Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« I sva ta galama ode pravo Purkovoj kući. Sad tek poče veselje i pijanka, kao na pravoj svadbi. Sunce davno granulo i već oskočilo s dva-tri koplja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Hrkao je, strigao, kao panj u Hrtkovcima, duvao, a probudio se ujutru, bunovan, tek kad je i Sunce granulo. A kad je otvorio oči, vide, i ču, kako mu se glasno smeju. Imao je šta da vidi.
Sad zna da joj dete beše na samrti i da bi bilo umrlo, da nije onog medika doveo. Sa njim im je Sunce granulo! Gledala ga je mirno, ali radosno, svojim krupnim, širom otvorenim, zelenim očima, čije su trepavice, zaista, imale
Zečevi su, pred kolima, pretrčavali, a lisice su virile iz jarkova. Kad je Sunce granulo, Isakovič vide i jednu srnu. Bila ih je pustila, da joj priđu, sasvim blizu, a pobeže, kao ždrebe, tek kad je Pavle,
Isakovič više nije ni legao. Tek što je Sunce bilo granulo, Isakovič je isplatio račune u svom traktiru i sišao, u kola, koja su po njega bila došla.
Nije posle takvih razgovora, dugo, mogao da zaspi, i bio je budan dok Sunce nije granulo. Višnjevski mu, međutim, oponiranje nije uzimao za zlo.
Bila je prava mati njegovoj deci, od prvog dana u Kijevu. Kad je proleće granulo, taj oficir se mogao videti, svakog dana, u prozoru svoje kuće, kako sedi, i posmatra, one svoje sunarodnike, koji su
To, debeli, to, bar to, da zaboravim, došav u Rosiju.“ Tako je bio, opet, zadremao, i trgao se tek kad je Sunce granulo. Vodič njegov, na konju, u sedlu, stajao je pred njim u blatu i posmatrao ga.
Pavlu Isakoviču se, tada, učini da proleće, koje je bilo granulo u Kijevu, mora biti, prelazi i kroz Sibir, i da se proleće, u Rosiji, proteže, valjda, čak do Ledenog mora i Kine i
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Proleće je bilo granulo svom snagom i toplo leto na pragu. Noćivajući u travi, koja više nije bila mokra, mada je zorom uvek bilo divne,
Radičević, Branko - PESME
Kada glednem tvoje stene divne, Srce mlado u meneka živne, Jera ovde poslije Kosova Sunce srpsko granulo iznova, Očistila s' ona velja bruka Što okalja Srbina sa Vuka.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Po službi, pošto mu pop još opoja i okadi grob roditelja i sina Miluna, vrnu se doma. Sunce taman granulo bješe kad se oni vraćahu. Dan bješe vedar i svjetao, pravi Đurđev danak.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Baš da odem!“ — Bakonja ostavi sud, pak otrča pred mađupnicu. — Kovaču, mlinaru, dižite se! Sunce je granulo! Škeljo, ustaj i probudi Bukara! Sluge promrmoljiše nješto iznutra.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Oni će pričati... Uživljava se u onaj trenutak. Samo je granulo iz nje. Odlomilo se. Nema vole da posluje, pa iziđe napolje.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Proleće, ne ono obično svakogodišnje, već ono veliko, epohalno, granulo je čovečanstvu posle vekovnog zimskog sna; ono zagreva moju dušu i čini me srećnim što sam ga doživeo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kažem ja da mi ovo na neki zbor izgleda, a vidim lepo, Ilija se sav ozario. Da je najedanput granulo sunce, ne bi se on tako bio razveselio. Zbunio se Ilija, pa ne ume usta da otvori.
I sunce ponova granulo. Pa se klatimo na sedištima prema tome kako se voz treska. A ja velim Iliji Iliću: „Ama šta sam ja govorio vama, gos’
U zoru krenemo dalje i, kako je počelo da razdanjuje, nije nam teško bilo naći Vasiljevac. 7. oktobra popodne granulo je sunce. Magla, koja od jutros beše obavila granicu, diže se kao da ju je neko rukom odneo.
Jučeranjeg dana pred samu noć dobili smo zapovest da zauzmemo Drenak na nož. Posle kišnoga dana pred noć je granulo sunce i obojilo žutom, mrtvačkom i žalosnom bojom livade i proplanke oko nas.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U takvom raspoloženju uputih se na Kalemegdan koji leži u blizini Ministarstva. Tu je proleće već granulo i ispunilo vazduh svojim mirisom, koji se kroz grlo zavlači do samog srca.
Koliko je puta Sunce prošlo kroz proletnju ravnodnevicu, toliko je proleća granulo. Po toku tropskih godina zeleni i opada lišće, procvate i svene cveće.
I Afrika se vidi jasno, prepolovljena po svoj svojoj dužini granicom dana i noći. U Egiptu je granulo proleće. Dolina Nila zeleni se, između žućkastih peščanih mora.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Umirali su vojnici u masama, da im se ni imena nisu mogla pobeležiti, potom sve ređe, i kad je granulo proleće, njihova lica bila su pomalo rumena, a oči sjajne. Jednoga dana premestili su nas na suprotni kraj ostrva.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nevjesta mi stade večerati, svijetli joj Bojičić Alile... Kad svanulo i sunce granulo, tade uze svijetlo oružje, i posjede konja golemoga, pa otide na tamnička vrata.
Kad svanulo i sunce granulo, a povika dvadeset sužanja: „Bog t’ ubio, aga Bećir-aga! Što dovede k nama Radojicu? Jer ga sinoć objesio nisi, već se