Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Da nisu igrali zvonara u zatvoru?“ Poslednje reči Garsulijeve izazvaše grohotan smeh pisara i oficira, a bile su jedna, jako skaradna, aluzija na igru, koja je u to doba bila uobičajena, i među
Matavulj, Simo - USKOK
“ Svi brastvenici, osim Janka, udariše u grohotan smijeh. Stari Mrgud viknu: — Viđi đavola cuckog, prijeti megdanom! Pero Purov dodade: — Vaistinu, čim je
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Inji-nji-nji, ihi-hi ... Prigušeno rzanje ubrzo preraste u glasan, grohotan smijeh. Samardžija Petrak lupao se po bedrima i veselo rgetao: — Aha-ha-ha, ubrani me, veli, brate Rade, od džandarske
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zato mi nebo svo mirno u osmehu izumre. Tih mi je plač a grohotan smeh, kad se u zoru probudim prvi ništa mi nije zabran, ni greh. Ceo je svet za mene vez pun šara moje krvi.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
kada se krava zaglibila, pa začuđeno, sva zaduvana, pogledala oko sebe ne razumevajući šta to s njom bi — đavo prsne u grohotan smeh, razglavi vilice tako da više nije mogao da nastavi svirku. Svirka se prekide, prekide se i igra.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Serdar i ženske ne mogoše se savladati no udariše u grohotan smijeh, tako da ona dvojica, kojima nekako ne bješe do smijeha, obrnuše se k njima.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Za njekoliko trenutaka Srdar stojaše nepomičan, sa zakovrnutijem očima, pa odjednom udari u takav grohotan smijeh, da se odjek morao razlijegati čak do mađupnice. — Ha-ha-ha parce mero... coenato parum...
Ovaj mu pođe u susret takijem načinom, kao da će ga ščepati za gušu, a kad Bakonja ustuknu, Srdar udari u grohotan smijeh i zagrli ga govoreći: — Ej, ludo dite, zar da se fra-Jakov za take stvari ljuti!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U tren oka siledžija je bio na zemlji, a njegovi drugari su prsnuli u grohotan smeh. Pomislio sam da je to signal za opšti napad, ali niko me nije napadao i niko se nije mešao u naš obračun.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Taman si za pola magarca. — A zajedno s tobom sam čitav čitavcati magarac! — doskoči mu Stric i oba udariše u tako grohotan smijeh, da čak i Sivac diže glavu i prijekorno ih pogleda kao da veli: — Budale il se smiju il po glavi češu!