Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A on to izusti, a Strahinja poteže obe puške te gru! gru!... Samo nešto pisnu i kao malo zaječa. Dim se raziđe. Nigde ništa!...
A on to izusti, a Strahinja poteže obe puške te gru! gru!... Samo nešto pisnu i kao malo zaječa. Dim se raziđe. Nigde ništa!...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sve je unapred spremno bilo. Na istoku rudela je zora, kad se borba nalazila u jeku. Gru... Gruuu... Tri neprijateljske poljske baterije prosipale su užasnu vatru.
Oko sedme baterije bilo je sve granatama razoreno. Kao crv, primećeno je, gamiže neprijateljska pešadija sve bliže... Gru.. Gruuu...
pažnju na sebe, da bi maskirali prikriveno nastupanje jednog tankog streljačkog stroja, koji se približavao položaju. Gru... Gruuu...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Pucaj ! Ne daj ! Ua! — viču stotine grla. — Gru... gru... gru... — prašte puške po zelenoj gustoj gori. — Levo ! Stranom! Za njima! — viču kmetovi.
— Pucaj ! Ne daj ! Ua! — viču stotine grla. — Gru... gru... gru... — prašte puške po zelenoj gustoj gori. — Levo ! Stranom! Za njima! — viču kmetovi.
— Pucaj ! Ne daj ! Ua! — viču stotine grla. — Gru... gru... gru... — prašte puške po zelenoj gustoj gori. — Levo ! Stranom! Za njima! — viču kmetovi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kao da neko obori kamen. Siluete ljudi ukazaše se. — Plotun, pali! — grmnuo sam iz sve snage. Gru! — razleže se složan tresak iz stotinu pušaka. Bombe poleteše kao svetle iskrice i prolomiše se eksplozije.
Silna će borba da bude... Grr-u! Gru! Komandir treće čete, vojvoda Dinić, podigao se i viče: — Šta se čeka?! Treba jurišati!
A na obali planduje stado. — Gru-u! Zastao sam prestravljen i pogledao u nebo. Čujem zvuke pesme: Oj Moravo, oj Moravo, moje selo ravno...
Gr-r-u! — poče da tuče neprijateljska artiljerija po našim pešačkim rovovima. Naši pustiše crvenu raketlu. Bau-ćiu-gru! — počeše i naši brđani da riju po bugarskim rovovima. Jauk dopire i sa bugarskih objavnica, i iz naših rovova...
Fiu! Fiu! Gr-u! Gr-u! Gr-u! Sad opet naš rovovac. Bugarski šrapnel pisnu nad našim glavama. Druga, treći. Gr-u! Gru! — razleže se prasak bombi. Dohvatio sam telefonsku slušalicu. Da li je vreme? Ali mi ruke drhte. — Gde su?
I rodi sina Emanuila... Bora se okrete vojnicima: — Počasni plotun u plafon — i pokaza rukom naviše. — Pali. Gru! Lampa se ugasi. Sa tavanice sruči se malter. Od treska poprskali su prozori. Neko kresnu palidrvce.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Gr-r-ruuu! Ni broja se ne zna ovim eksplozijama. Drhtavica obuzima telo. Lukine usnice su pomodrele. Gru-u! Eksplozije se sustižu, i pred nama, u visini pešačkih rovova, zemlja kao da gori.
Tama... ponor... Gr-r-r-ru! Ala u ušima pišti. Ili je to jauk. Gr-r-ru! Neko stenje. Ali šta mi to noge pritiskuje? Gru! Gr-ru! Gr-r-ru! Majko moja! Kao da se brdo svalilo. Ranjen?!... Naprežem svest. Otvaram naglo oči. Grr-ru!
Sad će... Gr-r-ru!... Naprežem misao. Znam, znam, sve još znam... Ali otkuda mi ova zemlja u ustima. Gru! Gr-ru! Onaj opet stenje, ječi... Ta ljudi su zverovi. Dosta! Gru-u-u! Gospode!... A Luki teče krv iz nosa.
Ali otkuda mi ova zemlja u ustima. Gru! Gr-ru! Onaj opet stenje, ječi... Ta ljudi su zverovi. Dosta! Gru-u-u! Gospode!... A Luki teče krv iz nosa.