Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” I Kao što mnogogodišnji ’rast, koga nisu gromovi ni vetrovi srušili, počne sam od sebe venuti, i granu po granu gubiti, i sve bliže svom se kraju kloniti, tako, draga deco moja, i ja, kog su neprijateljske puške i sablje
” I Kao što mnogogodišnji ’rast, koga nisu gromovi ni vetrovi srušili, počne sam od sebe venuti, i granu po granu gubiti, i sve bliže svom se kraju kloniti, tako, draga deco moja, i ja, kog su neprijateljske puške i sablje srećno
) Samo se vidi što nije moglo u grad stati jerbo je grad malen: — preonulo oko grada žensko i muško kao roj za granu. Čuješ samo jauk žena bula i pisku dece. Zaustavimo vojsku. Namestim straže, da se vojska blizu roblju ne prikučuje.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I, kao, Stanko priđe, uze Marinka, diže ga i obesi o jednu granu... „Sad vidi — reče mu — šta ću od tvoga Kruške uraditi!... Baš sam te i podigao malo više da bolje vidiš!...
— Pridignite ga malo! — reče Stanko. Zeka, onako visok, diže ga sasvim do grane. I Stanko priveza pojas za granu... — Sad puštaj!... — reče on. Pustiše. Marinko se koprcnu dva-triput, oči mu iskočiše, a jezik ispade iz usta.
Dučić, Jovan - PESME
I tu šumi s njima, dajući, polako, Moru koju granu, vetru listak koji: I, kô srce, sebe kidajući tako, Tužno šumi život. — Sama vrba stoji...
GNEZDO Pletem svoje gnezdo iznad vaše glave, Toplije od gnezda u orla i laste; Vetar otme granu ili vlakno trave, A, kô cvet džinovski, ono ipak raste.
ključ i prva tajna Sveg bola na zemlji; u tvoj vrč se saspu Sve krvi i suze; pustinjo beskrajna, Sunca očajanja gde granu i zaspu. KNjIGA TREĆA: CARSKI SONETI Prijatelju dr Vojislavu D.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali vi, današnji mladići!... Onda se pljesnu rukom po čelu: — Oh, šta ja, grešna u boga, radim!... Mećem devojci granu na put!... Idi!... Idi!... Idi!... Ona me očajno dohvati za ruku, upravo dovuče do vrata I otvori ih!
— deraše se Ninko. Dodaše mu. On dohvati kotao oberučke. Oprije se nogama o vrbovu granu, a leđima o drugu, pa ga zaniha i baci na provaljeno mjesto.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Još da mi nije ovog balsuma... pa dođe mi ponikad da nađem kakvu krivu granu, pa da... — Da se obesiš, je l’...? — Ne — preseče je bojtar brzo, kao da htede pobeći od krive grane — nego da
Afrika
Oni prelaze sa grane na granu raspinjući se katkad kao paučina. To je jedna sasvim obična vrsta malih majmuna zvanih „rečni“.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A govorio je skaradno. Već na prvom prenoćištu, u Granu, naterao je Isakoviča da se kockaju i uzeo je nekoliko talera Pavlu, pa se pri tom cerekao.
odmakla od Budima, u brdovitom kraju, zastala su, u podne, na jednom proplanku, sa kojeg se vidik širio daleko, prema Granu. Božič je rešio da tu ručaju.
Bila je od bola pala na kolena, pored oca. Devojke, u njenim godinama, katkad – reče – ne znaju šta rade. On ima, u Granu, prijatelja, među oficirima, pa će nabaviti Isakoviču nov šešir – ovaj, i tako, više ne valja.
Noćio je kod jednog serbskog komersanta, u serbskoj varoši, ispod ruševina tvrđave u Granu. Kapetan, koji je doputovao sa Božičem, smešten je u komšiluku, kod apotekara arcibiskupije.
Čuo se samo lavež pasa. Noć je prošla bez ikakvih događaja. Šta je Božič tražio u Granu, Isakovič nije znao, ali je, iz razgovora, naslutio da se radi o nekom novcu, Despotoviča, koji je Krečarevič razdao
Isakovič nije znao, ali je, iz razgovora, naslutio da se radi o nekom novcu, Despotoviča, koji je Krečarevič razdao po Granu, a Božič došao da tera. Božič se, sutradan, pred podne, vratio, iz varoši, psujući serbsku majku.
Familija je iduće prenoćište imala u Rabu. Isakovič je, u Granu, ćutao i krio se, u strahu da ga ne otkriju u kontumacu, i bio je sretan, kad je Božič krenuo.
Učinili su mu se još siromašniji, nego u Granu, i Rabu. Sve je dalje odlazio od sveta, u kom je dotle živeo, gde je svoju familiju imao, gde se dobro osećao.
Familiji ništa nije rekao o tome. Kao da je neko, nevidljivo, ogromno, uvo, čulo, kako sad Isakoviči, otkad Sunce granu, o Kijevu, o Rosiji, o Kostjurinu, lepo govore, iz štapskvartere Vitkoviča počeše da padaju, kao kuskuni sa neba, ne
Gomile doseljenika u Novu Serviju, pa i rosijski mužici iz okoline, skupljali su se, kad Sunce granu, tu, da vide odlazak Kostjurina, i paradu. Bilo je u tom svetu i Tatara i Kozaka.
nalazila bi ga da sedi na jednom panju, nasred avlije, svoje, to jest Žolobovljeve kuće, i da, britvom, delje, neku granu, neko šiblje. Njegov husar joj je rekao da tako sedi, satima.
pa kad je tako, što ne ode i izabere neko usamljeno drvo, na obali Dnjepra, pa se ne obesi, na neku visoku, usamljenu granu? A i Voroncov se smejao i podviknu mu: Otvečajte!
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Tek što je čiča zakoračio na prvu granu, on se razdera: — Šta je ovo, pobratime? Eno još jednog mjeseca, viri iz rijeke!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Za jedan tren, ona vide, bledo, jutarnje nebo napolju, deo krova i jednu granu, zatim se uzana svetlost odškrinutih vrata, na zidu, opet suzi i zatvori u mraku.
pijana bivolčina kirasirska, koji ljude bije balčakom po nosu i niti ih ispituje, niti ih saslušava, već ih veša o prvu granu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Nerotkinja, na primer u Homolju, nađe divlju trešnju, savije njenu granu pa se triput provuče ispod nje i sva tri puta kaže: „Kako ti nisi jalova u svoj rod, tako i ja da ne budem u svoj rod!
Matavulj, Simo - USKOK
Ženske i mladiće stojećke držahu za oglave krupnu stoku, ili čuvahu sitniju. Kad sunce granu, sve što bješe kršteno prekrsti se i prizva nebesku silu u pomoć, najviše riječima: „Sunce na pomol, gospod bog na
Poslije jutrenje duhovnici i đakon obukoše vladiku za arhijerejsku liturgiju. U isti mah, kad ona započe, granu sunce, a na gumnu, pred manastirom, začu se tutnjava, rzanje konja i ljudski glasovi.
Onda se opet promijeni vrijeme. Jednoga večera dunu bjelojug, a do dana rastopi sav snijeg. Kad sunce granu, Cetinjsko polje bješe pravo jezero; ali nakon dva dana voda se ocijedi i zemlja se isuši, te po podne i vladika izjaha
u opancima, briđahu tabani, a onako sustala, neispavana za mnogo noći, uhvati tvrd san, te se probudi pošto sunce granu. Domaćica je mijesila. Ona viknu s vrata malog Đuzu i reče: — Zdrav osvanuo, Janko!
Moguće je i da ću noćiti u selu, dakle neka se ništa ne brinu! Sunce mu granu na podanku planine i domalo stiže u brastvo, gdje zateče radnike u poslu.
Radičević, Branko - PESME
Pored stene, pored žbuna Na vrletni stiže kraj. Kako stiže, sunce granu, Svetli s' gora i dolina, A putniku duša planu, Pa zaklikta od milina: „Oj sunašce što razgoniš Puste noći silne
našeg neba, Što sijaste kô što treba, Zvezde trepte, zvezde sjaju, Ali danka još ne daju, Đorđe dođe, sunce granu, A Srbiji dan osvanu.
Al' i ovde Bog je pomogao, I ovde sam zdrav čitav ustao, Dovatio granu i kupinu, Uspuzô se steni na visinu; Dođo tako preveselo vanka, Pa ugleda opet bela danka, Izbavi se tame i
3oro bela — ma gle turskog jada! Sunce granu — oh jad tek je sada. Plamte njima brade na sve strane, A poleću tikve obrijane, Srb udara i tamo i amo — No da
I gle svanu, i sunašce granu, Al' već bojak pritiskâ poljanu, E se Turci makli pređe zore, A ispali Srbinji iz gore, Susreli se, zametnuli jade —
Ali granu od istoka sunce, Te pogleda onoj gori čarnoj, I ugleda, pa se razradova, A gdje ne bi, pobratime mio! Kad na susret
Ta danas će, danas Drago moje doći, Brže, dragi, brže, Dane mi u noći!“ I zorica sinu, I sunašce granu, Ona uze sude, Ode niz poljanu. I već eto stiže Na tu reku lednu; Oko joj se ote, Uz maticu glednu.
O sunce jarko, de ukaži lice, Pa tisni od nas ove laživice! I sunce granu, al' ne granu nama, Već granu brdim', granu dolinama, Gde naši čili junaci se bave.
O sunce jarko, de ukaži lice, Pa tisni od nas ove laživice! I sunce granu, al' ne granu nama, Već granu brdim', granu dolinama, Gde naši čili junaci se bave. Da l' sunce nji je ugledalo zdrave?
O sunce jarko, de ukaži lice, Pa tisni od nas ove laživice! I sunce granu, al' ne granu nama, Već granu brdim', granu dolinama, Gde naši čili junaci se bave. Da l' sunce nji je ugledalo zdrave?
O sunce jarko, de ukaži lice, Pa tisni od nas ove laživice! I sunce granu, al' ne granu nama, Već granu brdim', granu dolinama, Gde naši čili junaci se bave. Da l' sunce nji je ugledalo zdrave?
Da l' sunce nji je ugledalo zdrave? Sunašce granu — dođe već i pladne, Sunašce zađe — eto nojce ladne, Po dola već se i po brdi spusti, I brda, dole, pokri mrak njen
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Htedoh da se udaljim, ali nisam mogao. Ti spazi tu zabunu. Doseti se, pa planu, uzdrhta i nasloniv se na granu od višnje, šanu obamirući od plašnje i sreće: — Pa šta?...
Mlada ih i mladoženja služe. Samo je jedan fenjer, okačen o granu kajsijinu, osvetljavao ozgo. Na sredi dvorišta bunar, a oko njega se sjaji razlivena voda.
Kostić, Laza - PESME
Problagovala s' u lakom sanu sumornu zimu narodnog stida, al' već i tebi proleće granu, sarajske čini sa tebe skida; sunce slobode i krstov znače, mlada će krila da ti ozrače.
Tad moja vila preda me granu, lepše je ovaj ne vide vid; iz crnog mraka divna mi svanu, k'o pesma slavlja u zorin svit, svaku mi mahom zaleči
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Puzaćeš se uz drveće i skakati s grane na granu; što vidiš da rade drugi, radićeš i ti, ne znajući rašta to radiš. Živjećeš i ti trideset godina!
kazavši im kad čuju truba da zatrubi, onda da idu na njezin glas njemu u pomoć noseći svaki pred sobom zelenu šumnatu granu, a on otide sam u carev dvor. Kad tamo, a to žena sa slugama sama u dvoru, a car otišao u lov.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Od priče, najzad, pjesma se pravi, drugarstvo tvrdo po svijetu slavi. U zemlji Vrapca Crvenoga na cvjetnu granu slavuj pao i punim glasom od srca svoga, pjesmicu ovu zapjevao.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA: Jeste! AGATON: Može biti, jer i pokojni Mata je bio tako nešto malo nakriv. PROKA: A vidiš li ovu granu ovde? AGATON: Vidim! PROKA: To je pokojni čika Rista Nikolić. AGATON: Koj' čika Rista? PROKA: Ujak pokojnog Mate.
To su, vidiš, ove četiri grane što idu naniže. AGATON: Vidim! PROKA: A vidiš li ovu granu što visi od Mike naniže? AGATON: Vidim, pa šta? PROKA: To sam ja. AGATON: Ti? PROKA: Jeste, jer ja sam Mikin sin.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
„Sapletu“ se nekako preko plota, ili „zanemoćaju“, pa ulete u prvo dvorište. A kad izlaze, odlome čitavu granu jabuke, koliko tek da se „zakite“. Sunce je već zalazilo kada smo naišli na selo Glušce, i usred sela dat je zastanak.
Ne čuje se više ni puščana paljba. Vetar rastera prašinu i sunce granu. Ljudi se uspravili. Hteli bi da kroz onaj kukuruz vide delo svojih ruku.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On se približi Ljubici, naže se malo k njoj i prošapta joj: — Sutra ću vam doneti brilijantsku granu... Sva gori kao vatra. Hoćete ?... Da dođem, a?... Ali neću, ako me vi ne zovete...
Kao da je bolovala čitavu nedelju, tako se izmenila. Namršti se, pa ode k stolu i opet stade razgledati granu; oči joj svetle življe, a usne se osušile, pocrnele od vatre. I sad je obuzima drhtanje, a glava sve jače steže i zanosi.
Gle, dečko prolazi sokakom... zvižduće i maše odeljanom palicom... Odjednom je zavitla i udari o kruškovu granu, koja se presamitila preko plota. Pade nekoliko žutih, zrelih krušaka...
njim, prateći ga očima i veselim pogledom, dok ne zamače za vrljike, pa onda dohvati palicu i stade razgledati kruškovu granu, nema li još koja zrela žutica... — Ah, pa ja ga znam ! To je od onih prvih Gojkovih četvrtaka... Ili nije?...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Grad gradila bjela vila Ni na nebo, ni na zemlji, No na granu od oblaka; Na grad gradi troje vrata: Jedna vrata sva od zlata, Druga vrata od bisera, Treća vrata od škerleta.
BOŽIĆNE PESME 18. Božić, Božić bata Na oboja vrata, Nosi kitu zlata, Da pozlati vrata I oboja poboja. 19. Granu sunce iza brda, Veselo, veselo! Nije sunce nego Božo, Koledo, koledo! Nosi igru za pojasom, Veselo, veselo!
Manu igrom na junake, Koledo, koledo! Junaci se razigraše, Veselo, veselo! Granu sunce iza brda, Nije sunce nego Božo, Nosi igru za pojasom, Manu igrom na nevjeste, Nevjeste se razigraše.
sunce iza brda, Nije sunce nego Božo, Nosi igru za pojasom, Manu igrom na nevjeste, Nevjeste se razigraše. Granu sunce iza brda, Nije sunce nego Božo, Nosi igru za pojasom, Manu igrom na đevojke, Đevojke se razigraše.
Granu sunce iza brda, Nije sunce nego Božo, Nosi igru za pojasom, Manu igrom na đevojke, Đevojke se razigraše. Granu sunce iza brda, Nije sunce nego Božo, Nosi igru za pojasom, Manu igrom na đečicu, Đečica se razigraše.
mnom pomiriti, To bi mene mnogo milo bilo; E se na me rasrdio ljuto, Da je za što, ne bih ni žalila, Već za jednu granu ruzmarina; Zašto sam je u subotu brala, U neđelju drugom poviđela, Pak se za to rasrdio na me.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A kad te za mnom srce zaboli: zagrli i ljubi granu što vene. Ah, niko nema časti ni strasti, ni plamena dosta da mene voli: No samo jablanovi viti i borovi pusti
Neću sačuvati ni misao, da sam cvetnu granu udisao. Zanavek, zbilja, zar, ovaj svršetak se širi, svemu što je bilo sazidano uvrh gora?
Pri kraju života, Paja Putnik je bio osobenjak, neženja, a mnogo se ljutio na onu granu svoje porodice koja je, u Srbiji, od Putnika, napravila ime Putniković.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
U hladu velikog drveća odmarali se Adam i Eva. U granu po džbunju, svuda oko njih gukale su grlice, cvrkutale svakojake ptice, a po šarenom šljunku veselo su žuborili potoci.
Pa kad postelju trnovitu manu, Na njoj ostavi krvi svoje rosu — A kad sunce granu, Trn se crvenim, slatkim plodom osu... 2.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
se u jednu crnkastu prugu, na njegovom pepeljavom deblu, pa ideš očima za njom, do rakalja; odatle pređeš na veliku granu, što je udarila čak do vodenjače, i među zelenim orahovim listovima ugledaš žutu krušku...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U vrtu, grana granu od snega, nežno, briše. A dvorište je tako svetlo i belo... I sve mu nekako čudno, sveže miriše, Onako... onako...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Istočnjak vjetar dunu te stade šušanj vitijeh jela i borova — ali se Crnogorci ne probudiše. Sunce granu te razbudi zvjerine po rasjelinama i tice po granama, ali Crnogorci ne kopornuše. Fala Bogu, umorni li bjehu ti ljudi!
Jedva u mrak nađoše se na onoj istoj ledinici gdje prije počinuše. Mjesec granu i zateče ih gdje polažu u grob Mišana.
Srećom, domaći im bjehu kratkovidi. Tako provedoše zimu, a kad proljeće granu, kad se prvi put nakon toliko, opet sastaše sa strikom, veselju njihovu ne bi mjere.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Rastoči crvić i najzdraviju bačvu. — Ružnoj djevojci i ogledalo je krivo. — Savi prvo granu, pa uberi jabuku. — Svaka sjekira sebi malj načini. — Svako zvijere svoje oružje ima.
“ Ubio ti bog tu moju hitnju! — Rekao puž kad se dvadeseti dan pripeo na granu, pa se okliznuo i pao! A zašto šiče na sveca?
(i duhne niza se). 3 (Kad pođe u kolo, uzme se za granu kakve voćke! pa se okrene na onu stranu, gde joj je dragi, i drmne granom, govoreći): Ja drmnuh granom, a grana
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kazavši im kad čuju truba da zatrubi, onda da idu na njezin glas njemu u pomoć noseći svaki pred sobom po zelenu šumnatu granu, a on otide sam u carev dvor. Kad tamo, a to žena sa slugama sama u dvoru, a car otišao u lov.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ali kad sunce granu, vjetar poče slabiti, pa malo-pomalo, utoli sasvim, onda se povrati sklad i u crkvi. Svako se prepade svoje grješne
Njekoliko kapljica kiše padoše mu na ruke, te se prenu od sanjarije i pogleda put istoka, gdje kroz oblak sunce granu. Pogleda svuda oko sebe, i učini mu se da su brdeljci i stabla i kukovi, i sve stvari što mu bjehu pred očima njekako
Kad sunce granu, Bakonja ugleda podalje njekoga rkaćkog popa i momka pred njim. Bakonja obode bijelca i stiže ga. Bješe krupan čovjek,
Već čim sunce granu, uz brujanje zvona, pokrenu se sav šareni narod, te zaguši crkvu i pritisnu prostrano groblje oko nje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
ugarak su osut žiškama što nečujno trne u tišini po kojoj vetar, obradovan snegom, lako i vešto skače s grane na granu, pa se dugim rukama bez zglobova i kostiju hvata za čuperke drveća i ljulja, gibak, uvek mlad i najbrži.
— Morate obojica da me čujete! — Vukašin oseća da padanje dugo traje, pa viknu kao da se hvata za granu. Možda su ga isterali iz službe? obradova se Aćim.
“ Đorđe je osećao da se ljulja na tankoj grani, ali se, ipak, grčevito držao za tu granu koju je u mraku slučajno dohvatio. „Daj mi ga, Tole“, uneo mu se u lice. „Tu ti je pred kućom.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ustrašeno pišteći, ptići su ga golicali po goloj koži. Ne izdržavši, dečak ih izbaci iz košulje, pa se spusti na granu niže. Ču samo njihov tupi pad i istog trena opazi kako su mu nogavice pantalona postale dugačke, predugačke.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I tu šumi s njima, dajući polako, Moru koju granu, vetru listak koji; I, k'o srce, sebe kidajući tako, Tužno šumi život. - Sama vrba stoji... J.
meni zora k'o da jednom svanu; Po mrkloj noći gde severac reže Oslavi jutro divotno i sveže, I jasno sunce prvi put mi granu. Ja željah da ste večno pokraj mene; Da moja ljubav nikada ne svene; I venac lepih želja ja sam pleo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Svojim zakonom poluge i pravilima ravnoteže, Arhimedes je stvorio novu nauku, statiku, glavnu granu mehanike, koja je i dan današnji osnova moderne tehnike.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ti je gotovo i ne poznaš!“, javljala su pisma. „Hoćemo li i mi najzad doći na zelenu granu? Hoće li doći dan da se i mi sakupimo na jednom mjestu? Nije li i tebe već zamorio taj život?” Došlo je i to.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Na to starac reče kako se ne može peti, nego zatraži da mu div savije granu, pa da sjede i da se odmori. Div ga posluša, savi granu, i starac usjede na nju, no div pusti granu, ona tandrknu i
Div ga posluša, savi granu, i starac usjede na nju, no div pusti granu, ona tandrknu i daleko odbaci moga starca, tako da preskoči ašlamu, i pade
Div ga posluša, savi granu, i starac usjede na nju, no div pusti granu, ona tandrknu i daleko odbaci moga starca, tako da preskoči ašlamu, i pade na jedan grm gdje je bio zec, i u onom
Puzaćeš se uz drveće i skakati s grane na granu; što vidiš da rade drugi, radićeš i ti, ne znajući rašta to radiš. Živjećeš i ti trideset godina!
kazavši im kad čuju truba da zatrubi, onda da idu na njezin glas njemu u pomoć noseći svaki pred sobom zelenu šumnatu granu, a on otide sam u carev dvor. Kad tamo, a to žena sa slugama sama u dvoru, a car otišao u lov.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Sve ovo pokrenulo je novu granu tehnike, bežičnu telegrafiju koja se kasnije razvila u radiotehniku. Bez Helmholca, ne samo eksperimentalna
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Za jedan tren, ona vide, bledo, jutarnje nebo napolju, deo krova i jednu granu, zatim se uzana svetlost odškrinutih vrata, na zidu, opet suzi i zatvori, u mraku.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Odrežimo granu zimzelene jele (Jela grane spušta, ludi nam se sama), Nakitimo granu tankim svećicama, Zapalimo sveće našim dečicama
Odrežimo granu zimzelene jele (Jela grane spušta, ludi nam se sama), Nakitimo granu tankim svećicama, Zapalimo sveće našim dečicama.
Miljković, Branko - PESME
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um, Pa mi je prazan dan koji još došao nije, Ko granu koja se izdužuje u uzaludan šum Neka me nedostojnog vetar obavije.
Krakov, Stanislav - KRILA
Bataljon je celoga dana ostao tu pripijen uz padine duboke jaruge. Pokatkad bi prsnuo šrapnel i otkinuo koju granu. Osakaćeno lišće bi kao kiša padalo po zgrčenim vojnicima, a šuplje jaučući letela je kroz zrak košuljica. — U—up...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Oni prelaze sa grane na granu raspinjući se katkad kao paučina. To je jedna sasvim obična vrsta malih majmuna zvanih „rečni“.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Neka joj temelj vihor raznosi, Kao paperak tice nemoćne Što ga je silan orkan dočepô, Da ga u visu nedoglednome Na granu stavi crnog strašila, Gde će ga besi neba ljutitog Predati gnevu munje ognjene, Da mu ni onaj delić jedini Ništavog
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sad nek' sudi tko mu drago i na koju stranu, Ljubov mora sve pobjede održati granu; Više ima koji ljube mlada i junaka Nego djece s drjahlih starci i matorih baka; I veselih čada više u silnog
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
od samo dva deseteračka stiha vedrog, obesnog i podsmešljivog tona ("Ide lola i podig'o glavu/ zap'o nosom o dudovu granu").
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Bršljan se upotrebljava i u ljubavnoj divinaciji. Devojke uoči mlade nedelje ili petka otkinu granu od bršljana na koji je pao poslednji zrak sunca, saviju je u venac i kažu: »Sunašce na zahodu...
Kad je Irod naredio pokolj dece, onda su Jevreji, idući iz kuće u kuću, metnuli bršljanovu granu na svaku kuću gde su dete pogubili, da se ne bi ponovo u tu kuću navraćali.
Venac ispod koga će se na Đurđevdan voditi ovce na mužu veša se o l. granu (SEZ, 16, 136). L. šibljika ima izvanrednu moć (upor.
, pod kojom se niko ne sme odmarati ni spavati, niti se sme blizu nje nastaniti. Neki čovek otkine granu, pa mu pobesni konj; a kad je granu vratio, konj mu ozdravi (Sofrić, 148). — Kult l.
Neki čovek otkine granu, pa mu pobesni konj; a kad je granu vratio, konj mu ozdravi (Sofrić, 148). — Kult l. je od davnih vremena u dekadenciji, verovatno je da je ta dekadencija
, da ne bi bilo ureknuto (ZNŽOJS, 7, 388). U Primorju, kada čobani na Varindan krenu ovce od kuće na pašu, uberu granu l. i obaviju je sebi oko vrata (ZNŽOJS, 10, 157). Toga dana ovce se na pašu teraju granom od l. (ZNŽOJS, 6, 320).
Kod Vlasenice ima grob nekakvoga hajduka, koji je tu poginuo. »Svaki čovjek koji onuda naljegne, baci po jednu granu na taj grob; jer ko ne bi bacio, o tom kažu da će oboljeti.
Poznata fraza »metnuti devojci granu na put« (to jest, »smesti je čim da se ne može udati«, Vuk, Posl., 3430) postala je u ovim asocijacijama, s obzirom na
Putnici koji idu u Skoplje ili se vraćaju iz Skoplja u Janj, odmaraju se na tom mjestu i bacaju na nega po jednu granu, da ih leđa ,ne bole̓« (GZM, n. s., 26, 1971, 67).
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Ne možete vi k'o ja! — pecnu ga djevojka. —Da mogu! — odazove se Ivo. — Uzmimo svaki svoju granu. — I on privinu jednu plodnu k sebi... A sunce se sve bolje spušta niza strane dola.
— Otić' ćeš i ništa mi nećeš reći? — Ča ću vam reć'? — poče se čuditi djevojka. Onda pusti zadnju granu, odmače se, skide krto s ruke, te ga položi na zemlju.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Posmatrao sam takve koji skaču kao majmuni sa grane na granu, a nigde se ne skrase, one koji se udobno šetaju samo po ravnim i dobro utrvenim putovima, oprezne koji staju korak po
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Vidi ga lisica, pa pod granu dođe, I gavranu ptici govoriti pođe: „O, da krasne ptice, i perja lepoga! Al' šteta, što nema glasa nikakvoga!
Zora zori, eno sviće Lepi danas danak biće! Haj, urani pa ustani, Sve već čeka – na tebeka! Sunce granu pa zasvetli Po dvorištu poje petli. Pa i golub već poleće Da ugrabi zrnce veće!
Stanković, Borisav - TAŠANA
MITA (spazi do češme mladu jabuku sa pravim, mladim granama. Prilazi i najlepšu granu, kojom se produžava stablo, lomi i čisti joj lišće za štap.) SLUŠKINjA (uplašeno): Pa zašto, bre, to izlomi?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali se nije obesila. Umetnici su bili svi poslednji Vlaovići. Pala je mrtva niz granu, laka, suva, ravna crnoj zemlji. Ipak ljudi uzmu da brinu o pogrebu. Ali o Leksinoj sahrani, ko i kako da brine!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
držalo je sednice gdekad na drvljaniku, ali mnogo češće čak gore na orahu, na kome bi svaki ministar uzjahao po jednu granu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— govorili su jetko ljudi, gledajući iskrivljene grane maslina. Kiša namah prestade. Nebo zaplavi i sunce granu. Sa zemlje je odisala laka para, kao da se puši, a sivozeleni listovi maslina postadoše opet sjajni i sva priroda
Petrović, Rastko - PESME
Ne, Kaica Vojvoda više nisi! Bolani dojčin možda samo. Ili ti je srce ptica što je nogom vezana za granu U mraku: Svaki čas trudi se da poleti, krilima zaleprša, A onda je mrtvije obešena. Kao hranu, Proždire tuberkulozu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Žbun ga je sustizao, brzinom vetra, a iza njegovih leđa zgušnjavalo se drveće. Dok dlanom o dlan: grana se vezala za granu, lišće splelo. Dečak se oseti kao ribica u gustoj mreži. Stade. Stade i žbun.
Podiže Starac ruku, dohvati vrbovu granu, i gle čuda čudovita, gle čuda neviđena: listići hladni i teški, od čista srebra iskovani jedan o drugi udaraju, kao
Šantić, Aleksa - PESME
Sad je vidim, eno po tananu platnu Na đerđefu lakom veze granu zlatnu I uz sitni vezak, na doksatu, slaže Onu milu pjesmu što je srce kaže: ''O, sunašce jarko, svom smiraju pođi!
Sa talasa tvojih, kô ljiljan bijela, Pružala je njemu vila lovor-granu, Grijala mu srce na podvig, na djela, I konjicu plela grivu raščešljanu. Ona i sad živi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
starog slikarstva u knjizi Tekstovi i freske), kao da neverne ljube nije bilo i pre feudalizma (vidi Frezerovu Zlatnu granu) i posle feudalizma (vidi Vukovu pesmu Nevjera ljube Grujičine), kao da se pozajmice iz pisane književnosti, kojih
Marka, uze mene iz krvi junačke, pa me metnu za sebe na Šarca, odnese me u goru zelenu, pa me metnu na jalovu granu; iz nebesa sitan dažd udari, te se moja krila poopraše, i ja mogo s kril'ma poletiti, poletiti po gori
Kako Marko knjigu nakitio, knjigu vrže na jelovu granu, otkuda je s puta na pogledu; zlatan divit u bunar bacio; skide Marko zelenu dolamu, prostorije je pod jelom po
govori Alilu: „De se popni jeli na kičicu, i ponesi durbin od biljura, pa mu pruži sedam koljenaca, nasloni ga na jelovu granu, okreni ga kamenu Kotaru, pa pokupi polje pod Kotarom, i ufati na gradu kapiju: jesu li se otvorila vrata, a jesu li
pogovora nema, ode Alil jeli u kičicu, i odnese durbin od biljura, pa mu pruži sedam koljenaca, nasloni ga na jelovu granu, okrenu ga kamenu Kotaru, pod Kotarom polje pokupio, i na gradu ufati kapiju, pa on stade Muju besjediti: „A moj brate,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Čekaj, čmavalo jedno, sad ćeš vidjeti! Mačak pograbi podužu suvu granu, raspali njome po karti i hitro skoči iza velike bukve.
Sivac samo strignu ušima kao da će reći: — Možda jesam, a možda baš i nisam. Dječak smotri prelomljenu granu i zabezeknu se: — Pa ti si to mene granom, a?! Kako si to izveo, deder?
— dosjeti se Nikolica. — Zove mene. — Umiri je, vrag s njom! — prošišta Stric. Nikolica se spusti na najdonju granu i proviri. Kuja je netremice piljila u pravcu njihove bukve, zatezala uzicu i žalosno cvilila.
— Ha, tu smo! Uhvatio se za najnižu granu i onako krupan i jak s neobičnom lakoćom ispentrao se na bukvu, pipkao nešto gore oko stabla i odnekle izvukao neki