Jakšić, Đura - PROZA
Na granama drveta što su pred kućom zasađena bila, ne beše nijednoga lista. Oh, pa kako se lepo ta tužna priroda sa tugom srca čov
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
i tek sad razdrešio neiscrpljivu torbu zvaničnoga razgovora; torbu, iz koje su kadre izviriti sve moguće pouke u svima granama života seljačkoga... Častilo se dugo i za mnogo. Dođe vreme da se polazi.
Nastao je časni post. 3ima već prevalila. Ne duva više oštra ustoka ni hladni sever. Sad se beli vetar igra golim granama visokih bukava — pošav od Župe, pa sve do Željina, Nerađe i Kopaonika. Sneg svud gotovo okopneo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— jeknu Turčin. — Teško tebi, pope Miloje! Tvoja će se brada mrsiti na golijem granama prvog drveta!... Objesiću te, neka se pripovijeda!... Strašan je bio Turčin.
Dučić, Jovan - PESME
tvoje oči, mlada ženo, Dve duge večeri u pustinji mora; Dve sumorne bajke što uznemireno Imaju šum slutnje u granama bora, Dve mirne galije s crnim zastavama; Dve žene u crnom, na molitvi, neme; Dve ponoćne reke kroz kraje od kâma;
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” Marina soba kao raj. Prozori zakićeni lipovim granama, pod gredice podvučeni strukovi bosiljka Na peći svakojaka cvijeća; nova šarenica prostrta po postelji.
Afrika
“ Povodom mimetizma Vuije je i ovo ispričao. On je otkrio jedan nov insekat koji mimetira cvet jadnog drveta na čijim granama živi.
krajevima, bez ikakve spreme, bez ikakvih udobnosti, sam sa divljacima, deleći s njima njinu hranu i voće, spavajući na granama!
Idu jedan za drugim kroz visoku goru Probijaju se kroz lijane. To je jedina veza sa beskrajnim granama Što žubore do neba. Njine stope takođe ne znaju za zemlju već za paprati. Oni i umiru tako ruku zamršenih u lijane.
Grob Sumangurua nalazi se pod istim džinovskim granama. Dva kamena hiljadu puta prelivena krvlju, nekoliko polupanih kalbasa u kojima je bilo valjda dola (svetog piva), jedan
prljave, u raspadanju. Raznog su oblika i svaki pripada drugome fetišeru. O granama takođe vise bezbrojne svirale, zarđale i nevidljive u prvi mah.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Bosansko-hercegovački Srbi su dali veliki broj darovitih ljudi koji su se istakli u raznim granama ljudske delatnosti, počevši od pesnika Sime Milutinovića Sarajlije (rođenog u Sarajevu), pa do novijih, kao što su
kod ostalih Južnih Slovena bivše Austro-Ugarske (štedionice, kreditne zadruge, razvijeni poslovi); u nekim privrednim granama prevazilaze i Čehe. Ekonomski napredak i sa njime nacionalna svest prodrli su skoro u sve varoši.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ostrvo Samoa je kao fatamorgana lebdelo pred nama. Čuli smo kako Tihi okean spira njegovu koralnu obalu i šušti granama divljih palmi a onda jedan krik, lepet krila nekih šarenih ptica, provlačenje majmuna kroz lijane i naše sopstvene
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I mada čitavi sokaci behu pusti, oni su, po mraku, naslutili ono što su tražili. Ne dirajući piliće po granama, i obilazeći guske, nakrali su se mekih golubova.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
manastira, u kadionice tamnjan toči smreka, zlatna kandila ti iskivaju tuje za žir ti se jedino molim, žira u šumi pod granama neka da mu se, kad ga pod zimu nađe, izgladneli otrok obraduje.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
život: Stajao je, taj panj, tupo usamljen, oljušten, ali ja sam uvijek umjesto njega gledao rodnu staru trešnju i u njenim granama ponekad brižna jeda, ponekad raspričana strica, moje vječite i vjerne dobrotvore u ovome svijetu koji sve više osvaja
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Iako je nova srpska književnost relativno mlada i još nepotpuno razvijena u svima granama, ipak se u njoj mogu opaziti i obeležiti određeni duhovni i književni pravci.
Milićević, Vuk - Bespuće
šuma pod vjetrom, radi gnijezda koja sjede među njegovim rašljama, radi onog bujnog i glasnog života među njegovim granama.
je suv i pust, ostario, pocrnio i oronuo, kako se nemoćno ispinje svojim surim stablom; vjetar čudnovato šumi u njegovim granama koje klepću tupim i suvim zvukom pod vjetrom i otkidaju se i padaju, lomeći se o tvrdu zemlju.
Radičević, Branko - PESME
Tice poju: Blago li si nama! Pa se pare svuda po granama, — Glednem tamo, zapevam ovako: (Ta ko b' onda pevao inako?
Al' pored puta topolicu jednu, Oborenu olujom, ti zglednu: Na granama listova tu puno, Dub iznutra sasvime istrunô: „Aco, brate, eto moga zdravlja, O, ne vjeruj mome svježem licu, Što
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
mravinja nešto kao za ranog proljeća kad neko nevidljiv lazi kroz vrbik i za sobom ostavlja svjetlucave piknje po pepeljavim granama.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
crne, a po kojima se svet već razmileo, viju dimovi naloženih vatrâ, šarene se obešene ženske „stajaće“ haline o granama već ogolelog drveća, odjekuju pucnji pušaka, usklici, dovikivanje. Nebo je sivo, tmuro.
Zatim odoh ka trešnjama koje su bile u sredini vinograda i oko kojih je bila mala ledina. Po granama i oko stabla bilo je obešenih i poređanih ženskih haljina.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad se blizu grada primaknu, onda izvade dvije jele s granama iz zemlje pa ih ponesu sa sobom, a kad dođu do grada, jednu jelu prislone uz bedem i poviču careviću: — Hajde, — vele
Kad tamo, al' jest! ni bukve ni starca. Starac ti, moj brate, iščupao bukvu iz zemlje, pa zglobitu onako sa žilama i granama odvukao, a kud je god prolazio s njom, svuda je ležalo drveće po zemlji. Sve je to starac vukući bukvu za sobom povaljao.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Septémbar grize avgustu svršetak. II A misli gde su, šta su osećanja, pred javor-čudom granama što gudi? Dok biljke sunča točak usijanja, tek rudnu žicu nemir da izludi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Štrče oguljena stabla i prelomljena drveta, svedoci okršaja, a ovi šiprazi još kriju granama svojim mrtva tela ratnika. Vidimo nečije noge samo, ali ljudi ni glave ne okreću.
i jedan tresnu motkom po granama. Kratko kreštanje. Onda lepršanje, lomnjava preko ograde i svi se sjuriše na drum, mašući već zaklanim kokoškama, da bi
Jednoga dana, bila je kiša, ona sitna, jesenja, i voda se mlitavo istezala iz oblaka kao rastegljivo ulje. Sipila je po granama, odakle su padale krupne kapi i telo se ježilo od vlage i hladnoće.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Jedva čekaš da u gledaš na livadi kakav moćni grm s razbacanim daleko u stranu granama, pod kojim ćeš naći dovoljno hladovine i odmora...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Koliko je po granama kuka, Tol’ko bilo na Jovanu muka! Koliko je u rukavu žica, Toliko ga ud’rilo str’jelica.“ 120.
Rakić, Milan - PESME
Sada, Nad livadama gde trava miriše, U rascvetanim granama, svrh njiva Koje su crne posle bujne kiše, Velika duša mesečeva sniva. Sve mirno. Tajac.
Pandurović, Sima - PESME
A časovi struje monotono. Tužbe vetra u granama golim Sa zvucima mog srca se druže. Za sve koje volim — bol i strava, Nemir živi; a njih možda trava, Mir željeni s
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sunce granu te razbudi zvjerine po rasjelinama i tice po granama, ali Crnogorci ne kopornuše. Fala Bogu, umorni li bjehu ti ljudi!
U isti mah dunu sjever žestoko, pa preduši, pa još jače sunu i povitla jelovim i borovim granama. Ljudi poustajaše svi jedanak, i stadoše gledati oko sebe i povrh sebe, kao u čudu.
Ćarići crvrkuću po granama i grmenju. Kurjaci se izvlače iz rasječina i špilja, pa se šunjaju na domak gladama, gdje obično gore veliki ognjevi, te
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Kad se blizu grada primaknu, onda izvade dvije jele s granama iz zemlje pa ih ponesu sa sobom, a kad dođu do grada, jednu jelu prislone uz bedem i poviču careviću: „hajde“ vele „ti
Ćosić, Dobrica - KORENI
Prerodile šljive se ne pridržavaju granama za zemlju; šljive su ugarci zelenim lišajevima obrasli. Sve će opusteti i ojaloviti.
— Stani malo! — kaže on pred debelim bagremom što granama grli strehu stare kuće. — Ti pamtiš tocilo? — Pa skinuli smo ga tek kad je mati umrla — ne odgovori odmah Aćim, a
Stadoše pred seljake. Svi se splastiše pod brestom sa stablom šupljim i širokim kao kada, s granama u neredu zabodenim u nisko nebo, granama posvađanim i otuđenim i od stabla i od zemlje i niske, izdužene opštinske
Svi se splastiše pod brestom sa stablom šupljim i širokim kao kada, s granama u neredu zabodenim u nisko nebo, granama posvađanim i otuđenim i od stabla i od zemlje i niske, izdužene opštinske sudnice.
— guši se Aćim, a njegove reči zatrpavaju psovke upućene onima što beže. Čini mu se da i brest maše granama. Iz krivine puta izbi u kasu kolona konjanika, na čelu sa oficirom koji maše sabljom po vazduhu, kao da juriša.
Na poljskom putu leži tako neka slomljena grana i gaze je svačija kola i opanci. ...Procvetale jabuke granama ga udaraju po licu, mlado lišće mu mili po čelu, jer je noć, pa je i lišće crno, iako se ne vidi, crno je, a vetar
Uspravna, kao slap vode. Pored nje što je oticala u ledinu, jabuka je granama bila obešena o luk neba, sa koga retko padaju crvljive jabuke. Iz bačvare krklja Đorđe: „Kurvo, dođi da te zakoljem!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Najmlađi svirač onaj što se tek od zemlje odigao, zaplaka, a bor opusti grane do zemlje, i prošaputa: — Penjite se! — granama kao rukama bor zagrli male svirače i povuče ih uvis, na sam vrh krošnje do kojeg pogled jedva dopire, ali gonioce ni to
Naročito u leto, kada su zvezde niske a talasi od srebra, njihova pesma je čujna: svu noć putuje granama bora i uspavljuje trave i talase.
Popa, Vasko - KORA
jabuka Teme mi je stablom probila Gloćem ga Vilice sam oglodao Lišćem me okovala Brstim ga Usne sam obrstio Granama me sputala Lomim ih Prste sam polomio Gde mi je mir Nesalomljivi mir Gvozdena jabuka Korene je duboko U kamenjar moj
radosno jurila Jurila kapiji žutoj KOKOŠKA Veruje Samo veselom pijuku Svojih žutih sećanja Nestane Pred snežnim granama Što se za njom pružaju Presahne Ispod gladnih jezera Što nad njom kruže Odskoči Od svoje krvave glave Koja je u noć
blagim padinama vetra Hvata Čiste letove Bez odlaska i povratka Ispod veđa godišnjih doba Kida Jedino lišće Verno granama odsutnim Uzalud BELUTAK Dušanu Radiću Bez glave bez udova Javlja se Uzbudljivim damarom slučaja Miče se Bestidnim
trenutke Od bezobzirnih testera Ruke se tvoje tužno U moje ulivaju Vazduh je neprohodan 4 Šušte zelene rukavice Na granama drvoreda Veče nas pod pazuhom nosi Putem koji ne ostavlja trag Kiša pada na kolena Pred prozorima odbeglim Dvorišta
praskozorja Crne opeke Već su popločale Ceo nebeski svod 7 Nad mirnim vodama Zubate oči lete Oko nas modre usne Na granama lepršaju Krici udaraju o plavet I padaju na jastuke Kuće nam se kriju Iza uskih leđa Šake se hvataju Za nejake
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Gru... Gruuu... Noge i glave, ruke i utrobe odletahu u vazduh i zaustavljahu se na granama visokih drveta; mozgovi se prosipahu i mešahu sa prašinom i zemljom, ali je baterija odolevala mnogobrojnijem
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Soncert champêtre. Lišćem topole prošara mala jeza i ono jače zaljeska. Na već kosim zrakama svjetlucale su se među granama niti paučine. Maja se bolje zagrne u svoj kaputić. Bilo je vrijeme da krenemo.
Pronosila je svoju agoniju kao dojenče u naručju kroz proljetne večernje bašte, pod mrkim granama lovora, između lijeha što mirišu nakvašenom zemljom.
Djevojački glasovi iz natopljenih povrtnjaka, još mokri od kiše, pod trešnjevim granama oteščalim od blistavih kapi, dozivali su se preko ograda i živica u velikim poput duge svijetlim lukovima.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Petlovi ućutaše, posle duge jutarnje dernjave, i još se zadržavahu na granama, protežući ustojane noge i krila, ili opružajući šiju k zemlji, kao da se željahu uveriti: nije li se noćas što god na
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad se blizu grada primaknu, onda izvade dvije jele s granama iz zemlje pa ih ponesu sa sobom, a kad dođu do grada, jednu jelu prislone uz bedem i poviču careviću: — Hajde, — vele
Kad tamo, al’ jest! ni bukve ni starca. Starac ti, moj brate, iščupao bukvu iz zemlje, pa zglobitu onako sa žilama i granama odvukao, a kud je god prolazio s njom, svuda je ležalo drveće po zemlji. Sve je to starac vukući bukvu za sobom povaljao.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ostavi sve što je za nama. Neka naš susret pokrije minute, Velike misli po kojima ćute, Gde život ide k'o jesen granama. Ponoć i sunce odjek su menama. Zavoli sebe kroz nesreće krute I mene s njima.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Pomenuo sam ova imena imajući u vidu prirodne nauke, ali sličnih imena ima i u drugim granama nauke. Zašto nauka ne bi usvojila dobar primer religija koje slave svoje svece u određene dane?
industrijalac ponudio je svoju pomoć Udruženju ujedinjenih inženjera u svrhu “Unapređivanja tehničkih znanja i nauke u svim granama tehnike.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kroz konoplje brodova fijukne udar vetra i u isti čas zatrese granama obližnjih drveta. Zvižduk i šuštanje gdekojeg suhog lista gubi se negde u visini, praćen tugaljivim hukom noćnog vetra
Nastajnog dana isto se radilo. Nije smetalo što je vetar silovito hukao i tresao maslinovim granama. Drugi dan, oko podne, ostavili su posao. Počelo je da rominja.
nabranija, življa, modrija, a svježi lahor, kao dah života, u omari dolazi joj u susret; lađe se na pučini kreću, a u granama staroga bora zameću se meki zvukovi...
Njegov tanki, oplećasti osjen upleo se u onaj murvin i sa golim granama isprekrštao se u sami jedan zaplet, pa ga se i ne razabire između drugih, zakučastih crta.
—No eto čuda, ne dadoše nam ništa ni za ono što se danas mučismo da okitimo ogradu zelenim granama. Kroz tesne ulice dođoše do vrata neke zaprljane potleušice i stupiše unutra.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U pesmi koja je pred nama svakako valja obratiti pažnju na smenjivanje zameničkih oblika u poređenjima: što su granama listovi, veli narodni pesnik u prvom licu, to su meni listovi crkvenih knjiga, i što je za njih crveno cveće, to je za
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Očaj ne pomaže...“, toplim glasom doda: „Izmeniće s’ vreme, biće boljih goda, — Na granama mojim biće drukča roda“. »Javor« 1892. U GROZNICI... Razmaštô mi čudan sanak Oganj, stud.
Miljković, Branko - PESME
između nas i našega sunca pustinja je) One stvaraju svet pre njegove očiglednosti pre prvoga dana Cvetaju ptice na granama ljudi od gline otvaraju stabla i uzimaju otud srce slično ruži One su najmanje izmišljene Ne menjaju nedelju za
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ Povodom mimetizma Vuije je i ovo ispričao. On je otkrio jedan nov insekat koji mimetira cvet jadnog drveta na čijim granama živi.
krajevima, bez ikakve spreme, bez ikakvih udobnosti, sam sa divljacima, deleći s njima njinu hranu i voće, spavajući na granama!
Idu jedan za drugim kroz visoku goru Probijaju se kroz lijane. To je jedina veza sa beskrajnim granama Što žubore do neba. Njine stope takođe ne znaju za zemlju već za paprati. Oni i umiru tako ruku zamršenih u lijane.
Grob Sumangurua nalazi se pod istim džinovskim granama. Dva kamena hiljadu puta prelivena krvlju, nekoliko polupanih kalbasa u kojima je bilo valjda dola (svetog piva), jedan
prljave, u raspadanju. Raznog su oblika i svaki pripada drugome fetišeru. O granama takođe vise bezbrojne svirale, zarđale i nevidljive u prvi mah.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zapahnuo me je prijatan miris. Udahnuo sam duboko. Tu je odmah bio i zaravnjeni plato, gotovo sakriven granama, koje su se nadvile. Arleta priđe jednoj klupi. — Hladno je — rekoh joj. — Ja često dolazim ovamo sa svojom sestrom.
Uskom putanjom išli smo u pravcu rovova. Na pojedinim mestima bio je put zaklonjen pobodenim granama u zemlju, da bi prolaznici bili sakriveni od pogleda iz neprijateljskih rovova. Ali sad je noć...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
tvoja, belo telo — belilo, obrvice — mastilo, čelo — zračni dan; dični stas međ ženama k'o što je međ granama visoki jablan. Da s' živila v' vremja to kad su žertvovali, pred oltarem tvojim sto žertvi bi su dali.
Bojić, Milutin - PESME
Mi ćemo otići, noseći na šlemu Srmu vaših noći palu po granama, A kad Gospod dođe, poverite njemu Zvuk pesama naših ostalih za nama.
Umrlog Boga mi bi vaskrs hteli. Ponoć je. Zadnja zvezda dogoreva. XI Sever je pleo granama opelo, Pobožno zima spuštala se s gora, Iz svoga sivo-plavetnoga dvora; I jablanju se grčila imela.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
BREST Ulme (ulmuѕ campeѕtrіѕ). Brest. Reč je zajednička slovenska. B. je poznato demonsko drvo. Na njegovim granama naročito rado sede vile, »jer na to drveće vragovi ne smeju« (ZNŽOJS, 7, 1902, 116).
Na Spasovdan, u Crnoj Gori, prekrštaju svako žito zelenom bukovom granom (ako nema leskove), i kite bukovim granama tor i kuću (SEZ, 17, 181; u okolini Niša na Đurđevdan pre svanuća donosi se u kuću b. grančica, SEZ, 14, 134).
drvima« (ZNŽOJS, 19, 118). U mitologiji g. može imati kozmički značaj. Sva zemlja stoji na granama velikoga g., i za taj g. vezan je veliki crn pas. Taj pas jednako glođe g.
Ćipiko, Ivo - Pauci
osvojilo i dolove, i drage, i litice, i njih dvoje zagrija i znojem osu, pa žure prama starim bukvama s raširenim suvim granama, što izgledaju, u suncu, kao čaporci grdnih ptičurina.
doba, sunce još oklijeva na bakarastome lišću Radine ograde, a na mahove snježani hladni saganak sjeverca zatrese granama i sanese odnekle iz planine udarce sjekire... Rade se nečemu sjeti, pa ustade sa kamena i pođe ka svojoj jari.
Povrativši se s praznim krtolom, nastavi branje na drugome stablu. To krošnjato stabalce, s gustim isprekrštenim granama, bijaše rodilo da se ispod sočnoga ploda savijahu grančice.
Ivo se veselo zagleda u već naoblačeno nebo. Najednom, časom, du'nu hladan vjetar i potrese granama, po vazduhu zaleprša suho lišće, a u isti tren začu se sumoran šum što brujaše između kitnjastih stabala.
Ivo je polagano pošao naprijed. Duvala je mlaka južina, tresla granama i oblijetala s hukom oko mrkih maslina. U ušima mu brujilo i činilo mu se kao da osluškuje tužne glasove silne
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zatim sam pažljivo oko rupe rasturio iskopanu zemlju. Rupu sam najpre prekrio debelim granama, zatim tanjim, pa onda busenovima mahovine i najzad suvim lišćem. Sve je to bilo u redu. Dotle je sve išlo kako valja.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sanjalački gora bruju, A po stranama Narandža se stidno ruji Među granama. Ja zapitah ukraj mene Potok, ružice: „Gde su ljudi? Gde su žene? Kamo dečice?
Stanković, Borisav - TAŠANA
Pa i kad je bolesna, niko od vas da dođe da je poseti. MITA (spazi do češme mladu jabuku sa pravim, mladim granama. Prilazi i najlepšu granu, kojom se produžava stablo, lomi i čisti joj lišće za štap.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Orah je rastao kao da ima razuma: prvo je gonio uvis, još uvis, da ne bi granama sasvim poklopio i zamračio kuću; pa je prestao da se izdužuje, i počeo da se širi.
Sećali su se kako je nekada, jedne jeseni, Pantelija prvi put prešao k njima da vidi koliko je roda na granama koje su „prelutale kud ne treba”, pa otišao kući da referiše, pa se vratio da kaže: Nata dopušta da oberu plod te
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sekire zapraštaše. Stoletna drveta su sa treskom padala. Oštrim granama borova vojnici su čistili sneg. Onda planuše vatre. Tek sada, oko vatri, sakupismo se.
Ponegde ukraj puta izdiže se visoko drvo sa granama zasutim prašinom, a lišće se tromo opustilo. U daljini negde vidimo kako se beli krečna zemlja i blešti na vrelom suncu.
Petrović, Rastko - PESME
Eksplozije, jutra, drhtanja. Sunce Ti, sićušni stvore, kako se usuđuješ! Drvo te je moje odnjihalo na svojim granama. Sunce Ja sam vatra, vatra, oganj! Sunce, Sunce, vatreni doticaj naš iznad rođenja. Sunce Kako je smešan i napet.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ptice, koje su preostale, utučeno su čučale na golim granama drveća, ne usuđujući se da otvore kljun, da polete. — Ovo je neizdržljivo!
Borovi su se pretvarali da ga ne vide, a i breza prestade da ga ismejava: na njenim nežnim granama rasli su prvi čvorovi. — Je li to znak starosti ili znak zime? — pitala je ptice i vetrove, ali odgovora nije bilo.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ulični zid sa velikom dvokrilnom na svod kapijom i ceo kraj varoši sa razasutim krovovima kuća, prorešetani vrhovima i granama drveća iz bašta. A to sve nadvišuje stari krov saborne crkve na kome se blista zlatan krst.
Šantić, Aleksa - PESME
Ona sada mirno Počiva na dnu... U tihu pokoju Granama svojim ljube je i grle Korali rudi... Njezin se grob svagda Preliva sjajem čistoga smaragda, I šumi glasom čežnje
Ja znam, ništa više za me nemaš tamo, Ali jednu želju ispuni mi samo: Pod granama tvojim o daj mi grob jedan. 1913. BALADA ''Kaži mi, dete, što si se pokrio Zemljom i travom? Zar ti hladno nije?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Zaustavi se tek u prvim granama i zlurado se isceri: — Nek sad za mnom dođe, špijunka jedna! Uh, što je mrzim! —A mrziš li ti, Lunjo, njega?
— A odozgo pokriti suvim granama i šušnjem (opalim lišćem) da se ne primijeti — dodade Jovanče. — Tu bi svake noći mogli sakriti kuju, pa bude li neko
— Bogme će biti dreke i poderanih čakšira! — uskliknu majstor Mačak. —A i po danu ćemo mi tako prikriti jamu granama da će u nju upasti svaki nezvan gost koji ovuda naiđe — nastavljao je Jovanče.
Imaš dolje zdjelu vode i mekan krevet, baš te je briga. Otvor pokriše granama i ovlaš posuše suvim lišćem, a kako je iskopana zemlja već ranije bila sklonjena u jednu obližnju udoljinu, sad se ni po
Lunja skoči. — Ode Stric, upade Stric! Dečaci se strčaše oko jame. Uz prodor, na granama ležao je samo Stričev slamnato-kartonski šešir s onim neobičnim natpisom: „Ništa nema da te brine, od ovoga pacov
Nad njim je u granama sjedio Stric i u ruci stezao podebeo suvarak. Djed se prepade. — Ama nemoj biti lud. Vidiš da me davi dim, gori mi