Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
što se seje u baštama; na jednu košnicu po oku meda ili naplate pošto je med bio; na kazan 2 groša; najedio matoro krme 6 para — i koji je spa’ija blizu svoji’ sela, doteraju mu po koja kola drva, i to je bio sav
Osim toga plaćalo se veziru, porez na mešćemsku glavu po sto groša, a katkad i poviše, a caru plaćalo se arača po 3 groša i 2 pare.
Osim toga plaćalo se veziru, porez na mešćemsku glavu po sto groša, a katkad i poviše, a caru plaćalo se arača po 3 groša i 2 pare. Knezovi krili su glave, pa kad u vilajetu porežu sve danke, dolazilo je po 7 ili najviše po 8 groša na glavu.
Knezovi krili su glave, pa kad u vilajetu porežu sve danke, dolazilo je po 7 ili najviše po 8 groša na glavu. Posle toga postali su čitluci, i janičari zavladaju, koji su imali u Stambolu velikog janičar-agu, a u
” Seljaci obično mlogo se tome protive, ali to im ništa ne pomagaše: on naturi seljacima po 200—300 groša, pa kaže spa̓iji te mu napravi temesuć i tapiju da su svi seljaci tome i tome agi prodali sve svoje baštine, i tako ti
Beogradski vezir nema dosta vojske, zato počne kupiti i on pod platu vojnike. Porez je bio 7 i po do 8 groša na po godine kako je u hatišerifu; sad vezir podigne porez na 15 i na 18 groša na po godine.
Porez je bio 7 i po do 8 groša na po godine kako je u hatišerifu; sad vezir podigne porez na 15 i na 18 groša na po godine.
sa svojim sinovima; a i narod je bio onda u najboljem spokojstvu, samo što je morao davati veliku porezu od 15 do 18 groša. Trgovina bila je slobodna; ko šta ima, kome hoće i pošto može proda.
Crkve i manastiri stari počnu se opravljati i iznova graditi davši samo 500 groša veziru za izun (dozvolenje); pak gradi crkvu gdi hoćeš i koliku hoćeš.
napiše po koliko na jednu oženjenu glavu dolazi, i tako jedni̓ puta dođe na mešćemsku glavu po sto a katkad i više groša o Mitrovu-dnu i o Đurđevu—dnu.
veziru, i Toliko su posle svagda držali, a ono kad porežu u narodu po oženjenim glavama, to dođe po 8 ili najviše po 10 groša, jerbo su knezovi glave od vezira krili, a spa̓ije i drugi Turci koji su znali nisu veziru hteli kazivati.
možemo, eto kakvi smo goli i bosi, a mi smo zleudne najbolje gazde u sirotinji, ko će od nas onakvi̓ dati po 100 po 160 groša na glavu” i proče. — Onda vezir popusti malo od poreze.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Meni obreče treću paru... Ta, znaš, hvala bogu, da mu nije bilo mene, ne bi groša dobio!... — Pa je li ti barem dao tu treću paru? — upita Pajo. — Dao je nešto, ali zakide mi ravnih dvadeset dukata!.
— Dvaput može. Računi mu svatove dukat, a sabor u najmanju ruku sto groša. Preko leta biće zar dvoji-troji svatova, a sabora ima više od deset. Uz to još uračuni i nekoliko slava.
— Te lažu, more ne ti projde, živ mi gospod! — Ama juče je čovek prodao po dvadeset i pet groša. — Čovek? U Beograd reče? — Usred Beograda na pijaci. Prodao je Vitomir vosak po dvadeset i pet groša.
— Čovek? U Beograd reče? — Usred Beograda na pijaci. Prodao je Vitomir vosak po dvadeset i pet groša. — Za Vitomira ti meni reče? — Jes', jes', Vitomir. — Vosak za dvadeset i pet? — Jes', za dvadeset i pet.
— Što ne platim, ne platim; će ti platim sos lepi pari. Što išteš za oka? — Pa rekoh ti, dvadeset i pet groša. — Hm! dvadset i pet! Ne se pravi budala... Ti platim šesnaest. — Kaki šesnaes'? Ni za dvaest ti ne dam.
Šest cvancika, pa nek je sretnje! — E znaš, ćir-Trpko, šta je! Evo po triest groša kola, pa da doteramo. — Ne mogu, bogami, ne mogu.
para ide, ide, ide. A ne pazari se, brate! Nego po šest, pa neka je sretnje! — Ne možemo! Za triest groša, ako 'oćeš... — reče Vitomir, pa tokorse pođe, a za njim i Tiosav. — Stani, stani! — povika ćir Trpko.
Zovnu gostioničarskog slugu da mu isplati današnji trošak i upita ga: »Koliko«? — Dvadeset pet groša! — odgovori sluga. — O, kako to, zar opet dvadeset pet? — upita Mojsilo kao sluteći nešto.
— Nek joj je srećno! — reče treći gost. — Krasan momak, a čuvaran. Pupavac samo klonu kao ubijen. Izvadi iz džepa 25 groša, pa pruži kelneru i ne znajući šta radi. — Platili ste maločas — odgovori ovaj. — Eh, eh!
— Platili ste maločas — odgovori ovaj. — Eh, eh! — reče Mojsilo rasejano — dvadeset pet groša bi, je li? — Jeste! — odgovori kelner. Siromah Mojsilo diže se u svoju sobu.
On se vrati, i pođe uz basamake. »Prstenovana, svadba, 25 groša, darovi!« Sve mu se to zbrkalo u glavi i samo buči. Poče brojati ni zašto ni krošto basamake i nabroja na veliko svoje
došlo mu teško, bože, teško — kao da je ubijen. Upali sveću i izvadi kesu pa prebroji pare — samo još 25 groša!... »Ružno. sve se istroši. Hej, Branko, Branko, Otkud sad baš da ode?!« poče Mojsilo glasno vikati, hodajući po sobi.
Dučić, Jovan - PESME
Slavni Nemanjići, gde su vaše kule, Sedam vaših kula groša i dukata? Riznice se vaše u sitno rasule — Na tvrđavi sva su otvorena vrata.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zar ja nisam video stotinu slepaca, pa ipak me nijedan nije potresao više od kog groša! Jaoj, ta ja njega poznajem! To je.. čekaj, molim te!... — To je!... Ne, ne! Otkud bih ga poznavao? Ne može biti!
To o Đurđevu dne. Došao Proka u dućan da mu se nanovo potpiše bukvar. Babo izvadi devedeset groša, pa kaže: „Na, evo ti ajluka! Meni više ne trebaš; idi pa traži gde se može igrati krajcara!
Pođoše i kočijaši, nudeći se da po dva groša voze u varoš; ali većina, „radi apetita” ili „opružanja nogu”, ode pešice, zametnuvši prut na rame a palac od leve ruke
nek zakaže selu da pazi na te svinje; jer ako još jedanput čujem da su upale u tuđe dobro, prodaću ih odmah, ma ni sto groša ne uzeo! Neće biti moja šteta. Ne zna niko, pa ni on sam kad se rodio.
Jedan prosjak koji iđaše na kolenima pruži nama ruku, ona izvadi pet groša i spusti mu u nju. Pred kućom za koncert, iako je bilo već četvrt posle sedam, ustaviše se jedna gospodska kola.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U ono vreme kad Srbin ubije Srbina, druge kazne nije bilo, samo 1.000 groša! Koje ovaj nebrat i plati, s tim, da udovicu više ne vređa, a da deci deo očevine pošteno odvoji.
Sremac, Stevan - PROZA
— Dede, dede, govori! Znam da ti treba porez da platiš! — Pa četiri, rođače! — odgovara seljak. — Je l’ groša? — pita Jova. — Ama kaki’ groša, rođače! Dinara! Četiri dinara. — Ma zar za to prasence!?
Znam da ti treba porez da platiš! — Pa četiri, rođače! — odgovara seljak. — Je l’ groša? — pita Jova. — Ama kaki’ groša, rođače! Dinara! Četiri dinara. — Ma zar za to prasence!? — Ama kakvo prasence, kad je nazime!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Od novaca su imali svega pedeset groša, i to u džometa četerest a u tivtiza deset groša. Onda rekne džomet tivtizu: — Hoćemo li mojih četerest groša prije
Od novaca su imali svega pedeset groša, i to u džometa četerest a u tivtiza deset groša. Onda rekne džomet tivtizu: — Hoćemo li mojih četerest groša prije trošiti? Tivtiz mu odgovori: — Pa de, vala!
Onda rekne džomet tivtizu: — Hoćemo li mojih četerest groša prije trošiti? Tivtiz mu odgovori: — Pa de, vala! Putujući tako nekoliko vremena potroše džometovih svih četerest
Tivtiz mu odgovori: — Pa de, vala! Putujući tako nekoliko vremena potroše džometovih svih četerest groša. Onda rekne džomet tivtizu: — Hoćemo li sada tvojijeh deset groša trošiti, dok ispane kakav krsmet?
Onda rekne džomet tivtizu: — Hoćemo li sada tvojijeh deset groša trošiti, dok ispane kakav krsmet? Na to tivtiz odgovori: — Kako smo potrošili tvojijeh četerest groša, mojijeh ćemo
Na to tivtiz odgovori: — Kako smo potrošili tvojijeh četerest groša, mojijeh ćemo deset još lakše. Nego ti sebi gledaj krsmeta, a ja ću sebi.
Kadija ga uhvati za ruku govoreći: — Čekaj! Kanun se ne otvara džaba. Kad ne pristaješ, daj trista groša džerime (globe). Jevrejin dade kadiji trista groša i otide kući.
Kanun se ne otvara džaba. Kad ne pristaješ, daj trista groša džerime (globe). Jevrejin dade kadiji trista groša i otide kući.
Kanun se ne otvara džabe. Kad ne pristaješ, daj trista groša džerime. Tužitelj nemade kud no dade kadiji trista groša i ode kući.
Kanun se ne otvara džabe. Kad ne pristaješ, daj trista groša džerime. Tužitelj nemade kud no dade kadiji trista groša i ode kući.
Kanun se ne otvara džabe. Kad ne pristaješ daj trista groša džerime. Tužitelj dade kadiji trista groša, i ode. Kmet ode kući veselo.
Kanun se ne otvara džabe. Kad ne pristaješ daj trista groša džerime. Tužitelj dade kadiji trista groša, i ode. Kmet ode kući veselo.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
VUČKO: Ama ovo je baš fino. Idem da perem sudove, pak nek ide opet dva groša, bar se provodim fajn. (Odlazi.) LjUBA: Vidiš majka, ćirica, pa se i njemu dopada teater. STANIJA: Ama koje je to čudo?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Šta imaju? — Jedan je imao samo tabakeru, a u drugoga smo našli dva groša i maramče. — Zakopajte sa njima! — pa se obrati veselo meni. — A bre, druže, ovo je bila predstava za džabe...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ode joj otac, kupivši uzgred tu u jednoj kući dve ovčje kože. Vajdica je i to: zaradiće na njima tri — četiri groša. Ljubica ostade skrušena, slomljena, bez misli, pritisnuta nekim teškim, grozničavim zanosom.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
se o štednji i blagostanju zemlje, a rasipalo se na sve strane, a svaki zelenaš i nitkov mogao je sebi kupiti za nekoliko groša titulu: „veliki narodni rodoljub“.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Odredi mu se, na primer, za ogrev učilišta 1000 groša. On odmah proba sa koliko »ćutaka« može da zagreje sobu, izračuna: koliko mu kola treba za celu zimu, a koliko dnevno.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
još od gazde, jer kad je došao u selo, ne bi mu, vala, niko za sav espap dao više od dvadeset i pet, reci i trideset, groša. A sad, bogme stoji vrlo dobro, skoro bolje no ijedan u selu. »Jedan je gazda Đorđe u selu!« reklo bi se vrlo često.
sa sapunom i slanik sa solju pored sebe, pa malo brije, malo posoli, pa gotovo brijanje; sva komedija ne košta više od groša!
A njemu je i bolje ovako; šta će mu ta glavobolja kad, hvala bogu, nije spao na ono malo groša ajluka kod njegova tolika mâla. Sad je bar bez brige; nema da trlja glavu tolikim stvarima.
Ja sum Kapetan-Mišin ortak, pa imam pare »za otečestvo!!« — Dvaes’ para pazar, hiljada groša šteta! Brazilija! Ćorava gu strana!
Em cela jareća koža u korice; koža od jare devet i pol groša ja gu kupujem! A jedan srpski reč tol’ko li se zar plaća!? Ej, bukova glavo!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Svaka sila prokleta, a ta blagoslovena! — (Kad se ko kudi, na primer, da ostane na ručku). Sto ćosa-sto groša, ćos-baša tri groša (kad ko u šali hoće da kaže da ćose, koje se drže za mudre i lukave ljude, nijesu ništa).
— (Kad se ko kudi, na primer, da ostane na ručku). Sto ćosa-sto groša, ćos-baša tri groša (kad ko u šali hoće da kaže da ćose, koje se drže za mudre i lukave ljude, nijesu ništa).
Došav u prvo selo, upita: „Na što jašem?“ — „Na jarca“ — odgovoriše mu. — „Kakav jarac, kad je ovo hat? Hiljadu groša plaća globu to selo“.
Hiljadu groša plaća globu to selo“. U drugom selu odgovoriše mu da jaše na hatu, al’ opet platiše hiljadu groša globe, jer Turčin reče da nije hat no jarac.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Cijena joj je za prenumerante iz carstva Austrijskoga 1 for. Aus. vr., a za prenumerante iz kneževine Srbije 10 groša čarš. Poslije prenumeracije povisiće joj se cijena na 1 for. 20 nov. Aus. vr., ili 12 groša čarš. G G.
Poslije prenumeracije povisiće joj se cijena na 1 for. 20 nov. Aus. vr., ili 12 groša čarš. G G. Skupiteljima daće se na svako 10 knjiga jedna knjiga besplatno, da je poklone mlađima koji će im pomagati oko
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Veran sam ti deset godina. Služim tebe I tvoju kuću, ni groša nisam ukrao, pesmu sam ti spevao, glasam te, hoću da poginem za tebe i našu stranku... — Šta tražiš?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Dakle, stupi tako Ilija St. Vasić u novi život, sitničari i pazari svakog dana po nekoliko groša, pa mu prolazi vreme i razbija onu čamotinju zadirkivanjem seljaka.
— Ama, be’ šale, gazda... — Reci, reci, snajo. — Ama, ostado’ li ja dužna vôde..., jesenas..., ovaj... tri groša? — Uđider, — kaže joj Iketa — da vidimo šta veli tefter, ne znam ja napamet.
i čita: — Evo, veli, jedva nađo’, strana leva, numera desna: selo Vranjska, snaša lanjska; vrca, vrca, vrcara: tri groša i para.
— Eneder, jok, života mi, i para, ravno ravcato tri groša, i neće biti na vjedi, nego na pokoj, — brani se i praćaka zbog one jedne pare seljanka, — viđi bolje, viđi bolje!
— De, de, dobro, — popušta on — ne kuni se, daj mi tri groša, džaba ti para! I tako uzima Iketa tri groša od seljanke, koju nikad očima nije video, ali joj poklanja ogledalce,
— De, de, dobro, — popušta on — ne kuni se, daj mi tri groša, džaba ti para! I tako uzima Iketa tri groša od seljanke, koju nikad očima nije video, ali joj poklanja ogledalce, belilo, šećerleme ili đinđuvice koje vrede ni paru
koju nikad očima nije video, ali joj poklanja ogledalce, belilo, šećerleme ili đinđuvice koje vrede ni paru manje od tri groša, i seljanka prima onaj poklon i zaklanja rukom osmejak. I svakog dana ponešto.
— Ovi su ti belgijski po sto para, za ove ti, veli, galantiram, a ovi ovde po dva groša, za njih ne galantiram. I seljak obrće, okreće, zagléda, zadugo zagléda, proba na dlaci od ruke.
— Slušaj, e znaš šta, gazda-Iko? Deder, ljubave ti, da mi galantiraš za ova’ od dva groša, e deder, duše ti. — Za koji? Za ovaj? Zar za ovaj ovde? Jok, ne mogu — brani se Iketa.
da mu zameni, pa daje opet isti, samo iz drugog rafa i paketa, a seljak odlazi sav blažen i srećan što je za dva groša kupio od onih brijača što su po sto para. Ali ponekad i njemu poneko doskoči, i to ga još više veseli.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Vi znate da je sav moj novac po narodu; kod sebe ne držim ništa. Danas nemam više od sto groša kod sebe. — A gde su onih šest stotina dukata, što si onomad primio od Niketića? Pare ovamo, ili sad gineš!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Nađe jednu sandučinu: jadna istrijesana; da je Ciganin Ciganinu prodaje, ne bi mogao dva groša, štono reknu, za nju uzeti. U sanduku niđe ništa, do u prijeđeljku jedna jasprena ćesetina.
Imao je tri sina, pa ih jednom svu trojicu zovne i da im svakome po sto i pedeset groša, pa im reče: — Eto svakom podjednako para, pa radite njima kako najbolje znate heftu dana, pa onda dođite svaki da mi
Za harač evo vam svakom đundeluka po tri groša, tijem se možete izdržavati a da ne krećete u glavnicu. Braća uzeše pare, pa pođoše svaki na svoju stranu u trgovinu.
Što biješ mrtva čovjeka? — Kako šta radim, kad mi neće da plati što mi je dužan sto groša? — Bre, kako će mrtav čovjek platiti?
Veziroviću se na to sažali, pa izvadi sto groša i dade Čivutu: — Na, pa ostavi toga mrtva čovjeka, nalet te bilo! Još potraži hodžu, pa mu dade ono preostalih
Još potraži hodžu, pa mu dade ono preostalih pedeset groša, da po zakonu spremi i ukopa mrtvaca. Kad dođe vrijeme da svi predaju hesap ocu, predadoše dva starija pare i
prije nikad nijesam vidio: jedan Čivut bije mrtva čovjeka, da mu plati dug, pa mi se ražali te platih za nj duga sto groša, a ono ostalo pedeset dadoh hodži da ga po zakonu ukopa. — Dobro, — reče otac.
— Hvala, gospodaru, ti si meni već platio: dao si Čivutu za moj dug sto groša, a pedeset što si me po drugi put ukopao. Ko dobro čini, i vratiće mu se.
Ko god ispred njega prođe, udari mu dva šamara, a dedo mu dade dva groša. Otići i upitaj dedu za to, pa ću ti i ja kazati za što me pitaš.
Na to mu sadrazan zvizne dva šamara, a dedo mu dade dva groša i rekne: — Odavlen četrdeset konaka daleko ima jedan mujezin i tu pere čamašire, a za jedan dan izleti i sleti uz
Tako sada ko gođ prođe ovud udari mi dva šamara, a ja tome dadem dva groša. I ovako ću sve davat za šamare pare dok ih gođ teče, kad nisam na njima bio zadovoljan nego sam od derviša i ogledalo
Još mu dade sto i pedeset groša za troška i ferman da može vazda pred cara izići, ako bi ko opet medresi ustavljao. Valiju jasprešu smače, a na njegovo
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Bacao je u tekije i crkve baš kao onaj đakovički bektaš što je na samrti podelio svojih poslednjih trista groša tekiji, džamiji i Dečanima: „pred Bogom jedna je vera prava — valjda će koja od ove tri pomoći meni grešnom pijanicu!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Noćas idem iz Jovanovca. Na putu nigde slamke sena. Levak mi obosio, a nemam groša u kesi da ga potkujem. A tih prokletih pravitelstvenih nalbanta (potkivača), nigde nema, kao da su u zemlju propali.
o trgovini sa upljačkanim svinjskim mesom obistinila: pre ove dozvole u Aleksincu se prodavalo svinjsko meso 10 groša oka, a često se nije moglo ni dobiti, što uostalom na letnjoj žezi nije bilo na štetu.
Na tri dana posle ove dozvole cena svinjetini spada na 4 groša po oki; često si mogao videti gomile vojnika, gde ca neoderanim svinjskim butom ili čitavom polovinom svinjčeta,
Prala mi žena moju rđu, pa neću da me mrtvoga ružno spominje. Dužan sam joj tako jal' će biti 18 groša, jal' rublju. Ona to zna; neće ona reći više no što je.
Ako je prestup ukrasti čoveku maramu iz džepa, ili presresti ga na drumu i oteti mu kesu sa 100 groša, onda oteti jednome narodu sto sela, čitave pokrajine ili 5 milijardi dinara ne može biti ništa drugo, do opet
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Konj mlad i prekrasan, za koga bi svaki paša 10.000 groša dao, sablja oštra kao zmija, na desnoj strani nadžak i koplje — sve to našem putniku osobiti izgled pridavaše.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
To su sitna posla; kilo pirinča četiri groša, zakineš mušteriji na meri nekoliko grama, pa šta, jedva mu zakineš deset i dvadeset para.
Radi toga uzeo sam „najodličnijega“ đaka iz razreda da me poučava i otac mu je za to plaćao trideset groša mesečno. Razume se da je to bio moj drug, koji je bio još gori đak no ja i sa kojim sam ja, za vreme privatnih časova,
Na taj način sam ja, za rđavo učenje, obezbedio sebi platu od petnaest groša mesečno, sa kojom sam sumom mogao lepo urediti svoj život: I to bi moglo još vrlo dugo da traje, da se o ispitu nije
Šantić, Aleksa - PESME
druže, kad neđelja svane, Na avlijska vrata kada Mara stane, Bih, tako mi boga, adžamija postô, U mehani pio i bez groša ostô! Jer, da samo vidiš, u lijepe Mare, Kakve li su, puste, dimije od hare!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
tebi mlogo dugovanja: tri stotine srijemskih volova, pet stotina bačkijeh ovnova, dv’je hiljade žutijeh dukata i četiri groša bijelijeh; i tri dobra konja od Udbinje: prvo — vrančić Poprženovića, drugo — kulaš Tala od Orašca, treće — đogat Hrnjice
bane ods’ječe otkupe: tri stotine srijemskih volova, pet stotina bačkijeh ovnova, dv’je hiljade žutijeh dukata i četiri groša bijelijeh; i tri dobra konja od Udbinje: prvo — vrančić Poprženovića, drugo — kulaš Tala od Orašca, treće — đogat Hrnjice
Kačanička klisura — vodi reke Nerodimlje, između kosovske i skopske oblasti kašket — kačket kesa blaga — 500 groša (oko 18 zlatnih dukata) kesedžija — drumski razbojnik (u Turaka hajduk na konju) kiridžija — onaj koji na konjima ili na
šljokice tovar — 100 oka (u pesmama najčešće označava neodređenu veliku količinu) tovar blaga — 100000 srebrnih groša, velika svota Todor od Zadra — (možda) Todor Kladnić, junak iz druge polovine XVII veka, (po Kačiću) „dika Zadra
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I čorbadžijski, bre brate, sin otide si, te je sag kantardžijski sankim činovnik — sas dvesta groša misečno!... A frajla Kermina posede si malko; čeka, belkim, da se izmire sas tatka Petrakija, ta kada si vide što
— Pa pozdravi se na dadu Kostadinku. Ako li da gu poneseš malko peškeš od men’?... Amet! Dede seci za dva groša od ketenu alvicu... A Zona se kreće ljuta, ništa mu ne veli, nego ide školi.
!... Pa ti se, mori, u pare ne razbiraš; ne znavaš što je poviše: dva groša eli milanče!? Eh, adžamija što je — pa ludo!...
na ženske praznike — svuda ga je vodila od najranijeg detinjstva njegovog, otkad se počeo u paticama od šest groša batrgati uz majku preko kaldrme, pa sve do osamnaeste svoje godine, kad mu je otac plaćao četrdeset groša za potkovane
od šest groša batrgati uz majku preko kaldrme, pa sve do osamnaeste svoje godine, kad mu je otac plaćao četrdeset groša za potkovane ekserima i potkovicama kondure. Svuda ga je vodila, samo ga je u hamam prestala ranije voditi sa sobom.
Jednom kad je pošao u „Apelovac“ na strelište, dao mu otac sedam groša. Manulać popije pivo za groš, pri povratku kupi jagnjeću kožu za šest groša i odmah usput proda za devet, — i tako
Manulać popije pivo za groš, pri povratku kupi jagnjeću kožu za šest groša i odmah usput proda za devet, — i tako donese dva groša više nego što je poneo!
popije pivo za groš, pri povratku kupi jagnjeću kožu za šest groša i odmah usput proda za devet, — i tako donese dva groša više nego što je poneo! Eto, toga i takvoga Manulaća hvalila je Zoni tetka Taska, a Mana kudila.