Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Što je bilo najgore, ni njegova žena nije odobravala selidbu u Rosiju, nego je pretila da će se vratiti ocu, kapamadžiji Grozdinu, u Rumu. Već danima, Trifun, sa ženom, nije ni govorio.
Ona je otišla ocu, kapamadžiji Grozdinu, kao bajagi da deca vide, pre polaska u Rosiju, dedu. A sad je, zbog te švalerke Trifunove, rešila da napusti muža.
Turci su se, kaže, sasvim povukli, i, duž reke, nema nigde ni janičara, ni njihovih zurli. Prema Grozdinu – koji nije znao zašto Isakovič sve to pita – potpuna je tišina bila sad u Turskoj.
A crkva zidine!“ Tu gomilu je vodio neki fenrih Sava Jocič. Grozdinu je bilo milo da čuje da mu je gost došao samo na dan, dva, u goste.
To jest, policajmajstor reče Grozdinu da bi mu savetovao da se o tom ne raspituje i, u to, ne meša. Neko, kaže, vrbuje Sremce, sirake, pa ih kao Črnogorce,
Tako, da se Grozdin zagledao, šta joj bi. Pavle je, međutim, ćutao i reče Grozdinu da će, to veče, pod vedrim nebom spavati.