovo će biti oko 20.

I tako ugovore da se Turci napolje iz grada ne miču, jer će od naše vojske pobijeni biti, no da čekaju sudbinu Beograda.

I odemo dalje, i veće poizdaljega ugledamo visoke zvonare Sveto-Petrova Grada, u kom znamo da je car kome smo pošli. Tek nastupimo u sokak pervi, gde se kola, saonice i proče različite drvene

te smo im glave poodsecali; čuli ste i dobro znate da su šabački Turci, ne mogavši trpiti od nas bojeve, lane iz grada isterali Mus-agu Fočića sa njegovi̓ trista momaka janičara; pak su sada s nama u miru i ljubavi, kao što smo i pređe

boju oko svega Užica poprave meterize, tako i Turci oko svoji̓ kuća busije po̓vataju, i brane se iz pušaka i sa grada topovima.

(Kažu da je bilo kuća 5000 turski̓.) Samo se vidi što nije moglo u grad stati jerbo je grad malen: — preonulo oko grada žensko i muško kao roj za granu. Čuješ samo jauk žena bula i pisku dece. Zaustavimo vojsku.

Zar ti je malo što ste doneli ugarak i naše kuće popaliste, no jošte hoćete da i roblje Srbima u ruke date? Napolje iz grada, pak delite megdan sa Srbima!” — Fočiću se nemadne kuda, zapovedi te hata izvedu, gola.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Kako je nestalo gusenica, vrana i čavaka što zatiru voće i useve. Kako sad nema ni plamenjače, ni poplave, ni grada, ni suše. Kako je na sve strane »blagodet i izobilije u vinu, žitu i ovoščiju...

Eto, bome, grada!... Ustumara se sve živo u selu. Sklanjaju stoku i sve što se može skloniti. Žene iznose pred kuću vatralje, čanke,

— Što se tiče na priliku — malo do vinograda — odgovori pop, a izmiče. — More, beži amo — eto grada! — viknu učitelj jače za njim i čudno mu bi što ne svrati, kad to nije njegov običaj; ali pop zamače naviše.

« — O, moj Žiko — reći će učitelj vrativši se u sobu — ala juče bi žestoka grada! — Sreća je, učo, to beše na oblak. Nije mnogo štete počinio. — Vinograde je, mislim, okačio dobro?

a ne popu, da se deca nisu igrala nikakim drugim »utvarama« osem popovom kapom, koju je on u vinogradu, bežeći od grada, zaboravio, te je bujica snela u potok a deca našla — što potvrđuje i sam Živadin i Mitar, koji je popa gologlava

Dalje, videše da učitelj nije ismevao činodejstva popova, osem što se smejao njegovoj molitvi od grada, a tome su se smejali svi po selu.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— viknu on. — Ja sam, Stojane. — Odakle ti?! — Iz grada. — Ti ga poznaješ? — upita Kara-Đorđe Čupića. — Bog s tobom! Zna ga sva Mačva!... On je mnogu kadu ojadio!...

Dučić, Jovan - PESME

I krupne zenice koje pomno uče, Ne vide večeri ni purpurnu zoru, Ni kad tri vojvode donesoše ključe Grada Hristopolja na Belome moru.

Ona će poneti njegovo ime kroz prostore neba kao što bi ga njegovo dete nosilo kroz ulice grada. Svake godine u iste noći čekao je on da se prolije svetlost tog nepoznatog ponoćnog sunca, koje je slutio, i u koje

SREĆA Širokim putem koji te večeri iz grada vođaše u polje, išla je šarena gomila prateći jednog čoveka kojega krvnici treba da obese.

Kad je u ulici tog grada srela jednog stranca, poznade u njemu svog prvog ljubavnika iz negdašnjeg svog kraljevstva. On je još nosio na svom palcu

SVETAC Noćnim putem, belim i prašljivim, vraćao se svetac iz grada u planinu gde je bila njegova koleba. S njim je išao samo njegov mršavi magarac koji nije jeo ništa ceo dan dok je svetac

Jurio je da javi svom gradu da ide neprijatelj da ga zapali. Na jednom večernjem raskršću, nedaleko od grada, zadržala je umornog putnika jedna mlada žena i dala mu vode da se napije.

Ona je dobro čula kada zatutnja negde zemlja preko koje je pretrčala neprijateljska konjica u pravcu grada. I čekala je žena ravnodušno da se pojavi požar njihovog grada i osvetli šumu, da bi probudila svog dragog i pokazala

I čekala je žena ravnodušno da se pojavi požar njihovog grada i osvetli šumu, da bi probudila svog dragog i pokazala mu na grudima svoje grivne koje nije u mraku video, i svoje oči

U tvrđavi dosta izdajnik i jedan, Dovoljan i ključić od najtvrđeg grada! Sam Arhangel sruši bedem nepobedan S kog zastava časti prva je što pada. („Amerikanski Srbobran“, 14.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

ele, k’o što vidiš, ost’o sam čitava tri dana preko termina. To je ono što kažu: U grad kad ’oćeš, a iz grada kad te puste! Pazi, Erža, polako... porculan je, polupaće se! Celog sam puta im’o s njim glavobolju.

Afrika

Tamne ptice, ogromne kao orlovi, toliko su smele da crnkinjama iz korpi sa pleća odnose hranu. Ostatak grada i obala udesno sasvim bez karaktera. Tu su svud u izobilju ostaci naseobina afričkog kamenog doba, strele i noževi.

Nigde prozora, nigde krova, nigde drveta; same puste terase od crvenog blata. Kroz sred grada, između ona dva brega na kojima se prostire Bobo, sasvim pred našim nogama jasan i precizan u svome pustinjstvu,

dosta je da se približimo pa da se svi ti vlažni mladići razbegnu. Sva utrina do grada je zlatno–žuta sa crvenim flekama.

Sva utrina do grada je zlatno–žuta sa crvenim flekama. Ono nekoliko tamno–zelenih drveta, pre grada, pred svim širokim žutim i crvenim pejzažom, završavaju onu harmoniju strahote, drevnosti i pustoši, koja je

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Te zvezde su, pri opsadi grada, mamile vojske u unakrsnu vatru topova i bile su čuvene po tome. Svaka od tih zvezda bila je i sama, kao neki svet za

Možete li da ih zamislite, kad budu orali, na onim poljanama, iza barutana? A odatle, do grada, mislim da iskopam kanale. Mislim da produžim Begej do Jozefštata.

Videvši se na sigurnom mestu, u kapiji tvrdog i velikog grada, Garsuliju se učini da je ceo svet bio svedok njegovog kukavnog bekstva i zato mu, od besa, pripade muka.

u austrijske zemlje – i u Evropu – gledala još samo sa jednog prozora, otkuda se u daljinu vidi, sa tvrđave beogradskog grada, Kalemegdana.

Teodosije - ŽITIJA

i dođe sa mnogim silama, kao negda Sinaherim na Božji grad, do na kraj zemlje pravoslavljem slavnog bogočuvanog velikog grada Soluna, na otačastvo svetoga velikomučenika i strastonosca Dimitrija, u kome i časne njegove mošti mirotočive leže.

kod Boga, propade sa svojom praznoumnom zamisli, jer ne prosu tulac strela niti mač izvuče, već kada je došao do grada, Božjim sudom od nevidljive rane u srcu umre i naprasno skonča. I tako Bog molitvama svetoga zaštiti grad nepovređen.

blagonaročiti praznik božastveni, rukom prečasnoga i sveosvećenoga vaseljenskoga patrijarha, arhiepiskopa Konstantinova grada, Novoga Rima, Germana, osvećen je sveti arhiepiskop sve srpske zemlje, a napred je stojao car sa svima višima i nižima,

odeždama sveštenstva, napisa mu drugu zapovest, koja glasi: „German, vaseljenski patrijarh, arhiepiskop Konstantinova Grada, Novoga Rima, u ime Gospoda našega Isusa Hrista osvetih Savu za arhiepiskopa sve srpske zemlje, i dadoh mu od Boga

A došavši u veliki grad Solun, i poklonivši se svetom velikomučeniku i strastotrpcu Dimitriju, davši mitropolitu grada celovanje u Gospodu, nastani se u manastiru Filokali.

A sam se brinuo za dovršenje crkve, jer beše doveo sa sobom iz Konstantinova Grada mramornike i živopisce. Kada je uskoro bila svršena velika crkva u Žiči sa svima odgovarajućim lepotama, zapovedi

A sveti sa velikim veseljem blagodarivši Boga završi molitvu. Zatim zapovedi da donesu bogodanoga grada, i sam prvo okusi od njega kao od osvećena, i razdade svima koji su bili sa njim.

Zatim napunivši veliku srebrnu zdelu časnoga grumena od grada, dade kralju govoreći: — Pošto sam molio od Kraljevstva ti leda, i zbog vremena ne nađe se da mi se da, bio sam

sa sjajnim gradom, i razumevši da mu ga je molitvom svetoga Bog dao, u strahu se zadivi čudu i celivajući grumenje grada reče: — Divan je Bog u svojim svetima!

A sluge kraljeve i sviju velmoža, čuvši da je pala množina grada, svi trčahu da ga uzmu i svi koliko im beše potrebno uzimahu.

Božjim upravljanjem dobivši prikladno vreme, ubrzo stiže do svetoga i željenoga grada Jerusalima, i ušavši u svetu božastvenu crkvu Vaskrsenja, pokloni se.

i na Gori Jeleonskoj, i u Galileji, u Vitaniji i u posnici Gospodnjoj, i u svima svetim mestima u okolini svetoga grada, i svrši u njima svetu službu i razdade u njima milostinju.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Drugi primer: 1584. godine nađe kosti Sv. Uroša blizu grada Petriča, nedaleko od Prizrena, neki pastir kome su se ljudi spočetka kao ludaku podsmevali.

Zadržaćemo se duže na osobinama Dubrovčana, stanovnika grada Dubrovnika. Osobine Dubrovčana. — U ovoj republici, koja je trajala dvanaest vekova, ispoljile su se neke od najboljih

Otuda je poreklo srpskom imenu grada Dubrovnika, kojim je zamenjeno staro grčko-romansko ime. Docniji razvitak varoši bio je obeležen ovim dvojnim

Odmah posle Portugalaca oni su oplovili rt dobre nade. Njihove su trgovačke lađe dopirale do grada Goa (u prednjoj Indiji) i zadržavale se u Persijskom zalivu. Sa Španjolcima su posećivali Peru i Meksiko.

god.); sa njega se vidi kupasti vrh Zvečana kod Mitrovice, staroga grada iz doba Nemanjića. Blizu Mazgita je Samodreža crkva, u kojoj se pričestila srpska vojska pre početka Kosovske bitke.

Iznad torbeškog sela Prisojnice ima razvalina od grada. Mijaci pričaju, da je odatle vojvoda Damjan otišao u boj na Kosovu.

kojoj se sužava i gde se iz nje dižu bregovi i brda od starijih stena, naročito oko Kodžadžika, kod kojeg su razvaline od grada, verovatno Svetigrada Kastriotova vremena.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

dva para potkovica i jedne stare cokule, sve što je ostalo od jednog konja i jahača koji su isuviše brzo strugnuli iz grada. A što je bilo s čudnim džakom i bijelim mišićem?

Ona se grohotom trese od silnoga smijeha tako da s njezinih grana sunu čitava kiša krušaka i poput grada sruči sa na leđa Šarovu. — Au-vau, prekidajte smijeh, pogiboh od ove tuče — zapomaga on trčeći oko stabla.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

MARIJA (ode levo). II PAVLE, I AGENT PAVLE: Ako se ne varam, vi ste iz Uprave grada? I AGENT (nemarno): Stvar, doduše, nije tako tragična, ali moja žena, u prvome uzbuđenju, odmah je pozvala policiju.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Nisam verovao da je to bilo zbog Rašide, on je Bog za ženskice, ali bilo je. Ja sam i dalje pokazivao očima u pravcu grada, a onda i rekao nešto o tome kako je on zadužen da ispita, zna se već šta, ali on je jednostavno odbijao da ode.

Ako ste nekad videli kako izgleda voćnjak pet minuta posle grada, shvatićete šta hoću da kažem! Trenutak ili dva Melanija je stajala neodlučno, držeći cveće u rukama, a zatim je

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

posuđe sermija — imanje, posed sesija, sesijum — posed od tridesetšest katastarskih jutara zemlje Sibarit — stanovnik grada Sibarisa, starogrčke kolonije u Južnoj Italiji, čuvenog sa svoga bogatstva i razvratnosti; razvratnik, sladostrasnik,

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Već skoro dve nedelje dana, otkad je došla poruka od markiza Askanija Gvadanji, zapovednika grada Oseka, da opremi trista biranih vojnika za polazak u rat na Francusku, ona nije prestajala lelekati.

Zagušiše uske staze donjeg grada, penjući se uzbrdo, pa se rasuše i zaostaše, kraj vike kvartirmajstora što behu izjahali da ih dočekaju i smeste.

Komesar ih beše video, još kod prvih vinograda, ispod vrtova biskupije, i rešio se da ih ulogori izvan grada, kraj groblja.

Neobičan i tuđ zvuk zvona dugo se slivao, sa varoši, na njih. Iz zadnjih ulica grada, koje su svetlucale pod bregom, dopirao je ne samo lavež pasa, već i svirka potmula i neka huka.

Doživeše tako čitava čuda u noći. Svi koji su prošli žbunje oko logora, prođoše i vrtove i zidine oko grada. Upadali su u varoš, kao kurjaci, kroz strme hodnike, uske i vlažne kao oluci.

Mesečina je bila osvetlila velike kuće pred crkvom, krovove i zidove, donji deo grada, pa čak i šume i brda u daljini, pred trepćućim, dubokim nebom.

” Dalje nije mogao. Zabašuri sve, brzo, pročitav reskript komandanta grada Oseka, markiza Gvadanji. Zatim, velikim koracima, pritrča stolu i otpoče pregled.

Pa procedi kroz zube, sa pogledom ljubaznim, malo setnim, izgubljenim negde, iznad grada, iznad crkvenih kula, oko kojih se vitlalo jato golubova: „Gospodine Isakoviču, čestitam, osobito na oružju – a i

Kad se prevrnu čun, zidine Beogradskoga grada, nad vodom, izvrtoše se i, za časak, u očima mu ostade samo nebo. Zatim, jedan tren, proticala mu je pod očima reka,

Zatvorila bi oči i videla srebrne, mesečinom polivene šume, još jednom, snežna polja iza Osečkog grada, trag lisica, jahanja, dah njin, kao maglu, prošlost. Ne bi je možda više ni ostavio.

I tu ženu, eto, koje se sećao kao i onog grada nad Dunavom, kao i drugova iz starog, Podunavskog polka, kao i one jeseni, kao i mladosti, neizmernim i neprolaznim

kad bi legao u njoj, na jedan široki, zemljani banak, pokriven pokrovcem, mogao je kroz trsku da vidi skoro celu okolinu grada i sve bedeme, a osim toga i sve svaje jarkove. Imao je, prekodan, šta i da gleda.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Žene iz Starog kolašina gde se nalazi grad Jeleč, piju mlečnu tečnost koja teče sa zidina ovog grada da bi imale dovoljno mleka.

(Vuk, br. 2243) — Kome Bog sreće nije dao onome kovač ne može skovati. (Vuk, br. 2429) — Ako Bog ne čuva grada, uzalud je ograda. (LMS, 1860, knj. 102, br. 1) — Tko se rodio za vješala, od puške ne gine (tj.

Kakva je razlika u očuvanosti ovog kompleksa običaja i verovanja između sela i grada, između muških i ženskih pripadnika iste kulture itd?

Uzorak čine 200 roditelja srpske nacionalnosti, oba pola (muškarci = 90, žene 110), iz sela (oblast Levač = 99) i iz grada (Jagodina = 101), različitog stepena obrazovanja (nepotpuna i niža stručna sprema = 115, srednja stručna sprema = 61 i

1.1. Postoji razlika u stavu prema deci između roditelja sa sela u odnosu na roditelje iz grada, između starijih i mlađih, muškaraca i žena, kao i onih sa različitom školskom spremom. 1.2.

(9 seoskih I 101 gradski) izabran je tako da dobro reprezentuje karakteristična mala sela Levča, relativno udeljena od grada (50—60 km), kao i gradsko stanovništvo koje makar jednu ili dve decenije već žive u gradu.

sredine i da su se uzdržavali da iznesu svoja intimna uverenja i verovanja (za koja pretpostavljaju da će kod ljudi iz grada biti ocenjena kao „sujeverje“, „zaostalost“), trebalo je dosta strpljenja i umešnosti da se ovi ispitanicu u toku

sela imaju pozitivniji stav prema deci, odnosno više su skloni da smatraju da su deca „najveća sreća“ nego roditelji iz grada. Koeficijent korelacije između ovih dveju varijabli jeste 0,22 (značajan na nivou 0,00). 1.2.

n.n 0,00), što znači da roditelji sa sela češće pripisuju veću vrednost Muškom detetu nego roditelji iz grada. Pomenuti stav je nešto manje (pozitivno) povezan sa starošću roditelja (r = 0,35, z.n.n.

n.n. 0,00), što znači da su roditelji sa sela više skloni pomenutom uverenju nego roditelji iz grada. 2.0. Distribucija rezultata na stavu fatalizma dobijena na ukupnom uzorku nije normalna, već je zakrivljena prema

su više uvereni da su roditelji glavni uzori prema kojima se deca oblikuju, nego mlađi, obrazovaniji, ispitanici iz grada.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

predratni automehaničar, sastavi potpuno novi motocikl snage petsto kubika i pojavi se sa njim na prvim trkama oko grada. Poslednji put je viđen kako savija okuku iznad trijumfalne kapije Princa Eugena Savojskog i zamiče prema Adi Huji.

kišnim mantilom, putuje kroz noć u vozu što savlađuje ogromno rastojanje, vekove i kilometre između dva tako različita grada, sama, sa pogledom uprtim kroz zamagljeni prozor kupea treće klase, kroz čija se tamna stakla probijaju samo svetla

Ali autobus je protutnjao »Argentinu«, »Ekscelzior«, Ploče; obišao oko grada pokraj stare »Loze«, ispod »Tonija«, i zaustavio se na Pilama pred agencijom, a da nije osetio ništa sem nekog

i počeh da im vičem kroz prozor, ali me nisu mogli čuti od grmljavine automobilske kolone koja je milela ka izlazu iz grada. Videh ih u njihovim životima bez mene...

u životu i na pozornici ipak samouvereno smešio kao da je najvažniji u celoj predstavi — centar drame i svemira, grada i umetnosti.

Pokušavali smo da pronađemo izlaz iz grada prema auto-putu za Beograd, kružeći zapletenim sarajevskim uličicama. Mogao sam izići iz kola i dodirnuti neki zid,

na dlanovima tamnoputih čistača, no pucketanju kestena na ugarcima drvenog uglja, po neuništivom dahu prašnjave lobanje grada, čije smo ime osuđeni da nosimo na svojim putnim ispravama sve dok smo živi.

Šta sve nismo činili do tada da se spasemo otrovne lepote aprilskih noći? Lutali po gornjem delu grada, stizali pred mala kamena groblja obasjana mesečinom, hvatali se za zidove i od njih tražili pomoć, želeći da zaboravimo

Te ptice. Starac prosipa zrnevlje žita i one ga hvataju u letu. S druge strane grada doleću nova jata. Jedna sa mirisom kupusnih bašti, druga sa ukusom novih četvrti napravljenih od betona.

To je ukus razmrvljenog stakla i polomljenih ogledala. I njih starac hrani žitom. Sa brda iznad grada doleće treće jato. Ono miriše na memlu hladovitih dvorišta i na vodu u kojoj ima železa.

podigao čitavu građevinu pomoću te nepoznate osobe, neku vrstu zida kojim je uspevao da se zaštiti od sopstvenog grada.

njegovom kretanju neočekivanu eleganciju – a čas kasnije zaroni u neki čudan miris, koji sigurno nije poticao iz njegovog grada, i još čudniji način igranja, u kome se devojka priljubila uz njegovo telo za nijansu čvršće nego što su to dozvoljavala

Matavulj, Simo - USKOK

P. I Krajem 1815-te godine, na osvitak jednog studenog, maglovitog dana, na bedemu grada Kotora zatrubiše trube, zabubnjaše bubnjevi, zahoriše se njemačke komande i psovke.

Vi zaboravljate da smo mi predstavnici ćesarskog grada Kotora, a ne roblje, ni vaše sluge! Pa mu okrete leđa i siđe s bedema, te obavijesti građane i savjetova ih da se

Treći dan stigosmo blizu grada Korčule, pod njeki manastir, gdje je bio francuski šanac. Tu, nakon ure i po žestoka boja, provalismo u šanac, a

Najzad, jutros mi pođe za rukom da učinim na što sam se odavno spremao, umakoh iz grada onoga časa kad se otvori kapija, kad silan svijet nagrnu u grad!

i Budvu, hodac kakvome nema druga, koji je kadar, kad ustreba, i dva puta za jedan ljetnji dan otići i vratiti se iz grada!... Kad vladika izide, pogled mu se trenom zaustavi na uskoku i osmijehnu se. Jutrenja nije dugo trajala.

Kad pogledaš brdu iznad grada, Sve porasle smokve i masline I još oni grozni vinogradi; — Kad pogledaš strmo ispod grada, Al’ uzrasla šenica

Kad pogledaš brdu iznad grada, Sve porasle smokve i masline I još oni grozni vinogradi; — Kad pogledaš strmo ispod grada, Al’ uzrasla šenica bjelica, A oko nje zelena livada, Kroz nju teče zelena Bojana...

Čim se pozdravismo, Savo će: „A za vašeg Janka došle sinoć pare i knjiga. Donio ih naročit čovjek iz grada, a došle su na ime Žutkovića, kako uglavismo. Jadan Janko.

Pa se okrete Grubanu Stijepovu i reče mu: — Hajde se, Grubane, molim te, naredi da otideš njekim mojim poslom do grada. Naći ćeš me u kući. Gruban otide svojoj kući, a Janko kneževoj.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Slučaj je hteo da i ja, u Budimpešti, doživim kratak spoj poezije i pamćenja. Jedne noći, na budimskoj strani grada, moj tramvaj ulete na prostrani, osvetljen trg, čije ime pročitah s radošću i čuđenjem: Trg Zigmunda Morica.

Ljudi koji rade i tvojim radom upravljaju, ljudi koji su rat ratu objavili, a od imena svoga grada učinili sinonim mira, ljudi koji će za svoju slobodu isto tako kao i nekada ponovo stati pod zidine grada i grudima

imena svoga grada učinili sinonim mira, ljudi koji će za svoju slobodu isto tako kao i nekada ponovo stati pod zidine grada i grudima dočekati mnogo jaču silu... Od četrdeset odabranih književnih sastava, polovina izgleda otprilike ovako.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

građani, trgovci i zanatlije, rastureni po svima mestima uz Dunav, od »srebrobogatoga 3emuna« do »carstvujuščega grada Vijene«.

Rakić je pored toga napisao još jedan ceo niz raznih knjiga: jednu istoriju manastira Feneka, istoriju carskog grada Jerusalima, koja je doživela dva izdanja, crkvene propovedi, jedan spev o pobedi crnogorskoj nad Turcima, jedan

Njegov srpski nacionalizam obuhvatao je sav srpski narod »ot grada Budima daže do Njeguša«, nacionalno obrazovanje za njega je bilo važnije od religioznog, i kao vladika više je radio kao

(1858) i Toldijinu starost i, delimično u stihu, ostalo u prozi i u izvodu, Toldijinu ljubav (1896), kao i Otmu Muranj-grada (1878). Tako prevodi i Imbra Madača Čovekovu tragediju (latinicom i ćirilicom, 1890).

pripovedački poslovi: Ikonija vezirova majka (Beograd, 1891), Rajko od Rasine (Beograd, 1892), Knez Gradoje od Orlova Grada (Karlovci, 1899), i, nešto docnije, Siromah Marko (Mostar, 1904).

Radičević, Branko - PESME

Sve od mora Jadranskoga I od grada tog Beloga, Sve od onog Drenopolja Što s' oteže moru Crnu, Sve to Dušan sebi zgrnu, To učini boža volja, Dušan,

E đauru nije još do mira, Vojsku kupi, sve najbolje bira, Gradi sprave, kakve još nikada, Kô da hoće baš amo na grada, Tako zbori i tako se sluti, A Turcima u srcu se muti, Svak se boja poslednjeg spominje, Te poneki vako započinje:

amo se upute, Ko god hoće neka kuša sreću, Nek ih čeka, ja ih čekat neću, S pola sam im još i uteć mogâ, Al' sa grada ohronuće đoga. Tu je Tale, tu je Radivoje, Svak kraj sebe čuva drago svoje.

Radivoje jadan i nesretan, Ali Tale, je l' on junak sretan? Oh i njemu s' nebo naoblači Kako amo u grada korači. Ugledala žestoka Turkinja, Ugledala krasnoga Srbinja, Ugledala i zape joj oko, Al' i jeste Radivoje soko,

“ svi izglasa zbore, I umalo grada ne pustiše, Ma ih najzad vođe nadmudriše: Da čekaju još do tamne noći, „Tad će“, vele, „žestok indat doći: Vojske

“ Pomami se srce u Turcima, Poskočiše, k vratim' poleteše, A vođe ih ustavljat ne smeše, — I sva vojska već ostavi grada — Jao Turci, zarašta i sada.

čuli kako je u gradu, Čuli Srbi o turskome jadu, Pa se vešto na noge dignuli, Dve-tri straže njima ukinuli, Pored grada prošli stranputice, Hvatili se zelene gorice, Tu zapali zgodno u potaju, Ako Turci nagnu zavičaju.

Hoće Srbi da osvoje grada, Al' ga neće bez turskoga jada, A sade im tako šaka pade, Unapred se već srećice slade, Svima igra srce u nedrima

Turčin pade — i što ću ti više, Već iz gore puške okupiše, Veće Turčin za Turčinom pada, Već se kaju što pustiše grada.

Krasno Srbi osvojiše grada, Pa već neki vrću se nazada — Već i hladne iskopaše rake, U njih mrtve spustiše junake, U slavu im pesme zapevaše

4. Nasred grada kula vita Podigla se ća do neba, Kraj nje crkva ponosita, Za molitvu kako treba, Divno čudo od kamena, A povazdan

82. Još se lati bilijara, I pokaza svu veštinu, Zatim ode da tumara Izvan grada niz ledinu; Tu na ručak ode lavu, Zatim nazad ajd' u kavu. 83.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— odreza mu kratko karakteristiku tetak Aćim, pa istom lukavo namignu pokazujući glavom put nevidljiva grada. — A ti, rođo, malo u pljačku, a? Seljak opet vrdnu postrance.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kad se blizu grada primaknu, onda izvade dvije jele s granama iz zemlje pa ih ponesu sa sobom, a kad dođu do grada, jednu jelu prislone uz

Kad se blizu grada primaknu, onda izvade dvije jele s granama iz zemlje pa ih ponesu sa sobom, a kad dođu do grada, jednu jelu prislone uz bedem i poviču careviću: — Hajde, — vele — ti penji se gore na bedem da ti ovu drugu jelu

Carević uzme perce i pođe tražiti Baš-Čelika. Putujući po svijetu od grada do grada tako sve dalje i dalje najposlije nađe svoju ženu u jednoj pećini.

Carević uzme perce i pođe tražiti Baš-Čelika. Putujući po svijetu od grada do grada tako sve dalje i dalje najposlije nađe svoju ženu u jednoj pećini.

AŽDAJA I CAREV SIN Bio jedan car pa imao tri sina. Jednom najstariji sin pođe u lov, pa kako iziđe iza grada, skoči zec iza grma a on za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u jednu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo, a to

Onda pođe srednji sin u lov, pa kako iziđe iza grada, a zec skoči iza grma a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u onu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo

Onda i treći sin pođe u lov, ne bi li i braću našao. Kako iziđe iza grada, opet skoči zec iza grma, a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u onu rekavicu.

A aždaja stane kazivati: — Moja je snaga daleko, ne možeš ti tamo otići. Čak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna aždaja, a u aždaji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac,

Idući tako od sela do sela i od grada do grada najposle dođe u drugo carstvo i u carev grad, pod kojim je u jezeru bila aždaja.

Idući tako od sela do sela i od grada do grada najposle dođe u drugo carstvo i u carev grad, pod kojim je u jezeru bila aždaja.

A vrabac mu odgovori: — Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri šibljike; podseci one tri šibljike pa udri njima po korenu;

Kako on dođe pod grad i galija stane u kraj, car onoga grada pošlje i po njega ljude, da ga zovu preda nj. Pošto iziđe pred cara, i pošto car i njega zapita ko je i otkuda je i kuda

Lalić, Ivan V. - PISMO

gusne Obris u sličnoj, stišanoj lepoti Na zidu neke crkve, il muzeja, u sali kvatročenta; ili manje Patetično: u tišmi grada, gde je u mnoštvu lica naglo obasjanje — O dragoceno malo čudo sveta Kome se žile čudotvorne suše: Ta žena koja

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

i zgrafitom, izvedenih tehnikom grebanja, još uvek nalaze na nekoliko zgrada u najprometnijim ulicama našeg glavnog grada.

jezika u lingvističkom centru potrošeno je toliko magnetofonskih traka da bi se u svečanim prilikama povodom rođendana grada Beograda, cela varoš mogla tri puta obmotati, a da preostane još materijala za veliku rođendansku mašnu.

Grnčari su imali pune ruke posla da snabdeju sva izafektirana mesta seljačkom atmosferom. Sela oko grada opljačkana su do gole kože, rođaci pokradeni, tavani očišćeni ...

„Neočekivano lepo vreme za ovo doba godine izmamilo je desetine hiljada Beograđana na ulice i šetališta našeg glavnog grada ...“ ili onaj modni fazon: „Kad skraćujete pantalone da biste napravili šorts, pazite da ne otfikarite i noge!

je on, a na šta ja rekoh da je veoma važno, jer nemam ni najblažu nameru da idem bilo gde, bogu iza leđa, iz ovog grada, u kome sam se, uzgred budi rečeno, i rodila i u kome me svi poznaju, a da njega ostavim na asfaltu, na šta on spomenu,

Obećah Mišelinu da ću ćutati kao mutava, i sutradan posetih drugog tipa, ovoga puta u centru grada, na prvom spratu kuće koja je ličila na tapacirana dečja kolica, gledana iznutra. Tako nekako.

Ako baš želite da se slikovito izrazim, osećala sam se kao zemlja u saksiji kada je, radi ulepšavanja grada, okače o banderišku visoku deset metara, pa tako visi u vazduhu, daleko od keve planete! Tako nekako.

Ti glasovi, Čarli, ti poluseljački glasovi sa blagim okusom grada, koji napadaju iz dana u dan moju sirotu Eustahijevu trubu, Čarli, toliko da više ne mogu da izdržim!

Kola nisu luksuz, nego potreba —kaže tata. (To, njen muž!) čovek je, dok lupiš dlanom o dlan, izvan grada, u prirodi! Za taj novac „Ford“ je sasvim pristojan automobil. Koliko vaša kola troše? Tata i ja vodimo evidenciju.

Koliko vaša kola troše? Tata i ja vodimo evidenciju. Aha, evo knjižice! Dakle, ovako: u gradu deset litara, izvan grada — šest! Vodite li vi evidenciju o potrošnji?“ Gospode! A zatim, deo moje zbirke klasifikovan pod: Deca!

zanimljivo, trista kila oraja, a u dalekoj Norveškoj desetine hiljade stanovnika Osla isfuralo na snežne padine izvan grada, dok se u amsterdamskom zoološkom vrtu oslonio mali slon, što je prava retkost u kavezu, a u Amanduhi naš reporter, po

Help! Krenusmo u ranu zoru po cičoj zimi, solidno naoružani trofejnim- puškama ka izlazu iz rodnog nam grada da zauzmemo položaje, s kojih će nas, prema scenariju našeg Ajzenhauera, tačno u desetku pre podne oterati lažni

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

bruj pčelinji, plemenita buna, rascveta je - ona nerodiljka... A kad žizne pogledom sa grada, što prožizne - to se raskomada. Ni pram magle ni trinina trinka.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Čudan je ujak, prati ga slava, jer vazdan radi uz riku lava!!! * Na kraju grada, za mrkim zidom, odjednom vidiš — Afrika žarka! Na kraju grada za mrkim zidom evo ti, druže — zoo-parka!

!! * Na kraju grada, za mrkim zidom, odjednom vidiš — Afrika žarka! Na kraju grada za mrkim zidom evo ti, druže — zoo-parka! Čitavog parka čuvar i glava to ti je glavom ujkica Sava.

Ja vam junačku zadajem veru sad će vozaču da uzme meru. „Ime, prezime, iz koga grada?“ „Puž Pužević iz Vino-Grada!“ „Da li gospodin kuću ima?“ „Evo je, momče, na leđima!

„Ime, prezime, iz koga grada?“ „Puž Pužević iz Vino-Grada!“ „Da li gospodin kuću ima?“ „Evo je, momče, na leđima!“ „Zar to vam kuća? Prevara gola!

U gradu Strmoglavcu čudan je vašar jako, prodavac, kupac, roba — sve ti je naopako. Na samoj kapiji grada, ispod kamenog luka, kozica, dobra Belka, prodaje starog vuka. Magarac Njako Njakić kupcima nudi lava.

“ Pogledam brzo. „O Tibetanac!“ Okice kose dečaka krase, prati ga pismo iz grada Lase: „Najbolji dečko Tibeta, zna se.“ Petoga dana poštari zvone, valjda ih sami đavoli gone. „Evo dečaka iz Arizone!

MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE Bilo mi je dvanaest godina, prvi put sam sišao do grada iz mog sela, tihog i dalekog, kad susretoh tebe iznenada. Eh, dječačke uspomene glupe! Mala moja iz Bosanske Krupe!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Nadamo se da ćete opet doći. — Hvala, voleo bih i sâm. Izlazim lagano iz grada naviše. Svitci lete između maslina koje bacaju veliku senku.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

VEKOVNI STRAŽAR Kod proseka drevnog grada, Gde s tutnjavom Vardar stiže, K'o ogromne razvaline. Pod nebo se stenje diže.

2 Od kapija tvrdih Vindobone grada Do obala cvetnih gde proleće vlada Grob do groba leži i svedoči javno, Da ginusmo slavno.

PEĆINA NA RUDNIKU 1 Triput crni gavran zagrakta i prnu Nad mračnim kulama Ostrovice grada... A despota Lazar podiže se tada, Mračan pogled baci u daljinu crnu.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

sikću još guje u kostima i neisplakani znojevi pod kožom peku jače no biser u školjci, o noći otvori nam tajnu kapiju grada.

I ovde tek, na planini s našim imenom, zažalih za lukom zlatoslemenog grada; jutrom ga sad u izmaglici nazirem kako sjajem daleka kopna spaja i znam, stareći, dok sedim u kožuhu da u taj

Mišljah da tajnu grada znam te grčki prozborih na trgu, no građani povikahu: nije to gospodar naš, i zatvoriše se u kule.

U kavezu plača ostaće da čami smanjeni obraz carskoga grada. Pustite draguljske odore da padnu o gospe, i perjem zastrite nagotu pre no što vas na čekinjave sapi ratničke ruke

OPLAKIVANjE SMEDEREVA Ostadosmo bez grada i bez zakona, grad je pao. Ne znamo gde nam počinje zemlja, a svuda je kraj.

Da pevamo i da se sami sebe sećamo, drugi su nas zaboravili. I zakon trajnog srca neka vlada kraj srušenoga grada.

Nećemo se vratiti krovovima grada, na visoravni živimo međ zvezdama, vojske nas neće naći, ni orlovi, ispolin jedan će sići među nas i nju obljubiti

Drugiput siromah postadoh sluga lukav: u nedelju nasred crkve samoga cara zaklah i bacih ga niz liticu grada. U jednom se životu rodih zver i bes je iz mene kipeo kao iz svetitelja miro, pobih muževe i stada i drveću

Maloumni i drski, a ovamo prepodobnog lika, nasred se grada deru kao apostoli. Zašto od naše radosne vere prave nešto tmurno i strogo, nizašta lepo ne haju, svakom dokazuju

Al ti novi mrtvaci nisu sanjivi: prskaju kuće vodoskokom rudim i dok ih stražari nose nekuda van grada, s krovova se cedi krvava sluz i kad ih obese mrtve drveću lišće porumeni ko u jesen, vradžbine klete — dokaz da su

Počinju da mole da se svako vrati na ulice grada na ulice mračne i one svetle pa ja ih dobro znam uzvraća onaj što luta znam kuda treba bežati kad te gone kojim

ni protiv javnih zgrada koje na ledini rastu providne vetrom a prirodi pokazuju ogledala onih zdanja iz budućeg grada sunce je u savezu s biljem po običajnom pravu a voli one koji neće da se sahrane da pretvori u mumije no više se

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ To se čudo dalek’ čulo, do u Carigrad, Car opremi trista vojske i tri vojvode, Da vilina grada ori i nje bedeme. Ne da vila orit’ grada niti bedema, Hitala se b’jelom rukom u dil bedeme, Pa izvadi trista piljak’

Ne da vila orit’ grada niti bedema, Hitala se b’jelom rukom u dil bedeme, Pa izvadi trista piljak’ i tri kamena, Te pobila trista vojske i

mogu nać’: U nju ti je b’jelo lice, ka’ cv’jet proćetan; U nju su ti crne oči sokolova čina; U nju su ti b’jele ruke grada vrijedne.

brada, Srebrna čaša; Biser se roni, u čašu pada; Svako ga zrno Po dukat valja, A s’jeda brada Tri b’jela grada. 88. Ovo je vino crveno, Popijmo ga veselo, Nek ne čuje sve selo, Da smo zdravo i veselo. 89.

Na tvojoj ruci spavala!“ 104. Dva se grada vrlo bijeljahu, U jednom je Kranfile Jovo, U drugom je šećerli djevojka.

Nit’ je sunce, nit’ je mjesečina, Već dva zlatna roga od jelena. U njima su dva grada građena: U jednom je kujundžija Janko, U drugome Janja hitroprelja.

“ 178. Vijala se bela loza vinova Oko bela, oko grada Budima. To ne bila bela loza vinova, To su bili dva mlada i mila: Oni su se u nevreme sastali, A sada se u vremenu

187. Savila se bela loza ninova, Oko toga bela grada Budima; To ne beše bela loza ninova, Već to beše dvoje mili i dragi, Koji su se iz malena voleli, I iz jedne sitne

livadi pod javorom voda izvire, Tu dolazi mlada moma, vodu zavata, Beogradu pod zidove vodu donosi, Mirko joj se s grada baca zlatnom jabukom: “Uzmi, moma, tu jabuku, moja ćeš biti.

livadi pod javorom voda izvire, Tu dolazi mlada moma, vodu zavata, Beogradu pod zidove vodu donosi, Mirko joj se s grada baca zlatnim đerdanom: “Uzmi, moma, ovaj đerdan, moja ćeš biti.

livadi pod javorom voda izvire, Tu dolazi mlada moma, vodu zavata, Beogradu pod zidove vodu donosi, Mirko joj se s grada baca zlatnim prstenom: “Uzmi, moma, ovaj prsten, moja ćeš biti.

“ “Stara majko, ne zebu mi noge, No mi zebe srce za junakom!“ 212. Vila se loza ninova, Okolo grada Budima; Budila cara Lazara: “Ustani, care Lazare!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

(Stražari pucaju. Filip pada mrtav. Zatamnjenje.) H SLIKA ODLAZAK GLUMACA (Drum izvan grada. Na praznoj sceni, sasvim levo, vidi se putokaz: KOSJERIĆ 22 km. POŽEGA 21 km. VALjEVO 69 km. Rano pre podne.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

RASTANAK KOD KALEMEGDANA Rastali smo se i sišli iz grada. Kao dve suze, kad naporedo kanu, sa naboranog lica. Na vodi su nas čekale lađe. Tvoja ode prva.

Moje vruće usne ne žude više živa devojačka prebela tela. Noću kad lutam u senci grada, kraj raspeća, baština i groblja, ne žudim za sinom, ne planem za roblja. Vetri će mesto mene kličući da jezde.

Imao je ogromna egzercirišta i groblja. Imao je nadimak Mali Beč. U srcu varoši bio je barokni centar grada, sa velikom, katoličkom, katedralom, čuvenom sa koncerata Baha, sa manastirima katoličkih fratara, među kojima je

do mog, operetskog, hapšenja, svakako bih bio rat proveo kao na manevrima, i, bio bih zarobljen od Rusa, pri predaji grada. Ko zna šta bi sve sa mnom posle bilo i kud bih sve bio stigao! Ko zna kuda!

U slavu plotova visokih, koji su krili sraman i stidan štab banaćanske divizije, od sveta i grada. U slavu plotova nabijenih žicama, pod kojima su stojale straže počasne, sa batinom, sve u slavu svetle banaćanske

Preko puta Univerziteta, na drugoj strani trga, bila je takozvana Uprava grada. Policija. Na tom Univerzitetu počela je za mene druga po redu epoha mog života.

Neki naši drugovi, najposle, koji nisu skidali šajkaču, a nisu pozdravljali bili su odvedeni u Upravu grada i pohapšeni.

Na Univerzitetu, sa gomile cigalja, ogorčeni govornici, predlagali su sad da se napadne Uprava grada i naši drugovi oslobode silom. Policiju je čuvao čitav vod žandarma.

Izvedoše me na saonicama u noć, van grada. Izar je tekao pod tankim, naboranim ledom. Tihi i bledi, oni su me tešili: da sav taj ludi, ogorčeni haos miliona,

Kad ovo pismo, dobijete, biće proleće tamo oko vas, svejedno je, dakle, šta vam pišem. III PARIZ (1) Od svakoga grada u kome mi je prolazio život ostali su, u meni, samo njegovi rubovi kako se ocrtavahu noću na nebu.

koja se rasipala pod topovskom paljbom, i nikad neću zaboraviti lišće rascvetanog krompira, koje se treslo, kao od grada, od tanadi, oko moje glave.

Ali je svud tišina. Znam samo da, nasred grada, ima katedrala lepe, bretonske gotike. Sve drugo je bilo, kao ti mačevi, veselo, bezbrižno, i vitko, u tom gradu.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

— reče mu naposletku, pa brzo ode, te se i ona pomeša među žene koje su pratile Isusa do izlaska iz grada. Pekar ostade sam, zlovoljno sede na jednu nisku, tronogu stoličicu, obori glavu i zamisli se.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Recite mi vi, reke mile, da li sa tih gordih zidina ponosnog grada spirate krv predaka mojih?“ — Sve nemo, sve ćuti, a meni kao da neka slatka slutnja, neki tajni glas veli: „To je

i opet muzika, uz zapaljene buktinje koje nosaše rodoljubiva masa sveta, prolamaše vazduh po ulicama ovog srećnog grada; a u visini, u tamnom vazduhu, rasprskavale su se raketle, te zasija ime velikog državnika, koje izgleda kao od sitnih

Na grudima Eskulapovim biće zlatom urezane reči: 'Građani grada Kradije, iz večne zahvalnosti za zasluge prema Otadžbini, lekaru Mironu'.” Ovakvih vesti bile su prepune novine.

Žalosno je to dokazivanje kad on veli da je stara granica s južne strane išla severno od grada Kradije; a to je nepoštenje; jer naši neprijatelji onda mogu s mirnom savešću polagati pravo na zemljište do više Kradije.

Zatim glavar crkve otpoče pevati pobožne pesme, i zabrujaše zvona na hramovima glavnog grada zemlje Stradije. Kad se i taj deo zvaničnog dočeka svrši, onda ministri, sa ljubaznim osmehom na licu, s poniznošću

Vrljajući po toj zemlji, stignem u neki veliki, mnogoljudni grad. Na prostranoj pijaci toga grada iskupio se silan narod i podigla se strašna graja, da uši čoveku zaglunu.

Sutradan otidem i ja pred sudnicu. Sleglo se sve iz grada, i malo i veliko, i muško i žensko. Neke majke ponele i malu decu u naručju da i njih žigošu ropskim, odnosno počasnim

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

LETO I U ZIMU 242 ZEMLjA U PONOĆ 243 ŽIVETI KRAJ DOBRE PIJACE 244 OGLAS 245 JESEN NA PIJACI 246 PIJACA NA KRAJU GRADA 248 LONAC PASULjA 250 ODČEGA JE SASTAVLjEN VETAR 251 VETROVA MUZIKA 252 SLUTNjE PO VETRU 253 GDE SU ONI VETROVI 254 VETAR

” „Evo gozbe, evo večnog blagdana, Evo meni preslatkoga majdana, Dok me vlast iz grada ne izbaci, Bogme ću se hraniti na pijaci!

Zato tih dana krompir ne jedi, nego u šetnju ti ga izvedi, daleko od grada, u toploj njivi, zakopaj ga, da bi mogo da živi.

ULIČNA VAGA U PONOĆ Ponoć velika, prostrana, blaga, Ohladili se zidovi grada... Za drvo vezana ulična vaga — Ko čovek kad ga izda snaga, Ko čovek koji ćutke strada — Čami, zgrbljena — putnik s

još topla od putnika sa železničke stanice; DVOJKA, obnevidela od neprestanog kruženja; ČETVORKA, ljubav između grada i Čukarice: Kako je prijatna noć kratkog tramvajskog druženja!

ŠTA SUNCE PUŠI Kad nad zemljom zatreperi jara, Kad Vardar sa svim pritokama presuši, A sunce, daleko od grada, ostane bez cigara, Šta ono tada puši? Stari pušač budući zle volje, Zapali u besu, celo duvansko polje.

Smederevsko grožđe Tamno kao gvožđe Dunjo moja, rano moja, Jesen dođe. PIJACA NA KRAJU GRADA To nije pijaca, to je lađa, zora što dan crveni rađa, u lišću, kad vetar dune bešnje, otkrije se minđuša trešnje,

Možda ih ne bi napao, možda bi pozno da U pitanju su uvažena gospoda Koju, na putu do carstvujuščeg grada Vijene, Valja bezbedno propustiti kraj Bele Stene...

Slatko je Evropi prkositi Iz grada zvanog Meksiko Siti, A stigneš li, jednom, do Celebesa Posle ti ostaju samo nebesa, I zvezde, u noćnoj pa vedrini.

To i nije grad, već nešto mimo, pre grada, Nešto po strani, oduvek, od nekada. Izgorele su sve žudnje, presahla nada, kajanje, A ostalo je pročišćeno trajanje.

svih, Mir i tišinu davnoga sveta, Onog od pre milion leta; Bila je jesen, kišna ko sada, Al nigde kuće, sela ni grada... U takvu večer, između brda, Preplašen i nem, kao zver, Krapinac jedan izgubi smer Ostavši sam, bez svog krda.

Počujte kako su tri moralne nakarade, Izvršile podelu bedne zarade: To je obavljeno u samoći, Na proplanku, između grada i sela.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ta sudbina potseća na dirljivu sudbinu ljubavnika koji (ako se dobro sećam poznate stare pesme) peva Iz Jemena sam grada Iz plemena onih Azra Što za veru život gube A umiru kada ljube.

Rakić, Milan - PESME

MUTNA IMPRESIJA Danas, draga moja, poljem pada slana, I hore se zvona iz dalekog grada, A ravnicom crnom širi se i vlada, Mutna atmosfera zadušničkih dana. Danas, draga moja, poljem pada slana.

Dođi! Čas je kucn̓o! Ko u srećne dane Poći ćemo sami iz dosadnog grada, Poći ćemo sami u pitome strane, Daleko od ljudi, daleko od jada.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

sam ovđena sjedio i grijâ se mirno sprama sunca, a pod sobom munje i gromove gledâ, slušâ đeno cijepaju; gledâ jȅkom grada stravičnoga đe s' poda mnom jalove oblaci, — al' ovoga čuda jošt ne viđeh!

Hata jašem, britku sablju pašem, kapetan sam od careva grada, u njem vladam od trista godinah; đed mi ga je na sablju dobio đe su carstvo sablje dijelile, te mu tragu osta za

Šćaše doći serdar s glavarima da ti priča sve kako je bilo, no nemaše kada ostaviti: razuraju grada Obodnika i sve turske kule i džamiju, da naš pazar ne smrdi nekršću.

Pandurović, Sima - PESME

Na kaldrmi moga rođenoga grada Koliko sam čudnih doživeo noći, U društvu fantoma radosti i jâda, Sve u čudnoj vrevi i opet samoći!

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ pitalo se i dovikivalo od prozora do prozora. „Siđite pa vidite, to jest siđite pa se popnite na bedeme vašeg grada, o jadni građani, pa ćete vidjeti šta je! Koliko je polje pred gradskim vratima, sve je polje vojska pritisnula...

Svi se obrnuše. Čovjek — ne, no pravi „divski starješina“ (što se u pjesmama pjeva) banuo iz grada pa se raskoračio na ulasku kapije. Glavom je svijeh nadvisio, a grudima bi zaklonio dva osrednja čovjeka.

Zatijem stade nabrajati sve nerodne godine, koje je on zapamtio, koje bjehu take zbog proljetnjega vjetra jali grada. Pejo, pa onaj starac, počeše i oni da pričaju sve o zlim vremenima i slabim ljetinama u Katunskoj nahiji.

Dijete je bilo zlovoljno i tužno. U mrak dođoše brastvenici iz grada. Serdar sa ženom i snahom stigoše najprvi. Kako bjehu umorni, odmah po večeri polijegaše.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— I najbogatiji da proda sve što ima, ne može da kupi sve što nema. O SIROMAŠTVU — Od nemanja tvrđeg grada nema. — Najgori je nemalo (koji nema ništa). — Uboštvo čovještvo gubi. — U uboškoj kući i paučina je potrebna.

od toga kažu da je ostalo te su i sad, osobito ljeti kad je suša, sve vode po Kotoru malo slane, osim onoga izvora iza grada na južnoj strani.

da je Dečanski kralj (pošto mu je otac izvadio oči i objesio na koncu više gradskijeh vrata) izišao slijep u šetnju iza grada (Prizrena), pa ga opazio sveti Aranđel i sažalio mu se, pa se stvorio u orla i doleteo te ukrao njegove oči iznad vrata

Sve tri su se vode sastanule Ispod Senja grada bijeloga. Puče puška u sred Senja grada, Ubi cara u sred Carigrada! U zlo ga je mjesto pogodilo: Pod koljeno u srce

Sve tri su se vode sastanule Ispod Senja grada bijeloga. Puče puška u sred Senja grada, Ubi cara u sred Carigrada! U zlo ga je mjesto pogodilo: Pod koljeno u srce junačko; Na nozdrve bubreg izgonilo;

4 Domaćine, fala, Bogorodica ti dala, što ti dala, to ti održala! Bog ti bio na pomoći, pa te sačuva od jada, od grada, od tresova, od mraka, drenova kijaka!

Išao je onaj dan i k manastiru sv. Jakova (oko ½ sahata od grada). ČOROJE, VILA I TURICA U Dubrovniku čoroje, vila i turica išli su za vremena republike uz mesojeđe.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

112. Sjedi gospa u dvoru, kose joj na dvoru. 113. Sjedi Mara nadno grada, puštila kose dovr grada. 114. Sjekutići sijeku, vukotići vuku, sam baća prevraća. 115.

112. Sjedi gospa u dvoru, kose joj na dvoru. 113. Sjedi Mara nadno grada, puštila kose dovr grada. 114. Sjekutići sijeku, vukotići vuku, sam baća prevraća. 115. Skoči srna iza trna, đe se svila, tu i umrla. 116.

” Onda Stojša ustane pa je zapita otkuda je i koga je roda, a ona mu kaže da je carska kći iz toga i iz toga grada i da su bile njih tri sestre pa ih vihar odneo sve tri. Kad to čuje | Stojša odmah joj se pokaže: „Ja sam tvoj brat.

8. AŽDAJA I CAREV SIN. Bio jedan car pa imao tri sina. Jednom najstariji sin pođe u lov, pa kako iziđe iza grada, skoči zec iza grma a on za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u jednu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo, a to

Onda pođe srednji sin u lov, pa kako iziđe iza grada, a zec skoči iza grma a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u onu rekavicu, a carev sin za njim, kad

Onda i trei sin pođe u lov, ne bi li i braću našao. Kako iziđe iza grada, opet skoči zec iza grma a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u onu rekavicu.

” A aždaja stane kazivati: „Moja je snaga daleko, ne možeš ti tamo otići. Čak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna aždaja, a u aždaji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac,

Idući tako od sela do sela i od grada do grada najposle dođe u drugo carstvo i u carev grad, pod kojim je u jezeru bila aždaja.

Idući tako od sela do sela i od grada do grada najposle dođe u drugo carstvo i u carev grad, pod kojim je u jezeru bila aždaja.

” A vrabac mu odgovori: „Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri šibljike; podseci one tri šibljike, pa udri njima po korenu;

Na onoj vodi s druge strane bio je veliki grad i u gradu carski dvor. Car je od onoga grada bio vrlo zao i opak, pa je umrъo pre vremena i u dvoru mu ostala jedinica kći.

nagovori cara, te dozove momče i reče mu: „Sad još da mi dovedeš carsku devojku iz drugoga carstva iz toga i iz toga grada. Ako mi je ne dovedeš, na tebi nema glave.

Sveti Sava - SABRANA DELA

PISMO POSLANO OD SVETOGA SAVE IGUMANU LAVRE DOMA PREČISTE I SVETOGA SIMEONA STUDENICE, KIR SPIRIDONU, IZ SVETOGA GRADA JERUSALIMA Blagodat vam i mir od Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista!

saznati o meni grešnom, to s milošću Božijom i svetom vašom molitvom zdravo i veselo dođosmo do svetoga i božastvenoga grada. Poklonismo se presvetom i božastvenom Grobu i svetim njegovim mestima.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

moju torbu s našim košuljama, mojim katihisisom i časlovcem i s| hlebom koji smo jošte s večera spremili, pak iziđe iz grada, počem mi kaže gdi će me čekati, a ja pođem u majstorov konak, da kažem sluškinji da mi dvojica nećemo biti taj dan s

Iziđem iz grada; nađem Niku: „[H]ajde, brate Niko! Sve nam ide po želji! Sreća nas za ruku vodi!” | POČETAK MOJEGA PUTOVANjA Šta je

Bio sam u to vreme u četrnaestoj godini vozrasta, nenaučen nimalo pešice hoditi; otići iz grada u Fabriku i Mâlu i vratiti se, to je meni dosta bilo.

Ne pamtim kako smo se ispriča|li; to znam da iziđemo, pak bež’ iz grada. I sad kad pomislim oni slučaj, užasavam se kakva je užasna vešt predrasuždenije!

No, moj ljubezni protopop Novaković, pop Marko Bedov, Trifun Sinobad, Simo Stevanović iz grada (krome drugih mnogih koji bi me radosno dočekali) nikada ne bi mi dali na mojem kvartiru zalogaj hleba izesti.

Među ovakovi sveti grešnici provedem veliki post i praznujem voskresenije. Po prazniku otprati me pop Lazo do grada Trogira, koji je tu blizu. Odavde pređem u Split i tu se ukrcam u jednu mesalonitsku tartanu, za Korf. u Šklovu, 1788.

Lepo vreme, vesma pospešan vetar; i tako treći dan dođemo u pristanište grada Korfa. Platim kapetanu za prevoz, a on zovne čoveka s barkom, kojemu namesto dve gazete što bi me na breg izneo, dam

učini mi poznanstvo s neki kapetani i majori u venecijanskoj službi, Dalmatinci i Černogorci, koji me odvedu protopopi grada, pokažu mu i istolkuju moje svideteljstveno pismo i isprose da mogu u cerkvi Svete Jekaterine slavenski koji put

Deveti dan dođemo u pristanište grada Patrasa u Moreji. Nedelja i rano. Pođem s neki korabljenici na službu u cerkov svetoga apostola Andreja Prvozvanago.

Kad dođemo u Smirnu, izvezu me u Frankomalu (tako se zove čast grada gdi Evropejci prebivaju). Pri obedu na mojem kvartiru dođe ručati i jedan arhitekton Grek.

Dvadesetprvi dan od Livorna ugledamo ostrov Hios i taj dan uljezemo u pristanište grada. Da sam hoteo, mogao bi[h] taj čas u drugi korabalj preći za Carigrad; no, uveravajući me kapetan da se tu svaki dan

Ovde, kako se iziđe iz grada, nama[h] počinju velike bašče, pune limuna i pomorandži, s prekrasni sozidati kameni i različne boje marmara ukrašeni

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Bolešljivi đakon Škoranca (pravijem imenom: Inoćentije Lovrić, sin jednoga obućara iz grada) poče mu pokazivati glagolicu. Povazdan Bakonja mrmljaše: az, buki, vjedje, glagoli itd.

O oficijama i drugim službama ne može biti ni govora. Triba da crkvu zapečatimo doklen ne dođe komšijun iz grada. Pa jeto nema ni splate ni brodova... — Pa ajdemo da štogod pojidemo.

Vraćajući se sa česme, Bakonja je morao nadoknaditi sve propušteno češkanje. Dockan u noć stiže iz grada „komišijun“. Dođe Škeljo da to javi fra-Brnu, te Bakonja izađe sa stricem pred manastir, gdje već čekahu ostali fratri.

I svi se fratri tome čudiše, a pretur poče da se hvali kako su sve u kas došli od grada. Bakonja prihvati jednu kožnu torbicu, koju mu pruži jedan mlad gospodin, riđe brade, suh i živolazan.

Bakonja, Bujas, Škeljo i njeko lacmanče iz grada jedva mogahu odoljeti poslužujući oko fratarskog stola. Lis se nješto uzjogunio, pa ni da se mrdne iz đačke trpezarije.

— zapita mlinar. — De, to nam pripovidaj! — To, to — rekoše svi, i Dundak. — Iđem ja iz grada. Bilo je lito, a pridveče. Od silne vrućine jedva se moglo dijati, a prašina cestom, da te zadavi.

Prida mnom nikoga, za menom nikoga. Kad sam bija dvi-tri milje od grada, a to pri dnu jednoga briga soldati se muštraju, poligaju, pa potrče, a sve pucajući.

E pa kaži sve što imaš! — Prije dvanajs godina ubija sam jednoga čovika. Ubija sam ga iz puške nasrid puta između grada i našega sela. To je bilo u zoru. Niko nije vidija. I danas se misli da ga je niko drugi ubija...

— Da sam mlađa, dala bi za nj tri careva grada, što se u pismi kaže — veli Maša. — A naći će on prima sebi! Ajdemo gori, u kamaru — dodade pošavši ka stubama.

bi čitava knjiga da se opiše sve što je Bakonja vidio putujući čitav dan do mora: njihovi razgovori na putu, prvi utisak grada na nj, prijem kod biskupa, misa u sabornoj crkvi, gdje je služio sam biskup, i obred đakonstva.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Od davna li to sluh izdvaja Šum spor — kad kap na kap pada Ko prastar časovnik van grada Što vreme u sebi razdvaja. Ako za reč već nema spasa O daj mi bar uspavanku bez glasa.

Stojimo opet na mostu, pod kasnim suncem, dugo: Ispred nas, bleska sred grada daleki krov od lima. Ispod: odlazi reka, sama, udovički, boje dima. NA MALOM TRGU Na malom trgu — nikog, čak ni trga.

Pamtim i jednu ravan punu hlada Kao odmaknutu od sveta i vike Rođenu za glavu zbunjenu od grada. Mamim još nešto u mozgu sa te slike: U dnu je crven krov, pa oblak, deo plota — Čas boje smrti, čas boje života.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Poglavica se nasmeje i mahnu rukom, a Đavolak iskoči na najprometniju ulicu glavnoga grada i baci čičak na prvog prolaznika. Istoga trena ovome niče repina! Drugom i rogovi i rep. Joj! Joj!

Zašišta, zaprašta oganj, a gradske oce zahvati užas. Šta sada? — Ako ovako potraje, uskoro neće biti ni grada! — rekoše oni. Sazvan bi Savet Mudraca. Bez uspeha. — Možda će Đisara znati?

— rekoše oni. Sazvan bi Savet Mudraca. Bez uspeha. — Možda će Đisara znati? — seti se neko najstarije stanovnice grada koja je pamtila šest kraljeva i tri rata. — Ona zna jezik ptica i trava! — Tu je potreban drugačiji jezik!

Jedino se još u kosi devojčice osećao njen miris, a zatim i on iščeze. TATAGINA DECA Na samom okrajku grada, tamo gde ulice prelaze u njive, pa u svetlu dubinu neba, u kućerku prignutom do zemlje živela je starica zvana Tataga.

Zar je mogao gradski Savet da se ne umeša. Netko predloži da se Tataga istera iz grada, ali se većina uzdrža od glasanja za taj predlog. — Ko zna šta je u tim pričama tačno?

Tako znaju da to Tataga sa svojom decom ne prestaje da beži. ZVEZDANOVA TAJNA U najprljavijoj ulici grada, među čistačima i nosačima, pijanicama i beskućnicima, pojavi se jednoga dana dečak pred kojim su se svi i nehotice

njoj sjalo usamljeno belo ostrvo s predvečernjom pesmom ribara i kamenitim, tihim kućama, sve dok ga nisu otkrili ludi iz grada. — Tu se najlepše pliva! — rekli su jedni. — se najlepše spava! — odgovorili su drugi.

Uvodili ih u svoje kuće, iznosili pred njih sir i crni ražani hleb. Ali dečaci iz grada male ostrvljane nikada nisu uveli u svoje šatore, niti ih pustili da se popnu na glatke, bele daske i prejedre na

Suzdržana daha posmatrali su ih ribari, očima punim sreće pratili mali ostrvljani, ali dečaci iz grada potrčali su da ih uhvate. — Ne dirajte ih! — uzviknuli su dečaci sa ostrva. To su naši leptiri!

— Ne dirajte ih! — uzviknuli su dečaci sa ostrva. To su naši leptiri! Ali grupa dečaka iz grada, brojnija i moćnija, nije se zaustavljala. — Baš nas briga! — smejali su se.

Ali, sutradan, leptiri su ponovo došli i rat se nastavio, i trajao tri dana. Tek tada su se dečaci iz grada povukli. Kao ogromni džinovski leptiri zalepršala su na vetru njihova jedra, a malim ostrvljanima smračila se lica.

Ni galeb ne bi brže. Očevi su ih s ponosom pratili pogledom, a dečaci iz grada, puni zavisti, nisu prestajali da se pitaju otkud malim ostrvljanima jedra kakva niko nije video. — Šta je to sada?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

i za života, Skerlić polazi od kuće ujutru, prenapregnut, i odmah kreće uzbrdo, uz padinu, prema Univerzitetu i centru grada gde je nekada bio „Srpski književni glasnik“. Gospodar Jovan stiže u podne: tako se razmimoilaze.

stoji, pa prema Narodnom pozorištu i Kneževom spomeniku, diže Stambol-kapija, najmoćnija od četiri kapije beogradskog grada. Ima tri ulaza: jedan na sredini, veliki, za kola, i po jedan manji, sa svake strane, za pešake.

Polako je odlazio iz sebe a svuda je bila svetlost. Opet je lebdeo i kao da je, negde ispod, video kapiju jednog grada. Ocećao je da je tu kapiju, nekad, poznavao i osećao je da mu je, nekad, značila.

Zimski je dan godine 1843, Velika pijaca je tamo gde su danas deo Studentskog parka i Studentski trg i središte je grada.

(I posle jednog veka, 1943, u toj će zgradi biti stara Uprava grada Beograda, policija, Glavnjača.) Rekli su mu da dođe tu i da će dobiti penziju: odavno već nije ratnik, a odnedavno nije

Mladi Dobrača ne opaža ni raskoš grada ni raskoš vremena, ali opaža tu, u ulici koja se nerazumljivo zove Annagaѕѕe, raskoš knjiga.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Al' siroče, crne moje sreće, Nit' sam zvezda, ni tica, ni cveće, Srpkinja sam s dična Srbobrana, S dična grada onih dičnih dana!

Al' Selimu sada Iz careva grada Stiže gost. „Iz ovog pehara Pij u zdravlje cara, Selime!“ Selim oči sklopi, Zlatni pehar popi Do kraja.

Dođi! čas je kucn'o! K'o u srećne dane, Poći ćemo sami iz dosadnog grada, Poći ćemo sami u pitome strane, Daleko od ljudi, daleko od jada.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

brda penju, svakog časa raznose ih hitro, razvijaju u ljute vihore; tamo magle punane snijega i krupnoga spuštaju se grada. Dva vojvode, vjerne moje sluge!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Nila, i pri tom pomerao polje svog rada sve više ka jugu dok ne stigoh naposletku do cilja svojih želja, do staroga grada Tebe u gornjem Egiptu. „Bilo je to jednog lepog jutra kad stigoh onamo, vozeći se čamcem sa šest vesala.

„Iza ove kapije prostirao se svešteni deo grada boga Amona, „Amvon sveta“, sa svojim glavnim hramom, svetim jezercem, bezbrojnim zdanjima, pretrpanim blagom i crkvenim

Sva duhovna dobra svih grčkih plemena i naroda Istoka leže u riznici ovog grada, u ovoj biblioteci, prikupljena i sačuvana, a vi ćete ih, ljudi nauke, još umnožiti.

sa šezdeset ratnih brodova, a njegov podređeni vojskovođa Apius Klaudius stiže sa svojom kopnenom vojskom pred zidine grada. Posle kratke pripreme, otpoče juriš na varoš, sa suva i sa mora.

“ „On je“, reče jedan od njegovih vojskovođa, „duša cele odbrane grada! Njegova vojska je telo koje on pokreće“. Drugi jedan rimski vojskovođa stade pričati kako njegove vojnike spopada

da iznenadnim noćnim prepadom prodru u varoš i dočepaju se Heksapile, zgrade kroz koju je vodilo šest kapija u srce grada. Tu, sa jedne uzvišice, mogao je Marcelus da sagleda celu varoš.

Većnici počeše da se smeju. „Ali je“, nastavi Gerike, „ceo fortifikacioni sistem našeg grada zastareo. Trebalo je, kao što sam vam predlagao pre tri godine, zameniti ga novim, savremenim“.

„Posle trogodišnjeg rada završila je naša ekspedicija svoja premeravanja koja se otegoše čak do Lime, starog grada Pizarovog, na Pacifiku.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Pa se široko i snažno proteže riđi potpukovnik. AVETI U LOVU (doživljaj) Sa lješkoga grada, ozgo, svu noć je slazilo zlosluto urlanje ostarelog nekog arnautskog psa, i kurjačko, muklo i duboko zavijanje njegovo s

Posle smo ućutali i opet slušali i trpeli ono jezivo urlanje sa grada. A nešto docnije neko prošapta: — Kao da je kiša stala.

sam vitlao, veliki, vitak, s obe strane oštar turski nož, i gologlav, izgubljen, poludeo, bežim, bežim daleko izvan grada. Po putu, pravom i belom od mesečeve svetlosti, velike, teške i pokretne senke od šume.

A kad znojav i zadihan stiže pod veliki grm on se, nešto sigurniji ispod ove svetine grada, prekrsti, oslušnu još malo, pa se opruži i priljubi desno uvo zemlji.

Mesec se probi i osvetli onaj deo guste šume više grada... On podiže glavu i zagleda se tamo. Ogromne, kao čudovišta, senke klizale se preko krovova, valjale se kao talasi

sve po centralnim bečkim arterijama i bogatim ringovima, gde je, obasut milionima sijalica, strujao život veseloga grada.

Mi ovde kažemo: veseloga grada, prosto zato što se zna da se takav glas neopravdano pronosio svuda po svetu o toj štapskoj varoši Beču, koji se,

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Moja će bolničarka, iz počasti, kao čeljade iz grada, sjediti negdje u sredini, na nešto višem stocu ili na stolici s naslonom, jedinoj u kući, i voditi će glavnu riječ.

Kao neka zabava fantazije. Za tu fantaziju odabrao je jedan balkon u dosta prometnoj ulici u centrumu grada. Bila je to ružna fasada one nekad pomodne, nesuvisle arhitekture, zgrada s dućanima fotografskih potrepština,

Iz obližnjeg grada nabave mnoštvo smotuljaka crnog, srebrnastog, zlatastog svjetlucavog papira i svežnjeva velikih listova kartona.

pojedinost na portalima oronulih palača što iznenada pred nama iskrsnu iza ugla u smršenom labirintu staroga grada.

Lunjajyći ulicama grada, usmjeravao sam i nehoteći korake u pravcu mog mjesta. I što sam se dalje otiskivao u toj svakodnevnoj avanturici,

Prošao bi katkad (ali rijetko) i ulicama u središtu grada, kao onda kad smo ga sreli, pred rasvijetljenim pretprazničkim izlozima (to mu je bilo nešto kao nedjelja, svetak).

Ako je bilo lijepo vrijeme, ponekad bi pošao da se prošeta van grada, po otvorenoj cesti. Sve je, dakle, bilo kao obično. Neobično je bilo samo to što se nikad nije vratio.

Kako je bio topao ranoproljetni dan, možda je krenuo u šetnju. U rasijanom razmišljanju izišao je iz područja grada, prešao i mitnicu a da se nije sjetio. Hvatalo se mlako proljetno veče, meko i nagnjilo, po rubovima malo mutno.

Nosimo u sebi pejzaže pod zrakama sunca, gradove pod sitnom kišom. A u svakom zapamćenom pejzažu, u svakoj viziji grada nosimo i po jednog sebe.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

apotekar pred Jankovom pivnicom svojim prisnim »prijateljima, partnerima, sugrađanima i ostaloj bulumenti našega grada«, kako on to veljaše. — Ali su prilike i okolnosti, u kojima čovek egzistira, od presudnijega, tako reći... uticaja...

Već nekoliko dana pada kiša nad Beogradom, te je i čistiji deo grada potonuo u žitkoj prljavoj masi; rasplinulo se blato po svima ulicama, po dvorištima, po pragovima i ulascima u kuće...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Tada car poče obećavati veliko blago ko mu kćer prozna, a to ču jedna stara badža-vještica — pa od grada do grada, od vrata do vrata, dok je nađe i pozna, pa se odmah vrati caru i pogodi se s njime za veliko blago da mu kćer

Tada car poče obećavati veliko blago ko mu kćer prozna, a to ču jedna stara badža-vještica — pa od grada do grada, od vrata do vrata, dok je nađe i pozna, pa se odmah vrati caru i pogodi se s njime za veliko blago da mu kćer živu

AŽDAJA I CAREV SIN Bio jedan car, pa imao tri sina. Jednom najstariji sin pođe u lov, pa kako iziđe iza grada, skoči zec iza grma, a on za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u jednu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo, a to

Onda pođe srednji sin u lov, pa kako iziđe iza grada, a zec skoči iza grma, a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u onu rekavicu, a carev sin za njim, kad

Onda i treći sin pođe u lov, ne bi li braću našao. Kako iziđe iza grada, opet skoči zec iza grma, a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u onu rekavicu.

A aždaja stane kazivati: — Moja je snaga daleko, ne možeš ti tamo otići. Čak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna aždaja, a u aždaji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac,

Idući tako od sela do sela i od grada do grada, najposle dođe u drugo carstvo i u carev grad, pod kojim je u jezeru bila aždaja.

Idući tako od sela do sela i od grada do grada, najposle dođe u drugo carstvo i u carev grad, pod kojim je u jezeru bila aždaja.

A vrabac mu odgovori: — Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri šibljike; podseci one tri šibljike, pa udri njima po korenu;

Kad se blizu grada primaknu, onda izvade dvije jele s granama iz zemlje pa ih ponesu sa sobom, a kad dođu do grada, jednu jelu prislone uz

Kad se blizu grada primaknu, onda izvade dvije jele s granama iz zemlje pa ih ponesu sa sobom, a kad dođu do grada, jednu jelu prislone uz bedem i poviču careviću: — Hajde, — vele — ti penji se gore na bedem da ti ovu drugu jelu

Carević uzme perce i pođe tražiti Baš-Čelika. Putujući po svijetu od grada do grada tako sve dalje i dalje, najposlije nađe svoju ženu u jednoj pećini.

Petković, Vladislav Dis - PESME

” UZDAH SA DUNAVA — ZA DEČIJA USTA — Na Kalemegdanu, pored starog grada, Gde Beograd grle i Dunav i Sava, Jedno Srpče gleda zemlje naših nada, Što ih tajno krije ta daljina plava.

sa mnogo jâda, Što ne trunu mirno kraj svojih borova, Već pod tuđim nebom i ispod korova — Oni su ostali kraj Jedrena grada.

1907. NOĆ LjUBAVI Jedne večeri, kao posle grada, Mirisala je koža telo moje: Miran, bez sreće i radosti koje Bijah kao van tamnice jada Video nisam sunce kako

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

U blizini grada u kome sam u to vreme učio nalazio se mlin za brašno sa branom preko reke. Po pravilu nivo vode u reci je bio samo dva

otišao u Strazbur da obavim taj posao. Neki događaji iz toga grada su ostavili neizbrisiv trag u mom sećanju. Čudnom igrom slučaja, izvestan broj ljudi koji će kasnije postati slavni,

vrelog popodneva osetio sam potrebu da se osvežim i ušao sam u jedan od trideset hiljada narodnih lokala ovog velikog grada gde su služili ukusno 12%-no alkoholno piće koje bi sada čovek mogao da dobije jedino ako otputuje u Evropu u neku

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ime ovog grada podsetilo me je na moju pečenu gusku koja je nestala kod Karlovaca i mutne slutnje poremetile su moje raspoloženje i

Zgrade na farmi bile su udaljene oko jednu milju od grada. Naokolo nije bilo sela ili suseda i ovo mesto mi je naličilo na usamljeni salaš.

S druge strane, od ranog jutra do mrkle noći, boravio sam u centru grada. Nije bilo čoveka koji je video više od mene u Filadelfiji za pet dana, dok sam tražio posao i nove mogućnosti, kako

Njegovo dobro poznavanje grada mnogo mi je pomoglo u bržem snalaženju u Njujorku i u otkrivanju šta je šta i ko je ko u velikoj metropoli.

slabe zračke” Pogled u daljinu, sa visine na kojoj sam se nalazio, u blizini horizonta, otkrio mi je sliku nekog grada sa kulama i visokim krovovima koji su ličili na krovove crkava.

Izgledalo je kao da su sve radnje grada smeštene u jednoj ulici. Ostali deo grada naličio je na niz lepih manastira. Hodanje od nekoliko milja kroz šume i polja,

Izgledalo je kao da su sve radnje grada smeštene u jednoj ulici. Ostali deo grada naličio je na niz lepih manastira. Hodanje od nekoliko milja kroz šume i polja, bez doručka, izazvalo je u meni jaku glad

Hodanje od nekoliko milja kroz šume i polja, bez doručka, izazvalo je u meni jaku glad i manji umor. Miran izgled ovog grada koji je ličio na grad manastira kao da me je pozvao da se odmorim, sednem i prezalogajim.

To su učinila ona tri velika čoveka Njujorka iz doba revolucije koji su bili nekadašnji studenti Kolumbija koledža grada Njujorka. U ono vreme Kolumbija je imala školu za rudarstvo i inženjerstvo, a bila je odvojena od samog Koledža.

Ovo sam verovatno imao u vidu kada sam govorio svojim prijateljima u Adelfi akademiji da je “Kolumbija koledž grada Njujorka” luka prema kojoj plovim, a da su Bičerova crkva i Bruklin sastavni delovi tog Koledža.

Pitam se da li je pod ovim uticajem dato i zvanično ime ovoj školskoj ustanovi: “Kolumbija koledž grada Njujorka”, kada je 1787. godine ukinuto staro ime “Kraljevski koledž?

Nisam imao ni vremena ni želje da istražujem lepote Londona, Pariza, ili bilo kog drugog velikog grada Evrope pre nego ponovo vidim Idvor.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Mlađi sin potjera konje, pa s ocem odjuri iz grada. Starac, srdit, odmah se ne sjeti da je Spasoje zaostao, a poslije, kad su kola odmakla, pomisli: „Požuriće

smiju se ludome seljaku, a njemu se čisto bliješti; nešto kroz zube smrsi, pa, postiđen, požuri odatle, da negdje izvan grada odahne.

Poslije, preko grada vode ih u sud. Putem besvjesno gledaju u čeljad i nažgane fenjere; nijesu znali kud ih vode, nijesu ništa taj čas ni

Jednako slušaju koračaje čeljadi što ulicom prolazi, viku dječurlije i nerazumljive glasove mračnoga grada i šapatljive noći.

Izvan grada gledaju svoje visove: mećava ih obavija i bijele se smetovi snijega. Tamo sigurno vijavica i studen bije, ali njih za

Valja da prođe pored same kasarne, a uvijek, kada se između vojnika nađe, preda da joj što zla ne urade. Na kraju grada, s jedne i s druge strane ulice, iz krčme sluša pjesmu, a ondje gdje su crveni zastori na vratima spušteni veselo

Prolazi pored vojničke straže da iz grada iziđe; vojnici je bezočno u oči gledaju da se uvjere je li ona kao i druge, a djevojka, oborenih očiju, požuri da čim

Prolazi pored straže: srčanije gleda u vojnike i izbije iz grada na obalu. Prvo što zapazi sunce je, što neprimjetljivo, postupice osvaja komad po komad goleti zapadne strane.

Bilo je kao poplašeno: nekako nemiono i ubojito pogleda ispod sebe. Gospodar odredi da čuva stoku povrh grada, po visovima i glavicama. Tamo, ujedno sa stokom, i stanovaše.

Duva južina. Putem iz grada šum ih kao uspavljuje, i zabavljaju se svojim mislima, pa ništa ne govore, no se žure kao da hoće čim prvo da izidu iz

Cvijeta sama silazi nizbrdicom, niz kratke tkanice, put grada. Na savijucima ustavlja se i gleda u prostor pred sobom. Tužna je i zamšpljena, a ne zna uzroka.

A oči joj igraju i dođoše svjetlije. Idući preko grada do parobroda čini joj se da svako ko je sretne gleda u nju i razumije što u ovome času osjeća, pa oborenih očiju stiže

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

istoj drevnoj slovenskoj pčeli, koja je po pravilu božji vesnik, peva na padinama Šare, ponad srpskog starog prestonog grada Prizrena, na drugu nedelju uskršnjih ili veligdanskih praznika.

Ali se zato prvi put pojavljuju ulice i okolni predeli pesnikovog grada: Raziđu se tako u plavilo ulice drage Beograda, I bregovi što su oko njega, i šume što su k zapadu još dalje, Svim tim

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Događaj očigledno služi i za motivisanje dosta neobičnog opažanja: „Kad se prevrnu čun, zidine Beogradskog grada, nad vodom, iz vrtoše se i, za časak, u očima mu ostade samo nebo”.

Sem pri zauzeću grada Caberna, u sedmoj glavi, gde se nešto malo duže sinhrono prikazuje ulična borba, u ostalim se slučajevima skokovito

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Slušao je od hodža da je to drevno i sveto mesto tursko. Odredili mu neko selo kraj grada i dali zemlje. Pomogli i da se nešto kuće podigne. U selu džamija, hodža, drži se vera, klanja se.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

»Starmali« 1880. ŠTA SE ČUJE Šta se ono čuje iz Zagreba grada? Ne čuje se dobro gde god pravda strada... Znamo mi to dobro kako se rakami: „Hrvati su slabi kad ostanu sami!

ica, sud koji hvata po oke. jerihonska truba, — na glas trube jevrejskoga naroda padoše tvrdinje Jerihona, prvoga grada hanaanskoga na koji udariše Jevreji, kad ulažahu u obećanu zemlju. jubilej (jevr.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

RUŽIČIĆ: Dosta! Bjedni robe grada, Ne znaš šta je priroda, Ne znaš šta je jestestvo, Tiho veličestvo, Gdi fauni ode, Gdi se smeju rode, Gdi travčica

Miljković, Branko - PESME

Gde si osim u mojoj pesmi divna Euridiko? Prezrela si svaki oblik pojavljivanja o sliko moga crnoga grada i izgubljenoga cilja. Svuda u svetu užasna ljubav vlada.

gnezda i vetrove Drugoga dana ribe izađoše iz vode i voda oteče prazna Trećega dana šuma je pošla prema gradu a grada nigde Četvrtoga dana sazidaše ćele-kulu od lobanja i škrguta Petoga dana šuma je skupljala kraj reke obezglavljene

Grlicu opeva kamenje što osta U predelu koji raste lakoverno. Jesi li živi stub grada il mrtva Beli bedem dojiš prevaru sve veću? Prazno ime nade i prelepa žrtva U zidu bez zvezda pravedno se sreću.

Prozirna ogrado koju sjaj savlada, pusta providnosti koje me strah hvata, tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada, tvoja uzaludnost od čistoga zlata! Svet nestaje polako, tužni svet.

Krakov, Stanislav - KRILA

Vojnička stanica bila je daleko van grada. Svuda duž rampi crnela se polegla tela kao preorana polja. Duga senka od staničnih zgrada padala je na njih, i samo se

Petrović, Rastko - AFRIKA

Tamne ptice, ogromne kao orlovi, toliko su smele da crnkinjama iz korpi sa pleća odnose hranu. Ostatak grada i obala udesno sasvim bez karaktera. Tu su svud u izobilju ostaci naseobina afričkog kamenog doba, strele i noževi.

Nigde prozora, nigde krova, nigde drveta; same puste terase od crvenog blata. Kroz sred grada, između ona dva brega na kojima se prostire Bobo, sasvim pred našim nogama jasan i precizan u svome pustinjstvu,

dosta je da se približimo pa da se svi ti vlažni mladići razbegnu. Sva utrina do grada je zlatno–žuta sa crvenim flekama.

Sva utrina do grada je zlatno–žuta sa crvenim flekama. Ono nekoliko tamno–zelenih drveta, pre grada, pred svim širokim žutim i crvenim pejzažom, završavaju onu harmoniju strahote, drevnosti i pustoši, koja je

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

brata ropot samrtni U nemo doba noći jesenje, Kada i vazduh tugom uzdiše, Na kolju žive ljude gledajuć Po bedemima grada nesrećnog... S tobom ću ići! S tobom Stanoje!

Te bog da prosti Moju krdžaliku!... ISAK: Tu se sad strašna diže lomljava: Buljuci lete s goli noževi, A okolina grada nesrećnog Kao da gori sva u plamenu, Iglu da vidiš na toj svetlosti. RADAK: Tu, bogme, beše muka odista!

si ti i Šeroglića, Posle, Prodana sa Đenadijem, Pa i ostalo roblje carevo U raznoj zgodi s tvojim momcima Iz tvrdog grada vešto ukrao?... GLAVAŠ: Hm!... Čuo je?... I ja sam slušô strašna nedela, Što ih je carski vezir činio.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

« — Dakle, velite, nigde nema konja? — Ja bar ne znam gde bi ih sad mogli naći. — Onda hajdemo peške iz ovoga grada od granata; ovo je strašni sud.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Jedno mjesto zeleni se usred gustog hlada, Okruženo sa tri strane kao svodom grada; Odovuda pod zaklonom bistra voda šušti, Tu i onde s grana dole kao kiša pljušti; Ništa se tu vid'lo ne bi — takva je

mamio šumu, Riku lavova, besna tigra davio Pesmom i svirkom svojom, i potoke žuboreće Onemio, podizao zidine gorde grada: Groma u ruci ima za krvlju grabljivi čovek!

— Sad jest na polju, sad na sokaku, i na nejakom šetanju (špaciru) nahoditsja, jest na vidimih mjestah i ulicah grada. Pobuždavajet i prizivajet ravno veja mimohodjaščija, i onija kotorija put porjadočnij mimovodit.

novembra primio sam s onakovom radosti s kakom ste ga mi vi poslali. Kopitar mi ga je iz grada donio i celo smo veče ode čitali.

” Kadar se možila bom S toboj, moj junak, Mora strašnih topov grom Tresti zemlje tlak. In na grada razvalin’ Te objamem, sin planin! Dam ti roko, ljub’ junak, Hrabri korenjak.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Kad bi zvono sa golemog ovna predvodnika rastegnutim zvukom odavalo da su prve ovce iza grada, pošljednje bi ulazile u čaršiju, prelivajući se u punoj svjetlosti proljetnog, drhtavog sunca, a za njima bi ponosito

I ja uvijek pobjegnem iz ovog sumornog grada, što potajno i nevidljivo tuguje i cvili za nečim, na Plivin vodopad, da tamo slušam urnebesno huktanje i šumenje divlje,

“ Učiti — ovde: čitati; govoriti S. Š. — carska šuma čaršija — poslovni deo grada, trgovačka četvrt čaršilija — „čovek iz čaršije, čovek koji radi u čaršiji“ časna trpeza — sto iza crkvenog oltara

Bojić, Milutin - PESME

U ložnici dvorskoj tvoj se čuo šapat, Vrh biblioteke Afričkoga Grada, I u Panteonu tvojih ruku tapat Beše pljesak mreži paukova rada: Mirno ti si tako kalpake i spise, Mehane,

Mi, kao litija, lutamo s trubama Od kuta do kuta, od grada do grada, Čas sami, čas s decom, stadom i ljubama, Noseći stegove i vlasti i pada.

Mi, kao litija, lutamo s trubama Od kuta do kuta, od grada do grada, Čas sami, čas s decom, stadom i ljubama, Noseći stegove i vlasti i pada.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

braća Konstantin (docnije u kaluđerstvu Ćirilo) i Metodije, koji su odlično poznavali slovenski govor okoline svoga grada, preveli su, po naredbi vizantijskog cara Mihajla, najvažnije hrišćanske verske knjige na slovenski.

su s poznavanjem i razumevanjem prikazali porodične i društvene prilike na selu i u malom gradu, dok su od modernog grada i od evropskog načina života zazirali.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

ako zapreti grad, krsti se tim grančicama put oblaka i govori: rastupi se (Begović, ŽSG, 121); takođe se za vreme grada kida vrbica i unakrst baca u vatru (Begović, 223).

, »jer će inače biti grada« (іb., 146). Jedna vrsta jabuke zove se petrovača. U okolini Smedereva zabeležen je etion zbog čega se j.

K. kolač (od koga se jedna polovina zakopa u njivu prilikom oranja) utuk je protiv grada: njime se mahne tri puta prema gradobitnom oblaku, i naredi mu se: stu! ili: natrag! (SEZ, 17, 15).

Leska; plod: lešnik. Reč je zajednička slovenska. L. je i siguran utuk, naročito od groma i grada. U l. ne udara grom (»jer ju je Isus blagoslovio, a grom udara samo u ono drvo pod kojim sjedi đavo«, GZM, 6, 1894,

Na Đurđevdan naročito se vrše različita osigurana s pomoću l. od groma i grada; ponegde se to čini na Cveti ili na Spasovdan: njome se kite vrata, prozori, streje na kućama i torovima; l.

pod bakrač, a sutra je nose u crkvu, i posle to pomešaju sa semenom za setvu, da bi se p. sačuvala od »lamnje« (grada, SEZ, 17, 140). Crvenim (magičnim, cf. ѕ. v. Broć) koncem vezuje ratar svoj prst kad seje prvi lanac p., »da bude p.

U Podrinju rade se, o Đurđevu dne, izvesne manipulacije sa tisovinom protivu grada (SEZ, 17, 172). Tisovinu rado drže pored ikone (SEZ, 32, 377). T. je vilinsko drvo.

i SEZ, 7, 277 id, i Schneeweiѕ, 10 id). U vračanjima protiv grada, na Đurđevdan, izbuše se četiri c. na premetima, i u te rupe metne po parče tisovine (SEZ, 17, 172 id).

vrbove grančice u njive da bi žito raslo visoko (SEZ, 70, 383), a u Gornjoj Pčinji se zabadaju »da sačuvaju njivu kako od grada tako i od žena vračara (,mađosnica̓) da ne oberu rod« (SEZ, 68, 1955, 99).

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Ne znam... vidjećeš, — i nasmija se, pa požuri da prvi u sud uđe. Na raspravu došao odvjetnik iz grada. Pođe u čitaonicu da popije kavu i pozdravi koga znanca. Ali, ne našavši nikoga, pogleda na sat i pođe u sud.

Nakon malo vremena bi urečena rasprava i pozvani Ilijini svjedoci. Uoči toga dana, pred noć, iz grada stigoše u varoš oba odvjetnika. Pođoše u štionicu, gdje nađoše obično društvo koje se tu svake večeri sastajalo.

pa ko će i svjedočiti proti popu? — To je moja briga! A i troškove ću platiti; dovešćeš advokata iz grada... I njega ću platiti ... Samo ti radi u svoje ime, čuješ, da se ne glasa o meni .....

Ne samo što ga je tužio sudu, već doveo advokata iz grada, onoga čija se besjeda u sudu najteže zarezuje, i bijaše Radivoj osuđen na zatvor. Pali i golemi troškovi na nj.

I starija vlast uvaži utok i riješi tužbe popa Vranu i sve troškove svali na Radu. Pa kad popovi prijatelji iz grada brzonjaviše o uspjehu, popov sluga zaslavi u oba zvona na crkvi, taman kao ono neke godine kad se pomoliše na

Bješe se s njime nagodio da na „rate“ plaća, jer mu sinovi pođoše u, svijet na rad. Dva sina, kao dva grada, donijeli jesenas lijepih para.

da će i ovo pomoći da Radu primora na priznanje dućanskoga duga i onih parbenih troškova, a tražba po odvjetniku iz grada već je učinjena. I sve suče se onako, po njegovoj zamisli, u redu ...

U samoći, na dogledu velikog grada, jača ga tuga pritisnu. Gledaše požutjele visoke šume, otvorena široka polja. Sve se blistaše u sunčanom sjaju.

Nekoliko puta, u hodu i u sabiranju misli, u uređenoj šumi iznad grada naljeze na njih dvoje: brata i sestru. Brata poznavaše sa sveučilišta. Bijaše siromašan đak, sin neke udovice.

Na ulici ispravi se i odahne. Kao gonjen uleti u svoju sobu i baci se na postelju... Po podne odjurio je u polje, izvan grada. Očaj, čama i silna tuga glodali ga. U grudima ga tišti, ne može da misli, ne može ni da osjeća.

mu na pamet one silne, blagoslovne riječi, i on ih na dogledu blagodjeti u sebi i nehotice ponavljaše: — Od munje, grada i groma— oslobodi nas, gospodine!

Nakon nekoliko vremena sjeti se da će biti donijeli iz grada poštu, te siđe u dućan. Zbilja, zatekao je dolje oca gdje otvara listove i odulje omote, iz kojih je vadio službene

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Dimitrije Pre dve godine u Vratimlje je doskitao neki Jevđenije, probisvet i varalica. Lutao je od jednog do drugog grada po zemlji raškoj, pelješio lakoverne i opsenjivao budale.

Čuo sam od nekih trgovaca tkaninom da su ga neko vreme viđali kako se smuca po Rasini, idući od jednog do drugog grada, ili, tačnije, bežeći iz jednog u drugi, od razjarenih mušterija, iz Srebrnice u Koznik, iz Koznika u Obođe, iz Obođa

Šta će biti sa Jelenom? Mlada udovica Jelena vratiće se ocu, čelniku Jovanu Bardijanoviću iz tvrdog grada Koznika u Rasini, i neće proći ni puna godina, a ona će biti utešena udajom za nekog od ćefalija ili namesnika države:

Građevine će biti lake, od brvana i oblica, pokrivene bujadi i ražanom slamom. Puteljci iz grada vodiće na sve četiri strane sveta.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1886. GOSPOĐICI N* Poklonik muza, ja i sada Zvucima lire zdravim vas Iz okoline šumna grada Što slavom svojom diči nas.

2. Od kapija tvrdih Vindobone grada Do obala cvetnih, gde proleće vlada, Grob do groba leži i svedoči javno Da ginusmo slavno. 3.

1890. VEKOVNI STRAŽAR Kod Proseka, drevnog grada, Gde s tutnjavom Vardar stiže, Kô ogromne razvaline Pod nebo se stenje diže.

1883. PEĆINA NA RUDNIKU Triput crni gavran zagrakta i prnu Nad mračnim kulama Ostrovice grada... A despota Lazar podiže se tada, Mračan pogled baci u daljinu crnu.

Na pustoj obali rečnoj, na kraju burnoga grada, Gde pastir u râno jutro svilena dogoni stada, On nađe skloništa sebi.

Ostavi pećinu svoju i žurno poteci tada Do tvrdih, kamenih kula Benare, bezbožna grada. Tu maharadža Azok (pobeda neka je s njime!) Kao bengalski tigar bori se za moje ime.

Zatim sagradi lestve, da juriš preduzme glavni, I dade veliku žrtvu u suton, tihi i tavni. Uzalud probahu s grada da smetu radove njine, Tukući strelama oštrim s kapija i visine Jer mnoštvo lestvica dugih spremi se još istoga

Pršte visoke lestve, i kad se izvrnu s grada, Bezbrojno napadača sa rikom na zemlju pada. U groznim mukama ginu sa krvlju i penom belom, I grčevito škripe, I duh se

sasluša njega, jer baš u času tome, Javi se Ben-Kasim žurko na besnom paripu svome, On se dohvati tajno bedema i tvrda grada, I kresnu balčakom kremen i bazar zapali tada.

reče nežna pana, „Ali imam uslov jedan: Pre negoli htednem mlada Ostaviti polja svoja, Da trkamo ispred grada Stigneš li me? Biću tvoja.“ Pan Ljubecki diže oči I pogleda konja vrana, Pa na konja hitro skoči, A na drugog mlada pana.

ova, Razgrnem korov i dugačke vreže, I spazim na njoj urezana slova: „Pod sim kamenom počivaju kosti Jove Laziča iz grada Zvornika, Zdje poginuvšeg u cvjetu mladosti, Ot Sali-age serbskago krvnika.

Klisar je još jutros zorom otišô do bliskog grada, A namiguša žena sama je ostala sada, I sad provodi šalu. Ubrzo tišinu celu Prekide đermova škripa.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Njegova divlja vojska kulja kroz kapije toga grada. Jeza me hvata od nje, ali se stišava pri pomisli da je moj položaj na Alcioni izvan domašaja njenih topova.

Očekujući taj čas, među džbunjem smokava, Vi se divite mojem poznavanju ovoga ogromnoga grada. Nemojte se čuditi, ja sam baš neki dan proučio plan Vavilona što ga je publikovalo Nemačko orijentalno društvo, a taj

Svetiljka koju gledamo i koja šalje svoje svetle zrake daleko na morsku pučinu, dostojno je obeležje ovoga slavnog grada.

Odavde se otvarao divan vidik preko pozorišta i padina gradskih u dolinu reke Selinosa. U centru grada stajao je hram i oltar Zevsov, jedan od najlepših spomenika tadanjeg doba.

Sa nekoliko koračaja stigli smo na bečki „ring“. Ta široka ulica koja opasuje stari deo grada izgleda sada, posle tri decenija, skoro isto onako kao što sam je prvi put u životu video; jedva da je ponekoja zgrada

Barometarski pritisak porastao je do 2000 milimetara, a temperatura do 364 grada. To je ona kritična temperatura vodene pare pri kojoj se ova nikakvim pritiskom ne može zgusnuti.

Tek kada je temperatura onog sloja pala ispod 364 grada, padoše prve kapi kiše na Zemlju. Tim nastade jača cirkulacija u atmosferi i njeno brže hlađenje, a usled istaloživanja

Zemlja bi, opkoljena korom leda debelom dve hiljade metara, produžila svoj put po vasioni kao ogromno zrno grada, a da se na njoj ne probudi nikada dah života. No Zemlja se nije smrzla, jer su je zagrevali Sunčevi zraci.

ću baš ovamo doći, izračunao da se, odmah iza podneva tog dugačkog dana, temperatura tla oko ovog zdanija popne do 101 grada Celziusova. Nama bi tabani uzavreli kada bismo se u to doba ovuda prošetali.

Srednja godišnja temperatura Marsova ekvatora leži na trećem gradu ispod nule. Već ona je, dakle, za skoro dva grada niža od srednje godišnje temperature onog zemljinog uporednika koji prolazi kroz Petrograd.

I na njima ima kontinenata i mora, ima bregova i dolina, potoka, reka, jezera, vetrova, kiše, snega i grada. A tim dalekim svetovima šalju toplotne zrake njihova sunca.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Kako je to znala grobarka, znala je i cela palanka. Groblje je kronika grada, a grobari su vrsta lokalnih novina. Grobarka Nata dočekuje i izveštava i one koji veruju u bapske priče i one koji ne

Tamo se tako reći isključivo govori francuski; ali kako oni stanuju van grada, i skoro se ni s kim ne druže, to se ne zna, ili zaboravlja — Gospođi apotekarici iskočila jedna crvena pega kraj nosa

Inače je čika Sava stajao ustrašen i od čudnog grada, i od strašne klinike. — Tu sam ja, tata, još pre mesec dana prolazio u belom kaputu, i nosio evo ovakvu iglu da se

Pocrneo nekako, dobio prvu jaku boru na čelu. Razgovor sa seljanima dobro mu je činio. Selo je hrabrije od grada da živi i da umre, da se bori i da rezignira. Selo je čovečnije od grada. Branko se krhao, i rešio da se skrha.

Selo je hrabrije od grada da živi i da umre, da se bori i da rezignira. Selo je čovečnije od grada. Branko se krhao, i rešio da se skrha.

naselje su činili Grci, malobrojni „čisti” Grci, za razliku od aklimatizovanih i asimilovanih Grka s kućama u sredini grada.

— Zdrava stvar! — namiguje stari. Toga dana, Spida je samo prolazio Rimskom, išao u vinograd načelniku grada, u to vreme Srbinu, koji je skupljao građu za monografiju o grčkom naselju u gradiću.

Gde će je podići? Ni u Rimskoj, ni na pijaci, nego skoro pri kraju grada, prema reci i parku. Vrlo visok parter za ono doba, s vrlo visokim oživalnim prozorima.

pomrlih Grka, sastavlja ih, čini mu se da čita u kamen ispisanu grčku knjigu, beleži ponešto za monografiju načelnika grada. Pa se tek pred nekim natpisom duboko zamisli, zaboravi na sadašnjost.

Preobuče se, i s ćerkom Sofijom ide u šetnju, daleko izvan grada. Nose dogled, posmatraju, razgovaraju, zaćute. Sofija, svojim skladnim, lakim hodom vodi, otac za njom skakuće preko

Jednoga dana se prijavio u posetu mladi Luka Mlinarić, poslat je od načelnika grada radi nekih podataka o Grcima u Sremskim Karlovcima.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

puta Da sazrelo kamenje iz zavežljaja Ovde na trgu razdelim GORNjA TVRĐAVA Širiš ruke Visoki Pred svim kapijama beloga grada Dočekuješ izvore vidovnjake Suncomolje slepice reke narikače I planine udovice Hraniš ih sa dlana Rosom skupljanom

slovo ljubavi I gradiš Poslednji neosvojivi bedem Svoje tvrđave u vazduhu TERAZIJE Nekome ste Trg Na grudima beloga grada Levo i desno sunce Na vama mere Svoju svetlost i svoju tamu Prodavci oblaka Duša i zevova Na vama robu

dlan Na vama čitamo crtu života Nikad joj nismo videli kraj VRAČAR POLE Sreo sam te starče pastiru Usred beloga grada Prolazio si nešto posle ponoći Ognjenim poljem vračeva Između senki kuća i lipa Nosio si živo vuče oko vrata Svirao u

bojiš se nikoga Do roditelja gromovnika VELIKI GOSPODIN DUNAV Veliki gospodine Dunave U tvojim žilama teče Krv beloga grada Njemu za ljubav ustani na časak Iz svoje ljubavne postelje Uzjaši najvećeg šarana Probi olovne oblake I pohodi svoje

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Celu zabunu u tom pogledu načinilo je to što me se oba pomenuta grada odriču i ni jedan ne priznaje da sam se u njemu rodio, već me potura onome drugome.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Odosmo u varoš, da vidimo ima li čega da se kupi. Sem nekih arnautskih kolačića ničeg više. A i to nestade... Sa grada pripucaše baš tada topovi, kao znak da idu aeroplani, te se sklonismo brzo u hodnike kuća.

U sredini toga zelenila je mnogoljudan grad od belih visokih kuća. Pokraj grada starodrevna tvrđava. Kao u nekoj bajci... Neko reče da se ostrvo i grad naziva Krf.

Petrović, Rastko - PESME

Baraža je gađala u nebo da bi sprečila ulazak pticama: Oko grada tako je zid od vatre, dinamita i eksplozije. Oko grada, Da li se sećaš?

Baraža je gađala u nebo da bi sprečila ulazak pticama: Oko grada tako je zid od vatre, dinamita i eksplozije. Oko grada, Da li se sećaš? Kad se setim, moje je sećanje onda jače od svesti. Kad se setim da onda aeroplani uleteše svetlucajući.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

su se u uvalici stanovnici morskoga dna komešali pitajući se gde je Sedefna ruža, dok je u izlogu najskuplje prodavnice grada blistalo zrno bisera.

Ali, na njegovo pitanje o Neznancu u crnom ogrtaču ljudi su slegali ramenima. Uzalud je išao od sela do sela, od grada do grada, dok ga jedan starac ne upita: — Šta će ti Neznanac u crnom ogrtaču s crnom kapuljačom na glavi?

Uzalud je išao od sela do sela, od grada do grada, dok ga jedan starac ne upita: — Šta će ti Neznanac u crnom ogrtaču s crnom kapuljačom na glavi? Šta to od njega hoćeš?

U svetlu, prolećnu zoru siđe Lepotica sa staklene kule i pođe od grada do grada raspitujući se za starost i smrt. Ali, na sva njena pitanja ljudi su samo slegali ramenima.

U svetlu, prolećnu zoru siđe Lepotica sa staklene kule i pođe od grada do grada raspitujući se za starost i smrt. Ali, na sva njena pitanja ljudi su samo slegali ramenima.

Ako se stvari same lepe za prste, zašto ih ne uzeti? Odluči Varalica da bude najbolji u svom zanatu. Pođe od grada do grada tražeći boljeg od sebe da mu se u službu najmi, veštinu svoju usavrši. Tako stiže do trinaeste carevine.

Ako se stvari same lepe za prste, zašto ih ne uzeti? Odluči Varalica da bude najbolji u svom zanatu. Pođe od grada do grada tražeći boljeg od sebe da mu se u službu najmi, veštinu svoju usavrši. Tako stiže do trinaeste carevine.

Oj, kako su mu se smejali, kako su mu se rugali stanovnici ulice, stanovnici grada. — S takvom metlom ne bi mogao ni cipele da oprašiš! — razvalila je suseda usta. — Zar ne vidiš da joj je duša u nosu?

Tako su i do kraja grada stigli, i ivice se pola dohvatili, a metlu nisu uhvatili. Iza širokog pola tamnele su se krošnje drveća.

Starac se trže, uze metlicu i krete ka gradu. Gomila radoznalaca pratila ga je na odstojanju, bez reči. Tako su i do grada i do starčeve kuće stigli. I gle, ponovo pred metlicom poče da uzmiče đubre.

carske minđuše i kraljevske narukvice — o čemu sve nije pričala kasa u noći dok je nad kukuruzima rastao mesec, a iz grada dopirala potmula buka tramvaja. Stolica se nasmeja još jednom, ali tiše.

— Zvezda ućuta, a dečak, sav utrnuo, strese pesak sa sebe i pođe da traži ključ Zaboravljenog Grada. Pokušavao je da u sebi zamisli Grad i Zamak, ali svaki put bi mu se činili drugačijim.

Šantić, Aleksa - PESME

Ti ne znaš da preda mnom sada Noć druga stoji, pusta, i u čami, S razvalinama... Iznad gluha grada Svud slepi miši kruže, i u tami Buljina buče...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U tome pravcu veoma snažno je uticao i rascep između grada i sela. Gradovi su bili središta turske državne uprave i zanatske privrede (koja je služila, uglavnom.

ne nalazi na čelu jedne velike i odane hajdučke družine, nego na čelu svoje braće, svojih prvobratučeda i četrdeset od grada levera.

Sve se crnoj zemlji pokloniše i pođoše na Stambola grada. U hajdučkim — i uskočkim — borbama prekaljivale su se narodne snage.

On ide „od grada do grada“, privlači se „od trna do trna“ i „od grma do grma“ nečujan i nezadrživ kao vazduh. U tucačkim haljinama, sa

On ide „od grada do grada“, privlači se „od trna do trna“ i „od grma do grma“ nečujan i nezadrživ kao vazduh. U tucačkim haljinama, sa drenovom

Na đogatu on izleće na gornju kapiju lozničku i seče Turke oko grada. „A kad đogat pod njime sustane, on se onda ev' u grad povrati, đoga sjaše, dorata uzjaše, pa izgoni dora na kapiju,

To može da bude opis divljeg i pitomog predela (u pesmi Ženidba kralja Vukašina): Kad pogledaš s grada iznad sebe, ništa nemaš lijepo viđeti, već bijelo brdo Durmitora, okićeno ledom i snijegom usred ljeta kao usred

lijepo viđeti, već bijelo brdo Durmitora, okićeno ledom i snijegom usred ljeta kao usred zime; kad pogledaš strmo ispod grada, mutna teče Tara valovita, ona valja drvlje i kamenje, na njoj nema broda ni ćuprije, a oko nje borje i mramorje...

A kakav je Skadar na Bojani! Kad pogledaš brdu iznad grada, sve porasle smokve i masline i još oni grozni vinogradi; kad pogledaš strmo ispod grada, al' uzrasla šenica

Kad pogledaš brdu iznad grada, sve porasle smokve i masline i još oni grozni vinogradi; kad pogledaš strmo ispod grada, al' uzrasla šenica bjelica, a oko nje zelena livada, kroz nju teče zelena Bojana, po njoj pliva riba svakojaka, — kad

kamen; dade njemu sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka zlatna: na svakome alem, dragi kamen, — vanja sablja tri careva grada.

reči latinskog kralja o Vojinovićima (važne zato što obeležavaju osnovni zaplet u pesmi), preteća vika Latinčeta sa grada (koje poziva na savlađivanje sve težih i težih prepreka) i na Miloševa pitanja da li je slobodno da učini ovo ili ono —

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

reče mu: »Ti, sine čovečiji, uzmi vrlo preoštren sebi mač ka brijaću britvu, pak uzmi četiri rifa platna, te nasred grada Jerusalima mačem načetvoro raseci.

Te četvrt sažeži nasred grada vatrom do kraja, a drugu četvrt također posle nasitno izdrobi i sažeži. I treće hise okolo izdrobi, a četvrto hise

Jedanput mu zgodi se lepim vremenom sa svom svojom vojskom u šećnju napolje iz grada izaći. Dođe k onoj glavi; svi je gledaju i čude joj se.

njima, da ga ne mogu streljajući za njim ustreliti, izmače između njih, ode k planini, izađe na visoku goru suproć Hevrona grada i onde ih zbaci sa sebe. Na tom brdu vrata ostavi i ode mirno svojim putem.

— dve hiljade i četirista korakljaji rastoji od grada. Od Mojseja bogovidca taj adet je bio uzakonjen Izrailjem, u subotu i na prazdnike im dalje ne hoditi krome toliko nožnih

I dogod Židovi u svadi ne isekoše se među sobom unutra, dotle grada ne mogoše uzeti. Dvanaist godina što u šancovi ležaše pod njim tobože za inat, a za ljutu nevolju kroz božiju zapovest

« IZ CESARA BARONIJA Tamo, preko mora, blizu Damaska grada (gdeno se je sveti apostol Pavao krstio od Ananije apostola), neko mesto ima, prozvato imenom Karsatas.

Njega bez milosti na smrt osudiše. I povedoše ga preko grada onamo, na konjsko trkalište, da ga na majdanu muče i umore.

O RODOLjUBLjU ILI MILOSRDNI SAMARJANIN Čovek putovao od Jerusalima do grada Jerihona i na tome putu dopade među haramije, kojino ga svukoše do košulje i do smrti ga izmlatiše.

Osta sam Isus sedeći mu kod studenca. Utom dođe iz grada žena za vodu. Kad zahvati vode iz bunara, zapita od nje Hristos dati mu testiju s vodom, što li je bilo, da se nalije.

Te proroka nareče ga... Dokona Hristos s ženom besedu; u taj mah stigoše mu iz grada učenici s jedžekom. Začudiše se velikom njegovu sklonjivanju sniznome: kako s jednom ženom se razgovaraše o božastvu.

Rekoše: — Našto je to, kad nejmamo nikoga od ljudi, kad nije niko iz grada došao. A mi to svi znamo što je i kako je. Nije nam to prvina, da nismo čuli. I tako i ostaviše.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

ili kokice od kukuruza i, onako raskomoćene, samo u jelečićima i šalvarama, slušaju novosti iz komšiluka, mahale i grada; tu pretresaju sve, i obično i redovno nikoga ne ostavljaju na miru.

I kad čovek uđe u takvu kućicu, on se oseti nekako više sam, svoj; daleko od grada i vreve i tišme gradske, i on uživa u onoj prijatnoj tišini kućevnoj.

I onda nije nikakvo čudo što je njegovo subjektivno mišljenje i osvojilo i brzo postalo objektivno i opšte mišljenje celoga grada..