Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Moram to svojom rukom učiniti. Bog bi me ubio kad bih kome drugom dao!... Uspuza se uz drvo, pa se spusti bliže onom granom. Cupnu dva-triput nogom da vidi je li dovoljno jaka, pa viknu: — Privedite ga bliže! Marinko se najedanput osvesti.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kićeni svati viču: Odbi se vita grana Od plavog jorgovana, Odbi se s granom cvet. I tu htede da završi Jula, jer dok je pevala, sva je čisto gorela od stida, a oko nosića i ispod očiju sva se
Nušić, Branislav - POKOJNIK
LjUBOMIR: Zar se i tom granom tehnike bavite? PAVLE: Da, arhitekta, građevinski inženjer... ali, mene je oduvek vrlo zanimala hidrografija i u
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
u okolini Bara, „na Đurđevdan, mati izlupa djecu, dok su u postelji, sa granom topole, da rastu i napreduju kao topola“.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
PROLEĆA Proleće svu noć vodom pljuskalo pod starom trulom branom, svu noć po našem krovu kuckalo šljivinom golom granom. Čitave noći orač sanjao glatke ručice pluga, jablan se viti svu noć klanjao toplome vetru s Juga.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 213. Muška glava i šušnjata grana — Udri granom po zelenoj travi, List otpade, a grana ostade; Onakva je vjera u junaka. Dok poljubi — uzeću te, draga!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kad selo, reka, brdo i grad Prilegnu — svako u svoj hlad; Tad vetar duva, al se ne čuje: Grana se s granom poprečuje; I sunce čeka da mu neko Rekne to što mu niko nije reko.
Pandurović, Sima - PESME
Beli pokrov povio je grane, A ograde okitile rese Lednog mira što se svud proteže. Ni vetrića, da granom zatrese! A već sutra reći ćemo: Tiše! Ko to trese vrata i ćerčiva I budi nas?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
3 (Kad pođe u kolo, uzme se za granu kakve voćke! pa se okrene na onu stranu, gde joj je dragi, i drmne granom, govoreći): Ja drmnuh granom, a grana zemljom; zemlja svim svijetom; sav svijet mojim suđenikom: crkao, pukao, dok do
pa se okrene na onu stranu, gde joj je dragi, i drmne granom, govoreći): Ja drmnuh granom, a grana zemljom; zemlja svim svijetom; sav svijet mojim suđenikom: crkao, pukao, dok do mene ne došao!
Ćosić, Dobrica - KORENI
stražarila nad drškom noža, videh da je nepomični čovek s podignutom rukom samo stablo vrbe s jednom jedinom kratkom granom. Nešto otegnuto ostade u meni.
Dugo ću stajati na obali. Pre mnogo godina tu sam ja po mladom ledu prešao reku. Vrbe s jednom jedinom granom nema više. Morava je pojela s njivom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
M. Đurčin CXXXIII NA STRANPUTICI Dođ t. zv. jesen, T.j. stalo padati „žuto lišće“, i t.d. Te skoro pod svakom granom Po jedan pesnik; Stoji, i vidi Gde „mre“ priroda, i pogreb joj prati!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kićeni svati viču: Odbi se vita grana Od plavog jorgovana, Odbi se s granom cvet. O, vrag’ se, nevo, vrat’ se! Zar nisu seje mile Dosta ti nežne bile? Kuda ćeš? Vrat’ se, oj!
Bojić, Milutin - PESME
Gledaš kako grana za granom se suši I preliva jesen iznad morskih vala Umornoga sunca hiljadama šara I mre tisuć boja šumom četinara.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Sarajevu su nekad na božićnim kolačima bile izrađivane tice od testa sa granom od b. (Danica, 7, 1866, 399). Stari Srbi i Srpkinje, kad idu u crkvu, i danas nose kitu b. (»stegla kao strina b.«, s.
Na Spasovdan, u Crnoj Gori, prekrštaju svako žito zelenom bukovom granom (ako nema leskove), i kite bukovim granama tor i kuću (SEZ, 17, 181; u okolini Niša na Đurđevdan pre svanuća donosi se
i obaviju je sebi oko vrata (ZNŽOJS, 10, 157). Toga dana ovce se na pašu teraju granom od l. (ZNŽOJS, 6, 320). Lišće od l. je lek protiv crvenog vetra (ŽSS, 273).
najopasnija je: i posledica koja se pretpostavlja ako se grana na grob ne baci — naime, oboljenje — jasan je dokaz da se granom doista treba da duši spreči izlazak, jer, kao što znamo, zle duše su te koje, prema primitivnom verovanju, izazivaju u
Isto tako, možda, i poslovica: »Kurjak se ne plaši šušnjatom granom« (Vuk, Posl., 3171). Trnu se pokatkad pripisuju osobine koje inače nalazimo samo kod mitskih biljaka.
U Crnoj Gori na Spasovdan krsti se zelenom hrastovom granom svako žito, i kite se torovi i kuće (SEZ, 17, 181). U Sv. Martinu (Međumurje) uoči Bogojavljenja donese se iz crkve
Bejturan (artemіѕіa annua). V. Simonović: bajturan, bejturan i dr. Granom b. pomete se mesto na kome je ležao pokojnik da bi se otklonile nečiste sile (GEI, 19—20, 1970—1971, 163).
Stanković, Borisav - TAŠANA
i povećao — isto kao i ja; drveće po njemu, koje je bilo nekada zasađeno, već iždžikljalo, izraslo sa po kojom suvom granom — isto kao i ja; planina nada mnom, u koju sam, onako mali, zbog njenog večitog zelenila i magle, uvek sa strahom
Znaš li da hadžika to godinama zaliva i gleda kako joj raste i napreduje? MITA (švićkajući se po listovima tom granom): Ja! A šta će vam? (Polazi.) Nego molim te kaži joj za pare. I neka ti ona da.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
zašto je sve to gola istina, a ne šarena priča? KOSTA ZEMLjOTRES Pod velikom granom čuvenog oraha na groblju vide se još ostaci groba Koste Zemljotresa.
Orah jednako učestvuje u svemu, zakrivljuje dve kuće, sa po jednom silnom granom dodiruje krovove i kao da ih vuče bliže jedan drugome.
Šantić, Aleksa - PESME
Kakav li je onaj nad povijom vranom Crven fesić nusti sa biserli-granom! Pa da čuješ jošte zveket zlatnih grivnâ Kad naranču žutu baci cura divna, I da vidiš osmjeh i slatka joj usta, Bi
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dječak smotri prelomljenu granu i zabezeknu se: — Pa ti si to mene granom, a?! Kako si to izveo, deder? Kako je magarac i dalje mirno stajao i ćutao, Stric uze da gunđa u velikoj neprilici: —
Dabogda crkla, kad se onako izbeči očima pa ne znaš kud bi pobjegao! Stric je još dugo lupao nekom granom oko sebe, strugao opancima, češkao se i mrmljao: — Ih, ona!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A ono malo što je bilo ostalo unutra čuvati grad, sve je bilo ka granom pomlaćeno od nevolje i tuge preplašeno. Napolju vojska tuštena opkolila sav grad a jošte sve poviše pridolazi, i njih u