Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kad se i to svrši, Miloš reče: — Dajte, deco, večeru!... Sovra se za časak prepuni jelom. Napolju poče gruvati pištolj za pištoljem. — Eh, da je bog drukčije rekao!... — reče Miloš, uzdahnuvši. — Mi smo krivi! — reče pop Miloje.