Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
kroz granje, U zori gde se puši, pun magle, crni stog Pljuskali je talasi klasja, u mračnom nebu iza nje Sevnula munja granata kao jelenov rog 2.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Tada je, veli, bio primećen od neprijatelja i zajedno s tornjem, po sred koga je udarila razorna granata, jednog od naj težih kalibara, stropoštao se sav u prašini sa onim zvonima i kubetima dole na travu u porti crkvenoj i
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Što te ruska granata nije sasvim upljeskala pa da više ne laparaš ovuda svojom poganom jezičinom. Ipak je strikanu najteže padalo da
— Pa da, petnaest, uvrh glave osam banki. — Eh, što ti je Ciganin! — kivno se zakida Rožljika. — Ta ovaka je granata, bolan, raznijela čitavu moju pojatu, nije ni slamke ostalo. Ej, pojata je to, nije tvoja ciganska čerga!
Od Save, iz obruča, poče da odgovara neprijateljska artiljerija. Jedna granata zvijuknu stravično iznad partizanske baterije, podskoči upropanj nesigurna majka zemlja, a iz obližnjeg voćnjaka sunu uvis
Druga granata zasu bateriju zemljom i gelerima. Ležeći potrbuške, Marko se odiže na ruke i pogleda lijevo-desno oko sebe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I taman je uzdigli, kad ono tresnu granata u gredu i sve pobi... Naš komandant se obrati pešadijskom oficiru: — Dakle, nesrećan slučaj... Nesmotrenost pešaka.
Oni se opet vraćaju, izvukoše onoga mrtvoga. Drugi seda... Izvadiše i metak iz kare, žut je metak granata, razorna granata... Zatvarač škljocnu i gromoviti urlik zatrese zemlju, vazduh zadrhta iznad naših glava.
Oni se opet vraćaju, izvukoše onoga mrtvoga. Drugi seda... Izvadiše i metak iz kare, žut je metak granata, razorna granata... Zatvarač škljocnu i gromoviti urlik zatrese zemlju, vazduh zadrhta iznad naših glava.
— Rajko, Rajko — povikaše vojnici. Jedan ga dohvati za ramena, ostali ga prihvatiše i spustiše lagano između granata. Ležao je nepomično. Usta su mu bila poluotvorena, a oči svetlele čudnim sjajem.
— Savijaj žicu, pa u bateriju! — i mi pođosmo žurno. Na raskrsnici ustuknusmo... razorna granata udarila u municiono odeljenje i konji sa polomljenim nogama i istresenom utrobom povaljani nasred puta.
— i ja pritrčah otvoru, da bih umirio savest svoju. Munja svitnu, te mi oči zaseni. Grmljavina i tresak razornih granata zatresoše kuću i grede na tavanu kao da zastenjaše...
— Svršeno je — reče — što brže u bateriju, da i nju ne zarobe. Selo se razlamalo od eksplozija šrapnela i razornih granata. Ali već smo premoreni... pa šta bude.
Sada gotovo niko i ne opaža da pada kiša. Samo kada se ne čuje više fijuk kuršuma i frktanje granata. — Ovo su božja posla, ali ne valja ono što ljudi rade!
— U redu... Nego stani... Jeste li trebovali pušku za onoga, što mu je danas prebi granata? — Pozajmili smo od komandira treće čete. Tamo je jedan poginuo.
Vilice se tresu, a pogled je iskolačen... Ali, ovom prilikom prebaci. Odmah zatim začuše se eksplozije naših granata negde pozadi neprijateljskih rovova. Tražio sam da smanje daljinu za pedeset metara.
Opet relej: po tri s košenjem... Ispred topa suknu plamen i crn dim... zemlja leti na sve strane, naš top opali i granata suknu kroz dim i prašinu... Neko jauče kod trećeg topa... Nišandžija okide... još jednom, i ljudi se sjuriše u zaklon.
Izišli smo na drum. Prođosmo pored one kuće u koju je juče udarila granata. Pritrčavaju vojnici, i dižući ruke u znak čuđenja i groze, napuštaju ovu kuću smrti.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U to vreme, Rusi su bili dobili neku novu municiju, brizantnih granata, koje su stizale i raspadale se. U visini, jedna polovina artiljerijskog metka pretvarala se u šrapnel, druga polovina
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali nje nema. Pola sata — nje nema, tri četvrti — nje nema. Pristao bih da me sutradan raznese granata najvećeg kalibra, samo da zaškripe ona vratanca i da je ugledam kako mi prilazi...
gde sakrije, jer je svaki zaklon postajao žalosno bedan i debeli, ogromni zidovi iza kojih se, kao ovo u ratu, krio od granata pretvarali su se u kutije od kartona, a velike građevine u šatore od platna.
kod uzetih topova, nije više nikog bilo i na svoja uska pleća natovario ranjenika kome su se noge vukle po izoranoj od granata zemlji i odneo ga na previjalište gde ga je predao bolničarima i gde je ovaj jadnik odmah potom umro ...
Ali posle kratkog vremena od tvog odlaska ti si se vratio k meni bled, prestravljen i bez daha. Jedna granata profijukala je preko tvoje glave, nekoliko puščanih zrna prozujala su pored tvojih ušiju i ti si se vratio.
on, Ilija Vasić, u onoj sveopštoj krvavoj gužvi, kao i ceo drugi svet, ranjavan i kontuzovan (po njegovim zabeleškama, granata ga je konstatovala na graničnom frontu kod Obrenovca), pa isto tako, kao i drugi svet, sav bez razlike, zadobio sušicu.
I tako služi Iketa ovu novu mešavinu, za koju se borio i radi koje ga je „konstatovala“ granata na graničnom frontu kod Obrenovca, a u onim državnim kaki uvijačima i šinjelu što ga je primio kao uspomenu na one
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
1893. IMAM JEDNU VOĆKU... Imam jednu voćku, — granata, golema, Na njojzi jabuka i ima i nema. Ono, što ga ima, crvljivo j’ i gnjilo; Ono, što ga nema, — prekrasno bi bilo.
Ono, što ga ima, crvljivo j’ i gnjilo; Ono, što ga nema, — prekrasno bi bilo. Voćko moja, voćko, granata, golema, Ja ti u hlad legnem, al’ mi se ne drema; Obuzmu me misli, da ih jedva smažem.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Konjica, konjica... I panika zavrhuni. U klancu, na ulazu u poljanu izgorelu od granata i sunca kovitlaju se i bliže okrugli oblaci prašine.
Iznureni vojnici polegali su pripijeni uz padine. Jaruga ih nije mnogo štitila od granata, koje su često fijukale i lomile debele hrastove. Kada je duboko noć pala prestala je i topovska vatra.
Mnogi su pravili krstiće od tisovine, svetoga drveta. To je, kažu, štitilo od kuršuma. Zato su ipak ginuli od granata. A toga dana im se nije znalo broja. Sunce se pomračilo još za jutra, i više nije izlazilo.
Opet dolaze ranjenici. A ni one od noćas nisu još odneli. Pa onda i kod njih blizo doleti po kakva pijana granata. A crveni krst je bio vidljivo istaknut. Besmisleno je bilo što donose teške ranjenike.
U očima je bilo nečeg oštrog kao vrhovi noževa. On nije više pitao zašto, zašto? već je užasnut slušao fijuk novih granata u letu. IX POBEDNICI Iz dubokog podzemnog zaklona donosili su uhlađene boce.
Video je i izrešetano drvo gde je u plamenima... Granata je strašno tresnula, poletela su parčad i dim, i očajnik sa okruglom bradom pobegao je pod stenu.
Hladan čelik ga je opržio. — Gram—gram, riknula je grozno granata i bacila zemlju i gust dim na njega. Parčad su zvonila po steni, a on sred dima sedeo je bled, nepovređen i držao
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Uvek kad se začuje zviždanje granate, moj konj prestane jesti i naćuli uši, a kad granata proleti, on frkne na nos i produži s apetitom svoj ručak. Kad sam ovako na zgodi da opišem šta se odjutros desilo.
Černjajev.« Dok sam ja ovo pisao najedared prolomi se jak pucanj na basamacima štaba. Černjajev zastade: — I ovde granata! Vidite je li ko ubijen. — Ne, to se samo okinula puška jednom stražaru. Pucnjava i borba bivala je sve jača.
Metak je upravila srećna i vešta ruka prostoga narodnog vojnika. Granata udari upravo u rov, i to uzduž rova. Za prvom dođe druga, tpeća, četvrta. Cve cy pogađale jednakom tačnošću.
Pod ovim se nesrećnikom rasprsla dvadesetčetiri-funtova granata, te i njega i odeću mu raščupala u komade. Još malo dalje leži poleđuške lep mlad nizam, sasvim je obučen, samo mu nema
Polako, ovuda ne možeš više hitati: zemljište je sve izriveno od granata; garave rupe, gde je vrela granata ispraznila svoju strašnu utrobu zijaju na sve strane; poneke su pune krvi, oko njih
Polako, ovuda ne možeš više hitati: zemljište je sve izriveno od granata; garave rupe, gde je vrela granata ispraznila svoju strašnu utrobu zijaju na sve strane; poneke su pune krvi, oko njih odvaljene ruke, odbijene noge,
Šuma na visu, gde su bili sabijeni Turci, bila je sva opaljena i polomljena od naših granata; seljaci vele: »kao da je sv. Ilija tukao.
sveže jutro, izgledala je oparena i klonula, jer je i preko nje prešao vreli dah rata: grane poodbijane i polomljene od granata, kora oguljena, lišće čisto sprženo dimom.
Sad se začu iz daljine kako huči i naša granata. Ona prejuri visoko preko naših glava, a mi je pozdravismo sa burnim »ura,« praćenim živom puščanom vatrom i opet
! Čudan razgovor pred stupanje u borbu, uz kobno guđenje granata nad našom glavom i zviždanje kuršuma oko naših ušiju! Sravnjivao sam, ovo sadašnje bezbrižno ćeretanje sa onim zabrinutim
Da glupa položaja! Na jedno pedeset koraka od nas grmi jedna naša baterija (čini mi se Mostićeva). Turska granata pogodi jednoga konja iz zaprege; on se izvrte na leđa, stade grčevito mlatati nogama, na usta mu udari bela pena.
— Ja bar ne znam gde bi ih sad mogli naći. — Onda hajdemo peške iz ovoga grada od granata; ovo je strašni sud. Kad smo već bili prilično odmakli, Komarov, ne dižući sa zemlje oborenih očiju reče polako, kao
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ostrovsko jezero... a još dalje ravnica, nad kojom lebdi prašina. Trgao sam se. Pred nama grunu razorna granata. Ah, kad ne bi bilo te proklete artiljerije, ratovali bismo pevajući. — A kod artiljeraca je baš obrnuto.
Ljudi su pripravni na skok. Iz bugarskih rovova izlete nečija ruka. Čuje se neko brujanje, i kroz tresak granata zaori se pesma: Sprem’te se, sprem’te, četnici. Silna će borba da bude... Grr-u! Gru!
Neko ječi: „Jaoj, braćo!“ Jedan pobauljke istrča ispred mene. Pomerio sam se i ja, odgurnuvši onaj kamen ispred sebe. Granata udari pozadi i zemlja me zasu. Sad grmnu ispred mene. Dvojica uskočiše u rupu gde je udarila granata.
Granata udari pozadi i zemlja me zasu. Sad grmnu ispred mene. Dvojica uskočiše u rupu gde je udarila granata. Obuze me neki ludi strah da me granata ne raznese pa, i ne misleći više na kuršume, skočim i kao bez duše stignem u
Sad grmnu ispred mene. Dvojica uskočiše u rupu gde je udarila granata. Obuze me neki ludi strah da me granata ne raznese pa, i ne misleći više na kuršume, skočim i kao bez duše stignem u podnožje onoga brega.
Na reku se sručiše razorne granate haubičkih i poljskih topova. Voda je ključala, a zemlja je prštala. Vojnici padali. Granata izbaci nečiji trup iz vode. Ugledao sam komandira druge čete... On najednom pade ničice...
Prasak se razleže svuda naokolo. Artiljerija naša sve je žešće tukla i raznosila njihove rovove. Nekoliko granata padoše ispred nas. Maramicama dajemo artiljercima znak. Ah, da mi je onda pao šaka taj naš komandir baterije...
Pred nama je silueta nekog velikog drveta, čije je stablo granata presekla preko pola... Na ovom pustom mestu, obavijen maglom, imao sam utisak kao da sam izgubljen.
Bila je to nekada gusta šuma. Sada su ostali žalosni ostaci iskidanih, ili zacepljenih stabala. Parčad granata, upaljači, šrapneli, cele čelične košuljice i masa ispaljenih puščanih čaura ležalo je gotovo na svakoj stopi.
Na svima stranama videle se ogromne rupe od eksplozija razornih granata, koje su negde izbacivale stoletna stabla tisovine. Naiđosmo na grupu vojnika koji su pravili „španske konje“.
Naiđoh na mesto gde je u ivicu udarila. razorna granata od merzera, pa je eksplozijom proširila kanal da bi se i kola mogla smestiti. Okolo je bilo razbacano kamenje.
Paljba je prekinuta i vratio sam se u glavni rov. Pri povratku vidim da je razorna granata merzera udarila u mesto gde se saobraćajnica od objavnice spajala sa glavnim rovom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Iz oniksa, sardoniksa, karneola, jaspisa i granata, rezao je on umetnički izrađene geme, kameje i pečatne prstene; sada živi i ishranjuje se od toga posla.
O tome važnom događaju još ćemo govoriti. Njena veličina pretstavljena je u našem modelu ovim zrnom granata koje je malko veće od bisera kojim sam pretstavio Uranus.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Obično u osam časova, pa do podne. Onda od dva časa do pet. Niko nije bio pošteđen njenih granata. Sa jezom smo pomišljali na onaj dan, kada će nastupiti „premijera“ — kao što reče potpukovnik Petar.
— Svakome je određen suđeni čas, Lukijane. — Ja se staram da ne dođe tako brzo... Jedna teška razorna granata rinu u blizini i uz gromoviti tresak izbaci zemlju, čiji komadi padoše i među nas. — Kako, kako?
Povremeno bi blesnuo u grudima rasni inat. Neki vele — junaštvo. Napregnutih nerava i stisnutih vilica, u vihoru granata, ginuli su pešaci, očekujući neprijateljsku pešadiju. „Da se bar njoj osvetimo“ — govorili su naši pešaci.
Celoga dana grčilo se naše telo pod strašnim zamahom granata iz teških neprijateljskih haubica. Slučaj nas je i danas spasao. A sutra?...
Siroti pešaci. Trpeli su paklene muke. Ginuli su od granata, od raspuknutog kamenja, povijali su se po rovovima, pretrčavali u rupe od eksplodiranih granata.
Ginuli su od granata, od raspuknutog kamenja, povijali su se po rovovima, pretrčavali u rupe od eksplodiranih granata. Kada su naposletku videli da ih niko ne brani, počeli su da beže u prihvatne zaklone.
Do ovoga časa ispunjavali ste časno i pošteno dužnost prema otadžbini. Niste posrnuli ni pred navalom bajoneta, ni granata. Pokolenja će pričati o vašim herojskim delima...
I on se digao, da skoči u rupu gde je eksplodirala granata, jer on zna da topovsko zrno nikada ne udara u isto mesto. Ali, mesto u rupu, potporučnik Jovča skočio u more.
Mi uvukosmo glave u ramena. Sunce kao da potamne. Naši se nervi rastržu između osmatranja i iščekivanja neprijateljskih granata. Odvikli smo se već. Čuje se...
Odvikli smo se već. Čuje se... Ljudi uzimaju lagano dah, disanje nam zastade, granata zviznu iznad naših glava i mi odahnusmo. Postali smo unezvereni. U ravnici nigde zaklona, a onaj nas gleda u teme.
Kada je opaljena i pet stotina trideseta granata, ostaci dvadeset devetoga bugarskoga puka digoše se iz rovova i nagoše bežati.
Neki vojnici pogođeni parčadima granata, osuljavaju se niz grudobran i padaju kao džakovi u rov. U daljini prema selu začu se opet: „Ura! Ura!
Šantić, Aleksa - PESME
Noć bješe plava, i u polutami Rumenio se plod zdrelih granata. Tiho... Sve ćuti... Samo bršljan sveli, Negdje, uz letve, šuštô je kô svila...
motke Snova svijam račve i kradem glavaše, — Muktar viče, a ja, bos i golih gnjata, Preko plota s vencem raspuklih granata. 1918. ZORA Golubovi prvi lete preko luka. Ne znam šta je, srce s njima bi mi htelo!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ide kasna jesen, kiše, vjetrovi, kako ćeš da sjediš samo pod bukvom, pa makar ona bila ne znam kako granata i gusta. Tek su počeli da planiraju gdje će smjestiti građevinu, kad se Nikolica nešto prisjeti: — A kamo kućica za
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pred kućom su još i dva stara granata i lisnata šamduda, nekoliko dunja i dva dafinova drveta, koja je jako pazio stari čorbadži-Zamfir.