Jakšić, Đura - PROZA
mojih jada i nevolja, da vidim taj šareni sud u koji su tekle suze moga očajanja, da se još jednom nagledam te okrečene grobnice u kojoj su mi mladost i nada, ljubav i tuga sahranjeni... Eno, ono visoko čađavo zdanje, tu je „kurija“.
Radičević, Branko - PESME
A ti kopaj dve ladne grobnice, Nikad Cveta neće izdajice“... Zemlju, braću, prijana izdao, Na krst časni ruku podigao, Ocrnio obraz sveta toga,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Njegove oči se napuniše suzama. — Ja... ja... Četiri dana bombarduju naše rovove, i to su sada grobnice pune leševa... Dali smo više no što ljudska snaga može izdržati. I niko se ne seća da nas odmeni... Traže još?... Dobro!
Pogureni i mokri, zavrnutih šajkača, odmicali su pešaci, izvlačeći s mukom noge iz žitkog blata. Odoše u one grobnice pune leševa, da i oni ostave tamo svoje izmučeno telo. I on s njima.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SOFIJA: Zna li se gde je sahranjen? SIMKA: Verovatno negde u Krčagovu. Danas sve bacaju u masovne grobnice, poliju krečom i utabaju! SOFIJA: Znači, nikad mu neće pronaći grob! Ni grob, ni lobanju!
VASILIJE: Njegova će luda glava i mrtva pronaći put od te masovne grobnice do ruke nekog Falstafa koji igra Hamleta! SIMKA: A vi? Nastavljate sa pozorištem?
Rakić, Milan - PESME
setnim nek ti vetar poje, Uspavanku večnu kroz prostrane ravni; A gavrani crni u suton će tavni, Zagraktati tužno kraj grobnice tvoje. Stradala si dugo.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Zemlja stenje, a nebesa ćute... Luna i krst, dva strašna simvola — njihovo je na grobnice carstvo. Sljedovat im rijekom krvavom u lađici grdna stradanija, to je biti jedno ili drugo.
Što spominješ Kosovo, Miloša? Svi smo na njem sreću izgubili; al' su mišca, ime crnogorsko uskrsnuli s kosovske grobnice nad oblakom, u viteško carstvo, đe Obilić nad sjenima vlada. SERDAR IVAN PETROVIĆ S Muhamedom i glupost u glavu!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Zato tolika starost i vika za groblje i grobnice. Šta je čelovečesko telo bez slovesne i razumne duše koja ga oživljava i u njemu misli?
Ćosić, Dobrica - KORENI
posle duge molitve nad njenom glavom, otac Metodije otpustio i rekao kaluđeru koji ih je doveo k njemu da je odvede do grobnice u crkvi.
„Sestro po gresima, klekni pored grobnice i ispovedi svetom mučeniku sve grehe tela i duše. Kad to učiniš, ako je noć, ako je život ljudski dovoljan da čovek
Isplači se, suzama umij grešno telo, pa lezi ispod grobnice I čekaj da te njegova svetlost obasja“, nadušak je izgovorio kaluđer.
pozlati krstova i krugova oko strogih glava, jer svi drže mačeve i kantare više njene glave, a ona je pored kamene grobnice u kojoj leži jedna osušena, crna ruka; na slavi manastirskoj dvaput je videla tu čađavu ruku i bila joj ružnija od
Sveta ruko, zgromi me sad, mislila je i dugo i strasno pritiskivala usne na hladan kamen grobnice, ulivajući u njih svu svoju krv da njima ovlaži svetu svečevu ruku. Onda je iz kamena užasan strah briznuo u nju.
Kako da se oslobodi sećanja i cele te prošlosti? Kroz jutarnju maglu vidi kameni krov česme s krstom, potonule crkve, grobnice, čuje šestoglasno pevanje vode, zvonko oticanje iz šestočesmenih usta, naježi se, sve je hladnije, drhti, u drugoj kući
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
sad ih moćna potrese desnica, te joj n'jeme iz mračne utrobe podjeknuše svemogućom slavom; smrt iz svoje prevječne grobnice ovaj udar u njima probudi.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ono drago stvorenje, kad je ona stala misliti o mogućnosti smrti; a kad su se članovi porodice podelili između kuće i grobnice, neminovnost smrti, sama smrt zauzimala je penu pažnju više nego život.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Tada tiho skidam ploču sa grobnice svojih dana, I spuštam se, dugo idem kroz redove uspomena, Kroz sva mesta iz života zaboravom pretrpana; Tu zastajem,
Dan božiji opet zemlju plača vide. Al' nam dođe žao te grobnice mraka, Te sudbine, s koje polumesec ide, Što će sad drumovi poželet Turaka.
često se otima; Da mrak mene gleda sa izrazom sviju Pomrlih oblaka i mrtvih očiju Čini mi se da se otvaraju vrata Od grobnice sveta, zaspalih zemalja, Da ustaju dani iz pomrlih sata I da mrtvo vreme mirno se pomalja.
Idite i vi, moje nade zdrave, Nađite sebi vernijega druga: Ja moram ovde, kraj grobnice slave, Da pletem vence, da ih nosi tuga, Dok crne tice dan leševa plave.
I padaju glave, lepe i bez glasa, Po putu što vodi prestolu slobode. 1915. IDU Oči im vire iz grobnice straha. Bez duše. Crni k'o podignut grob. Usne prepukle od vrelog daha. Nad svakom glavom nadvila se kob.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Tokom puta najveći deo vremena sam provodio na krmi broda, vrebajući mogućnost da nekoga spasem iz vodene grobnice, ne pomišljajući ni najmanje na opasnost.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Mir, tišina, džamija zatvorena ćuti, minaretu ne da oduške ogromni platan, a oko grobnice nekoga vezira, tu ubivena, zuje jata šarolikih boja.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
) Ćerime!... Tamo na kraju Stambol-kapije, Baš gde se vidi onaj odronak Grobnice davne nekog Rimljana, Danas ćeš jednu glavu videti.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
sa kleštama i čakljama iz kuće, sobe ili koje druge staje nemilo, kao skota gola naga izvlače, na kola tovare i u grobnice opšte meždu mnoge mertvace bacaju.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VLADIKA: U ime oca i sina U ime neba! U ime zemlje, Koja vam i sad — izneverena — Dedova svetih čuva grobnice... Zakunite se! SVI POTURČENICI: Zaklinjemo se! ŠULOVIĆ: Zaklinjemo se!
Bojić, Milutin - PESME
Umorno je sunce stvaranja i nada, A duboka ponoć grobnice rasklapa, Prošlih dana kraj nas teče maskarada, Gde Um, trošni starac, Sumnjom se poštapa.
(1916) XXXIII Igra pustim grobljem težak dah bagrenja, A dva stara vrana na crkvenom krovu Grakću kô da mrtve iz grobnice zovu. I ču se gromor kô lomnjava stenja.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sumorna starost tu se sa bujnom mladošću srela, I sanjalački - tužno stoleća nad njima lete... Grobnice kanova silnih trava je visoka splela, I drevne palate njine, i njine pagode svete I Ganges pored njih šumi, Noseći
Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti lêt, Obori zemlja ljuta. I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme, Njih gusta tama krije sad, I nemo, gordo vreme.
Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti lêt, Obori zima ljuta! I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme Njih gusta trava krije sad, I nemo, gordo vreme... 1883. ORGIJE Nemati nimalo mira - ta to je doista pseći!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Po uskoj stazici od Lazarića grobnice dođe se, na severu, do zida između pravoslavnog i katoličkog groblja. Tu negde na ivici, tvrde ljudi, sahranjen je bio
V. H. Odn (W. N. Auden) Ako od grobnice Vlaovića, malčice uzbrdo, krenete glavnim grobljanskim putem, i potražite, levo i desno, pokojnike vaše palanke: pod
I uzaludno bi bilo, možda i nemogućno, rastavljati i sastavljati one kosturčiće za posebne sanduke i posebne porodične grobnice.
a nad njom, he-he, ne kapelu, nego crkvu, kraljevsku crkvu, basiliké, preko dvadeset stepeni se čovek penje iznad grobnice da u crkvu uđe... Pobeda naša! slava naša!... — ... slava naša, crkva nad grobnicom!...
Ne, ne! snovi, život i smrt, zajedno, to je veliki, moćan život čovekov.” Pa ode dalje, sedne na klupu kraj ženine grobnice, i zagleda se kako je sve lepo, čisto, negovano. Ograda jaka, podupirači kameni... i mir, mir.
i lepe svečanosti oko onih koji su nestali...” U testamentu je Spida naznačio da ženu prenesu iz sadašnje njene grobnice u grobnicu pod krovom, kad njega budu sahranjivali. „Prvo da unesu mene, pa nju do mene.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
tamo gde treba da leži Afrika bila je velika rupa, te nisi znao da li su to Englezi iskopali Afriku da nađu faraonske grobnice ili je kakva amerikanska ekspedicija, po uputstvima Žila Verna, sišla u utrobu Zemljinu.
Ono što opština deli grobnice na grobnice prve, druge i treće klase, to mrtvi ne uzimaju u obzir, oni svi smatraju sebe za mrtvace prve klase.
Ono što opština deli grobnice na grobnice prve, druge i treće klase, to mrtvi ne uzimaju u obzir, oni svi smatraju sebe za mrtvace prve klase.