Jakšić, Đura - PROZA
— Ljubim te!... Hteo sam te u staroga Sremca zaprositi, ali mi tutori ne daju... Grom ih spalio! — I on ljutito stiskivaše pesnicu, a od jeda mu drhtaše usnice. — Al’ neka, čedo moje!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
CRNA BARA 4 2. SUBAŠA 9 3. JARANI 16 4. U KOLU 21 5. ZLOČINAC 28 6. PREOBRAŽAJ 32 7. SPLETKA 38 8. GROM IZ VEDRA NEBA 46 9. STRAŠNA ZAKLETVA 52 10. RASTANAK 56 11. DEVA 60 12. GORSKI CAREVI 65 13. PRVI MEGDAN 76 14.
Kao da je neka premaglavica!... Oba se pobratima zagledaše u jednu devojku!... Bila je to Jelica Sevića. Grom devojka! Bila je to lepota, ali ne gospodska nego junačka lepota. Što ono pesma peva „struk momački, pogled devojački”.
Najedared se nešto prolomi nad njim, nešto što mu odjeknu u duši kao grom nebesni; nešto što ga zaprepasti i prenerazi, što mu prekide taj lepi nit snova njegovih...
Čibuk mu ispade iz ruke, a u odaji se začu lako hrkanje... 8. GROM IZ VEDRA NEBA Osvanuo je 21. juli. Po samom jutru videlo se da će dan biti veoma topal.
— reče strogo. Niko se ne mače s mesta. To više ne beše Stanko, to beše mladi div, snažan kao grom a oštar kao sablja... Iz oka mu sevahu munje. — Čiča Jovo!... Ja toga novca nisam uzeo, nisam ga ni video, tako mi boga!
Aleksa osta kao stanac kamen. On ne umede više pi govoriti, ni misliti. To je bio grom što mu poruši i razmrvi snagu, što utuče svaki živac... Ostaviše bolesnika...
— Kad?... To ne zna niko!... Mi trčimo te pripremimo, ali To se ne da pripremiti!... To biva najedared, kao grom... I, kad zagrmi i kad udari, on ruši sve u koren!... Ali, iako je to tako strašno, opet će skoro biti!...
ako, ako... — cerekao se Marinko. — Jest, bogme, s đuvegijom! — reče Kruška. — Zar to nije momak kao grom? Ja čikam curu da kaže neću! — reče Kruška i potapša Lazara po plećima.
Krunija sede na krevetac. Ona još nije ni pojmila; nije mogla pojmiti sve to što je došlo nenadno, kao grom iz vedra neba. Obe ćutahu. Krunija se zagledala u usne Jeličine, koje su igrale od ljutine...
Lazar polete k njemu, a Ivan se diže na noge. — A što? — Više je nećete naći. Ona je u Aleksinoj kući. Kao da je grom među njih udario. Zanemiše, pa niko da bi reči... Turčin prvi dođe k sebi. — Šta govoriš ti?
Dođoše sredini busije... Kao da se zemlja prolomi. Jedan plotun porazi Turke kao grom. Stadoše kao ukopani... Stanko se pribra. Kao da mu neko šanu šta treba da radi...
Dučić, Jovan - PESME
SEME U brazdu bacih seme kedra, Te nepobedne svete srži, Kojeg u svodu neba vedra Nit oluj sruši nit grom sprži. U svetlo jutro toga dana, Bacajuć seme, rekoh: — Budi U mojoj brazdi krv titana, Ideja sile sva u grudi!
Stoji pod suncem koje daždi Tvrđava usred polja naga. A grom jedanput kad je zaždi, Nestaće kao bog, bez traga. MRAVI Sve putem koji vodi slavi, Krenuše kao vojske mraka.
Prezri mudrost glupih i glupost mudraca! Nož tvog izdajnika biće uvek žedan. Kao grom ćeš naći svoga puta, I kao nit zlatna probiti kroz stenu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ga da ga pokrsti i prevede u našu pravoslavnu veru, — ne bi se zaista više začudio pop Spira nego sad kad je ovo čuo. Grom, pravi, formalni grom iz vedra neba. — Brzo, gospodine, brzo!
Grom, pravi, formalni grom iz vedra neba. — Brzo, gospodine, brzo! — žuri ga Arkadija i poleti na vrata natrag crkvi, a pop Spira za njim.
— Paz’te, gospodin-Spiro, da se ne sapletete na grablje! Grom je spalio i s lenjom devojčurom, opet ih ostavila tu! Dok se samo okreneš, okrenu naopako kuću ovi mlađi!
ne govori tako iz knjige; a ja sedim u krevetu, pa sve plačem u pomrčini, i kunem te proklete spisatelje i njihove knjige. Grom ih spalio!
K’o da smo poslednji u selu! — Ta ’oćeš li već jedanput kazati: šta je to bilo? — Ta... ona tamo... ona pop-Spirina, grom ih spalio! Nemoj me ni pitati. Ne volem ni da se setim toga, a kamol’ da ti još pripovedam.
— Ju! — viknu iznenađeno. — Ju, ta šta vam je; umal’ niste ljosnuli! — Ju, »hozl«, grom ih spalio! I baš sad kad sam u najvećem poslu!
dotle u kući nije znao ni slutio šta se iza brda valja, ni pop Spira, ni popadija mu, — zato je sve iznenadila, kao grom iz vedra neba, ta novost.
jedan zeleni, pa baš nikako da se popne uz lotre, nego me gleda odande bezobrazno k’o kakva buljooka Čifutkinja! Grom te spalio, obešenjače zeleni!« Tako ga je grdila gđa Sida, ali on se ipak nije penjao iz merdevine. — A...
— umeša se gđa Persa. — Zaboga, Nikolajeviču, zašto nisi dobro otvorio oči kad pogađaš kola; kad znaš dobro paore, grom ih spalio i sas obešenjacima!...
— E, baš od ove hucoše i torokuše švapske ne možeš ama baš ništa sakriti! Svud se ona nađe, grom je spalio! Stvori se k’o iz zemlje!
Kakva glava, bože moj! E, pa onda su, naravno, drukčije i vladike i popovi, a drukčiji i parohijani! To je bio jedan grom, formalan grom za sveštenstvo, i mirsko i duhovno.
E, pa onda su, naravno, drukčije i vladike i popovi, a drukčiji i parohijani! To je bio jedan grom, formalan grom za sveštenstvo, i mirsko i duhovno.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ta kobna i sudbonosna vest koja je ovo posle podne kao grom, sa uzbunjene ulice, upala kroz njegov otvoren prozor, najpre ga je porazila, pa je kao neko što je očevidac dok se na
Afrika
Petnaestog večera od onog kada sam se ukrcao u Marselju posetio me je Vuije, da mi kaže da je grom koji je udario pre neku noći pogodio u prednji most lađe ostavivši jasan trag, da je dan ranije brod zato svirao tri
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA: Kako bi mu ja kazala ono što i sama ne znam? JANjA: Ne znaiš, ubio ti strela od grom, kad si slušila na vrata? Ti si ono mačka što predi za furuna, a gledi što ći da kradi.
JUCA: Eno se tamo zabunio, ali badava, suv pesak sve popio. JANjA: Oh grom, di si da ga ubiš! (Otrči.) JUCA: Dobro nam je pošao napredak! Ako ovako ustraje, taman ću do šešira doći.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njihov susret mu se činio, bez smisla, uzaludna potpala. Ali kao što grom poplaši konje, u oluji, na putu, i kola skrenu s puta, Isakovič je bio neizmerno zbunjen očiglednom naklonošću te žene,
Neprijatelji serbskog naroda premestili su ga u Saksoniju. To je bio za sve serbske oficire u Beču, grom iz vedrog neba. Gorke suze, i ogorčene psovke, gutale su se, među Srbima, za Bestuševim.
Bestuševa Rjumina – čiji je brat bio svemoćni kancler u Petrogradu – pogodio je te nesretnike, i njihove familije, kao grom iz vedrog neba.
Kao kad munja sevne, pukne grom, a osvetli put u mraku, Pavle vide Rosiju kako je nikad dotle nije zamišljao. Ostade zanemeo, kad taj, neuki,
Isakovič tada dožive nešto, čemu se nije nadao, a što je bilo opet neočekivano, kao grom iz vedrog neba. Čemu pokušavati protumačiti ono, što se protumačiti ne da.
Odlazimo, kao da slušamo Garsulija! Isakovič je posle pričao da mu je, kad to ču, bilo kao da ga je grom udario! Tumbe mu se Komanda okrete na glavu. Htede, kaže, još nešto da lane, ali mu Engelshofen viknu da može ići!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ukidanje Vojne granice 1871. godine za Ličane je bilo grom iz vedra neba. Pošto su se otreznili od dinastičkog i vojničkog pijanstva, videli su da im je zemlja jako unazađena, da
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
više sela, na brdo, do bunara, zgražale su se, pričajući svoja čuda jedna drugoj, krsteći se, pri tom, sve brže. Grom je trebao da udari u selo, pa da ga spali.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kad se ženi ne drže deca, običaj je u Žepču da se napravi kolevka od onog drveta u koje je grom udario, pa će se deca održati.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
prođu car i carica ili konji carevi, tim putem sme proći sebar i vlastelin samo pošto se još jednom javi prolećni grom s neba, samo pošto još jednom padne inje i njiva se mraza zaželi.
Matavulj, Simo - USKOK
Da ne bješe usred zime, pomislili bi e puče grom; tako se sjetiše da u Kotoru puče top. — Ha! — viknu Pero. — Puče top, uteče rob! — Uteče, ako bog dâ, mladi princip!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
nijem: nit je čovjek šta ukrao, nit se tukao, a eto ti, opet, otisnu se niz urvinu kamen, prolomi se led pod nogama, grom puče - tako nešto! i ode Nidžo, nestade ga.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
posvetio Luču mikrokozma, nazvao ga je »divnim pjevcem srpske narodnosti«; Branko Radičević mu je pevao: »Bog je tebi grom u ruke dao«, Vasa Živković ga je nazvao »preuzvišeni Srbin«, Jakov Ignjatović je govorio: »Ovako je samo Šekspir pisao.
Sremac, Stevan - PROZA
Što ćemo da se proveselimo, za priču! Prasetinu stegao žestok mraz, ćuran masan, a vino ka’ grom! — priča Jova zadovoljan. Sto je već bio postavljen i jelo se donosilo na sto, i oni posedaše. — Stoj! — viknu Jova.
Radičević, Branko - PESME
Zavatio veslom i desnicom, Otisnuo s' vodom i maticom, Ni se bure ni gromovne buke Poplašile pouzdane ruke, Kad grom riknu, kada munja sevnu, Tada mlađan ponajslađe pevnu, Sever duva, vodom poljuljiva, Voda burna u čun zapljuskiva,
Malo cupni, Malo lupni Da se trese ceo dom, Okom sevni, Grlom pevni, Kao munja, kao grom — Strele, koplja, bojni mači, Junak bije, a konj tlači, Zveka, Jeka, Vriska, Piska, Gorom, dolom, junak vrvi,
I ono se za časak navuče, Bura dune, gromovi zauče, Da pomisliš svijet se raspade, Al' zamalo — pa svega nestade, Grom umukne, nebo se razgali, Pa se uci pređašnjojzi smeje, Sunce grane, pa grejat navali, Te još lepše nego pređe greje.
Čudotvor se amo živo krenu, Diže pijuk pa udari stenu, Puče stena kao grom da grunu, A iz stene grdna sova munu, Ja pomisli da oće da bega, Ali ona upravo na njega, Nuto sreće!
Bog je tebi grom u ruke dao, Udri guju, oh, udari vraga, Da mu nije među nama traga. Ovo reko, dado pleći jadu, A onome crnom
Al' tek decu što ugleda, Popreko ih on pogleda, Pa s' uspravi, zamauknu, I grom puče, munja suknu, Kroz dimnjak joj oganj sunu, S njom veštica dole munu, Te na decu —.
više nema — to je bio zvuk, U njen kad ja unišô bija dom, Straovito me dirnuše tad uk Iz vedrog neba, kao strašni grom, Vesela moga ubi sav on puk, Iz korena se ljuljnu žitka strom; I da mu deblo nije bilo kamen, Ti reči bi ga
I sve amo bliže, bliže — Kosa mu se od stra diže! 110. Strašan žubor amo savi, Munja sevnu, a grom grunu, Bura s' diže, vijar zavi, A kroz izbu ledno dunu; A ta vrata zaškripiše — Naše momče jedva diše! 111.
A propiri vetar jači. Sad se smrče, vetar nape, A grom svoje strele zape. XIV Bura, munje, grmljavina, Sve divljačno kâ nekada; To mu nekad bi milina, Ali sada, ali sada
Kroz srce mu kô stra mili, Kao da ga nebo kara, Kô da nešto pregovara. XV Sad grom puče, sve zatrese, Zasinu mu ća u dvora, Malo što ga ne zanese, On se nagna na prozora. Kada tamo, oh žalosti!
I doći će gromovi ozgora, Trgnut pesme od nemili dvora; Tice će ih meni da pevaju, A vetrići po gori pirkaju, Grom će grmit, pesme kazivati, Što ne more, to će munji dati, Munja će i u nebo zapisat, A ko će mi otuda ih strisat?
Itra munja brata ima doma, Ta na nebu strahovita groma, Ali ona i na zemlju pala, Pa mi i tu jednog izabrala. Grom sileno strelicom poteže, Al' Mileta ništ' mu ne uspreže. Ta junak je ovaj soko sivi, Čelik tvrdi, ta baš oganj živi!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Juf, grom ga ubio! Pa onda je oko svakog mlina zgusnut neki vrbik, aluga i rasperjane rakite, a u blizini je i kakav šumarak,
Ko će prvi dohaberiti djedu o svemu tome, nije se znalo. Sumnjalo se na neku Mikaču, grom-babu, udovičetinu, koja je znala i kositi barabar s muškarcima, a inače nije imala uzla na jeziku.
— Kakva Marijana? — Marijana, čujete li! Kad joj takvo ime damo, ubio me grom ako će se vaš Nidžekanja ikad usuditi da zapjeva o Marijani. — Bogami ti je ta na mjestu — složi se ikonopisac.
majčin sine, u ovoj tjeskobi, kad se pred tobom, nadohvat ruke, izazivački poigrava Veseličina kumovska napast! Grom ga ubio i Veselicu! Putuje se, putuje, ponekad i juri uz klepet i zvrjanje kola, a ipak ...
nijem: nit je čovjek šta ukrao, nit se tukao, a eto ti, opet, otisnu se niz urvinu kamen, prolomi se led pod nogama, grom puče — tako nešto! — i ode Nidžo, nestade ga. — A koliko je zaradio, kukavelj?
Jovaš s naporom prevali glavu na njegovu stranu i prostenja: — Neće grom u koprive ...A ja, vidiš, i bez tvoje pomoći pogiboh.
— promrsi Džakan, odmahujući rukom da nema, a onda se primače komandantu: — Ma kakva je ovo babetina, grom je ubio? Osijedi me s kavom kad god me vidi. Mora da je iz familije kakvog velikog učkuraša kad samo na kavu misli?
Kostić, Laza - PESME
snova ispod okova, oh onda sanjaj oblake crne što će ih vreli juže da zgrne, oblake crne, oluje besne i munje kresne i grom i jek; vihar da sapon raskine mreže, tebe u vrte tvoje donese, grom da sažeže pauku vek.
da zgrne, oblake crne, oluje besne i munje kresne i grom i jek; vihar da sapon raskine mreže, tebe u vrte tvoje donese, grom da sažeže pauku vek.
kô pletilja ona stara, dan što plete, noć opara, među javom i med snom. Srce moje, srce kivno, ubio te živi grom! što se ne daš meni živu razabrati u pletivu među javom i med snom!
on se diže, ispravi se dug, u čelo upre prstom desničnim, a šuvačnim u gole kukove, zaori glas kô podzemaljski grom: „Alfa i Omega!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A peti se u hvatanju tako izveštio, da će i sam grom u ruke uhvatiti. Dakle, ako ti ovi carevu kćer ne nađu i ne dobave, doista je nitko drugi u celom svetu neće naći ni
Đevojka odgovori: — Čestiti care, najdalje se može čuti grom i laž. Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodi zapita ih: — Pogodite koliko valja moja brada?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: E, pa takva je sad moda. STANIJA: Ubio ti grom tu nesreknu modu! Da te moda uči da žmuriš na jedno oko, da ne ideš sas nogama, i da ne jedeš s desnu ruku.
ADVOKAT (ide po sobi): Da, da, to je tako, hm, i nije baš. No zato ništa. Vidite li ovo pero? Ono je grom za svakoga? Idite vi sad kući I posle po sata dođite, ja ću međutim urediti da vam bolje bude.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
SRPSKA 186 IMA NEKA VASIONA 189 SONETNI KVINTET ŽUTIH DUNjA 190 І 191 II 192 III 193 IV 194 V 195 *** 196 GROM O SVETOM SAVI 197 *** 200 MALA PUSTOŠ POD NEPOJAMNIM POJMOVNIKOM BEOGRADSKOG NEBA 201 *** 202 SVETILAN U ZNAKU
O, da smo voćnjak obojen u kreč mirnoće bele, a ne tmušom let da pitamo se: ima li nas pet! *** GROM O SVETOM SAVI Svaki listak na drvetu ljudski glas uzeo i propevao.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Krči mi trba, svrbi me zub!“ U gustoj česti u času tom škljocara stara grunu ko grom, nad morem lišća diže se dim.
Tu sunce jutrom dječaka budi, s Proljećem kolo igraju ljudi, a ljeti pravi vatromet grom. Sloboda cvjeta, široka, prava, zatvora nije i nema brava u zemlji Vrapca Crvenog.
Oblaci jezde, strahota sama, barčicu malu zahvati tama, za gromom ori grom. U gustom mraku bez jednog zračka odnese bura barku i Mačka u divljem trku svom...
Strašna jeza gazde hvata, natiskoše svi na vrata kao da je pukȏ grom, potrčaše snagom svom, sve po šumi stoji lom.
lav, tužan, očupan sav: „Strašna je, kaže, zima, kad stegne snagom svom, a još je gori Sima, bije nas — kao grom!“ Majmunče za njim reče: Afrika, topli kraj, gdje vrelo sunce peče nama je zavičaj!
Istoga trena zaigra munja, planula snagom svom, prosu se blesak, a za njim tresak, udari moćan grom. Legoše na pod od puste strave Žuća i Toša, glava do glave. Od luda straha promuca Žuća: „Ti si mi, Tošo, brat!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Barjake smo pod vodom razastrli i koplja su padala po dnu kao sveće, u reci je grom još sinuo i tada ugledah svoje vojnike: ne tuku se više, vazduha nemaju, rane svoje otvaraju kao škrge velike i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— veli strogo podnarednik. — Hoće da odani, neće moći posle da se vrate. — Podnaredniče, neće grom u koprive. — E, će mu se zatre seme — veli jetko jedan, glođući kost. A na začelju se „ufrontio“ i Tanasije.
— Ama nema... vidi se da smo pravednici božji. — To može i drukčije da se protumači. Ti znaš ono narodno: Ne bije grom u koprive. Izbeglice koje su logorovale sa strane puta skaču bunovne i pitaju čudeći se: zar opet odstupanje?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pirnu hladan povetarac, za njim dođe još jači vetar, pa se odjednom zavitla oluja... Grunu grom, pa se osu i razleže grmljava preko pocrnela neba... Kanu nekoliko krupnih kapi, za njima druge, češće...
Sve je ozbiljno i sumorno; čini se da će svakoga časa da zagrmi grom u ovom gnezdu. Najpre Ljubica opazi da se Vlajko stalno uozbiljio.
Bogosav vidi da se ona ućutala kao okamenjena, pa čeka njegovu reč, kao što se očekuje grom posle sevanja munje. On razvlači i oteže, uživa unapred. i predviđa rezultat ovoga razgovora.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pa se neko uvukao tamo kad strine nije bilo kod kuće, i napravio kajganu, da je Itebej i sad, grom ga spalio, pamti. Njihov se smeh ori.
Sunce se rađa u mom snu. Sini! Sevni! Zagrmi! Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom. A kad i meni odbije čas stari sahat Tvoj, to ime će biti poslednji šapat moj. Cooden Beach 1956.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A kada je prestala pesma njihova, progovori Gospod. Reč je njegova bila kao grom i govor njegov kao proletnja grmljavina; zemlju je poduzimala jeza od straha i miline: beše i veselo i strašno.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Niko se i ne seća Đokića, već svaki veli u sebi: »Sad će... Sad će!« Najedared učini mi se da zagrme kraj mene grom. Iznenadi me snažan, jasan i odsečan uzvik Ljubišin: — Predaj se! — Natrag, kome je mio život!
Đaci zapiskaše i zavriskaše. Osetih da me desetina ruku ščepaše za perčin, ali, srećom, u taj mah zagrmi i udari grom usred škole. Ja padoh i probudih se.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
NESANICA KUVAJTSKOG EMIRA Strah kuvajtskog mira Od socijalnih nemira: Kad grom pred kišu grune, On pomisli: „Evo pobune, Ustaju stari i mladi, Da šiju zavrnu vladi!
Rakić, Milan - PESME
LjUBAVNE PESME KONDIR Počuje draga, reči iskrene i jasne Jedne bolne duše, tvojoj duši prisne, Pre no oluj stigne i grom strašni prasne, I nemirno srce najedanput svisne, Počuj ove pesme uzaludno strasne.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Na Borise, Vukašine, opšta grmi anatema, gadno ime Pizonovo ne sm'je kalat mjesecoslov, za Egista uprav sliči grom nebesni, sud Orestov. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
O Miloše, ko ti ne zavidi? Ti si žertva blagorodnog čuvstva, voinstveni genij svemogući, grom stravični te krune razdraba!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Markova planu prije no što ga je Otaš mogao ustaviti. Beg i đogat pod njim ljosnuše kao da ih grom bješe svalio. „Ha vlasi!“ graknuše Turci smičući vele puške i potekavši naprijed u buljuku...
Đakon stade malo iza njega. „Došli ste da vas prokunem!“ reče starac. Kao da grom puče među njih, tako ih potresoše te riječi. Svaki ispravi glavu; neki podigoše ruke u vis.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
). Da se kletva ne obistini, ublažava se sa „ne“ (Bog te ne ubio!) ili se uslovno izriče (Grom me spalio, ako sam ja to uradio). Ali postoje i naročite formule kojima se kletva suzbija, ometa, otklanja (U kam uprla!
Tako magareću glavu ne nosio! Tako mahnit po gori ne skakao! Tako me braća ne izdala! Tako me grom ne ubio, a vi svi zdravo i veselo! Tako me živi oganj ne sažegao! Tako me zemlja suncu ne otela!
Ide kao da jaja nosi na leđima. Izvukao se kao tarana iz lonca. Jak kao zemlja. Jako vino kao grom. Jede se kao mesec. Kao da mu sto šiljaka pod kožu uđe. Kriv kao gudalo. Lako kao pero.
tiganje, klepetuše, i u sve što zveči, te tom lupnjavom poplaše Vrkolaka, a bez toga, drže, on bi sunce progutao. GROM Kad grom udara, onda kažu da sveti Ilija, po zapovijesti božjoj, gađa đavola; zato govore da se ne valja krstiti kad
GROM Kad grom udara, onda kažu da sveti Ilija, po zapovijesti božjoj, gađa đavola; zato govore da se ne valja krstiti kad grom puca,
grom udara, onda kažu da sveti Ilija, po zapovijesti božjoj, gađa đavola; zato govore da se ne valja krstiti kad grom puca, da ne bi đavo u nevolji pobjegao pod krst, u koji grom neće udariti. (Uzvrdao se kao đavo ispred groma).
božjoj, gađa đavola; zato govore da se ne valja krstiti kad grom puca, da ne bi đavo u nevolji pobjegao pod krst, u koji grom neće udariti. (Uzvrdao se kao đavo ispred groma).
(Tako su mu suđaje dosudile. Tako mu je suđeno). ’ROMI DABA Po narodnom verovanju bog je dao ev. Iliji munju i grom da pobije sve đavole. Sv.
tivtiz — tvrdica tobolac — kesa (obično kožna) tovar — magarac tozluke — dokolenice traga — soj, vrsta trijes — grom trice — ostatak od samlevenog pa kroz sito prosejanog pšeničnog brašna troskot — pirevina (trava) trsat, -a, -o, —
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
31. Đe naš crvenko leži, onđe nikad trava ne niče. 32. Žuto mače pred Bogom plače. 33. Zagrmlje veliki grom, a prema njemu mali grom, đe se sastaše, tu se slaptaše. 34. Zakla vola bivola, izudi ga na udiće, svaki ud vola dade.
32. Žuto mače pred Bogom plače. 33. Zagrmlje veliki grom, a prema njemu mali grom, đe se sastaše, tu se slaptaše. 34. Zakla vola bivola, izudi ga na udiće, svaki ud vola dade. 35.
” Đevojka odgovori: „Čestiti care, najdalje se može čuti grom i laž.” Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodi zapita ih: „Pogodite koliko valja moja brada?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Mene bojažljiva i strašljiva koji, kad bi[h] za kog drugog ovo grozno izrečenije čuo, užasnuo bi[h] se kao da grom blizu mene padne, uzdrktao bi[h] kao da me groznica | trese.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja, vrat slomija, oćeš li se ikad okaniti galijotstva, oćeš li se ikad pameti dozvati?... Bakonja, grom te ubija! Ti ćeš zlo svršiti, na višalima ćeš svršiti, kâ niko tvoj!
Nesritno dite! Nesritno dite, ubija te grom!... Rekavši to, Kušmelj bi obično briznuo u plač, a Bakonji ni brigeša za to, no bi se raskoračio i gledao malo
vi na... ši is... ko... pa... ni... ci! O! o! o! Tada se i knezu odriješi jezik. — A, nesritno dite, ubija te grom!... Znâ sam ja, znâ!...
Bakonja skoči. — Prikinite,... ja sam poslom došâ! — Kakvim poslom, grom te ubija! — veli knez. — Kažem ti: poslom! Ajde odma po Kenju Krkotića. — Štaa? Kaako? — Ajde po Kenju, kad ti velju.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
on se diže, ispravi se dug, U čelo upre prstom desničnim, A šuvačnim u gole kukove; Zaori glas k'o podzemaljski grom: „Alfa i Omega!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ovo su glumci, mora biti. A kad, kao grom iz vedra neba, pade ova reč, žena se prepade od izveštačene uzbuđenosti studenta koji se spremao da protestuje: —
„Ne teram komendiju, slavni sude, grom da me pogodi, grob da mi se ne zna, ama sve po redu ’oću da reknem što sam video i kako je pravo bilo.
na mestu zvanom „Osoje“, i kako pravo govorio tako mu Bog pomogao ovoga i onoga sveta, a ako pak laže neka ga nebeski grom tu, na samom licu mesta, smesta ubije i zgrumica.
zaklinje prikačinju mu oni, pozadi o zubun, po jednu žabicu i šiškavac, te kad on izgovori poslednje reči: „da ga nebeski grom tu na licu mesta ubije i zgrumica, ako istinu ne govori“, zaprašti i zašišti ono najedanput iza njegovih leđa, a na
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
mojim religijsko-historijskim ekskurzima nekad sam negdje čitao da je bog u ljudima nastao otprilike ovako: prasnuo je grom; unezvjereni ljudožder pao je ničice — i bog je bio rođen.
A postoji široka mogućnost da se stvaraju sve novi. Ali, eto, taj nije za mene! Dakle, prasnuo je grom; ljudožder se prepao i rodio se bog. Upuštam se u tu bezazlenu djetinju igru, u igru stvaranja bogova.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Najedared, usred toga grobnoga ćutanja, nešto oko brave na vratima zaklopara i vrata se otvoriše naglo. Da je grom udario usred apsane, čini mu se ne bi se tako iznenadio ni tako detinjski uplašio, kao što se uplaši od ovog običnog
Ova strašna misao, koja mu dosad ne dođe na pamet, porazi ga kao grom. On gledaše u mirno i blago sveštenikovo lice, očekujući drugu reč, koja bi ublažila ili preinačila tu strašnu misao,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
a kad pogleda, kad nema njegova prstena, no mu ženin na prstu. Sada najedanput kao da ga grom iz vedra neba udari, ko je žalosniji od njega?
Đevojka odgovori: — Čestiti care, najdalje se može čuti grom i laž. Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodi zapita ih: — Pogodite, koliko valja moja brada?
Dijete otide veselo kući, a seljani nastave svoj dogovor, dok na jedan mah puče žestoki grom i udari negđe blizu one skupštine, a pop u strahu rekne: — Pravoga, bože! Zaviču seljani: — Što govoriš, pope, bolan!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ali pri kraju predavanja, odjedanput sam osetio slabost. Iznenadna groznica pogodila me je kao grom iz vedra neba. Pet dana kasnije, moj život je visio o koncu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
(vasionskog): Udarcem, čvrstinu neba zahvativši rukom, Komad plavetnila odvuče sa sobom: Sada je njegov pad kao i grom, A nebo sazrelo tako za more – Bujice neprekidnom kaskadom Izliće ceo svod do zore.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
NATA: Eh, kako da nije moguće. Ostavka vlade, gospaŽivka, to vam uvek padne kao grom iz vedra neba. Pravim ja planove: te ovako ću da namestim kuću, te ovako ću da pravim izlet, te u ovu ću banju letos...
a tek... brrr... bum! Udari grom: padne vlada i odu svi planovi u vetar. Zgodio me je, slatka moja gospa-Živka, pa znam kako je!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Traži more, pa ga nađe, Tresnu, smrvi čvrste brode, Pa uzdahnu urnebesno, Nasmeja se — dalje ode. Grom ga prati, a on leti; Kuda leti, kuda bega? Ode crkvi, pak tu sruši Krst sa hrama Božijega. Šta to činiš?
Pa ipak često gušim Mržnju i gneva grom I sve te žrtve nosim Na oltar rodu svom. Kad anđô roda moga Usklikne: sad si svoj!
Stada sjuri u ambise Kao da su tičad mala. — Grom sa neba, to je šala. A pastira? A pastirku? A na ruci njeno čedo? — To gledati Bog ti ne dô!
Ko što piše, sebi piše I potomstvu svom, A ko tuđim duhom diše, U njega će grom. Možda ćemo znojem pisat’ Boljih dana vest, Možda ćemo suzom pisat’ — Nek’ se bistri svest!
Miljković, Branko - PESME
cvetaju u našem oskudnom znanju Dan se udvaja gde se rađa vreme buduće noći veliki vodeni duše nad gorama kad grom mi snuješ u sluhu kad mi prostore pomešaš reko sa srcem od vetra kada mi sve nade zbuniš Možda bi trebalo da pevam
da me vežu za jarbol Ako si postao pesnik tako ti i treba Sad poštuj nasleđeno blato Budi tuđa pesma tuđa sreća Budi grom zarđao u moru Onima koji svode svet Na prvu reč nedovoljno odgojenu I pticu koja nalazi svoje zakone u
Sanjajući ja sam sve praznike prespavo! I grom je pripitomljen pevao u staklu. Ne rekoh li: vatru vrati na mesto pravo, A poljupcu je mesto u paklu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Petnaestog večera od onog kada sam se ukrcao u Marselju posetio me je Vuije, da mi kaže da je grom koji je udario pre neku noći pogodio u prednji most lađe ostavivši jasan trag, da je dan ranije brod zato svirao tri
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Al’ ona noć U pustim grud’ma spomen ostavi: Poslednju volju oca ranjenog I prvu ljubav!... STANA: Grom vas ubio!... (Odlazi jarosno.) SPASENIJA: Oh, majko, majko!... Eno je, ode!... S ćerkom je, jadna, sve izgubila!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Napred... sve napred... Najedanput... grrr... kao grom turski plotun na trideset koračaji pred nama. Kuršumi zapištaše koseći granje i lišće, neko ulevo od mene jauknu, mi
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ Traži more, pa ga nađe. Tresnu, smrvi bele brode; Pa uzdahnu urnebesno, — Nasmeja se — dalje ode. Grom ga prati, a on leti! Kuda leti, kud li bega? Ode crkvi, pa tu sruši Krst sa hrama božijega. Što to činiš?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— A ti gledaj gore i ništa ne brini. Granata izlete i trunu u bugarske rovove, kao da je tamo tresnuo grom. Kosta se nasmeja. — Šta veliš?... Ne dam ja ove moje prangije za sve tvoje brdske topove. Ćiu-zvrc, ćiu-zvrc!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ot vsjeh v domje odjeljen, Živih sam u domiću k'o u šumi jelen; Al' eto ti opet, ko iz grozne tuče, Sa svih strana kao grom strašni tresak puče, Da se čedna poda mnom veja zemlja zatrese, I sva se krov strahom u meni pretrese.
Jao! Jao trista puta! Pala nam je, pala kocka ljuta; More zala ov’ je svet! Ledi vatra, zrak, i grom, i voda, Zveri, zmije, gad od razna roda, Često vek nam čine klet!
Sećaš li se onog jada Kad glas dođe iznenada, K’o iz vedra neba grom, Da ja moram odlaziti, Tebe, dragu, ostaviti, I moj vozljubljeni dom?
” K’o grom da puče, tako se od čuda Uznemire sva vojnička gospoda Kad smotre da je obličen k’o Juda Ljubimac, cvet i ponos
Gunjac stari i fes prodrt, kosa propala! Otac stari, majka pita: „Šta si radio?“ Deca plaču, Žena kune: „Grom te ubio!
” Kadar se možila bom S toboj, moj junak, Mora strašnih topov grom Tresti zemlje tlak. In na grada razvalin’ Te objamem, sin planin! Dam ti roko, ljub’ junak, Hrabri korenjak.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
podiže, Želje se lome po srcu mome, Traže megdana i traže krvi, Onde da budem — da budem prvi — Gde prvi jekne grom!... KNEZ ĐURĐE: Samo ti ćutiš, Radošu?... Šta je to?...
U Turke zar?... Za Turke zar?... Ali — Možda se deca nisu turčila? Možda su Turci?... — Grom i pakao?... — U tvrde kule vlažnom podrumu Po stotinu je roblja nesrećnog Na glatkoj vlazi tvrdog mermera Sa
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Znaš već! — Znam! Dosta! Budi mene miran! Kad bismo na 'noj okuci u gaju, jeknu štuc kô nebeski grom; za štucom ciknuše dvije mâle, pa se razdera ostraguša kô sveti Ilija. Zuji kuršum oko ušiju.
Jakšić, Đura - PESME
Zajazit se ne da, mumla, ječi, stenje, I u muci teškoj proždire kamenje; Na nju, grešnu, sunce nikada ne sija, Samo grom je, mraznu, sa hukom probija, Plamenita munja opali joj lica, Da većma potavni, sramna prokletnica!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Večni Bog mi tihi kut Kad zatrese nebo grom, Večni prijatelj moj blag. Ja slavim te i volim, Večni, večni moj! POBEDNA PESMA Da živi David, Filistina grom,
Ja slavim te i volim, Večni, večni moj! POBEDNA PESMA Da živi David, Filistina grom, Izbra ga večni Bog, večni ga štiti Bog. Saul tisuć, al’ David deset pobi tisuća.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
B. nije dobro drvo. Njega ne treba držati blizu kuće, ,jer će u kuću grom udariti (GZM, 19, 1907, 320). Kad svatovi dođu pred mladoženjinu kuću, meću barjake na kakvo drvo pred kućom, ali to
, ili preko pijenja vode u kojoj je b. potopljen, ili kupanjem u takvoj vodi, ili prskanjem njome. Mesto u koje je udario grom vala okaditi b. (SEZ, 19, 391). Pred kraj svadbe, kad svatovi treba da se razilaze, bivaju oni nakađeni b. (іb.
ne treba unositi u kuću pre Cveti, a toga dana donesu se iz crkve i njima okiti kuća, »da je čuvaju od groma: jer u v. grom ne udara, a ako bi se baš desilo i da udari, ne može joj naškoditi«.
S tim se slaže maločas spomenuto verovanje da đavo, zbog koga gromovnik i šalje na zemlju grom, ne sme na vrbu. — U ovom smislu — kao apotropajon — treba protumačiti i običaj da se u zemlju gde će se sejati lan ili
granja na blagoslov u crkvu, pa se onda meće u sobu ili na kućni krov, i u slučaju nepogode baca u vatru kao utuk za grom (ZNŽOJS, 7, 183; 18, 73; 13, 34). D. se grančice nalažu na »živi oganj« (S.
se Tiberije, kad zagrmi, kitio lovorom (»quod fulmіne afflarі negetur іd genuѕ frondіѕ« ‹»jer u tu vrstu bila ne bije grom«›, Sueton. Tiber.
, da ne bi grom udario u kuću (SEZ, 17, 194). Vrlo je raširena poslovica (koja se obično upotrebljava u ironiji): »Neće grom u koprive«
, da ne bi grom udario u kuću (SEZ, 17, 194). Vrlo je raširena poslovica (koja se obično upotrebljava u ironiji): »Neće grom u koprive« (upor. npr. Vuk, Posl., 4103 i SEZ, 19, 390) ili: »Ne bije sveti Ilija u koprive« (SEZ, 1. s.).
Leska; plod: lešnik. Reč je zajednička slovenska. L. je i siguran utuk, naročito od groma i grada. U l. ne udara grom (»jer ju je Isus blagoslovio, a grom udara samo u ono drvo pod kojim sjedi đavo«, GZM, 6, 1894, 370); zbog toga, kad
L. je i siguran utuk, naročito od groma i grada. U l. ne udara grom (»jer ju je Isus blagoslovio, a grom udara samo u ono drvo pod kojim sjedi đavo«, GZM, 6, 1894, 370); zbog toga, kad grmi, ljudi, naročito čobani, kite se l.
Trojanović, Vatra, 75; 79; 81; 105; 152; 237). Slovenci veruju da u l. ne udara grom, »jer se pod njom odmarala Bogorodica kad je bežala s Isusom« (Rad, 1. s., 156). Obratno, Srbi kažu da pod l.
s., 156). Obratno, Srbi kažu da pod l. ne treba spavati niti se od kiše zaklanjati, »jer u nju rado grom puca« (GZM, 19, 1907, 320). L.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Je li doša sluga? — okrenu se naglo k ženi. —Još nije, ča ćeš? —umiljava se žena. — Ma ča čini, grom ga ubija!... Još večeras konat, pa neka gre, i tako nije za nišće! — Kiši... — reče smeteno žena.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Vetar je zavijao, urlikao, nebo je gorelo od munja koje su jedna za drugom plamtele na zapadu. Poče i grmljavina. Grom udari negde u Osoju, onda drugi skresa kraj Mijove luke na Moravi.
Onda je grom udario u zvonaru. Nismo to znali dok nismo izašli napolje. Najpre smo pomislili da je pogođen konak, ili neka od dvorišn
Stajala je na četiri direka koji su do zemlje bili otruli i pravo je čudo kako se ranije nije srušila. Sada ju je grom spljeskao sa zemljom i zapalio.
Andrija Grivalj, sav u znoju, galopira a da ga ne podstičem, radostan što smo ja, on i soko Grom, posle dva meseca najzad izašli iz Kule. Griva me perlija. Kopita pljušte po mekanoj zemlji moravskih livada.
Kopita pljušte po mekanoj zemlji moravskih livada. Promiču mimo nas vrzine, usamljeno drveće i trstici. Grom se kandžama zakačio za kožnu naramenicu na mojem ramenu, raširio svoja moćna krila i tako nas trojica letimo, letimo
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Topot njegovog konja gubi se u pravcu Areopaga, tamo ćemo i mi poći. Zaista se nešto desilo kao da je grom udario iz vedra neba. Ljudi jure ka Areopagu i Pniksu.
i počeh, u bolu, da pevam onu našu starinsku pesmu: „Sećaš li se onog sata, kad glas dođe iznenada, k’o iz vedra neba grom. Da ja moram odlaziti, Tebe, dragu ostaviti, i moj mili rodni dom!
Da ja moram odlaziti, Tebe, dragu ostaviti, i moj mili rodni dom!“ Taj grom bilo je jedno preporučeno pismo moga čika Andrije.
Carstvo Sunca zavladalo je na njoj. Sunce joj je dalo dan i noć, Sunce joj je dalo godišnja doba, vetrove, oluje, kišu, grom i sneg. U talasima Pramora klijao je, život da se odande pobedonosno raširi po celom licu Zemljinom.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bik trpeo i trpeo, pa odjedared muknu kao grom, izdiže kola, prebaci ih na leđa, obori ih opet i napola smrvi, a s drugom polovinom stade da juri uokrug po avliji
A salašari pokazuju kako je gospoja osedela i ostarela. „Pazi, kakva je, k'o da je grom opalio.” — „Izdržaće sve, sila je to. Radi kao i pre, jede kao i pre, a kad za nešto priđeš, seče.
Pavlu je kazao još više, a sve nije kazao nikome. U mladića kao da je grom udario, i ostala samo paljevina i suša. Članovi porodice znaju jedno drugom najosetljivija mesta, i kad hoće, ranjavaju
” „Sačuvaj i sakloni!” — pecnu nešto u srcu i gospojicu Trinčić. — „Što kažu: suviše je strašno... Odjedared, kao grom, i još gore: niti si što video ni čuo, a dece nema” — nosi gospojica Trinčić izviđačke merdevine i meditira.
” U razgovoru s Morfidisom skresavanje istine je išlo vrlo daleko: seva, seva, pa udari grom, i onda umuknu obojica.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
ima i biće moralista koji neprestano na ljude viču, psuju i prete, i s tripoda predstavljaju im njiove pogreške, pakao i grom podižući, da svojim suvim rečma veću važnost pridadu. No, po sreći ili nesreći — oćemo l’ svojski da se iskažemo?
Petrović, Rastko - PESME
al udarci! Udarcem, čvrstinu neba zahvativši rukom, Komad plavetnila odvuče za sobom: Sada je njegov pad kao i grom, A nebo sazrelo tako za more Bujice neprekidnom kaskadom Izliće ceo svod do zore.
Šantić, Aleksa - PESME
Jedro zrnje zrije... U suncu trepti moje rodno selo. No mutni oblak pritiska mi čelo, I u dno duše grom pada i bije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ražljuti se ostarjeli đedo, pa kad viknu, kao da grom riknu: „Stani, kurvo, na polju delijo!“ Pa đogatu pokupi dizgine, udari mu kazan-bakračliju, ražljuti se bijesan
se oblak nebom okretaše, oblak dođe baš više Žabljaka, više tvoga ponosita grada, od oblaka pukoše gromovi, grom udari tebe u Žabljaka, baš u tvoju krasnu kraljevinu, u dvorove, tvoju postojbinu: Žabljaka ti oganj oborio i najdonji
Treću sveci vrgoše priliku: grom zagrmi na Svetoga Savu, usred zime, kad mu vreme nije, sinu munja na Časne verige, potrese se zemlja od istoka, da se
i 1804. godine). Sve barjaci krvavi idoše, tj. pojavila se kometa (ali posle ustanka, 1806. godine). Grom zagrmi na Svetoga Savu — i to je istinit događaj iz 1801. Uvati se sunce u proljeće, tj.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ne predajem se! Grunu kubura kao grom, zadimi se bojište, izleti štap iz čičinih ruku, a poljar, padajući od straha na zemlju, samo što ciknu: — Upomoć,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
u 3amfirovu kuću prvi glas i opširan izveštaj skoro o svemu onome što se u varoši govorilo, i kako je ta vest kao grom porazila domaćicu Tašanu. Stari Zamfir nije tih dana bio doma.