Obradović, Dositej - BASNE
Veruj ti meni, u njihovim prsima čelovečeska, verna i ljubovna srca traju, lepša i blagorod|nija nego u mnogih gradskih žitelja.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
5. Piljarica mi izruči, u slapu, kilo šljiva s kantara u kapu! U senci gradskih planinskih masiva, idem gologlav, s kapom punom šljiva! Umesto sumnjivog znanja i pameti, kapa mi je prepuna plaveti!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Temišvar je bio delo ljudske, a ne božije ruke, i sastavljen od samih kamenitih zvezda, utvrđenja gradskih. Te zvezde su, pri opsadi grada, mamile vojske u unakrsnu vatru topova i bile su čuvene po tome.
Svaka od tih zvezda bila je i sama, kao neki svet za sebe, a sve, zajedno, kao neko ostrvo. Ispred gradskih kapija, prostirale su se zelene utrine, gde su đenerali vežbali vojsku.
A njihov bratučed, Pavle, u jednoj kući, sa baštom, izvan gradskih zidina, u jednom predgrađu, koje se zvalo Jozefštat. Pavle je imao nekoliko, skupih, kobila i ćef mu je bio da dolazi
Teodosije - ŽITIJA
što je potrebno velikoj crkvi, i uze sa sobom knjige zakonske, i svetlo ispraćen od mitropolita, iparha i prvaka gradskih, ode u zemlju naroda svoga. A svoj dolazak unapred pismeno javi bratu samodršcu Stefanu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Berenklau, koga je način ratovanja Karla Lotarinškoga dovodio do očajanja i koji je bio svoje predstraže isturio do gradskih zidina, poručivao mu je, po Vuiču, da pokuša, pravo iz logora, prepad, jedne noći, na veliku kamenitu stražaru, na
danu video je utvrđenja na drugoj obali, prozore kazamata, topove, peskovitu obalu sa starim stablima i strme krovove gradskih kuća. Reka, sa niskog mosta, činila se mnogo šira, zelenkasto‑žuta, puna peska.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
i poznavanje, prihvatanje i upražnjavanje običaja i verovanja koji se odnose na decu manje je zastupljeno kod obrazovanijih, gradskih i mlađih ispitanika.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bila su to starmala i sumorna lica gradskih mladića, koji su se, da bi sačuvali ono malo preostalog dobrog mišljenja o sebi, trudili iz petnih žila da dva-tri puta
« Tako je mislio Pufko dok je Bel Ami trčeći sustizao devojku u beloj haljini, koja se već pela ka prvom drveću iznad gradskih krovova. Koračali su jedno pored drugog.
Matavulj, Simo - USKOK
gdje se zbilo na stotine ljudi, žena, natovarenih konja i mazaga, rogate stoke, prasadi, živine, povrća, voća, seoskih i gradskih mangup-pasa.
je uhvaćena vjera, ali vidiš da je tanka, vidiš da ne sađe niko da za blage dane štogod nabavi, osim nas šake susjedâ gradskih! — A ko bi te poče? — pita Marko. — A ko, nâko đavo sâm! — reče drago. — Ko bi tome kraja uhvatio!?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Izgleda, kao da čovek ni rukom dotak'o nije, Što su stoleća burna odbila u mračnom hodu Sa kula i platna gradskih. Tu gnjezdo jeina vije, I zmija odvratno mili i gušter po travnom podu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I tako, ja imam u sebi te različite noći, uvek isto nebo, i različite pruge gradskih rubova. U meni je, zato, večnost, i potpun mir, i sve mi je svejedno.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ponekad bi mu se učinilo da mu pogled dopire do samih gradskih zidina i da jasno vidi baš Stambol-kapiju. Opaka i ravnodušna pod turskim stražama, netaknuta vremenima što su
Izgledalo mu je najbolje da se uvuče među pašine momke koji su svakoga dana gonili kamile na ispašu izvan gradskih zidina.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ On se isprsi. „Slavna toledanska škola prevodilaca! Šta bi od nje bilo bez Mardohaja? Izvan toledskih gradskih zidova ne bi niko za nju ni doznao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
ustade i u pratnji Lorka, vječito pijanog lučkog nosača pomodrela u licu i podbuhlih očiju, zamače pod kameni luk gradskih vrata i nestade u spletu krivudavih ulica.
Pod svodovima gradskih kapija čekao sam da prestane nagli proljetni pljusak. Djevojački glasovi iz natopljenih povrtnjaka, još mokri od kiše, pod
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Bio sam toliko povučen da bih radije licem u lice stao pred razjarenog lava, no da se sretnem sa bilo kojim od onih gradskih kicoša koji su tumarali naokolo. Najteže mi je bilo nedeljom, kada sam morao lepo da se obučem i da idem u crkvu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nad vrelom na putu, tik gradskih vrata, stoje poredani vojnici: uvijek su tu na bijljezi kada je ura da djevojke dođu po živu vodu.
Napiše se vode što izvire ispod gradskih bedema i otiče u more, i pođoše dalje da nađu konak. Lako im je: letnja noć je topla i vedra, kresi preletahu ispred njih
Ćipiko, Ivo - Pauci
I željahu neki prosena sjerčana kruha kao mane božje... Sve se selo skupilo da biskupa pričeka i na dogledu gradskih kola stade praska prangija i pušaka. Harambaša predvodi rondare okićene zastavama, a kapetan kućne starješine.
Onoga zimnjega jutra naglo je dočitao pismo, nije pošao na predavanje i, uzbuđen, požuri da iziđe iz bučnih gradskih ulica. Objedovao je u krčmi na putu. Pred njim pružalo se ogoljelo polje, a daleko rasula se gusta magla kao more.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Izgleda kao da čovek ni rukom dotakô nije Što su stoleća burna odbila u mračnom hodu Sa kula i platna gradskih. Tu gnezdo jeina vije, I zmija odvratno mili i gušter po travnom podu. 1890.
S razvala prastarih kula, gde nema života više, A gde je nekada Sever podigô tvrdi stan, Da s gordih bedema gradskih varvarske gomile briše, Ja sanjam beskrajno mračan il' ipak dragi san: Sanjam o večnom miru. O drevni Severov grade!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Odavde se otvarao divan vidik preko pozorišta i padina gradskih u dolinu reke Selinosa. U centru grada stajao je hram i oltar Zevsov, jedan od najlepših spomenika tadanjeg doba.
poremetile harmonični izgled njegov, u samom gradu nema, jer se veliki hoteli i druga zdanija novoga doba nalaze izvan gradskih zidova.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— priseti se neko. — Ne možemo čistiti svi odjednom.. — Pa, čistiće svako pred svojom kućom! — reče jedan od gradskih otaca. — A parkovi, a trgovi, a igrališta? — potdseti ga drugi. — E, to se nas ne tiče! — javi se nekoliko glasova.
Šantić, Aleksa - PESME
Rominjaj, roso!... Speri s duše, hodi, Prašinu s gradskih zidova što pade... Leptire, amo, moje srce vodi, U ljiljanima da utopi jade... 1910. SIJAČI Jutro. Bik riče.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na sve strane Đorđe knjige posla, u svih gradskih sedamn’est nahija, na kmetove, selske poglavare „Svaki svoga ubijte subašu, žene, đecu u zbjegove krijte!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I iz careva dvora i roda prosjak se nađe. Jedan i siromah mudar, mnogo vrstniji od svih smetenih gradskih boljara. Tko razmeće kamenje, bride ga ruke. Tko duhljiva uči, tupi svoj jezik.