Jakšić, Đura - PROZA
Na te je reči klonuo narod, suze mu se lediše po glatkom mermeru, a od grudi se mermer stvarao. Žene su drktale od straha.
Huji i tutnji, kâ ono težak oblak što u vazduhu riče i besni, nadimajući gorostasne grudi, traži najlepše doline da ih ledom mržnje svoje uništi i upropasti.
Gledala sam mladića kako strasno ljubi i miriše još nerazvijenu ružu, a videla sam onoga koji umire gde na grudi što izdišu poslednjom snagom pritiskuje od raskinutog cveta uveo list...
— Budućnost! Budućnost! Ah, gospodine, ovakvim jadnicama ta je reč nepoznata, naše prazne grudi ne osećaju melem njene sadržine, a duša naša, suzama pokajanja izobilno topljena, zaboravila je na nade blagu utehu —
zarđanu pušku; pesnica mu beše stisnuta, a čudna vatra sevaše iz očiju njegovih; a posle mu je bleda glava klonula, grudi su mu se od bola talasale... Ko zna šta je u taj mah osećao?
Ja sam strepila od strâ, a tetka mu ulevaše nadu u ranjene grudi: „Doći će dan, doći će i čas osvete! Videćemo i mi kako plamenovi njihovih dvorova šaraju oblake ljutitoga neba!
Nikad je ne mogu zaboraviti. Čiča Marko drži mi oca preko srede, u njega bleda glava klonula na grudi, iz nosa i usta teče mu krv, te grozno šara belu košulju, a do njegovih nogu leži moja tetka, rekao bi mrtva...
Onda moj otac razdrlji ranjene grudi, pa mu, uvređen, u svom gnevu poviče: „Ti si palio ovu našu Kekendu zajedno s ostalim buntovnicima...
a ove su grudi za cara i za naše pravo pet puta ranjene!... I ti si carski čovek... a mi skotovi, koje ćeš ti samo radi jedne volje na
Nije vikala, nije kukala... Beše to nem bol koji je duboko korena uhvatio. I ja sam nemo ćutala, i moje male grudi stegoše golemi jadi, i ja ne umedoh progovoriti... suze su govorile...
To me sve trže iz ukočenosti u koju me je neiskazana žalost bacila, i ja, savladana tugom, padoh na njegove grudi, pa sam tu na njima plakala dugo i gorko.
Moja krvava zaštitio!...“ Dalje nisam umela progovarati, suze su me htele ugušiti, i ja padoh na njegove ranjene grudi.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad se na volove ili krave udari da ne čine štetu, onda im se to obesi o vrat: duži kraj visi niz grudi a račve su za vratom, i tada se zove klečka.
na ona akta; osim što se u leto izuvao u kancelariji i držao na polici među aktima uvek bocu surutke, što je »pio od grudi«... Ele, prosto si jedva čekao da čas iziđeš na čist vazduh. A ovaj kapetan jok!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jer najsvetiji putir što se izli na oltar otadžbine Srbinove, behu grudi vaše; krv koju tada proliste i danas je blagodet Srbinu...
A Kruška? I on je canjao sjajne snove. Nije se mogao skrasiti na jednom mestu. Grudi mu nabrekle, a srce igra od radosti. — Zavade se dvojica — šapuće on — a ja tamo te spotaknem ugarke.
Op oseti da ga pamet ostavlja, nekakav mrak pade mu na oči. Sama ga duša zaboli, a srce da mu iskoči iz grudi... Kadar je bio na četu udariti... Iza jednog grma — prema njemu — pojavi se čovek.
Nisu ljudi tako strašni! Strah je pustolina, jer u pustolini osećaš kako su i tvoje grudi prazne... I on pusti korake... Ali... najedanput zastade...
Od te senke što mu se lagano približavala učini mu se Stanko. Učini mu se da vidi i garavu cev upravljenu pravce pa grudi njegove... Svu je noć obamirao, ali sad umre!...
A ona je bure baruta. U to bure Lazar je bacio varnicu, i barut je buknuo... Sad — ne zaustavi!... Grudi Stankove postadoše vulkan koji je bacao sve, a nije primao ništa.
Daj mi tvoju ruku!... Ona mu je pruži. On je steže... Srce mu je igralo, da izleti iz grudi... — Zbogom, sane moj... Snago, pouzdanje moje!... Devojko moja!... Pa se okrete i jurnu kao vihor...
Razgovarali su tako mirno i ravnodušno kao da su govorili o berbi ili kopnji kukuruznoj. Stanku se grudi nadimahu. Nije se mogao nadisati, tako mu prsa postaše tesna.
Danas ko srca ima mora u goru!... — A što ostavi ognjište? — Od dobrina! — jeknu iz njegovih grudi kao vetar. — Pobjegao sam da glavu sklonim... Turci mi pobiše sve — osta mi samo majka i nješto nejači.
Stanko je sagao glavu i ćutao. Bio je veoma uzbuđen. Srce mu je naglo lupalo, kao da bi i ono htelo napolje iz grudi... Misao za mišlju proletala mu e kroz glavu... — Pobratime! — viknu ga Zeka. — Šta je?
Vazduh blag, a svež, nadimao mu je grudi. On se baci u misli. Tako lep dan... Tako sve milo oko njega, a u njegovoj duši pakao...
Mi ne nasrćemo, mi se branimo! Sve je stojalo gologlavo oko sedog popa. Stanku se grudi nadimale... I popa ga blagosilja!... Ni dotle nije mislio na san i odmor, a sad ga to sasvim prođe.
Dučić, Jovan - PESME
NAPON Zavapi klica: želim nići, Iz mraka, do vrhunca! Iz prslih grudi ja ću dići Najlepšu himnu sunca. Zavapi krilo: da se rodim, Iz strašnog mučenja krvi!
U svetlo jutro toga dana, Bacajuć seme, rekoh: — Budi U mojoj brazdi krv titana, Ideja sile sva u grudi! U prostor bačen glas što stremi, Da ga nebesa budu puna! I reč što nikad ne zanemi, I večno budna božja struna.
I ta tamna želja negde u dnu grudi Raste, kô poplava kakve mračne sene. I svakoga jutra budna je pre mene; I često zagreje, i često zastudi.
On tka neumorno i neprestano. Sitni konci koje ispreda, izlaze iz njegovih grudi, iz srca, i njegovo tkivo postaje sve čvršće i sve lepše. Šuma je puna toplote i zvuka.
Ko zna. Ali je nemoćan da se uzdrži imalo, da malakše i za trenutak. Tako taj mali artista ispreda žudno iz svojih grudi, iz srca, iz bolnog i maglovitog sna i volje za stvaranjem.
Ona gledaše Adama, sa čijih je širokih koščanih grudi i mišica brizgao vreo i krupan znoj. Iz njegovog ogromnog mrkog tela dizala se tanka plavičasta magla, kao sa mokre
1943. („Amerikanski Srbobran“, 13. septembra 1943) NA OBALI NERETVE Na škrtoj ovoj grudi i suvoj podini, Gde raste samo trnje i stena rapava, Nema ni mrav da dođe u gladnoj godini, Ovde i ljuta zmija od
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pa dobro! Pa šta je to, vraga, što mi je tako strašno naselo na grudi? Ta ovima je ljudima dobro! Oni su u čistom, jedu dobro, usluženi su, imaju valjanog lekara!
Ah! I knjiga života poče mi se otvarati. To li je ono što mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove ljude! Oni imaju, istina, sve i svja, pa ipak oni nemaju ništa! Oni nemaju svoga bolećega, nemaju...
odmah se napuni mišlju o njojzi, i opet se širi, sve više, i opet je ona, i samo ona što tako silno puni i raspinje moje grudi.
Ja je ljubim i na grudi stiskam, a ona zatvara oči i sanjajući povija se natrag i predaje se istoj slatkoj i neodoljivoj srećnoj misli.
Oči joj zatvorene, lice kao u nekog teškog bolesnika, a grudi joj se nemirno dižu. Više nje stoji moj otac. Upro pogled u nju i ne miče se. Malo posle priđe našem krevetu.
rastjerati nikaka briga djetinjeg doba, savlada nemirnu dušu Marinu; kad crne trepavice padoše na zapurene obraščiće, a grudi se počeše ravnomjerno dizati, ispravi se pop u postelji. Sobu je osvjetljivalo kandilo koje je gorjelo pred ikonom.
Neće on, seljače, nikad sreće imati! Uđosmo već u selo. Uspomene navališe i pritiskoše mi grudi. — Lakše, Ilija, lakše, još lakše! Zategni uzde. Hodom prođosmo pored nove, velike, zidane škole.
Da je uhvatim za ruku, da je poljubim hiljadu puta, pa da umrem. Talas strasti (ѕіt venіa verbo) sve mi jače dizaše grudi. Ja se nagoh njojzi. U isti par sinu mi kao munja kroz glavu: Švabica, sirota, moja mati, Srbija.
Svest me ostavi. Ja je povukoh da je pritisnem na grudi. Brava škljocnu i njena se mati pojavi na vratima. Ona trže svoju ruku iz moje, no ja je krepko držah. — Ta penjite se!
Ja briznuh u plač, iako sam iz ponosa prestao plakati još kad mi je bilo 15 godina. Suze su mi tekle kroz grudi, i ja osetih da mi je toplo od njih. U taj par začuh nekakav težak hod.
šta će biti á la fіn de fins20 prestao sam da pevam pesmu „Što se bore misli moje”, više mi ne drkće lice i ne gore grudi, tj. ne drkću grudi i ne gori lice, kako li se kaže? Načinio sam tablice za puls i temperaturu.
ne drkću grudi i ne gori lice, kako li se kaže? Načinio sam tablice za puls i temperaturu. Triput idem na dan njojzi u sobu: na
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Moj Proko — nastavlja Gliša, a glava mu pala od žalosti na grudi, — da je sreće da ti menikana ovako piješ za spokoj duše, a ne ja tebikana!
« pa se sve zatrčava od vrata krevetu, seda joj na grudi pa se češlja grebenom i davi je. I tako to svaku noć radi, i tako to traje dok petli ne zapevaju, a onda odjedared kao
Valjda je zato i pritisla levom rukom grudi, a desnom digla polako zavesu, i stala slušati pesmu, i kroz šalukatre rekla mu: — Laku noć, laku noć! — Juco!
Oj, zbogom, krasna dušo, Pa srećna dovek budi. I odjek srodni’ grudi Još prima: Srećan put! Glas joj je malo drhtao, ali je doista lepo pevala.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A uvek veseo, s pesmom, nabijenom šajkačom do očiju, bos, razgolićenih grudi... Bio je lep čovek. Mlad, plav, koščata i izvijena lica s punom, kratkom bradom. Svi su ga znali, a i voleli ga.
XIII STANKO „ČISTO BRAŠNO“ Mlad, visok, ali sa preplašenim, plačnim izrazom lica. Trese se, drhti, a uvek golih grudi, raskopčanih čakšira i raspasanih pojaseva koji se za njim vuku...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
On s leve, a čika-Gavra s desne strane, idu upravo kući Gledićevoj. Na putu nešto se grudi stešnjavaju Čekmedžijiću, srce mu lupa, zbunjen je, ne zna ni sam šta mu je. Kao da ga ovde neka osobita sudba čeka.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
pozdravi na svim a stanicama kuda je sanitetski voz prolazio, cveće i venci što su devojke bacale na njegove osramoćene grudi i sve one obilne ponude po bolnicama, u vozu i svuda kuda je prošao, sve, sve što se desilo od onog nesrećnog večera
jednoga... jednoga zabušanta... pored mene, preda mnom. Ona se zasmeja satanski: — Varaš se, ranjen kroz sred grudi, zato je ovde, nije kao ti. — A ja šta? Šta kažeš? — Ti? Ti dva puna meseca lečiš jednu ogrebotinu.
Eto, i noga mi se njena ne dopada, i grudi hteo bih da su joj čvršće. Pa i pored toga! Čak da ima nogu Francuskinje, dušu Ruskinje, žar Talijanke i čvrstinu naše
Jedan divan talas sreće poplavio mi je grudi do suza. A kroz ovaj otvoren prozor ulazilo je neko sveže, radosno, rajsko i praznično jutro.
i očajno prope; ali, u isti mah, nenadno i nespretno omače zadnjim nogama i, otisnuvši se grozno i grunuvši grudima u grudi onog čoveka, sruči se zajedno s njim preko ivice mosta u onaj bezdan.
Ključ! Ključ taj, daj mi ga! I jednim munjevitim, ludačkim pokretom on ščepa ženu za grudi. Pa kad se izbezumljeni od straha žena i čovek istrgoše, begajući među onaj začuđeni svet, on se zacereka onim užasnim,
Ceo sistem čovečanskog života... u božanskoj energiji karaktera..... posvetiti se čovečanstvu..... a ljubav prema ovoj grudi, ljubav prema ovom velikom grobu domovine... Ali nova, mahnita.
Kao suvu slamu gladim kosu moje drage i grudi njene tvrde hladne su kao grudve snega. O nigde života! Pod mojim pokrivačem opružen leži moj leš pun crvi.
Afrika
Mladić–crnac koji nas vodi, boj, nudi nam svoju gospodaricu koja je „skoro belica, grudi uzdignutih, kratke kose i nimalo stara: svega petnaest godina.
Najzad izabrasmo jednu kuću gde je devojka jedinstveno lepih obnaženih grudi, sanjalačkog, skoro nežnoga lika i dugih divnih ruku.
Crnac bez ikakvih uvoda pada u histeričan bes muca. busa se u grudi, i viče kondukteru: „Vraćaj, vraćaj!“ Šalupe se okreće u suprotnom pravcu: zemlji.
Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere. Nasred trga vrlo mlada devojka prska svoje gole grudi, gole i čvrste, pre no što će dići sud sa vodom.
Za svaku sigurnost on odmah udvaja dozu kinina, stavlja vlažne obloge na glavu i oko grudi, i ostaje nepomično ležeći da se ne bi dalje umarao.
Ovdašnja tamna Eva je izraz ovdašnje tamne prirode; njena okrugla ramena prelivaju se kao jake voćke, a vrhovi grudi jako nabubreli vuku grudi naviše.
je izraz ovdašnje tamne prirode; njena okrugla ramena prelivaju se kao jake voćke, a vrhovi grudi jako nabubreli vuku grudi naviše.
Stanovništvo je po rastu veće a njegova koža je obasjanija; naročito su žene sad divne. Njine grudi su retko kad isušene. Naprotiv, one koračaju ispršenih grudi, čiji neobično nabubreli vrhovi trepere.
Njine grudi su retko kad isušene. Naprotiv, one koračaju ispršenih grudi, čiji neobično nabubreli vrhovi trepere. Oko bedara imaju kratku plavu tkaninu koju same izrađuju, od čvršće materije
Nova osvetljenja pokazuju da međ staricama sasušenih grudi postoji poneka mlada žena, čije čvrste grudi drukčije podrhtavaju u igri.
Nova osvetljenja pokazuju da međ staricama sasušenih grudi postoji poneka mlada žena, čije čvrste grudi drukčije podrhtavaju u igri. Da Švajcarac ne bi izgubio noćni lov, žurimo na drugi tam–tam.
Ne smejući se, ne osvrćući glave prate pogledom svaki naš pokret. Dugi, stasiti. Devojke divnih grudi kao iz kamena, s neobično pupčastim bradavicama. Praćen slugama i dečacima odlazim pešice u susedno selo Baple.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad je videla da će joj muž ponova da zaspi, ona poče da ga udara, jastukom, i da se kikoće. Grudi su joj se tresle. Njen muž se onda prenu, ustade, i, u svojoj dugačkoj košulji, bos, pođe prema prozoru, da ga otvori.
Prema naređenju provodadžija, imala je, kad sedne, da pokaže noge i zadiže suknju, skoro do kolena, a da grudi ostavi poluotkrivene, u čipki.
Pavle je dakle mogao da zapazi njene lepe, prave cevanice, čak i lepo koleno za trenutak, a jasno je bilo da su joj i grudi lepe i zdrave. On se usiljeno smešio.
Njegova žena je na to upozoravala svoju jetrvu i kikotala se mužu. Grudi su joj se tresle od smeha, pritezala je vrpcu šešira, koji joj je bio spao, a bila je po svom običaju prebacila preko
Gospoža Kumrija stajala je pravo, visokih kukova, isturenih, lepih, grudi, a koračala kao da trči. Tanka u pasu, a široka u ramenu.
Trifun je sad bio razdrljio grudi, na kojima je imao ožiljak od sablje, a prebacio svoju plavu, husarsku, kurtku preko nogu. Pušio je i ćutao.
“ Čuo je, i sad još, u sećanju, kako mu žena ocu odgovara, nekim tupim glasom iz grudi, koji nije bio čuo od nje, pre: „To se, otac, ne mož kazati, rečima!“ Taj glas je bio iznenadio Trifuna.
Prema običaju onog vremena, i mati i kći, imale su otkrivene grudi, jako, tako da je Isakovič, ušeprtljivši, oči krio.
One su imale isti, tamni, dim na crnim očima, ista uzvijena usta, iste čak i grudi, pa i glas. Isto lepo, setno lice, ali sa malo prćastim nosem, a isto tako i taj mio pogled.
A liče kao sestre. A što je duže sedeo pred njom u kolima, njene otkrivene grudi, njena noga, njen pogled, njen glas, ličili su, sve više, na grudi, na nogu, na pogled, na glas, one koja je bila u grobu.
A što je duže sedeo pred njom u kolima, njene otkrivene grudi, njena noga, njen pogled, njen glas, ličili su, sve više, na grudi, na nogu, na pogled, na glas, one koja je bila u grobu.
Osećao je, kao neke golubove, tople, njene grudi, pri hodu. Ona ga je mnogo štošta pitala, ali je Pavle odgovore izbegavao.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
vezovi na košuljama: ceo rukav od ramena je osobito lepo izvezen šupljikavo, sa geometrijskim šarama, a tako isto i grudi i jaka. Svi ovi vezovi zahtevaju pipav i dugotrajan rad.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
ukrade ružu U srce je svoje sakrije Vetrove se kćeri pojave Ugledaju obranu lepotu I pojure ružokradice Otvaraju im grudi jednom po jednom U nekoga nađu srce U nekoga bogami ne Otvaraju im otvaraju grudi Sve dok u jednog srce ne otkriju I
pojure ružokradice Otvaraju im grudi jednom po jednom U nekoga nađu srce U nekoga bogami ne Otvaraju im otvaraju grudi Sve dok u jednog srce ne otkriju I u srcu ukradenu ružu IZMEĐU IGARA Niko se ne odmara Ovaj stalno premešta svoje
nema Jedna se ruka jedva podigne Da hladan znoj s čela obriše Ni čela nema Druga se ruka maši za srce Da srce iz grudi ne iskoči Nema ni srca Ruke obe padnu Besposlene padnu u krilo Ni krila nema Na jedan dlan sad kiša pada Iz drugog
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Da, gospođe i gospodo, milioni su dobijeni, to jest, koncesija je dobijena. 'Odite, 'odite svi na moje grudi... ANTA (potrči mu u zagrljaj).
ANTA (potrči mu u zagrljaj). SPASOJE (gurne Antu): Ama, ne vi; akcionari, ovamo na moje grudi, braćo i sestre, akcionari. (Zagrli sve koliko može i kliče.) „Ilirija”! „Ilirija”!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Njeno lice i ruke, grudi i noge, ispod one podignute suknje bili su puni pokreta i ljupkosti. Moja sobica na tavanu puna je njenih slika.
Ponovo prstima dodirnuh šine, a onda pređoh njima preko svoga vrata, spustih ih niz ramena i grudi do butina i kolena, osećajući svuda mlado, nestrpljivo meso.
pljuvačku da pokrenem jezik zapitao sam je šta je to što ja hoću a ona žestoko i naglo me udarajući pesnicama u grudi reče: - To. To. Ti znaš! - Ne znam! - rekao sam. - Ne laži! Znaš. Ja neću to što ti hoćeš.
Kakve noge! Jesi li video ono ispod suknji? Ono? Ono? Kladim se da mala ima komisionske grudi! Šta, šta si rekao? Ništa. Kupi nove uši, Rašo Vojvodiću. Nove uši? Bože dragi, Tomo! Uzeću i za tebe jedne.
- pozvao sam je, ali je ona samo zatresla glavom. Dole, u vodi, osećao sam dodir njenih butina i grudi uz samo svoje rame. - Mislim da mi je već pomalo hladno u vodi, Rašida!
Samo sam se malo okliznuo! - rekao sam, ali ona nije verovala. Sela je kraj oca na kauč, opipavala mi je ruke, grudi, glavu i noge. - Sve je u redu, mama! - ponovio sam. - Samo sam se okliznuo i pao.
Pokvasih košulju i stavih je preko grudi i stomaka. U početku osetih olakšanje, a onda koža poče još ludačkije da me peče.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Brust, fr. buste) — bista, poprsje, naročito kip koji pretstavlja glavu i gornji deo grudi balgopočtenorodna (crkv. slov.) — izraz poštovanja upućen bogatim i uglednim ženama građanskog društva blamaž (fr.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i trbuh, vruć i podbuo, uvijen ovnujskim kožama, na kojima je runo probio znoj.
Nije više sanjao. Poj petlova i lavež pasa čuo je. Žena, koja mu je bila zaspala na ruci, disala mu je na grudi. I šum što izazva, proteglivši vrat, ču, jer tolika još tišina bila je pred kućom.
I tek tad, kad ga ugleda, vrisnu i poče da kuka, pavši na njega, grleći ga i ljubeći mu grudi, rame, vrat i uvo. Već skoro dve nedelje dana, otkad je došla poruka od markiza Askanija Gvadanji, zapovednika grada
Njena lepota, kraj vatre, nadzemaljska, njen pogled i njen plač. Ogromnih grudi i ogromnog trbuha, klonuo, zabrinut za decu, on se njenom ludilu i krstio i čudio, pa i grohotom smejao.
Uh, što se žene busahu u grudi, zapevahu, vitlahu svojim belim platnima, povezima, obojcima! Iza obora, nad strminom, vide zbilja nepregledne vrbake i
Tada, podviknuvši slugama i stiskajući dete na grudi, opipa oružje, gunjeve i čizme na dnu kola, nove novcate amove, srebrom okovane, i dukate i nož i sat, okrugao kao
Neispavano i slabunjavo, bilo je posle sve tiše. On poče da tiho pevuši i da je ljulja, a ćerčica mu leže na grudi i zaspa. Spremao se topal, proletnji dan, posle kiše.
Veliki komadi njegovih grudi i nogu, njegove podbule oči, žućkaste, pune tačkica, a naročito njegov trbuh, dođoše mu u ogledalu i smešni i tuđi.
Za sve to vreme šiljbok, pred vratima, sa puškom pred prsima, isturenih grudi, uplašen, stajaše ukrućen i nepomičan, to jest ljuljajući se lagano na petama.
za pištoljem, zavlačeći mali prst u grliće, tražeći da napipa prašinu, odbijajući od sebe cevi puščane, uperene mu u grudi. Nadgledao je svaki upis u knjige, i kose, noge, noževe.
Kada je prvi put pao, poliše ga vodom i gurnuše dalje. Za trenut, voda što mu je pljusnula u lice, na glavu i grudi, vrati mu vid i snagu i on kao bezuman, gurnut, ponovo potrča.
Neprestano je teško, besno dahtao. Znajući da pati od zaguši i stomaka, otpasaše mu nekoliko kaiševa i razdrljiše mu grudi, gde među čipkama košulje nađoše kao travu, guste malje, obasute krupnim grašcima znoja.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“ Na Grudi se veruje da ako se prekrši ova zabrana, onda će dete umreti.⁷⁶ Do godinu dana ne valja, veruje se u Metohiji, šišati
⁷⁶ Do godinu dana ne valja, veruje se u Metohiji, šišati dete, ali se ne kaže zašto. Na Grudi smatraju da to ne valja za dete „jer ne bi živilo“.
U Crnoj Gori drže da: „Ne valja dijete nego mu prođe godina nositi sprama ogledala, da ne bi počem umrlo.“ Na Grudi veruju da ne valja „da vidi zrcalo, jer bi mu se mogla prizrijeti napast“.
koje delove tela ne treba nikako ljubiti i zašto. Na Grudi se smatra da „ne valja dopustiti da veliko čeljade ljubi iza vrata dijete koje još nije počelo govoriti, jer neće bit
¹⁹ Ne valja, takođe, pred detetom koje još nije progovorilo izgovoriti „žaba“, jer bi moglo ostati nemo, veruju na Grudi. Malo dete ne valja ljubiti u usta, „jer neće dugo progovoriti“, piše Miodragović.
Na Grudi veruju da „kad se dijete ne može uputit hodit“, valja da ga prosjak svojim štapom pokrene i da mu pri tom kaže: „Ajde!
Odbijanje od sise prati verovanje da će dete koje se, u pravo vreme jednom odbijeno od grudi, ponovo vrati na sisu — biti zloočnik.
M., isto, s. 362. ⁷³ Gavrilović, Ljiljana, isto, s. 138. ⁷⁴ Nikolić, V., isto, s. 176; Bulgarian, N., „Gatanja na Grudi“, ZNŽOJS, 7, Zagreb 1902, s. 386. ⁷⁵ Pop iz Grblja, isto, s. 14; Bota, Đ.
S., „Narodna pedagogija (Foča)“, Novi vaspitač, 7, Novi Sad 1890, s. 218; up. Balarin, N., „Gatanja na Grudi“, ZNŽOJS, 7, Zagreb 1902, s. 386; Grđić Bjelokosić, L., Iz naroda i o narodu, Prosveta, Beograd 1985, s. 211—212.
Adžić, S., „Kletve u gornjoj Hercegovini“, Raskovnik, Beograd zima 1984. Balarin, N., „Gatanja na Grudi“, ZNŽOJS, 7, JAZU, Zagreb 1902. Bandić, D., Tabu u tradicionalnoj kulturi Srba, BIGZ, Beograd 1980. Bandić, D.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Ako se nijedna od njih ne usudi da se baci kamenom posred grudi što ih ljubav do greha zanela, da se pozovu monahinje iz hrama.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nije ga nosila. A i šta će joj kad uopšte nije imala grudi? U to vreme, 1950, još nije bilo guma za žvakanje, pa sam zato žvakao one višnje iz tegle.
Jeleni su te godine bili u modi. Patio sam kao ubogi đavo što mi je na grudi mogao da stane samo jelen i po, jer sam bio žgoljavko, dok su moji drugovi iz razreda nosili i po šest jelena
Sasvim visoko — glava uokvirena tamnim oreolom kose, nešto bliže očima dva snežna vrha grudi, a sasvim blizu stomak koji se diže i spušta kao sipa u plićaku. – Hoćeš li sa mnom? — kaže tiho devojka. – Ja?
Ugledaše napete lukove njenih bokova i tamne vrhove grudi, sve to obavijeno oreolom svetleće prašine. Bili su opčinjeni, i ne primećujući da su za mladom ženom u salu ušli i
Matavulj, Simo - USKOK
Svi Crnogorci poustajaše, kad Primorac skide kapu i nazva boga. On poljubi kneza u grudi, a knez njega u čelo. Sa ostalima se pozdravi. — Poznade me, kneže Drago?!
Dijete raširilo ruke preko tetinijeh nabreklijeg grudi, a glavu prislonilo na njeno grlo, te je morala odići svoju glavu da gleda oca. A kakva bješe ta ženska glava!
Ona mu reče: — A gdje si već? Tvoja te je kuća željna! Janko se zagleda u nju, lice joj bješe blijedo, grudi joj se talasahu. Onda se Janko nagnu i poljubiše se. Pa, bez riječi, uđoše.
On sjeđaše na tronožnom stočiću, tako da mu je glava dopirala do grudi vladičinijeh; na koljenima mu bijaše njekakva velika knjiga, na njoj list hartije i divit, u ruci držaše guščje pero; na
Na glavi mu bješe kamilavka, riđa mu brada pokrivaše grudi, a kakvo mu bješe ruho i oružje najbolje pjesma opisuje: „A kakav je od Ostroga bane, Za pasom mu dvije puške male, O
Svaki turio kamen pod glavu, pokrio lice i grudi strukom, zagrlio vjernog druga — dževerdar. Svakome iza glave bješe torba s brašnjenicom i mješčić vode.
Knez, ležeći nauznak, odjednom poče mučno dihati, njegove silne grudi nadimahu se i slijegahu. Milica ustade i užasnu se vidjevši da mu je čelo namršteno, oči otvorene, a usne blijede.
Drago osjeti koliko je težak i zaslužen taj nježni prijekor, te mu namah navriješe suze i prisloni njenu glavu na svoje grudi i započe: — Oprosti, dijete moje, umiri se; ne pitah te tvoga zla râdi, ni sramote, no...
Milićević, Vuk - Bespuće
uhvate mjesto; nekoliko vojnika natovarenih telećacima koji su ih tištali, s puškama, sa savijenim kabanicama preko grudi, putujući na određeno mjesto; dostojanstveno se penjala u kola dva žandarma, s bajonetima na puškama, praveći nekome
ne shvata; za koju je s njezinim sinom umro čitav život izvan nje, koja je prigrlila vrelu i krvavu uspomenu u svoje grudi, stvorila u sebi sliku svoga sina, oživila ga, sa hiljadu uspomena, zaboravljenih riječi, milošta; zavila ga svojom
jada koji je lila u suze, i on se stresaše, videći je kako dršće, sa vrelim čelom na hladnom stolu, kako joj igraju grudi kako joj ruke, vlažne od suza, pritiskuju lice: njega prožimaše vječno njezin tužan, zaplakan pogled, njega pritiskivahu
i jetkim bolom, i on samo osjeća kako prolazi nečujnim korakom kroz godine, mrzovoljan, sa rukama čvrsto pritisnutim na grudi, sa stisnutim zubima i sa zgrčenim pesnicama, kao čovjek koji je naumio da se svega odreče i da sve mrzi.
osjećajima čovjeka koji je ubio: trzao se nemirno i gonio priviđenja; cijele noći padala jedna mogila kamenja na njegove grudi, ubijala ga, pritiskivala, mrvila mu mozak, i on jedva dočeka da prođe ta strahovita noć i sa iskrenom radošću
“ a Irena je gledala s djetinjim očima koje ne razumijevaju, pripijala se uz njezino krilo, i naslanjala glavu na njezine grudi, znajući da ovi časovi koje je dijete volilo, dolaze tako rijetko; da će proći mjeseci da ona radi mirno u svom ćošku
Sremac, Stevan - PROZA
je pošao k njemu da mu očita onako kako on ume, onako njegovski; poneo i revolver tvrdo rešen da mu skreše revolver u grudi: dan-dan! I tako se jedanput mre!
Tu bi se pošalio malo s Nastom kafedžikom, koja je bila tako širokih grudi da je trpela najneslanije šale, tim pre što se već na njih navikla, jer ih već skoro sedam godina jedne iste čuje iz
Radičević, Branko - PESME
“ Ove reči — slatke strele — Minuše mi grudi bele, Skoči mlada, njemu stigo, Digo krčag, ruku digo, Ruka drkta — krčag dole — Ode na dve — na tri pole.
Zdravo i ti, momo, tudi, Da divna si, sele pusta, Odi amo, od' na grudi, Da t' poljubi braca usta.“ (1843, nov.) PUTNIK I TICA Divno gora lista, Divno sunce sija, Divno reka čista
“ Tako putnik tudi Tici maloj zbori, Po mladi mu grudi Silan plamen gori, Plamen, plamen sveti — Putnik suze roni, Tici da poleti Plamen njega goni.
Suze moje, velji jade, Drugu grli dragi sade, Drugu stiska on na grudi, A ja sama, sama tudi! Usred mora gle vrletak, Onde samcit jedan cvetak, Naokolo morske pene, Nema druga, pa on
Ala jadan čupa kose, Gruva svoje mlade grudi, Vetri vapaj njegov nose, Oće skoro da poludi. Tužan ide on na groba De počiva njemu mila, Svaki danak dugo doba
Misli moja slađana A o dragoj mojoj, Kad na ruci mlađana Ležaše na mojoj, Kad joj srce kucaše Da probije grudi, Kad joj usna mucaše: „Ta evo te tudi!
pravo ka meneka šeta, Moma samo, ali kaka kleta, Kakvo lice, a kakva li usta, Kakva ruka, kakva kosa pusta, Kakve grudi, a kakvo li čelo, Kakva noga, kakvo vito telo, Pa još oko, ono čudo velje, Oko ovo srce mi umori!
Samo što se sva na grudi svali, Stište grudi, ne mogo da danem, Vas nemoćan teo sam da panem, Bože, Bože šta je ovo tuda?
Samo što se sva na grudi svali, Stište grudi, ne mogo da danem, Vas nemoćan teo sam da panem, Bože, Bože šta je ovo tuda? Ali evo još većega čuda.
Odo dole, dole — ali kuda? Ja se streso, stra mi stište grudi, Pa iz teška sanka se probudi. Probudi se, izbavi se strave, Fala, Bože, te nije na jave!
Pa kada bi imô kaku želju, Jednu b' imô samo ali velju, Kad bi tako smanjao se tudi Da te mogu pritisnut na grudi, Ta na grudi i na svoja usta, Oh željice, ala si mi pusta!
kada bi imô kaku želju, Jednu b' imô samo ali velju, Kad bi tako smanjao se tudi Da te mogu pritisnut na grudi, Ta na grudi i na svoja usta, Oh željice, ala si mi pusta!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Sanjala, kao dojim onaj đurđevak, sav miriše na moje mleko. Ceo dan me boli grudi. MAJKA PINTOROVIĆA: To je od mleka. Ne valja ti ni to što toliko sanjaš.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— A koga ćeš? — pita je on ozbiljno. Toda ga pogleda, pa kad ga vidi onako blesasta a ozbiljna, ona prsne u smeh. Grudi joj se tresu, podbradak igra, a rupice oko usne odskaču. — Ih, Dimitrijo! — veli ona — koga ću!...
ga udara po nozi i sapliće; čakšire mu se smakle, mintani razlelujali te se viđahu crvene, kosmate, nikad ne oprane, grudi. Kola su išla. On im se poče približavati.
Jednom rukom držaše ga za podbradak, a drugom poče maramicom brisati mu lice, vrat i grudi iz kojih je bila silna jara... Brisaše ona onu krv, prašinu i znoj a sve mu se bliže i bliže primicaše.
Eh, što si bedan! — veli ona blago. Pa da bi me umirila, ostavlja rad i leže sa mnom. Ja se zgurim u njen skut, grudi joj otkrijem, zavučem ruke u njene smežurane, tople pazuhe, i, tako zguren, osećajući na čelu njen dah i dodir toplih
Posle i ramena ti se ispunila; tesne i uske grudi zaokruglile se i izdigle; pâs ti postao vitak i obal... Iz cele tebe izbijala je toplina, mekota i neki čudan, opojan
kako suho granje pucka, gledam gde mesečina sija, tišina se rasprostire a suv, nekako oštar, i kao star vazduh puni mi grudi, guši me i nateruje na kašalj...
To beše ona! Krkljanje tupo, teško, retko i mučno izvijaše se iz njenih grudi koje se i ne micahu. Kad uđoh i nazvah: „Dobro veče!“ to krkljanje posta jače i pretvori.
Sve lepo obučene: na glavi im bele, kô sneg, marame — šamije; tesni jelečići pripili im se za oble grudi; šalvare široke, lepo nabrane na bore; rukavi od providnih košulja takođe široki, te se iz njih slobodno pomalja bela,
Tako i ti, dragi. Prvi put kad me vide, slatko me po gleda. Posle, zamrsi kose moje guste, raskopča jelek, razgrnu grudi i ljubljaše me. Komšike, crne duše, rekoše ti da sam neverna, i ti me, naruženu, ostavi. Srce mi puca, ali još te volim.
One se sve skupile, zgurile i, zajapurenih obraza, svetlih pogleda, zatalasanih grudi, slušaju mantafe, a ručicama stiskaju srce, da im ne kuca tako jako i silno... Odjednom iziđe i moja.
Ah, da znaš kako mi duša gori za tvojim dahom, kako grudi strasno dišu za tvojim nedrima?... Dođi u moju baštu, naberi cveće, nakiti se njime.
Ruka mi se dotače njenih toplih grudi, klecnuh, stisnuh je; glava mi klonu više njenog ramena, te moj obraz dodirnu njen, i ne znam ni sâm zašto šapnuh: —
Kostić, Laza - PESME
Na ulici nema sveta, samo što po snegu šeta jedna moma. Odelo je snežno, belo, na brežne joj palo grudi, sneg od jeda čisto studi; uzalud mu Mesečina svetlo čelo živo ljubi, on škripuće beli zubi, gledajući kako
Taj osmejak pusti, kad ga je videlo nebo prvi put, čisto ga gledam de od milina rastvori grudi sjajne, de izli na tebe ljubavni blagoslov, najplemenitije pleme raja svoga, čedo ljubavi, anđela strasti: vino; čisto
si grehu zazora dala, svaka ti muka stotinu zala sa duše cepa; Svaka kumbara hramove zida, svaka ti kapka iz bonih grudi godine teške lakome bludi s vekova skida. Al' onda, onda! — Oh, ne sećaj me.
— Ne ume Srbin kama da krnji, al' jedan kamen urezan stoji, Srbine, brate, u grudi' tvoji': taj kamen crni Crna je Gora.
Rumen požara seća te stida. Svaka joj kapka iz bonih grudi godine teške lakome bludi večito vida. MEĐU JAVOM I MED SNOM MEĐU JAVOM I MED SNOM Srce moje samohrano, ko te dozva
Ti svetove iz grudi pogubi, al' svet nam ovaj time zdvogubi. U srca tvoga svet taj izvrgnut besmrtna duša uzede ti put; u tome svetu,
za njome svest zabludi, mrežom gustom kose pramne zakloni mi pogled ludi, mrakom svetlim oči tamne užgu sunce mi u grudi'; pa kad mahom sunce zađe, a s očiju mreža sađe, u oblaku mojih jada jedna mi je pavedrina: znadem kako i ti
Srdašce meko i meke grudi mora da žešća nevolja muti, jer iz oka joj setna kaplja bije, uzdahom sklapa bele ruke dvije, „Zar tu? oh, tu zar?
da li me kušaš, da li me karaš, što preda mnom senku najmiliju stvaraš, sahranjenu davno, u srećnijem dobu, u grudi mojih ledenom grobu? Ili se sama iz grudi mi diže? — Oh, hodi senko, hodi — bliže — bliže!
Ili se sama iz grudi mi diže? — Oh, hodi senko, hodi — bliže — bliže!” Za ruku je rukom grčevito stisnu, od bola bula i od jada
” Za ruku je rukom grčevito stisnu, od bola bula i od jada vrisnu, obneznani se, pade mu na grudi; u grudma ledenim stari plam se budi, u grudma ledenim, ispod razvalina negdašnjih snova, negdašnjih milina, upali se
moja, čedašce neba, ala si mila, ala si lepa, ispod sastanka noći i dana kada te budi zveket đerdana, na mekih grudi, sa grla meka kada te budi umilna mu zveka, il' o muškom vratu kršenje grivna, tišino moja, al' si mi divna!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— sve je protiv tebe, mala moja, svi bi da te dovate, svi bi hteli da se uvere da nemaš ništa pod majicom, nego da ti grudi stoje onako, same od sebe, svi žarko čeznu da te zeznu i odvuku u mračne gajbe, u tamne hodnike, u vetrovite parkove,
po noći, prali ti guzu i posipali je bebi-praškom da te ne peče kad se upiškiš, da su prislanjali uvo na tvoje malecke grudi, ove iste što u njih zija i vojska i civili, i slušali dišeš li? —Bogami, ona ne diše! —Diše! —Ma, ništa ne čujem!
čokolade i citrona, mešano; oni što su stajali tik uz tebe u trolejbusu koji je bio poluprazan i piljili ti u vrat i u grudi kad se nagneš malčice napred, i oni što su zviždali za tobom, i oni drugi što su pod ruku vodili ugojene žene, pa
Njihova je obala, naravno, ravna kao daska, bolje rečeno kao ona poznata manekenka što nosi grudi iznutra. Mislila sam da siroti Talijančići pate, kao ne znam ko, što im Obala nije razvedena i zbog toga što kod njih u
I same mačke u kratkim suknjicama i dubokim dekolteima služile su naokolo, kao da su baš one lično izmislile grudi i to, recimo, tek preključe!
A one dame što su prekjuče izmislile grudi talasale su kroz stolove s izrazom štasamvamreklazarneviditekosvedolazinaovomesto gdemiradimo?
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Zadovoljstva su čisto fizička. Oči uživaju u sve tamnijoj boji šume prekoputa, grudi u disanju vazduha osveženog mirisom bilja i vode. Valjda bih jedino voleo da ptice ćute: ali ni toga nisam svestan.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Otadžbino, majko moja, Što je tužno lice tvoje? Zašto hrabra deca tvoja Suzom kvase lice svoje? Kakav bol im muči grudi, I duboki uzdah budi?
I kroz tihe ravni potočić krivuda, A pesme i svirke razležu se svuda... Od zdravlja i sreće nadimlju se grudi, Ustanite, deco, rujna zora rudi. CVETAK Ja videh cvetak mali U travi zelenoj; I istrgnut' ga htedoh U želji plamenoj.
Nit' razum kaže, niti srce zna! Počiva zemlja, počivaju ljudi, Osećam čisto kako diše noć; Al' moje srce, ali moje grudi Spokojstva slatkog ne poznaju moć.
I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu. Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka, da nebom zarudi. IV LASTAVICE — Lastavice, tico mila Kuda pružaš laka krila?
Tu danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi Goneći mršava stada. Pusto počiva Tulbe i nad njim orlovi kruže, A vetar poljanom duše i guste leluja ruže, Spomenik
jasno I noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi, Goneći mršava stada. TURSKA K'o izumrli davno preda mnom gradovi leže I mirna, uboga sela.
Pa kakva želja, kakav san Zanosi naše grudi, Kad novo doba, novi dan, Godinu novu budi? Položen leži britki mač, I štit i koplje sjajno — Ni lanca zvek, ni ropski
brzi let U burnu večnost streme, I novo leto zdravi svet, Novo nam ide vreme — O, mila deco, takav san Nek snaži vaše grudi, Kad novo doba, novi dan Godinu novu budi.
— No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne. 5 „Kada samrt stegne moje grudi bolne, I potone duša u večnome mraku, Vi pođite tamo, razmaknite volne, I na dnu jezera kopajte mi raku, I tamo
On ništa ne traži, ni za čim ne žudi, Ne vije se uzdah iz njegovih grudi. K'o ustrgnut cvetak, što se grobu sprema, On za radost ne zna — al' ni straha nema.
NA DNU REKE Reko, bistra reko, lepote ti tvoje! Razgrni mi časom čiste grudi svoje, Da sagledam čuda, da ugledam raj; Da pregazim polja rujnoga korala, Da pohodim dvore od čista kristala, Pa da
bajke i pesmice mile, Zaludu ga dvori sav čarobni svet — Mutno mu je oko, srce puno studi, A bledu je glavu spustio na grudi, Baš k'o britkom kosom oboreni cvet...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ga gone slova duž zavijutka jedino puž u svom kutku zna dalji put i naslov čitavog uzdanja puž koji je u naše grudi sklanja ispred mraka ispred prebrzog kraja i pamti korenja kobna žile sa nemanskog spiska on se vrlo malo hrani
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Plače čovek, kune se, čupa kosu, gruva se u grudi, ali pokojnik ni da čuje; veli mu: plati! TANASIJE: Znam, dođem kod njega, kao kod rođaka i kao kod čoveka, pa mu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
S vremena na vreme bi se zamislili i lak uzdah, gotovo neprimetan, otimao im se iz grudi. Samo ne zadugo. Sunce je osvajalo, a u vagonu bila zapara. Ljudi poskidali kape i gunjeve...
Trailu zaigraše muskuli na vilicama, šmrknu kroz nos, i stavi ruku na grudi: — A ne, ne, živa mi deca... Ah, firija drakuluj!
Komandir je najviše strahovao za konje. Na svakom zastanku je opominjao vojnike da konjima brišu maramom oči i grudi od prašine i znoja, da im se grudi od dugog tegljenja ne bi izranjavile.
Na svakom zastanku je opominjao vojnike da konjima brišu maramom oči i grudi od prašine i znoja, da im se grudi od dugog tegljenja ne bi izranjavile. — Prvi je uslov gotovosti za borbu jedne baterije da su konji zdravi.
Iako su vojnici postupali po njegovom naređenju, ipak, posle nekoliko dana marša, primećeno je kako su grudi nekih konja ranjave. Bilo je nemoguće upućivati konje u bolnicu, a teško ih je lečiti na maršu. I komandir se naljutio.
Ostali su zastrašeno posmatrali scenu. A sutradan, na maršu, vozari su na svakom zastanku brisali oči i grudi u konja.
S vremena na vreme daju se zastanci i ljudi posedaju. Ali odmah zadremaju i, taman glava klone na grudi, a iz daljine dopire komanda, vozari uzjahuju i jednolično kloparanje, kao udari kostiju, provlači se kroz noć.
— „Jok ja“ — kaže, pa se isprsi. — Dobro... a što ti se ovo nadulo? — dohvatim je za grudi. — Uh! — potporučnik Aleksandar udari se po potiljku, a kapa mu nalete na oči. — Razumeš li?...
Razjapljenih vilica, leš je bio leđima presamićen preko jedne stene i staklenim očima zurio u beskonačnost. Grudi su bile razdrljene i krvave, a noge grčevito podavijene. Nešto me smlati i osetih umor. Apatično pođoh.
Jedva se zaustavih kod prvoga voda. — Jeste li ga videli? — trže me smeh Tanasijev. — Udarilo ga posred grudi. Alal mu vera... Ali nema ništa. Jedva dođoh k sebi. — A šta nema? — Ja mu opipah džepove. Ali ga već pretresli.
U drugoga jedna ruka podavijena ispod grudi, a druga obuhvatila, verovatno u samrtnim mukama, struk trave, gde je i beličasta glavica deteline, koju vetar njiše.
Tu je i zavojište. Zgrčeni, leže ranjenici na zemlji, čekajući na red. Neki umiru. U jednoga se grudi snažno nadimaju, a poluotvorene oči već su potamnele. Dopire odnekud samrtni ropac.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
ispod roditeljskog i školskog tutorstva, odjednom postaješ gospodin, koji ima pod svojim tutorstvom mnoge mlade duše. Grudi se nadimaju od žudnje, srce kuca jače i veselije, a ti u sebi uzvikuješ: Kamo rad? Daj da se radi!...
Ova lepa večernja šetnja osvežila ih i upila novu snagu u grudi im, pa osetiše da im se razliva neka prijatna veselost u srcu; osetiše ono poznato zadovoljstvo od zdravlja, s kojim se
A Gojko zanemeo, smrzao se, pa ne diše. Oseća samo kako mu se grudi stežu, a srce lupa burno, živo. Ne sme da se pokrene, da mrdne ma čime.
On se krenu prema njoj povodeći se, a iz grudi mu se razleže hrapav, promukao glas. — Aha... tako li je! U ovo doba... Molićemo za mecko izjasnjenja. Ribice...
I kad bi imao malo više smelosti, ko zna kakve bi se izjave odjednom razlile iz grudi. Ovako pak samo uzdahne i snuždeno obori glavu, osećajući nemoć i neodlučnost.
Šta je novo kod vas? Gojko se namesti na stolicu, htede se osmehnuti, onako radi učtivosti, ali mu se iz grudi ote težak uzdah. Sumorno pogleda oko sebe, mahnu rukom preko čela, pa turobno odgovori: — Mani se, molim te...
Ona ne dovrši misao : oseti da joj padoše dve teške ruke na ramena, koje počeše stezati... Vatra joj planu iz grudi; struje mnogobrojne, munjevite jurnuše joj po celom telu, u temenu opet stade udarati neobično, ona ne razumevaše šta
vrele usne sa oštrim brkovima padoše na njen usijan obraz i tako ostadoše... Kao munja šinu je nešto uz grudi, oseti da joj se povrati sva snaga, ona se izvi iz tih ruku i skoči... Prvi trenutak beše strahovit...
Glas mu veoma zadrhta i on zastade, pa kao da proguta nešto što mu dođe uz grudi do grla. Ljubica ga gledaše sve začuđenije i zbunjenije, pocrvene i stade disati ubrzano... Obuze i nju uzbuđenje.
stade obuzimati zebnja, ali dosadašnje uzbuđenje beše veće, te nadvlada, i ona opet obori glavu, stidljivo i plašljivo, a grudi se podizahu i spuštahu burno, sve jače i jače. On je uze za ruku, pa obema svojim rukama steže tu mekanu, vrelu ručicu.
I sada, evo, stoji kao opčarana i jednako obrće i posmatra časovnik zažaren očima. Prikači ga na grudi da vidi kako stoji, ali muka : nema u školi ogledala!... Otvori ga i gleda kako radi, pa opet zatvori i gleda.
Da se sve to uguši, zaboravi, pa da se živi kô i dosad!... Ustala je vesela, spremila se, prikačila časovnik na grudi, pošto ga je prvo dugo obrtala i posmatrala; već mu je proučila i razgledala svaku šaru, zapazila svaku osobinu, ali
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Hladovinu ostavila, Lenka ti je već odrasla: U Lenke je belo lice, U Lenke su mrke veđe, U Lenke su bjele grudi, Tebe zove da te ljubi!“ 178. Vijala se bela loza vinova Oko bela, oko grada Budima.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Usudi se! Ovaj će ti čelik probosti bludne grudi!” (Scenu prekine Jelisaveta, koja stane ispred njih, ili se popne na bure, i obrati se iskupljenim građanima.
Draga majko, prigrli ovu ženu, onako kako je ona prigrlila mene na svoje rascvetale grudi! GINA: Kad si pre i njega stigla da prigrliš? SIMKA: Njega? GINA: Muža varaš sa Sekulom, Sekulu s glumcem!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kao prosjak sa barikada puco, i ko Cezar dolazio sa mora. Al čim se zaljubiš... članci tvoji i grudi malene i kolena tvrda ko krune od srebra, i blede usne što brzo zarumene, i sjajna laka rebra čine te markizom...
U strasti očiju plavih, i žilica jako ljubičastih, i grudi ko cvetovi što venu, cvetovi beli prvi... Markizom, što bleda od uživanja bezbožna, ironična kad se zora javi odlazi
Ali, kad čitaše o Brizeji, što se budi, i otvara oči, pune tame, u zori, bol neizmeran pade mu na grudi. Jer svemu na svetu beše utehe. Svim mislima, za sve junake, i grehe.
U njih sam krio obraze moje tople od tvojih grudi, Nežnije no ruke tvoje biljke sam pozno po stisku. Strasnije nego na tvoje grudi pao sam na njih, u bludnom, bezumnom
Strasnije nego na tvoje grudi pao sam na njih, u bludnom, bezumnom vrisku. OČI O koliko puta kad pred tobom osetim: da želim da ostavim za
A ikona se blista. I ko rumene oči, vino što bela ruka toči, zadiru mi u grudi dojke bele, sa ranama sred vrha naga Bogorodice tvoje.
Klatno zvona teško i tmurno u grudi udari me. Tad se dižem, i, u mutna oka prozora, puna sitnih glasova večeri, šapućem, nesigurno, i moje ime.
Posle da je godinama tuda nema. Jedno veče da, iznenada, opet, tuda lovi, i zvezdana, majska, noć da mi je na grudi, rujnu od žudi, baci, svu bledu od žudi. Da zasuzi, zagrli, rukama obema, gola kao potok, sa bedrima kao labudovi.
Jednog proleća, i ja sam gorko znao da, kroz svirale devojačkog rebra, zdravlje dajem. I grudi svoje, u grožđu, krikom, raskidao, nag, na dnu neba, opivši se zavičajem.
nad svakim telom, golim, i, nad zemljom ovom, kroz koju Arno rudi, pun zvezda i zraka, moj se šapat sliva, u izmoždene grudi, jer se, u proleću, sve to opet zbiva, svuda, gde ja volim. I, tako, bez reči, duh će moj sve tuđe smrti da zaleči.
Ljubav mutna više na usnama mi ne rudi, nit mi po nesvesti protiču preobraženja. Zgasnuo žar za Tobom sija mi još na grudi, ali pun žalosti i očajnog razdraženja. Neću sačuvati ni misao, da sam cvetnu granu udisao.
Moj otac, Toma, bio je oniska rasta, snažnih, širokih, grudi, brkat, sa kosom lepom, mekom kao svila. U detinjstvu, na selu, sačekivao je povratak stada i pio mleko ovaca iz kabla.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I dokle mati na grudi stiskava Čedo — zvezdama mala jata brode Anđelske duše nevinih žrtava. JOVAN PUSTINjAK 1. Ribizle Surovi asket što je
Sa strahom, s teškom slutnjom u grudi Zabrinut narod luta i bludi Po ulicama, Tiska se, vrvi Okolo Hrama Al ne na prinos pashalne krvi Već da molitvom nadu
I pred strahotom Božjeg viđenja Što rumen lica s bledilom menja, Juda se prahom po glavi posu; Čupajuć kosu — Grudi bijući I krvav pogled nebu šiljući Sruši se, kleče: „Prokletstvo!“ reče.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Evo me! (Tu se lupio u grudi, koraknuo jedan korak napred). Taj je, mislim, dobio orden za građansku kuraž. (I pravo je!
Ha, ha, ha, ha!...” Trgoh se, i grudi zadrhtaše od strašne slutnje, a u ušima odjeknu ono pakosno: „Ha, ha, ha, ha!” Sutradan se već o toj svečanosti
I mene oduševi taj bujni narod pun građaske svesti i samopregorevanja za opštu stvar, pa mi se iz grudi ote uzvik: „Stradijo, ti nećeš nikad propasti, pa ma svi narodi propali!” „Ha, ha, ha, ha!
Starac očajno uzdahnu, odgurnu ljutito hartije i glava mu klonu na grudi. Prema njemu, na drugoj klupi, sedi jedno đače; u ruci mu zaklopljena knjiga, a ono napamet govori lekciju iz botanike:
Međutim je neprestano uzdisala, hukala i gunđala neku slutnju, bojazan za sve i svašta. Povijena malo u leđima, grudi joj uske, slabačke, upale; ruke metne pod pojas, pa tumara svuda po kući i dvorištu motreći na svaku sitnicu, a u
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
vinograde, okićene crnim, ka' smola, ili žutim, ka' ćilibar, grožđem, punim medenog soka — melema za umorne, malaksale grudi...
slama, trepere i frkću dobri konji, sevaju vile u snažnim i jedrim rukama, diže se slama i pra' pod oblak, a iz snažnih grudi radnika razležu se jednačiti zvuci, koji mu i pesmu zamenjuju: aj... aj... aj... aj!...
A ti se dohvataš debela hlada, ispod koga još nije rosa spala, baciš se u tu svežinu, pa osećaš kako se grudi nadimlju, ne mogu dovoljno da se nadišu, a leđa se kale, kao usijan čelik, kad baciš u ledenu stud...
Samo mi oči blude po tom čudnom krugu, po tim tamnim senkama, što ka' prizraci mrdaju tamo i amo, a grudi, prepune nekog čudnog zadovoljstva, samo se nadimaju sve više i više.... — O Ago, viknu Anđa.
Onda se tek i radi, kad se njeni glasi razlegnu. Uz pesmu se i starost podmlađuje, uz nju se i stare grudi rasplamte, a za mlade i ne pitaj... Žure se pevačice, žure se momci, rade i starci, al' ne drema ni — bardak...
Pa i stariji se malko ućutaše... A punačke grudi, pod tankim jelecima i ćenarlikošuljicama, počeše se sve brže i brže kretati, a srce sve jače kucati.
sve mu to dođe na oči, i oseti težak sumor; neka maglovita tuga poče da mu se vije oko srca, oko grudi, poče da ga davi svega... Legao je onako obučen u krevet.
Zavuče mu se u grudi neka bezuzročna tuga, koja poče da ga muči, da ga mori. Čelo mu se namršti, oči jače zasijaše, celo lice dobi suviše
poslednjeg čoveka s puškom sudnici, pade na ledinu, nit' pusti od sebe glasa, nit' mrdnu rukom il' nogom, samo se grudi i trbuh dizahu i spuštahu tako jako i brzo, te mišljasmo da će krepati do zore. Pre svanuća besmo pod velikim rastom.
Zenice se raširile i prikovale se u jednom pravcu; svaki gleda kad će da se okrene puščana cev na njegove grudi. Hiljadama misli pojuri u glavu, a u ušima zvoni i vri... Sve to bi samo za trenut oka.
Ali nam, ipak, prođe ledenica kroz grudi, kad čusmo onako surov i strašan odgovor. Istog trenutka on šmugnu za drugi trn, pa se otud zavuče u neki kupinjak.
— Ja nô bolan, čovek ka' i mi, odgovori drugi. Treperi mu džemadan, izvezen srmom i obasjan suncem, ali se ne kreću grudi pod njim. Na jednom mestu s leve mu strane više pojasa probušena čoha, i na tom mestu vidi se krv.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Oni samo znaju da kažu: Sekulić ovakav, Sekulić onakav. Čitao si valjda dopise o meni? Pa jeste, bre... (Gruva se u grudi.) Ja se ne stidim toga što sam bio žandarmerijski podnarednik.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Kad je oblačio nemačko odelo nije imao mašne oko vrata, nego je išao razdrljenih grudi kao onaj Mara iz revolucije; a kad bi se opet seljački obukao, nije smela izostati dugačka mašna koja mu se pružala,
treba ljude pridobiti... — pa ponekoga i počastiti. — Sad za men’ me se ne brini! — reče Đorđe i metnu levu ruku na grudi. — Za selo je sal pitanje, a ja sam kail. — E, dakle, stoji?
to... nekako...« dalje ne reknu ništa, samo vrte glavom i udaraju se u grudi. Ali zato im je i Milo bilo kad bi ga čiča Milisav kaznio.
Dah mu zastao, ne trepće! Odjedared se trže, grdan veliki glogovak ispusti na zemlju, a iz grudi mu se ote jedan uzdah kao čoveku kad mu se svali veliki teret s duše, i on uzviknu: — No, hvala bogu!
« To bi jamačno rekao. Pune mu sreće i grudi i šake! Bio je zadovoljan. A sreća te je bio hrišćanin, jer inače bi se još mogao kao onaj stari poganik, onaj
Kaaaži! S-s-sss! i tu lupi Mića nogom u zemlju, lubom o lub a rukom o grudi, pa stade. Sreta mu priđe i čestita, a tako i Đorđe. — Od danas da smo pobratimi! — reče Sreta. — I s men’!
Ćata razumede i zapeva »mnogaja ljeta!« Cigani zasviraše »tuš«, a Mića se jednako lupa u grudi i viče: »Baratom, mitmonđa-asmonđa!« Svi raspoloženi, pa i sam ćir Đorđe.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
SE PEPO KRSTA Razboleo se Pepo Krsta, jedne mračne noći kad su oblaci nanosili buru, Zabolela ga glava, grudi, krsta, Dobio visoku temperaturu.
Ko nas, ko proso, u prostoru prosu?” Ponekad, kad vetar svoj večni pripev zagudi, Luda mi nada za tren ispuni grudi; Pomislim: možda on srećne provodi dnevi U podrumima, uz tople, kućne cevi, Možda je, našavši drugare spretne i
), Jaka i široka kao taraba, Grudi joj drhte kao prasići, Bokovi — rečni tokovi, butine Naftni tornjevi oko Kutine, Motri hoće li kupac naići, I
” BABA-JOŠA OTPOVRĆE PRAVEDNOM LAZARU A baba-Joša iz Horgoša (Visoka, drusna i zamašna: Grudi su joj kao dva doboša, Senka joj se proteže do Dragaša) Kori uljeza i dođoša Lazara, pravednika i pravaša: „Za
Pandurović, Sima - PESME
– Al’ gde li straha nestali su trazi Pod zorom bledom i podnebljem mlakim? Nebesa kanda otvoriše grudi. I masa zvezda otpoče da pada Ponovo širom vasione cele Na njih i na nju, preko tužnog mesta; I vetar opet zašumori
je ponoć sumorna, Opet je ponoć budnom mi promakla I mekim krilom, tugom srce takla; Opet je duša umorna, A s grudi Teret se nije sišao. Šta mari? Ponoć je prošla. – Zora rudi... Treba nam leći, snovi moji stari.
Ovi ljudi, Kao mrtvaca gomila, u zonu Željene sreće prate me. A grudi Nadimaju se, traže noćne studi, Svežine. Jurnuh napolje, pun jada. Varnica masa iz lokomotive Preleće.
Zaspaću mirno pod Istine velom Sa vencem snova preko mrtvih grudi. STARI MOTIV Raznežena jesen: mlaki dani neki, S mirisom davnine, proleća i čežnje, S radošću naivnom k’o detinjske
Od zavere mračne na slobodu ljudi Ti si mučki udar zadobio prvi, Ponosan i hrabar; — iz tvojih su grudi Potoci potekli plemenite krvi. Danas, ti si tužan i ostavljen skoro.
Gorka jesen uzela je râna. Ohlađene, razbolele grudi Za nju više nemahu topline... Umrla je kada cveće gine. Ostavljenu, ne znaše je ljudi; Ona bole vidala je njine.
Ostavljenu, ne znaše je ljudi; Ona bole vidala je njine. Kako li je pusto, tamno sada! Srce suvo; grudi bolno prazne Očajanja zmije more razne; A na dušu veče što sad pada Osećaj mi strašne nosi kazne.
On se nikad nije kret’o sa svog mesta, Veran svojoj grudi i rođenom tlu. Ali, najzad, kada sve polako presta: Kad mu stare grane ostadoše gole, A poslednja tica ne dođe mu
Umorna, kad treba zaklopiti oko, Legala sam uvek na njegove grudi I slušala kako, k’o more široko, Ljulja me nežnost jedne moćne žudi. U mene je uvek gledao sve življe.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pod orlovskim nosom strše mu brčine sijede, debele. Taj džin razdrljio grudi, objesio struku niz rame, u lijevoj mu duga puška a u desnoj čibučina kao toljaga budaline Tala.
Serdareve runjave grudi nadimahu se i slijegahu silovito. Više odjednom potmulo je jeknuo. U jedan mah sav unutrašnji jad njegov skupi se, zar,
Jedan drugome čitaku iz očiju svaku pomisao što je kome mozgom lijetala i osjećaje što im grudi nabrekle. „Hoćemo li se obrukati danas pred starijema?“ zapodje Petar. „Nećemo, boža ti vjera!
Vidje kako se malome grudi ubrzano nadimahu i slijegahu, u kotlacu mu poigravaše jabučica; lice mu ublijedilo, kao samrtniku; zenice mu, neobično
Čovjek razumjede sve. Na licu mu se razli velika sjeta i uzdah mu se ote iz grudi. Obori glavu, pa nabranim čelom stade tepati svome psu, jer ovaj jednako režaše i otimaše se.
mlatiti što je jače i hitrije mogao, ali zaludu, Jan mu svaki put odbije udarac, pa ga ubode i vikne: „Ranjen si u grudi, u mišicu dva! u slabine tri“ itd. Vencel se naijedi pa baci štap pustopašice. Štap ljosne o vrata pa na tavan.
Stana sjede na kovčeg, što bješe do glave od kreveta, a na krilo uze Miluna, koji umornu svoju glavicu nasloni joj na grudi.
Djevojčine grudi tako se silno odigoše da odbiše glavu Milunovu, a uzdah što se iz njih vijnu, kao tanki vjetar razbaruši mu kosicu.
Ona dvojica ležahu nauznak, jedan do drugoga i pokriveni strukama. Kako im se grudi, od snažnoga disanja, nadimahu i slijegahu, tako se i pokrivači na njima klobuči i ulegni.
Pogled Jankov bješe mutan i rasijan s početka. Ona odmače luč, otkri mu grudi i dohvativši ga za ruku, stade ga dozivati. Janko se malo-pomalo pribra i uprije zenice put nje.
Kako sjede, poče raspletati kosu. Vijenac bujne vrane kose, prosu joj se niz pleći, po ramenima, na grudi. Sjajni bičevi bjehu, uzduž i na razmak, pomalo ulupljeni od uplitanja.
“ zavapi Stana. Serdar ljosnu plećima na pustinu, kao mrtav. Kao proljetni ćuh vjetra, tako silni uzdah ote mu se iz grudi, a u isti mah dvije krupne suze skotrljaše mu se niz obraze. Disao je kao što diše čovjek kad je u najvećem trku.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
zuba, usnica, čeljusti, ušiju, iz guše, grkljana, ramena, mišica, lakta, članaka, ruku, prsta, nokata, grbine, krstina, grudi, rebara, slabine, iz srca, iz crne i bele džigerice, iz pupka, želuca, creva, bubrega, mehura, bedre, kolena, iz
zli(ć), (zloga) — crni prišt (bolest) izgrtalo — čime se izgrće žar i pepeo iz peći; vatralj izdat(-i) — bolest grudi, s probadima i teškim disanjem izmećar — sluga(n) izor — najam stoke za oranje izum(i) — odobrenje indžil — jevanđelje
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
A svinjarče joj kaže, da će joj dati prase, ali da mu da da joj vidi grudi. Ona odmah razdrlji prsi, a on kad joj vidi na prsima belegu, da joj i drugo prase.
“ A Turčin se odmah utakne: „Valaj i bila, baš sam to hteo da izreknem.“ Careva devojka otkrije i grudi pa reče dečku: „I to si pogodio; kazuj još šta imam na kolenu.“ Dečko odgovori: „Imaš mesec.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MILE: Na koga ti to ciljaš? Ja sam u BASK-u podizo tegove i rastezo federe preko grudi! GOSPAVA: Kakve ste vi bedinje i splačine! CMILjA: Pa druže! Pa majku mu! Pa kakva je ovo država?
Stanković, Borisav - JOVČA
(Ljubi mu ruku, klekne, klone, zagnjuruje mu glavu na grudi.) JOVČA (trgne se): Tu sam, ćeri, tu. (Pod teretom sumnje koju je razumeo iz vladičinih reči, sa strahom od sveta da
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Grgo ih zapita gdje je sveti Vrane. Oni ga povedoše pred glavni oltar, gdje se Grgo previjao i busao u grudi, što je ikad mogao. Poslije njekoliko dana Bukovičanin ugodi fratrima.
Vičući od užasa, pođoše svi u gomili pred glavni oltar. Sv. Frani odnijelo s glave zlatnu krunu, a sa grudi mu tri niza dragocjenih zavjeta.
Harambaša skoči kao oparen, i nastavi: — Jedan mu brk bješe dulji do drugoga, je li?... Bješe još runjavije grudi, a tankije nogu, je li? — Jest! — izreče Srdarina, blijed kao krpa. — Todorina! Na moju dušu, Todorina!...
Ta Jela, kći jednoga imućnoga seljaka, bijaše poviša od Bakonje, tanka u pasu, a širokih grudi, crne kože, malena čela i blagih, plavijeh očiju.
Zadugo, čim bi Bakonja otvorio oči jutrom, milina bi mu ispunila grudi i on bi pohitao ka prozoru da otpravi prvi pozdrav njojzi preko vode, znajući da i ona o njemu misli čim se probudi.
zlato prekorio što jutrom zebe i kisne, ona bi mu umjela odgovoriti samo suzama radosti i jačim privijanjem na svoje grudi, kao da mu hoćaše reći: „Ta vidiš li da te moja jaka želja i privuče i provede nepovrijeđena kroza pogibli!
lagano, lagano pruži obje ruke, a kad osjeti njene meke i tople u svojima, on ih provuče, te im se u trenutak šljubiše grudi i usta... Poslije polak časa, kad Maša donese kafu, zateče sama Bakonju, tužna.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Daj onu strašnu reč što tone Još neprobuđena u mrak mesa Od koje grudi muklo zvone Kao negledana kap nebesa. Daj reči koje imaju telo I u telu srce crveno, Sve one koje će gorko čelo Naći
Ukopan, ali već s puklom uzom, Rastem li ja to vrhom glave Zaliven svojom srećnom suzom? U ove grudi, ko u plen goli, Kandžu mi zarij bronzani lave: Kad je već plač tu — neka i boli.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Njegov leš koso leži u tami, naslonjen na nju i pokriven njome. U bradi se zgrudvala krv. Grudi su iscepane. Naježi se, ledene su nozdrve vetra, a dah mu uvek zaudara na daljine. A iza oblaka nebo je puno zvezda.
rabadžija, i krupan smeh zasipa mu glavu, tuče po moždanoj opni; vilice mu jače zacvokotaše od žalosti, a u dubini grudi zakrvari i zacvile nešto malo, goluždravo i živo, jer se smeje Tola, nadničar, što je u njegovoj kući odrastao, njegovim
Đorđe joj priđe, zagleda se u lice, umorom izduženo, pa u vrat i grudi. — Znam ja kakve žene često menjaju košulje — promumla i, opuštene glave, s mukom sede pored ognjišta. — A, zato...
„Levi“ je mlitav i hladan. Tola ga prinese vatri: glavica mu plavičasta. Odvi mu pelene i na modrikaste, hladne grudi prisloni uvo: ne čuje srce.
Seljak, komšija mrtvih Prerovaca, gologlav i razdrljenih grudi, iziđe iz kuće noseći u rukama živog, šarenog petla. Drži ga za glavu, a petao, viseći, maše krilima kao da leti.
Ćutala je. Nikad mu nije bila tako lepa: lice, oči, stas, grudi. Njim je jurnula drhtavica, pa mu odjednom dođe želja da je udara po licu, da joj smrska oči, da je udara, svuda, dok je
Okupala bi ga... Sela je u korito, voda je pekla, ali nije htela da je rashladi, kvasila je grudi, lice, kosu i leđa, pitajući se: kako je sve to odjednom došlo posle toliko dana mučenja, svađa i briga?
Dugo je ležala nepomična, uživajući u sebi, bezimenom muškarcu nudila grudi, trbuh, udolicu butina, nudila sebe nevinu sa jarkim željama, nudila snažnim rukama, mišićavim i dlakavim, nudila se
Ti, Gospode, znaš na koga sam pomislila. Nisam pomislila! Neko mi je šapnuo. Svoje telo, i noge i grudi, žaračem ću da naružim, spržim... Opet su joj se oči ovlažile. Radovala se: sad će suze linuti.
„Bolje, braćo, Turci da se vrate!“ mahao je štapom Aćim. Rekao je još: „Do groba ću se boriti s vama i za vas!“ Grudi su mu bile nabrekle. Sam sebi bio je kao brdo veliki. A seljaci, svi su oko njega bili kao mravi.
? pomisli i zastenja, sada, u njivi, pod brestom. Posle, u kafani, sipao je u sebe rakiju da odagna iz grudi lutajući kuršum. A od kukurikanja do fenjera sve je isto bilo: mamurno i mučno.
Anđa je dojila preživelog bliznaka Aleksu i žalila se da joj je mala gladnica počupala grudi. Šta bi Aćim rekao? Uzeo je dete u naručje i osmehnuo se sumnjivoj nadi. Zdravo je, krupno i lepo, uveravao je sebe.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ne po rosi i mirisnom cvetu, Već po zemljam' što se srpske zvale; Gde god nađem Srpkinjice male, Da im padnem na te grudi bele, Da im kažem: Blago tebi, sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku! Malena sam...
što sam mala, Ja bih srpskom svetu mirisala; Pa bi došle Srpkinjice mile, Mnome bi se lepo okitile, Met'le bi me za te grudi bele A miris bi govorio: Sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku! Malena sam...
Na glavi ti venac od pomenka, Mile grudi bela ruža čuva, Oko pasa plavičasta sasa, Oko srca stručak miloduva. Začudih se, na što tol'ko cveća; Al' mi cveće
nešto bruji To su pali Sićani slavuji: Žice predu Iz svilenog glasa, Otkali joj Dubak do pojasa, Pokrili joj I lice i grudi, Da se moje Sunce ne probudi. J.
„Oj, đaurko Anđelijo Crna koso, bele grudi Jednom sam te opazio, Al' te nikad ne poljubi!“ „Sve sam drage razgonio, A rad tvoje rane ljute Oh, đaurko
lepe, jedini drugari, U novome stanu poznanici stari, Srce vam je dobro, pesma vam je med; Ali moje srce, ali moje grudi, Ledenom su zlobom razbijali ljudi, Pa se mesto srca uhvatio led.
O majko moja! o blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kaj'o, mnogo grešio, I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam gorku čašu
Što to trese moje ledne grudi? - Trošni pep'o lako se ne budi. Kanda bruje topovi sa strane Gde sam mlade proživov'o dane.
pev'o, o tebi sam snev'o, Al' od tebe nešto i zahtev'o: Kad me smrtca otrgne od ljudi, Da me primiš ti u tvoje grudi! Zar ti nikad nije na um palo Što si negda Branku obećalo?
Tu pogleda brat na brata, P, onda gore, p' onda u se, Grudi drkću, usta ćute, Ali duše razumu se. Da l' to snaga niče nova?
Da li iz hladnih struja okeana, Gde si plamen letnjeg dana Provela na grudi Vodenog duha? I sad se dižeš... U tvojoj kosi Gore korali, sija se biserje, Rize su tvoje oblivene Svetlošću blagom, i
U tvojoj kosi Gore korali, sija se biserje, Rize su tvoje oblivene Svetlošću blagom, i dahom morske trave, I grudi mirisave, Rosne i meke K'o labudovo paperje!... Zaštitnice dobra!
Popa, Vasko - KORA
da dovek čekamo sunce Da nam se kroz rebra zažuti Slušamo kako nam srca U grlu mrtvih stubova lupaju Istrčali smo iz grudi 14 Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U slepom našem stanu Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
ga popreko svojih ramena i povuče jednom rukom njegove prednje, a drugom rukom njegove stražnje noge na svoje široke grudi. U to im se pridruži i Hipokrates.
U njenu sredinu stavi roba koji je korpu, napunjenu zeljem i voćem, okačio na svoja pleća, a onu drugu na svoje grudi, levo i desno postrojiše se ostala dva roba, onaj sa teletom i onaj sa jagnjetom, u svoje simetrične položaje.
mesto narečenog pratioca Zemljinog, alabasterko rame princezino i, kroz isečak njene haljine, gornji deo njenih zanosnih grudi. On pretrnu. Neočekivana nebeska pojava zavrte mu glavu, obuhvati ga slatka jeza, a reč mu zape u grlu.
- Kraljeva ćerka ne raspolaže slobodno sa njim!“ Ona ne razumede smisao njegovih reči, ali se priljubi na njegove grudi, srećna zbog njegove milošte i zaštite. Filadelfos je milovaše po njenoj zlaćanoj kosi, i razmišljaše šta da uradi.
Aristarhos pade pred kralja na kolena, primi blagodarnim pogledom grivnu u svoje ruke, pritisnu je na grudi, i ode u izgnanstvo. Nikad se nije doznalo gde i kada je umro.
Njegova svečana odeća, jedna vrsta crne mantije sa belim ovratnikom koji mu je pokrivao i grudi, stajala mu je odlično. Bujna kosa padala mu je na grudi i potiljak.
Bujna kosa padala mu je na grudi i potiljak. I oba druga njena deteta behu ukusno i svečano odevena. Ona im doviknu: „Hodite brzo ovamo u kujnu da se
“ „Recite mi! „Po tome što ona donese još više no što se od nje zahtevalo. U tome pogledu ona liči grudi snega koja, stavljena u kotrljanje, postaje sve veća.
U tome pogledu ona liči grudi snega koja, stavljena u kotrljanje, postaje sve veća. I jedna slaba ideja liči grudi snega, no takvoj koja zbog svog slabog sastava ne može biti stavljena u kotrljanje i koja, što god se više njome bavimo,
Ona liči grudi snega koja, stavljena u kotrljanje, postaje sve deblja i veća. Slično se dogodilo i sa mojom današnjom posetom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ne nalazim da ste u pravu — reče ošišana studentkinja, suva, dosta dužna i ispijena žena niskih grudi, koliko da se umeša. — O ovo ovde, šta ti je to? — To su: Senke jutra Arcibaševa.
zverajući na sve strane, kad se jedna vrata naglo otvoriše i na stepenicama ukaza, sa puno ruža na levoj strani grudi, ona, u putničkom šeširiću od slame, dugačkom mekintošu, lica ozarena srećom i u onoj miloj uzbuđenosti koja čini da
Videli smo se samo jedanput pred veliko odstupanje. Teško ranjen u grudi on je ležao u kruševačkoj rezervnoj bolnici, gde sam otišao da ga posetim.
Pošto me pusti n izmače se on ponova priskoči pa me pritište na svoje grudi. — O blagi Bože, nisam se nadao, hvala ti. Plakali smo obojica. — Zašto se nisi nadao? — Pa, znaš kakvi smo danas.
brada drhtala: — Dragi ujače, — reče on — Ti si blagovremeno izvešten o dolasku visokog gosta (i tu se ubode palcem u grudi) pa si ipak kuću zaključao. Duboko uvređen pošao sam da te tražim, ali... ali kako to da tumačim?
iznenada, bljesnu nešta neobično, milo, prostrano, ogromno, tamo preko zelenih, rajskih dubrava, i zaseni te ispuni grudi kao novom nekom nadom, voljom da se živi i zaboravom svega.
poličica sa puno staklarije, medikamenata i knjiga, profesor Ljubišić, bled, umnoga izraza, vrlo visokog čela i upalih grudi.
Je li pravda da ja, izbušenih grudi, jektičav, propao, truo, ponova idem na front, a drugi, zdraviji od mene, nikad ga nije ni video? Neka me čuju.
ležao raskrečen poleđuške na betonu i topla, gusta krv tekla mu je iz usta pa slazila niz bradu na razdrljene, rutave grudi koje su ga bolele, dok se po usnama bila zgusnula i usirila.
ispresecane i brze reči i primedbe) dok mu je glava, kao odsečena i kao da se drži samo na koži, padala čas napred, na grudi, čas levo i desno, na ramena, a čas presamićena ostajala tako zabačena na leđima, otvorenih, žednih usta i uvek
Samo je krv jače zašikljala na usta i uši i brže kapala niz bradu i čupave grudi koje se nadimale. Povremeno neko teško, bolesno i nepravilno disanje podrhtavalo je iz susednih ćelija i slivalo se u
Pa mu dođe da padne na grudi ovom čoveku što mu sad govori tako blago, ljudski, kao čovek što govori čoveku. — Ti ćeš izjaviti sve po redu, je li?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I opet su mutno svitale nove zore i nalazile me s grudi punom smrti i s ustima punim njenog crnog ukusa. Smrt. Vječita misao. Drug iz djetinjstva.
– Jesu, sestrice, jesu... Pobuđuju na razmišljanje. Bila je zadovoljna. Obujmila je knjige rukom i pritisla ih na grudi da ih vrati u svoju bijelu sobicu.
Svojstveno mu je to što nije zamjetljivo odijeljen od prsnog koša: linija grudi ne lomi se, već se blago prelijeva u trbuh, sugerirajući nam jednu malu korekturu poznatoj Platonovoj trihotomiji
i epithyhmetikón-a uklapa se još jedan član: to pogranično područje, naročito podesno da posluži kao neka vrsta alonže grudi za nadošivanje odlikovanja, mora la je sjelište državničkih osjeЬanja. Razumije se, u tome postoji kategorizacija.
pogrbljena pleća kao tanko zimsko sunce koje obasjava ali ne grije, i ona ne uspijeva da razgali pejzaž ruina u našoj grudi.
Za ampulicu, haj, oh sve, baš sve ćy dat': nevinih grudi raj, čednosti prve cvat!...“ Jer šverc ampulica najviše se širio putem dobro organizovane podzemne mreže ženske djece.
To su duboko i suštinski različite stvari. Veliki je osjećaj jedna čest vasione u našoj grudi. Ne valja se prepadati nagonskog neprijateljstva i tuđosti koje veliki osjećaji pobuđuju prema nama u srcima sitnih ljudi.
Umrla je potkraj proljeća. Na grudi sam joj položio medaljon s majčinom slikom i kitu mokrih ruža. Ispratile su je i žene iz mjesta.
Kao da se treptaj sad preselio negdje između grudi i grla: nešto toplo i meko, kao zadihano ptiče, još tu zadiše i drhtulji.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kmet ga oslovi bez pozdrava: — Gde ti je majka? Đuricu darnu ova kmetova osorljivost. Pođe mu srdžba uz grudi, ali se on uzdrža. U tom se začu iz kuće slabačak i promukao glas: — Evo me, Pero, sad ću.
Struja svežega, hladnoga noćnoga vazduha pojuri kroz otvor, pravo na njega, i on udahnu svom snagom pune grudi ovoga divnoga vazduha. — Đurica! — začu se otud glas, koji ga potrese svega, jer poznade čiji je. — Ča-Vujo, ja sam..
Istoga trenutka iskoči, kao zver razjareni, Pantovac u svom strašnom naličju i, pruživši pušku pravo u grudi mehandžine, dreknu: — Dole!
« — pitaše se Đurica dvadeseti put, ležeći na mekoj rosnoj travi, pod zelenim i gustim natkriljem bukova lisja. Grudi mu se još silno nadimahu, i svaki mu mišić igraše i drhtaše od umora i uzbuđenja.
Dođe mu da udari sebe u glavu, pa bi hteo i u grudi, a hteo bi i da otkine parče svoga tela, da bi takvim bolom ugušio onaj stid od sebe sama...
Kad stigne tvoja njiva, stići će i moja, pa ću ti dati. Đurica razumede šta se radi. Pođe mu neka ljutina uz grudi, a pred očima mu opet zaigra ona zlokobna izmaglica. Dokopa pušku i, kao holuj, ispade pred zapis. — Šta to radite!
I ako mu je bila okrenuta leđima, on je poznade i oseti da mu neka prijatna toplina leže na grudi. Oči mu se zasvetleše nekom neobičnom radošću, i on gledaše, ne dišući, kako se Stanka sagnula, pa kvasi hladnom vodom
Devojka zape oroz, pruži pušku pravo u grudi mu i, kao predomišljajući se, progovori: — Ja se ne šalim; ti znaš mene. Govori, hoću li da cucam? — Pucaj!...
mogla videti vampira i drekavca, bar se može pohvaliti (sebi samoj), da je uzela hajdučku pušku i nišanila ga njome u grudi.
— »Evo ti puške, pa se uveri.« I kad mu se upre puška u grudi, on stoji nepomičan. To nije običan čovek... A Đurica, dohvativši bačenu pušku, okrete niz reku što je brže mogao.
Đorđe, ugledavši svoga ljubimca u krvi i za njim zamahnut nož, jurnu kao ris na Sremca i sjuri mu nož u grudi. Zlikovac pade, ali istoga trenutka Radovan okide pušku i Đorđe se zanjiha, povede se u stranu i preturi se... — Tajo!.
Pare su to, hej ! Đurica se zloćudo namršti i uvuče pune grudi vazduha. — Ja ti kažem samo to, da bez nje ne mogu živeti, pa sad... jednom se mre.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
tako, udare pored jedne kasarne, a tu su baš soldati čistili robu, pa kad vide cure da skaču, uhvati svaki svoju za grudi, i odmah i njima ruke prionu te i oni počnu skakati uza njih.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Na grudi sam ruke Prekrstio svoje. Gledam kako tama, Nečujno i tiho, ne praveći zvuke, Po zidu se penje u čudnim slikama: K'o lju
Srećom behu zagrljeni ljudi, A žene im, kao iz obmana, Crnom kosom što skrivaše grudi I odelo plavog jorgovana. I odelo, što u noći plave.
Otvarahu oči, crnu kosu, Što skrivaše i grudi i telo: Kao svetlost lepota se prosu I dan beo i u nebo belo. Tad stavljahu jorgovane na se, Umivahu sa mirisom
I sve što dragan svojoj dragoj taji, Dugo ti pričam, dok zadrhte grudi, Dok snovi minu, priđu uzdisaji. NA KALEMEGDANU Dan julski i vreo umoran odlazi.
Ti si divna bila. TIŠINE ORGIJE Pijemo nas nekoliko propalih ludi I polusvet: Bez svega, i bez radosti; mada nam grudi Čeznu za cvet. Zvuci violina, vino, jak dodir žena Daju nam pir, Al' svuda se kreću senke mrtvih vremena, Umrli mir.
Kako gost nezvani, ogrnut u priče, Ranjene mu grudi baca posred blata; I crna šamija na domu ga viče, I traži ga zemljom grobova i rata.
Ja nemam suze za one mladiće Što su veseli pošli iz svog stana, K'o da ih zove za granicom kolo: Njine su grudi pune svetlih rana, Na koje duša prnula im holo.
Umesto suze da mrtve delije Ožale redom, nek grobove njine Pesma iz srca, iz grudi prelije: Velika pesma umesto crnine.
Ja nisam slutio ispod noći sive, Da su već tu ruke spasonosne, zdrave, I grudi gde toplo sva predanja žive, Da su nam pristigli nosioci slave.
Pozvaše nas braća iz mrtvih ravnica, Ponižene sestre i klonule grudi, Javorove gusle pokidanih žica, Zakopana zvona, okovani ljudi.
Oni spavaju prosti, bez ukrasa, I njine grudi gusti crvi plave; I dok se gube iz svog lepog stasa, Humke im rastu u cvetove slave.
Oni su ostali ispred Elbasana, Na Lješu i Skadru, kraj Jadranskog mora, I njihove grudi sa sedamn'est rana, Pozivaju sebi decu novih dana, Vraćene orlove sa albanskih gora.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Na sreću, uspeo sam da me voda ne odnese jer sam se uhvatio za branu obema rukama. Pritisak na moje grudi je bio veoma veliki i jedva sam uspevao da održim glavu iznad vode.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kapiten tima mi je prišao, opipao moje mišiće, grudi i leđa i uzviknuo: ”U redu!” Počeo je rvački meč, a brucoški div nije mogao da dođe do izražaja pred momkom koji je
Imalo se šta i videti! Pogled na ove germanske ratnike, visoke, širokih ramena, velike glave, snažnih grudi, uvek ozbiljne, ulivalo je poštovanje.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
jedra, lađe mile, pa jače osjeti u sebi volju za životom i volju da čim prvo svoje dijete vidi, da mu gladnu pruži svoje grudi, da ga nadoji, — i očima i sviješću zahvati ujedanput cio njezin školj..... —Ukrcajmo se! — javi se stari ribar.
— Isuse moj, milosrđe! — ote se i njemu iz kržljavih grudi, panuvši mu na pamet griješna misao na Moraču, mada je se kloni i neće da je ni u crkvi vidi, jer je tvrdo odlučio da
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
dotiče s nebeskim svodom, odeva se i u njegove boje, obvija se plavom linijom horizonta: „Od čela do pasa, i preko grudi, prevučem Liniju Onu dugu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
tri tačke, a to znači da se više ne vidi na koga je počela da misli kad je u uzbuđenju položila ruke na svoje obnažene grudi. Preci su, dakle, mehanički ali s pravom odvojeni od erotike.
Obilazila ga je hodom svojim snažnim [. . . ]. Ruke svoje, koje nikada nije spustila još na njegov vrat [. . . ]. Grudi svoje prinosila mu je tako blizu [. . . ].
Čisti i bezbrojni potoci žuborili su sa tih stena, i vazduh, što je prodirao u grudi, kao nož“. 329 Zbog, za njih, neobične prirodne okoline u kojoj su se obreli, i zbog neobičnog položaja koji im je telo
pođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i trbuh, vruć i podbuo, uvijen ovnujskim kožama, na kojima je runo probijao znoj”.
Odbijajući od sebe svakoga, pritiskivao je na nju svoje grudi, ne puštajući je ni onda kad su babe htele da joj sklope oči.
prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i trbuh, vruć i podbuo, uvijen ovnujskim kožama, na kojima je runo probio znoj.
i lepog Dafininog tela, koje će se nešto kasnije opisivati deo po deo - jedno glomazno, neskladno telo, „ogromnih grudi i ogromnog trbuha, „kao bure”.
da sedi sam sebi do nogu, pod visokim jelama, i vidi svoje ogromne čizme i utegnute butine, kao i razdrljene, kosmate grudi, čipke košulje i srebrne gajtane, kao i viseće, debele obraze i pljosnat nos.
Veliki komadi njegovih grudi i nogu, njegove podbule oči, žućkaste, pune tačkica, a naročito njegov trbuh, dođoše mu u ogledalu i smešni i tuđi.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ali se Milojeve grudi napuniše vazduha, oči zakrvaviše i zubi zaškrgutaše. I od rakije i od novoga osenjavanja. Obema rukama se osloni o
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ ne žalim — bar je leptir Ostô danas živ. LEPOTICA BEZ MILOŠTE (Od Hamerlinga) Hladno se smešiš iz praznih grudi, Gizdavko hola, Ljubav i čežnja k tebi Nemaju pristupa...
Svom gorčinom kroz svet ide, Nosi svoje neizvide, Ume živet’ i bez nada. S uzdisajem nije tako, Iz grudi se otme lako, Težeć’ nebu, svojoj kući. Uzdahnuti mora svako, I ko nije nikad plakô Uzdahnuće izdišući.
Lasno j’ tebi novom bojom Ponoviti rad, Naslikati takav isti, I još lepši „Nad“. Platnu dajem ono čim se Grudi preliše... Al’ iz duše nek’ ti život Nad ne izbriše!“ »Otadžbina« 1891. ANĐEO I ĐAVO (Od K.
Vođ mi zvezda, zvezda svača — Tad’ se zove večernjača. Crna noći, kad već snagom Oporaviš naše grudi, Ko ti veli: „Mini, mini — Kogod spava nek’ se budi!“ Ista zvezda, zvezda svača — Ime joj je tad’ zornjača.
A ja s dragom malo niže Po ruke se držeć’ toplo, Kroz grudi nam strujao je Kao majski miomir. Potočić je žuborio Kao pesma putnikova, A nad nama oblačići Nizali se, gubili
Hej, ka’no što crna nojca Uzdiše za belim danom, Pet stoleća kroz grudi mi Uzdahuju nad Stevanom. — Koja vajda od uzdaha, Nad mogilom tvoga praha?
Telo j’ smrtno, traje pa dotraje, Karakteri ostaju da sjaje. Spomen njihov prima se u grudi, Nove borce, nove snage budi. Junak u grob ne nosi oruža, Ruka klone, mač se drugim’ pruža.
Ova rečca, koju davno Ne čujem u grudi, Ova rečca, omladino, Sad se življe budi. Taj amanet šaljem danas Crkvi vaših srca, Da vidimo, može l’ da se I
Što je negda to mi i sad Širi, têsni grudi, Ja se i sad molim Bogu, Bogu sviju ljudi. Vidim kletu nejednakost Kako pravdu guši.
Braneć’ što nam srpska majka Stavila u grudi, Da nećemo i sve branit’ Za čim teže ljudi. Ovo moram odbit’ silno, Tako mi oltara, I od sebe i od svojih
Za svaki topli sunčev zrak Poljupca slatka, medena, U grudi tvoje zima sad Zabada koplja ledena. Za svaki šapat ljubavni Što istok šapnu nevesti, Zima sad čini prekore Mekoj
Za svaki cvetak, koji si Zadela letos na grudi, Sever te šine pahuljom, Kivan je da ti nahudi. Časovi milja minuše, Radost i sladost proteče, Pa šta ti jadnoj
Krakov, Stanislav - KRILA
Tada su ovi, probadani zvucima i pogledima, prsili svoje teretom uvijene grudi, i besno udarali po kamenju potkovanim cokulama. Prvi su bili visoki I snažni.
Prvi su bili visoki I snažni. Jednolikost je stvarala opsenu da su i drugi takvi. Muzika ih je opijala kao obnažene grudi žena. Oni su mislili da su već pobedioci, i da prodiru kao varvari u osvojeni grad. Tada bi pljačkali i silovali.
Motor je urlao u penama, a vazduh jurio iz napetih svemirskih grudi. — Hej, Sergije, Sergije... Pilotova glava je bila gluva i trezn na poluga.
— Jesi li video kako joj se zubi sijali u zlatu? — Haljina joj je bila crna, i nije dovoljno pokrivala ni grudi ni noge. — A kako je samo poljubac bacila. — Bravo, Duško. Poljubac kurtizanke ispraća te na front. Doneće ti sreću.
Jutro. U travi su ćurlikale žute prepelice, kuvarska magarad su njakala, a čupave vojničke grudi se nečem radovale. Na vatri su pevali plehani lončići sa čajem. Nevidljivi bumbari su zukali u zraku.
farman... 120 PHR... ne volim Njepore... pih, mitraljezi. Zagnjurila je njegovu čupavu glavu među otkrivene grudi. — Cherі, nosićeš me na svome aparatu, je li? Ja hoću da letim. Sve je obećao. Mala Zizi je imala čedne plave oči.
Ubica se seća ubijenog. Ubijeni je neprijatelj, a ubica junak. Prorezani šinjel i probijene grudi. — A, a... — bio je jeknuo onaj. Krik je bio prost ali strašan. — Ubio sam, ubio sam...
Sav bled pao je na neravnu zemlju spasilačke kose. Disanje ga je stiskalo gvozdenim kandžama. Paralo mu oznojene grudi. Osećao se sam usred pustoga žbunja, koje je pokrivalo celu kosu, iako je kraj njega bio njegov dugi trubač Sima.
Vojnici su rasekli i razdrli bluzu sa prsiju. Ukazaše se maljave grudi po sredini probijene. Crna krv se lila po maljama i belome mesu. Lice se grčilo od bolova. — Du—šane... ubiše... decu..
— Ubite... revol... Lice se iskrivi u strašnome grču. Iz okrugle rane sred grudi, sa koje zavoj beše spao, šibnu uvis mlaz krvi. Ropac pređe preko usta, koja se razvukoše, i žućkasti se zubi ukazaše.
Čulo se samo kako krklja vazduh i krv kroz cevčicu zabodenu u jedne ranjene, rasečene grudi. Onda se ponovo pojavila bela senka baronice Ivon. Njena zlatna kosa bila je čupava.
Po tom je navikao da gleda baroničine isturene grudi pod keceljom, i da oseća miris njenog tela. Bilo je potrebno da bude tu, kraj takve žene, da bi mogao ozdraviti.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Mladić–crnac koji nas vodi, boj, nudi nam svoju gospodaricu koja je „skoro belica, grudi uzdignutih, kratke kose i nimalo stara: svega petnaest godina.
Najzad izabrasmo jednu kuću gde je devojka jedinstveno lepih obnaženih grudi, sanjalačkog, skoro nežnoga lika i dugih divnih ruku.
Crnac bez ikakvih uvoda pada u histeričan bes muca. busa se u grudi, i viče kondukteru: „Vraćaj, vraćaj!“ Šalupe se okreće u suprotnom pravcu: zemlji.
Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere. Nasred trga vrlo mlada devojka prska svoje gole grudi, gole i čvrste, pre no što će dići sud sa vodom.
Za svaku sigurnost on odmah udvaja dozu kinina, stavlja vlažne obloge na glavu i oko grudi, i ostaje nepomično ležeći da se ne bi dalje umarao.
Ovdašnja tamna Eva je izraz ovdašnje tamne prirode; njena okrugla ramena prelivaju se kao jake voćke, a vrhovi grudi jako nabubreli vuku grudi naviše.
je izraz ovdašnje tamne prirode; njena okrugla ramena prelivaju se kao jake voćke, a vrhovi grudi jako nabubreli vuku grudi naviše.
Stanovništvo je po rastu veće a njegova koža je obasjanija; naročito su žene sad divne. Njine grudi su retko kad isušene. Naprotiv, one koračaju ispršenih grudi, čiji neobično nabubreli vrhovi trepere.
Njine grudi su retko kad isušene. Naprotiv, one koračaju ispršenih grudi, čiji neobično nabubreli vrhovi trepere. Oko bedara imaju kratku plavu tkaninu koju same izrađuju, od čvršće materije
Nova osvetljenja pokazuju da međ staricama sasušenih grudi postoji poneka mlada žena, čije čvrste grudi drukčije podrhtavaju u igri.
Nova osvetljenja pokazuju da međ staricama sasušenih grudi postoji poneka mlada žena, čije čvrste grudi drukčije podrhtavaju u igri. Da Švajcarac ne bi izgubio noćni lov, žurimo na drugi tam–tam.
Ne smejući se, ne osvrćući glave prate pogledom svaki naš pokret. Dugi, stasiti. Devojke divnih grudi kao iz kamena, s neobično pupčastim bradavicama. Praćen slugama i dečacima odlazim pešice u susedno selo Baple.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Hajd’ idi, Vuče!... A kad mu vina Kapljica žarka grudi razgreje, Te već u srcu život zakuca, Potražite me... VUK: Zbogom, Stanoje! ISAK: Zbogom!
Gde hrpe nema zemlje grobovske, Kojoj će svaku ovu mrvicu Turčina besnog kosti pokriti; Gde nema ljudi, gde nema grudi Koje će kamen biti stenama, A oklop-stena slabim ženama; — Gde nema Veljka!... (Počivka.) Žalosna zemlja!...
“ SPASENIJA (pada mu na grudi): Stanoje!... Oh!... STANA: Prokleti, bog dao! GLAVAŠ: Jest, ja sam bio! A s one strane od Deligrada S vojskom je
onda mleka imala, Dok ti je nepca tanka kožica U blagom mleku hrane tražila, Pregorela bi dojke obadve, Na svoje grudi zlobno sipajuć Otrovnog bilja gorke sokove, Na taki način da te umori, Da vikne posle tugom lažljivom: „Oh, kuku
Ali i grudi reke studene U jarosti se svojoj nadimlju, Osećajući borbu strahotnu Što će sa hukom vetra studenog Još ove kobne
„Gvožđe me tišti!...“ To što je rekô, Zaslužio je davno vešala! „Sindžir me mori! Grudi prsnuše! Il’ skidaj s vrata đerdan gvozdeni, Il’ crkoh, čovek, mučeć bolove, Ili ću gvožđa tvrdu kariku O glatko
HADžIJA: Hajd’ napred samo! Ovakvi časi grudi nadimlju, A krv će njima teret lakšati Što mi na teme baca sudbina! (Glavaš s Hadžijom odlazi.
Od bednog roblja Najbedniji te moli, gospode, Skrušenim srcem grudi nemoćnih. Pobedu daruj!... Ne nama, oče! No sjajna ruka pravde večite Neka ponese venec pobede!
da je mnogo divnija Od same kćeri boga velikog Što svako jutro rađa zorica, Pa da toplinom svoje ljubavi Ledene grudi svetu razgreju, A blagom miru duše njihove Davno umrli da se raduju — Sve bih ti dala, sve bez rečice, Za muško
Pa gde je sad?... STANA: Oh, sina, pašo!... Sina, sina daj! Grudi su moje suva obala, Dole je na dnu stege hrapavo, Plamen ga žeže dana žestokog...
Golim rukama zmiju hvatajuć, Al’ pre će naći žaok škorpijin, Nego što s grudi sina divijeg Rumenu ružu zorno ukine. (Glasno.) Pa, Kolebane, šta Glavaš veli? Misli li danas moju poslušat?...
PRVI TURČIN: A ti, što ćutiš, Ćerime?... ĆERIM: Riječi mu u pameti bilježim, a mukom mi se grudi trzaju, kao da sam ćezapa srknuo... Jaramaz olju!... A volio bih ga živa peći, nego iz zlatna fildžana jeminkavu srkati.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
je bilo čisto kao staklo, istok preliven svetlim rumenilom, vazduh tako svež, gust i neiskazano prijatan da su se grudi i nehotice široko nadimale da ga što više uvuku; česte su oživele od ptičijeg poja i cvrkuta, po šumarcima više nas
Vaš je šanac tvrd, a vaši su bajoneti još tvrđi. Bude li dušmanu malo vaših kuršuma, oprite mu u grudi vaše bajonete. Istrajte još malo, đeneral će vam odmah poslati potporu i izmenu«...
Prosti... Zatim skide sa svojih grudi neke ordene, izvadi sat i kesu s novcima i sve predade jednome od onih što nošahu Kirilova: — Na!
tebe tvoj Stojan voli... i miluje... milus... milus... I ova mala prilika nasloni glavu na moje grudi, jednom me rukom strasno zagrli i steže, a drugom me milovaše po obrazu.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Na to meni srce: Dobro j’ meni tudi, Al’ bi vreme bilo Da promenim grudi. Združiće se sreća da me tamo prati, Odakle ću tebi Novu sreću slati.
“ III Moj je život tužan pustolina grdna, Moje lomne grudi porušena crkva, Uvenulo cveće po grobu se njija — Kâ da ga je ljuta otrovala zmija; Pobegle su tice od suva rastinja..
HHVI Da ti nisi srpska moma, Pritegô bih druge žice, Pevao bih tvoje oči, Tvoje grudi, tvoje lice. Da ti nisi srpska moma, Ja bih tebi hvale vio, Ja bih tepô sitno, lepo, Ne bi l’ ti se umilio.
Oh, kako bi bila prazna, Jedno drugo da ne čuje! Dvoje grudi, dva su srca, — Jedno drugo dopunjuje. HHHІІ Snivô sam te, a ti puna cveća, Među cvećem lekovita bilja, — Bilo
Na glavi ti venac od pomenka Mile grudi bela ruža čuva, Oko pasa plavičasta sasa, Povrh srca stručak miloduva. Začudih se, otkud tol’ko cveća, Ceo vrt se
To su pali Sićani slavuji: Žice predu Od svilena glasa, Otkali joj Duvak do pojasa, Pokrili joj I lice i grudi, Da se moje Sunce ne probudi.
Jedan časak... jedna rečca... Pa da s’ opet vrate, Da opkole, da juriše, Da kidišu na me, Da razbiju moje grudi Iz pakosti same; Gde se plamen rasplamteo, — Iskra tvoje duše — Da nagrnu, da navale, Pa da ga uguše, — Tu da
Anđeli bi hteli Sreću smrtnih ljudi, Oni bi oteli Ljubav nam iz grudi. Ovako nam lepe Sreće i ne slute. — Neka srca strepe! Neka srca ćute!
Svetinja grozna tog smrtnog časa Pade nam na dušu, pade nam na grudi, I niko nema ni reči, ni glasa, Niko s’ ne usudi Dotaknut se krila tog sna, il’ jave, Zatalasat’ vazduh oko mrtve
“ VII Sunce s’ rodi, pa zaviri U ponore mojih grudi; Užasne se, pa me mane, Pođe dalje putem svojim. Ja ostanem s jadom mojim U užasno vel’kom svetu Sam; Sunce s’
Ruka malaksala, I gledale oči, Zanosnom nemoći, Na samrtnom času, Na svome ugasu — Oči magla preli, Borba grudi smori, Patnik se isceli — A sveća još gori... Gori u tišini, U pustoši toj, — Takav mi se čini Sada život moj.
Ostaj tako marljiva I za doček spremna, Ostaj tako darljiva, Samoćo melemna. Leči, teši doveka Sve bolane grudi, Koje beže od sveta, Od veselih ljudi.. XVII Što me ljudi glede tako Što me tako prate svude?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Jedan od njih se okrete i upravi pušku na mene. Ali stiže moj kaplar i zari mu bajonet u grudi. On ispusti krik, zakoluta očima, diže ruke i tresnu.
— A šta bi ti radio? — pita ga Vlajko. — The... još pitaš! Danas su skinuli Vlajku i zavoj oko grudi, te može da sedi zavaljen. Ali lekar je rekao da će mu kroz petnaest dana skinuti i zavoje sa nogu.
A zapovest se mora izvršiti... Nikad mi nebo nije bilo tako bistro i plavo kao tada. A ona šuma čarobna. Moje se grudi nadimaju za životom. Odupro bih se i nogama i rukama.
Ležim na leđima i nešto me guši. Napinjem se... ali neki se obruč steže sve više oko mojih grudi, i kosti kao da mi pucaju. A neki beličasti oblačak mi pred očima. Zatim postade crven...
Zovi... onog dežurnog... zabušanta! — Šta će vam on sada? Kapetanu se priklopiše očni kapci i glava klonu na grudi. Naprežući se, mrmljao je: — Da mu kažem... ja nisam žandar... Ja sam komandir mitraljez... Ja žandarišem Bugare...
— Ostavili mi svoju rodnoju zemlju, a naši semji pod patiskom neprijatelja... — I jopet živuvajemo! — udari se u grudi Pera „Đevrek“. „Fikus“ mljacnu ustima i, pribirajući misli, s teškom mukom nastavi: —...
Navikli smo bili na topovske pucnje, prasak eksplozije, a ovi nežni i drhtavi tonovi bili su odista neobični. Naše grudi se šire. Misli se bude i naviru slatke uspomene naše mladosti.
u presečeno drvo i puštam dim iz cigarete, koji se nije razlikovao od zgusnute pare što je izlazila iz mojih grudi. — Čini mi se, magla se razređuje. Požurimo! — reče Gruja. Valovi magle promicali su pokraj nas.
Zatim onjuši revolver i stade da ga liže. — Osetila vazelin! — smeje se Dragan. Uze na grudi mačku i poče da je miluje. — Hodite da čujete kako prede. Fr... fr... fr... — preo je mačak i žmirkao očima.
i kad umrem... — On je mlitavo kretao šakom — znaš... da mi se donese buket... Veterinar spustio glavu na grudi i jedva procedi: — Ja bih sada kukao iz svega glasa! — onda pogleda mrko Boru: — Ti zamišljaš da sam ja automat...
— Pevaj, inače ode odelo — dere se Kosta. Veterinar otpoče Bora se zavali na Radoslavljeve grudi i poče da ga ljubi. Radoslav stade da se smeje. — E, ljudi, nikako mi ne ide u glavu, kako izvukoste ovoga konja.
Vetar poče da zavija oko lađe. Bilo je prilično hladno. Šinjel nisam mogao obući, jer mi je oko grudi bio obavijen debeo pojas od plute. Zbog ovih pojaseva nismo mogli ni leći, već smo sedeli oko našeg splava.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Silni pogled, sam magnet, pamuk ruke, grudi sneg, obraz — prilika; mnogocena svila vlas, slatkoglasni tvoj je glas što je muzika.
sve lete momkom oko glave, Momke okom streljaju lepotice plave; Gledaj kako svirac duvajući crveni, U lepota cveće na grudi se zeleni; Gled[aj kako] s igrača znoj r'jekama teče, U momaka od ljubovi serca gromko ječe!
visočajše blago, Krotko, nježno serce, serce sercu drago, Da ti kažem kako nježno ljube ljudi Svoju vjernu ljubu, kako njene grudi Jesu oltar ljubovi nježnome junaku Koji ume živiti srećno u budžaku, U budžaku siromaštva i b'jelome svjetu, U ljubovi n
—, Mlada, vzračna, k'o Danica, nakraj zlačnog brega; Odežd' b'jela raspuštena nemarno po t'jelu, Gore kaže vrat i grudi, dole — golen b'jelu; Pojas joj se crven vidi, razdrežen niz stranu, Niz vrat vlasi, vlažni jošte, vozvještuju
Svaki bi rad da se poje žar njegove grudi, Ovome su javor-gusle, tom svirjel po ćudi. Jedan ište da se pjesna s nravom ljube slaže, Drugi — da mu ja pogodim šta
No nek' znadu, ako sade većma neg' pre ljube, Da ja umem i jošt većma naoštriti zube, I da neće truda biti dotle mojej grudi Dok se koja žrtvovati za pl'jen ne usudi.
d'jele, Ovaj Pavla, mili Drago, listak knjige b'jele; Čitaćete, neka znadu roda vašeg udi Da za njima i u dalji moje gore grudi, Da za serce sve spominje kako mu je bilo Prikrivenu pod golublje doma vašeg krilo. Slatki spomen!
Kakva vojna, oko nas? Polk černi nek' se množi; v sram će pasti. Čista sovest nama štit. Trpenje krepko grudi našoj oklop. Pijeride! lek vaš skor. Glas lire vaše balzam nežnom serdcu; S pesnom vašom jači duh.
narod mlad Kakvim sam hoće kad nad njime Štedar i pravedan skiptar vlada, I poverenja k sopstvenim silama Oklop na grudi nosi. Koj’ ostavlja Sam sebe, tuđe danas nije Pomoći dostojan. Mnogo može Rod hrabri, zašt’ mu s’ čini da može on.
Boga se setim i sveca, i živo sad k mostu pohitim. Klenom zaštićen desnoj na obali potoka brza, Premda mi s’ grudi stešnjavale, strašnoga Turčina svalim.
O, slatko ime od kog’ srce strepi U srpskoj grudi, kad mu spomen čuje, O, primeru veličestveno lepi, Kog’ ista slava slavno odlikuje Kad visprenosti sedmom nebu leti
Digde l’ ruku da t’ upita šta želiš od grudi Njenih, kaži: Vernost koju česni hrane ljudi. U smeju joj na usnama volju ti primeti, Bude l’ dobra, tad pomisli da si
Jakšić, Đura - JELISAVETA
De, šta se govori! KAP. ĐURAŠKO: Šta?... ne pitaj, Svetlosti! Ljudske su grudi pune pakosti, U srcu nema one ljubavi, One vrline, srca — kako li? Bez boja duša da ga zaboli... Jok!
ŠULOVIĆ: Baš da je carska, Da je — bože oprosti — baš i Hristova, Kad kao strela jednom pojena Narodu celom grudi razdire, — Kô slabog crva bih je zgazio... KNEZ ĐURĐE: Ti bi, — Al’ nikad ja!...
na sebi nosi istina; Poslušaće te, kaži sve: Da nije prava imô goniti Stoleća tužnog sedu starinu, Koji je svojih grudi izvorom U godinama žarke pripeke Vrhova ovih kamen rosio... Govori, moli, svetla gospođo!...
“ JELISAVETA: Ti budi stena! Nek’ se o tvoje grudi razdrobe Pučine mukle besni valovi, Robova tvojih divlji sinovi. KNEZ ĐURĐE: I tvrda bi se stena razbila.
KATUNOVIĆ: Još nije sve — O, gospodaru, ima još! Jer gde se pakost s zlobom zaveri Poštenja muškog grudi cepati, Tek će na grobu svetle istine Grehova svojih korak kaljavi Obustaviti — pjano posrćuć: Sa Arslan-pašom i sa
JELISAVETA: Kako? Zar nisi još?... KAP. ĐURAŠKO: Jesam. Al’ nisam znao, svetla gospođo, Da jednih grudi tvrde kosture Dva živa srca hrane čelična: Jedno razmrskah vrelim olovom — On mrtav pade...
KAP. ĐURAŠKO: Ne cvili, gospo, nemoj, Svetlosti! Dok su ti ove grudi koštane Nežnosti divne čvrsti oklopi, Mirisne kose t’ dlaku svilenu Ni povetarac ne sme taknuti — Ne, gospo, ne
Prolijte krv... svu je prolijte!... Nemojte štedit’ njene izvore, Drugo se za njih sprema korito, U mojih grudi vreloj pećini Svaka će kaplja naći utoka, Gde će plamenom hitro šibajuć Iz srca svaku radost goniti S krvavog čela
KATUNOVIĆ: Što me ne ubiše, što ne proliše Iz grudi mojih svaku kapljicu? Da samo dana ovog nesreću Ne gledam danas živim očima! Oteše sve, baš sve do Cetinja.
KNEZ ĐURĐE: Ućuta boj — Ponoće stiša Pušaka gromkih smrtne jekove, A bolan jauk grudi smoždenih Na crni krili tama ponese, Da ga sinovi budnoj kraljici S poljupcem setnim srca snuždenog Na zabrinuto
U carstvà svoga ognju večitom Potražit plamen oživljavajuć, Da ti toplotom svojom ugreje Smrskanih grudi zimu večitu.... BOGDAN: Za njim ćeš ti. — KAP. ĐURAŠKO: To ćemo videti.... (Biju se, kapetan Đuraško ranjen posrne.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
ploče i dugmeta prišiveni na prednjem delu đečerme ili džemadana, koje se stavljaju kao ukras, a nekada i za zaštitu grudi u bitkama“ tubiti — pamtiti tutunluk — na furuni, peći cev, sulundar kroz koji prolazi dim ćaba — muslimanska
Bojić, Milutin - PESME
Šibajući tela obnaženih žena U daire lupa, jauče i pije, Zatim traži pesme dotle nečuvene, da taj bol bez bola iz grudi mu gone, I ja praskam, besnim, krv struji kroz mene I stotine struna u svesti mi zvone. U koštac sa sudbom!
To sazrela mladost nekog cilja traži: Htela bi iz duše, iz srca, iz grudi, Čak i bol bi htela: kad je bol razdraži, Da se troši, krši, i besni i ludi.
Hoće li zar da nešto reče To trzanje grudi poslednjeg čoveka? Lažući sam sebe pogledom je pio Plave ženske oči u koje se tone; Kô svetinjom nekom opijen je
- I žene mi piše strast do kosti gole! I u šatorima vrištala sam ratnim, Dok me oči, usta, dok me grudi bole, Srećna kada mučim, srećna kad me muče. ...
Duboko, nemo želje mru. Grudi su tako pesme pune, Da žudno žele suza slast. A zrele volje biju strune, I šušnjem čezne stolet hrast: Gospodnjih
Trube trube, Oštrice telesa rube I snage grube U meso riju zube. Tisuće ljudi, Tisuće grudi, Tisuć mišica, Tisuć zenica — Sve mre i gasne U slavu slave časne. Z.
BEZ DOMOVINE Misao nas jedna ranom zorom budi, Misao nas jedna celog dana prati, Misao nam jedna noću tišti grudi: Da li otac pati?
Briga jedna zorom kô dželat nas budi, Briga jedna vas dan u stopu nas prati, Briga jedna svu noć nagriza nam grudi: Je li živa mati?
Žudnja jedna zorom u osvit nas budi, Žudnja jedna vas dan u srcu skrivena, Žudnja jedna noću sažiže nam grudi: Šta li radi žena?
Strah nas jedan zorom kô opelo budi, Strah jedan nas goni s pomračenim vidom, Strah jedan nam noću mržnjom puni grudi: Sestre su pod stidom?
Bol nas jedan zorom kao truba budi, Bolom jednim svaka nalita je čaša, Bolom jednim krišom plaču naše grudi: Gde su deca naša? ...
I tad utekoh sav stidom obliven. I uzbrao sam, kô krišom, pun žudi Cvet jedan, što mi još miriše grudi, Cvet tužan, beo i u kutu skriven.
Jakšić, Đura - PESME
Meni noćca lako nikad ne proteče... U mislima, tako, uzdahnô sam jako, A suze su tekle niz obraz polako; Od grudi se mojih večan oganj stvori, Da u njima duša pre roka izgori!
Usamljena Na sredini morske pene, Cepam munje i gromove; A talase rikajuće Sa hrapavim kamom grudi U kapljice sitne mrvim.
1862. CRNOGORAC CRNOGORKI Rane moje ljuto tište, Mila, divna Crnogorko! Moje grudi pomoć ištu, Isparane na bojištu. Pomoć, pomoć, Crnogorko!
lepe, jedini drugari, U novome stanu poznanici stari, Srce vam je dobro, pesma vam je med; Ali moje srce, ali moje grudi Ledenom su zlobom razbijali ljudi, Pa se, mesto srca, uhvatio led.
O, majko moja! O, blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kajô, mnogo grešio I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam gorku čašu popio,
Milionima narodi pište, Milion grudi prosipa krv — Milionima pale kućište, Milion ljudi gmiže kô crv. I milioni dolaze smerno Jevropi gordoj na holi
Il’ si došla, zluradice, Da me varkaš, da me jediš? Izmučene stare grudi Da povrediš, da pozlediš? „Ja te ljubim!...
“ tvrdiš, mlada, Puna jada, puna nada — Ali ljubav sedom starcu Veruj, dušo, teško pada... Uvele su grudi moje, Tvoja ljubav — vatra živa — Pa se bojim, starac sedi, Od plamena i goriva. 1875.
„Još ih nema!... Gde su? Šta su?... Il’ im zverske strepe grudi. Na megdanu i užasu?... A kad treba decu klati, Slabe žene zlostavljati, Onda će ti onde biti, Spaljivati i robiti,
Nastasijević, Momčilo - PESME
To iza gora i voda lelek je rušne seljanke. Rod smo. Kad umre čovek, i moje srce rušno je. Otkini zumbul s grudi, pogni glavu; vojnika hoće da zakopaju, a njemu tako se živelo.
Otkini zumbul s grudi, pogni glavu. Negde zàpeva truba. SESTRI U POKOJU Subota, mori me tuga, prisluži, mamo. Ruže što u muci, da
5 I gle, u plavetni dan, vejala snom i vejala, sa talasavih grudi neljubljene devojke, ljubica smerna. IZ OSAME 1 Ostani gde si, i teci kao reka, i kao drvo rasti, i olujom
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Korak, kretanje postade joj sporije, učmalije. Svakad sa zavučenim rukama u pojas, pod grudi, videla bi se kako ide, nadgleda, radi, sprema. A od Mladena čisto je strepela. Sasvim ga, od straha, ostavi, napusti.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
da spreči pojavu bolesti, i toga radi, u Srbiji i Crnoj Gori, mazali su volovima i kravama na Todorovu subotu »vrat i grudi kuvanim kukuruzom, pasuljem i belim lukom« (GEM, 37, 1974, 167). P.
Ćipiko, Ivo - Pauci
volji krojeno, okupilo joj se oko znojna tijela, pa se sa svakim dohvatajem i prigibom isticahu jaki mišići i zaobljene grudi.
Silna čežnja i tuga javljaše mu se iz duše. Ne znadijaše joj uzroka, tek je lijepo osjećao da mu trga grudi. I njih droje zaustaviše se i pogledaše pravce kuda je on gledao.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
I tako redom. Ponavljao je neprekidno kako mora biti lepa kao nebeski anđeo, mila lika, smeđih grudi, nežna i umiljata, visoka tri i po lakta, bujnih grudi, vitkih dugih nogu.
kako mora biti lepa kao nebeski anđeo, mila lika, smeđih grudi, nežna i umiljata, visoka tri i po lakta, bujnih grudi, vitkih dugih nogu. Dadra je bio najpogodniji čovek za taj posao u čitavoj zemlji raškoj.
Pipac je doveo jarca, oborio ga između Lauša i Janje, klekao mu na grudi, izvadio iz čizme dugi nož i preklao mu grlo jednim potezom.
Čini mi se da sam spazila jedan njegov brz pogled kojim je preleteo preko mojih grudi i kukova. Ko zna, možda je pomislio da ga, prerušen u žensko obličje, sam vrag kuša i navodi na grešnu pomisao.
Na Hristovom telu stvorio je Prohor sve ono što nije imao na svom. Hristove grudi su moćne, Prohorove tesne, utonule: na Hristu silna snaga, kipte puste mišice nabrekle i bujne, u Prohora mlitava suva
Ličila mi je na sušičavog bolesnika koji se upinje da sakrije napad kašlja što mu u talasima navire iz grudi. Dok je žurno odlazila u svoje odaje, pratio sam je pogledom.
Bila je noć. Ona je umorna ležala preko mojih golih grudi i žudno udisala vazduh dok joj je srce tambaralo kao galopirajući vranac.
Gušio sam se, čitava leva strana grudi trunula mi je od oštrih probada. Ležao sam u zagušljivoj sobi, muve su mi zujale oko oznojenog lica, hvatao me je
Docnije je postao još mrzovoljniji. Pažljivo sam pratio njegov susret sa Jelenom. Kad je prišla da ga poljubi u ruku i u grudi, on je preleteo očima preko njenog stasa, ne bi li, valjda, spazio kakvu promenu. Raste li joj trbuh!
Jelena Lauš hrče. Rutave grudi mu se dižu i spuštaju tako ravnomerno kao da osim spavanja, kome se tako zdušno predao, na ovom svetu ničega drugog
Sve se na njemu smeje, i zategnuto čelo bez bora, i dva reda svetlucavih zuba, i brada, i uši, i obrazi, i grudi. Onda počinjem i ja, mada nisam čuo šta je taj šašavi kopilan ispričao.
Do pre dve godine Dadara je bio upravo takav čovek. Imao je telo ratnika, telo rutavih grudi, sa spletovima nagučenih mišića, širokim šaketinama, i bio je ratnik.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nemir mi stiskô umorene grudi, Nesrećno srce što ljubiti zna! Kroz tiha polja srdašce mi žudi Daleko tamo, u bajniji svet: Da zlato svoje iza sanka
I blaženim miomirom Uspavaće tvoje grudi I snevaćeš, - Dok te zvono Smrtnom pesmom ne probudi. 1881. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini
A slavuj peva, kô i tad, Mesecu, noći, ruži, I grudi moje mori jad, I srce moje tuži. Al' šta je prošlost? Ko u njoj Propale ište draži, On muči samo život svoj I tugu
I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu. Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka, da nebom zarudi. 1884. NA STENI Zevsova plamena strela na stenu udari dole, I stena na dvoje puče..
Nit razum kaže, niti srce zna! Počiva zemlja, počivaju ljudi, Osećam čisto kako diše noć; Al' moje srce, ali moje grudi, spokojstva slatkog ne poznaju moć. Pa ipak, ja bih do zorice rane, Bludio tako po tišini toj.
travi prvo je cvetalo cveće Pod zrakom toploga sunca bujna se priroda budi, Vencima proletnjeg cveća nevine kiteći grudi! Jednoga toplog dana, pod senkom mirisnog hlada, Na svome cvetnome tronu štedra je sedela Lada.
I Lada gledaše zemlju, I rosno gledaše cveće, I njene božanske grudi ispuni osećaj sreće. Pod njome, u nemoj dalji, pod velom maglice sive, Zelena spavaju polja i vlažne crne se njive; Kraj
Još pesma prestala nije, a strašan vihar se diže, Brsno se zaljulja granje - i Ljeljo na zemlju stiže. Božica podiže oči i grudi pritište jače, Al' nagli podunu vihar i tanku koprenu smače Sa njenih mramornih grudi.
Božica podiže oči i grudi pritište jače, Al' nagli podunu vihar i tanku koprenu smače Sa njenih mramornih grudi. Nad glavom božice svete Srebrni praporci zvone i kola Ljeljova lete.
U kome ima gospođica (Salona naših pravi kras!), Žemanstvo, zbilja, bleda lica, Slabačke grudi, tanak glas. Kao da svaka želi reći, Kad sa pozdravom priđeš njoj: „Ostavi nadu, prolazeći!
Šta ja hoću? Čemu srce žudi? Ah, ta ko bi razumeti mogô... A želja je ognjevitih mnogo, Što mi ognjem raspaljuju grudi. Moja duša od detinjskih dana Stremila je u burnome letu U predele zanošljivih strana, Nekom čudnom, nepoznatam
Ja ne ištem nežnog sažaljenja Od ledenih i paklenih ljudi: U danima gorkoga mučenja Njinim ledom zamrzô sam grudi... Vaši borci mene malo plaše, Hladno pljujem na svetinje vaše! 3.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
I u nama ostavlja, kao i u onoj grudi, svaki momenat našega života svoj utisak, svoju travku, listić, svoje zrno šljunka.
O tome nam ne govori ni njegova ordenska pantljika koju nosi ponosito preko svojih grudi, jer ni u vasioni, kao ni na Zemlji, nije orden pouzdana mera stvarne vrednosti nosiočeve; i tu ima protekcije.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
““ Tako putnik tudi Tici maloj zbori, Po mladi mu grudi Silan plamen gori, Plamen, plamen sveti – Putnik suze roni, Tici da poleti Plamen njega goni.
Pa te tvoja dobra majka Danas lepo opremila. Kadiveni dolamicu Obukla ti od miline, Išarala meke grudi, Ravna polja i doline.
Malo nas je al' smo ljudi! Čelik srce je u grudi! Čelik srce, bože sveti, Tvrđe nego bajoneti! Zginućemo ako treba – Al' gle onog plavog neba, I gle, ove sablje
Stanković, Borisav - TAŠANA
Bos, razgolićenih grudi, uvek veseo i s pesmom. Stanin vršnjak. Bio je nekada vrlo lep, što se i sada primetno vidi. Koščat, i ima punu, kratku
Otresi se, tresli te mrtvog, da daji gospod. Sag je zgoda za ališ-veriš, da se zarade malo-mnogo pari. Zakopčaj tija grudi. Vrži nogavice, te kako čovek da si, zašto trebe da služiš gosti.
nije on tebe na silu, iznenada? Sada ne dam otrov! Sada ću ja, tvoj otac, da te ubijem, posred grudi, koje je on opoganio. Ulazi Miron. MIRON (Tašani): Idi tamo. TAŠANA (odlazi u svoju sobu).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
jutra do mraka ubada, probada, istrzava konac; i kako se taj konac sve više i više krati, ruka sve češće cima ugnute grudi i klimatavu glavu; naposletku, pri kidanju konca, zadrma glavom tako da vilice zveknu i jezik dođe u opasnost.
Sandžaku, koji nikako ne mogu da uhvatim ni gde je ni kako je, osećam da mi nešto iz srca raste, ovde, gore, gore, i grudi mi budu tesne.” Jednog jutra uđe Kostica u šnajdernicu sa duguljastom kutijom.
(hor: umrijeti) Klavir i violine popevaju, brač kida ritam, muške grudi uzdišu. Načetili se zabezeknuti kelneri, kao aveti: kasirka jeca. Zvuci i ritam žmare.
onako kako ga živim, i veruj mi, Pavle, ponekad mi se čini da će mi od tog „dnevnika” nešto prsnuti, glava ili grudi... Ne pišem ništa, i sigurno neću ništa ni pisati.
Pavlu se oči napuniše suzama. Pas se tad uziže na dve noge i položi glavu gospodaru na grudi. — Ne znam ni kako ću ga ostaviti — šapće Pavle Branku.
Ta svirka je mamila suze na oči svakom živom, a Leksa se, negde skrivena, gušila od plača, udarala u grudi od nemoći, jer su i kod nje živci već sasvim popustili bili. Za klavirom, jednoga dana, Josif dobi udar u mozak.
A ovo, rekao mi je doktor, utiče na zakrečavanje o-odlično...” Ali moj siromah tata jednako kašlje, i grudi da bole, i jauče kad ga niko ne čuje. — Soka briše oči. Odmah briše oči i Jana.
Jelena Harisijades tada poče tiho i gorko da plače. Suze iz onih velikih očiju samo liju, grudi se nadižu, ali se glasak jedan ne čuje.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
više nemam Prekoračili ste prag nebesa Usnama bosim sledim vam bulke Pusto meso ludi na meni Napušta me napuštam ga Grudi razbijam šta će mi više Vodi me živi trag vaših zuba Od stene do stene od zvezde do zvezde Vodi me iz kruga u
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
koja je dotle bila napisana, da bivša biografija liči prosto na prevrnut kaput, sa grudnim džepom koji je s leve strane grudi prešao na desnu, sa novom somotskom jakom i sa novom postavom.
Mada je prezren ležao na zemlji, on je jedini u ovome društvu imao dušu. Sećam se, dok je bio nov, kad bi mu pritisnuo grudi, iz grudi mu se izvijao glas i živo kretao rukama te udarao tasovima.
Sećam se, dok je bio nov, kad bi mu pritisnuo grudi, iz grudi mu se izvijao glas i živo kretao rukama te udarao tasovima.
Razume se da smo mi deca, uostalom kao i ljudi, hoteći da vidimo čega to ima u umetnikovoj duši, razdrli mu grudi i iščupali dušu.
prijavi se vlasti i zatraži zvanično uverenje da je pametan, te se otad Bertold, imajući takvo uverenje, busa u grudi tvrdeći da je jedini čovek u Srbiji kome je zvanično priznato da je pametan.
Imao je kratke i tanke noge a iznad ovih trbuh, grudi i glava, sliveni jedno u drugo, izgledali su kao bure koje je svojom težinom preteglo una pred.
Na časovima, kad bi govorio o Dušanovoj pobedi na Velbuždu, kao i o pobedama ostalih Nemanjića, on bi se tako busao u grudi kao da nas je izazivao na megdan, a kada bi se dočepao ustanka i njegovih junaka, Sinđelića, Rajića, Zeke i Konde, onda
Meni je do tebe, samo do tebe. Jedva čekam da te pritisnem na grudi, pa makar se šnicla i ohladila. Bilo je i drugih, još nežnijih razgovora.
Don Rodrigo je svoju reč završavao ovim: „'Odi, 'odi, ljubljena Huana, na moje grudi, nasloni tvoje usne na moje, neka nam se kroz prvi poljubac sliju duše jedna u drugu!
Meni je do tebe, samo do tebe. Jedva čekam da te pritisnem na grudi, pa makar se šnicla i ohladila! Sećam se i jedne svoje neobjavljene pesme iz toga doba: Ja te, Fani, ljubim, Jer ti
pade na pamet da me je ovaj naročito zaveo na usamljene staze, da hoće da izazove moju ispovest i da mi skreše u grudi pet revolverskih metaka, te uzeh vrlo odlučno da se branim.
se vidi donji prljavi veš; metnula mutne naočare na nos da bi sakrila razroki pogled; podmetnula čitava povesma vune u grudi da bi formirala usahnule dojke iz kojih još i danas doji čovečanstvo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali konj se od pucnjave uznemirio, te jedva popesmo podnarednika. Bio je ranjen u grudi i pljuvao je krv. Zamičemo žurno. Još jedna okuka pa smo spaseni. Ali baš pokraj puta ležao je telefonist Milija.
“ Baterija zarobljena, vojnici mi izginuli, vojska se rasula, zemlja propala. Nešto mi pritiska grudi. Gledam kao kroz maglu i suze mi udariše na oči... Više mi nije stalo do života. Stajao sam, kao da sam bez svesti...
Pozdravih ga. On dodirnu čelo, pa grudi. Jedno malo Arnauče unese dve tronožne stolice. Sedosmo prema starom Arnautinu.
Išao sam peške. U jednoj šumici pored puta ležao je vojnik. Oči su njegove bile mutne, a grudi su se sa naporom nadimale. Ostavili su ga tu, na miru da umre... Malo dalje ležao je iznemogao konj...
A onaj podmetnuo torbu ispred sebe i sedi malaksalo u vodi, sa glavom klonulom na grudi. Na svima stranama leže malaksali ljudi i konji, od gladi i umora, kao skrhana, trula drveta. Zašli smo u pravo bespuće.
Leže mokri na blatnjavoj zemlji, usahnuli, iskopneli, i tek im se samo povremeno izdignu malo grudi. Bezizrazan mračan pogled njihov kao da dopire iz nekog ponora. I ćute!...
Talasi su pljuskali okolo, a pod nama je zjapila modra dubina. Skela se nešto malo nakrenu, i uzdah polete iz naših grudi. Ipak, ipak, zemlja je čvrsta... — Pobratime, zamisli sad... — Dodirnu Dušan Luku po ramenu. — Marš!
Englez opaža njegovo ljubopitstvo, pa ga jednom rukom pomilova. Ali Mića se namršti i pribi se na moje grudi. Ja ga umirujem i kažem kako je čika dobar čovek.
Osetih neku toplinu u duši, što se ovo nejako dete sa poverenjem predaje meni, pa ga pomilovah. A on se navali na moje grudi i zabi prst u nos. Sklonih Mu ruku. Onda Mića duboko udahnu vazduh, šišteći kroz nos.
mo-molitvu... Isajlo se onda prekrsti i najozbiljnije počinje: „Oče naš...“ — Luka se odupro rukama, glavu opustio na grudi i žmuri. Kada Isajlo zaćuti, Luka se prene. Ne otvarajući oči pita: — Je li gotovo? — i svali se na krevet.
Bilo je dvojakih pojaseva. Jedni su bili sastavljeni od komada plute, i kada se privežu oko grudi, ruke su onda odmaknute od tela, te izgleda kao da su se ovi ljudi spremili za tuču.
Nego, gospodin poručnik, kako dođosmo ovde, i vido one planine, e, nešto me steže ovdenak — on pokaza na grudi i gotovo se zagrcnu. Luka ga pogleda ispitivački i ublaženim tonom zapita: — A šta si video u Solunu? — Video sam...
Petrović, Rastko - PESME
Zelene i plave boje gora i stena sa prstiju sisate A sa Azije oštrih mirisa bole vas grudi i Afrike. Dok radite žudi vas zemlja udaljena A zanose vas kao fantomi čudne slike, Čamci od kože šivene, Eskimosi u
MESEC PUN Vыhožu... Ljermontov Odšunjajući se u polje široko Tamo gde je prva četvrt mesečeva, Rastvoriti grudi ponosito, Pokloniti se na sve strane; Pogledaću nebo žitno visoko: Neznana sa grane ptica peva, Ko srebrom kovano drvo
Ko kaže da pušenje škodi mladosti? Sad su nam grudi eksplozivne, Kad prvi dim pustimo Ugledaćemo u njemu plameni poljubac, I dokle ćemo se odbaciti polazeći u raj!
Moje grudi travom opore, travom okvašene tvoje hlače; Kao rosa pašće moja misao po tebi I na usta crvena ljubiću te, Sve dok pijana
Ali tvoje grudi! Jadne tvoje grudi: sama tuberkuloza. U dečaštvu džbunjak zeleni sveži, U mladićstvu što ga nemilosrdno obrsti koza.
Ali tvoje grudi! Jadne tvoje grudi: sama tuberkuloza. U dečaštvu džbunjak zeleni sveži, U mladićstvu što ga nemilosrdno obrsti koza.
Kroz njih duše vetar ništenja i studi, I uvek je noć u njima; Jadne tvoje grudi: Samo u praznini što kao grozd srce visi. Ne, Kaica Vojvoda više nisi! Bolani dojčin možda samo.
Ko na grudi ljubljene Zažudim da spustim glavu. Moja je glava tračka; Velika su kola zaškripala seljačka. Na točak. Neka točak smrvi
U galop, u galop: Nosimo jedan simbol i jedan bol U galop. Nosimo. Grudi nam pune slutnja, I sebe ko jedan simbol; U galop: Nosimo simbol ali i bol, Kroz žita i kroza sve i kroz magle; Preda
kao da se prikradaju sa drugoga sveta; usta mi evo puna krvi, a usna napeta, raspinju me užasni bolovi i sram, grudi poblede a trbuh zažari; a uvek sam tada u gužvi neke gomile, pateći sam, bolničkim kolima odvode me na gilotinu stazom
Sa ponosom da se nosi biča njegovog ožiljak na licu, Grudi su mu dlakave kao oblaci sivi u zoru Malje kriju jednu crvenu modricu... smrti.
Pariz, 1922. ZVERSTVA Da, čini mi se, smeću da pevam tvoje ruke, Tvoj trbuh namagnetisani, tvoje grudi, Na životvorjašče načine sa groktanjem ritmova! Smeću - ha, neukrotljivče!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Iz grudi mravljeg plemena izvi se krik olakšanja, a onda se majke okrenuše deci, starci skupljanju imovine. Na Belka se niko i ne os
Zato reče: — Ostani, Belko! Pleme će znati da ceni tvoj podvig. — Ali, ja više ne cenim pleme! — izvi se krik iz grudi Krilatog Belka, a pleme u čudu ostade nemo. Toga nije bilo, niti će biti! On bunca.
Jedva je poslednje korake prešao i otvorio vrata. U sobi je sve bilo isto: stiskala je majka dete na grudi, pobednički se kezila Smrt. — A, tu si! — reče Smrt, ugledavši Varalicu. — Nije uspelo, znači?
Varalica, pritrča i kanu kap vode na detetove oči: ono progleda, drugu kap mu kanu na usne: nasmeši se dete, treća mu grudi dodirnu i ono poče da diše spokojno i duboko. — Ona će ostati nakaza za sva vremena!
samo što podiže motku, a jedan dečak koji je seljaku jedva dopirao poviše kolena — zgrabi rodu i pritisnu je sebi ia grudi. — Ne dam je! Ne dam! — vikalo je dete, svojim telom braneći pticu, sve dok seljak s motkom nije ustuknuo.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Privlači je.) KOŠTANA (trza se, odriče glavom): Ah, ne! STOJAN (rukom za njena prsa): Grudi! KOŠTANA (beži ka materi): Aman, ne! MITKA (sa čardaka): Grkljan, Koštan kude je?
KOŠTANA Ali ovakva da sam. Da ne skidam mintan. MITKA (besno, gorko): Ne! Mintan da skineš, te grudi da ti pucav. I ruke na gore da digneš, kosu na sve strane, te kao ona, Redžepovica da si.
Gore je visoko, a dole — tvrdo! KOŠTANA (hvata se za glavu): Oh!... MITKA (iz dna grudi): To je, Koštana! Pisano! Suđenice ti dosudile. (Pokazuje na kola, svatove.) Ete, došli ti, da te vodiv, da se venčaš.
Šantić, Aleksa - PESME
Neke bijele kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje grudi; Neke sve plave, tek im grlo rudi, Kao da kanu kap zorine krvi.
U časima tijem, Kad na grudi moje priljubiš se čvršće, Osjetiš li, draga, da mi t'jelo dršće, I da silno gorim ognjevima svijem, Tada vjeruj
1906. MI ZNAMO SUDBU... Mi znamo sudbu i sve što nas čeka, No strah nam neće zalediti grudi! Volovi jaram trpe, a ne ljudi, — Bog je slobodu dao za čovjeka.
Molitvom toplom gnjev boga ukroti, i traži milost napaćenoj grudi; S mučenim robljem mučenica budi I s njime stupaj krstu i Golgoti!
Plodovi tvoji zlatni su kumiri, Izdajstvo misli, torture, sindžiri, Guba i porod gnojavijeh grudi. I ja se, evo, tvojim smradom trujem, I svoj nos stiskam i na tebe pljujem, Rugobo gnusna bez časti i ljudi. 1908.
Pita ko te uze, O, ko te trže sa mojijeh grudi... Žedan sam... Tvoga izvora bih pio, No svuda samo smrzle bare desi', Vaj, ja bih vihor tvoje duše htio... ...
A tamo, gori, na lazilima zgrade, Zidari rade. Veče na razdrljene njihove grudi I gole ruke i lice vrano, Sve krečom poštrapano, Prosipa crvene ruže svoje...
Jedva sam čekô na ove trenutke S nemirom srca i sa bolom grudi; Ja sam sit vreve i dosadnih ljudi I prazna doba što nam rađa lýtke. Oživi mene, noći bogom dana!
Tu su i majke. Gle, jednoj sa grudi Golotrb mali pregao se ceo, Pružio ruke za makom što rudi. Svi grabe brže tamo gdje se spleo, Nadomak stada i
Tu zagrle se njih dvoje. Vitez je grli svim žarom grudi, Sad je drvenjak plam vreo; Sanjač se budi, bled mu lik rudi, I stidni posve je smeo.
Oko usana tvojih podsmeh vidim hudi; Vidim gde oholost nadima ti grudi i vidim gde prkos iz oka ti sija, No ipak si bedna, bedna kao i ja.
Jer s usna ti dršće i skriven bol ljuti, Pritajena suza sjaj ti oka muti, Tajni uzdah cepa gorde grudi tvoje; Moja draga, mi smo bedni obadvoje. 20 Flaute i violine Zvone i bubanj bije; Tu moje lepe drage.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Patriotizam u našim pesmama — u starijim kao i u mlađim — sadrži široku, aktivnu ljubav prema rodnoj grudi i jasnu, borbenu mržnju prema osvajačima i izdajnicima.
januara 1804, kad je došao u Beograd mitropolitu Leontiju, uhvatili i udarili na muke (kidali mu „klještima meso sa grudi i rebara da bi ga prisilili na priznanje i odavanje narodnih prvaka“), ali on nije ništa odao i bio je posečen 1804.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— zabrinuto upita dječak i saučesnički je pomilova po kosi. Dirnuta njegovom brigom, Lunja sakri glavu na Jovančetove grudi i tiho zaplaka. — Lunjo, dušo, šta ti je? — Svi ste vi mene ostavili, čitava družina! — promuca Lunja.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I po grudi bijaše s zlatnim horarom prepasat. A kose mu na glavi safi sede Bijahu bele ka sneg! Iz očiju mu vatreni plamen izbijaš
Očadi i smrče se. Lepe, duge kose opadoše, Duga šija ckloni se, besedljiv jezik premuknu. Ruke i grudi rasuše se, Telesni ceo stas raspade se. Kamo skupo i cifrasto odelo?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad obuče one njegove uske čakšire maslinove boje, a na grudi tanku žutu svilenu pamukliju, preko nje jelek i gunjče, opet maslinove boje — a sve u silnom gajtanu — pa se pritegne
Pa kad gu vid’o onu njojnu t’nku snagu, pa one njojne puste kose, pa one bele, cvrste grudi, kako dva fildžana, pa ono njojno devojačko sramuvanje! Lele, tugoo!
A Mane je gleda nedanimice i netremice. Pritisnuo rukom grudi, jer mu srce silno lupa, pa se povlači još dublje, jer se boji da ga srce ne izda — da svet ne čuje tu silnu lupu srca
A ona u bogatom i šarenom venčanom odelu. Pustila dugu kosu niz pleća i preko grudi, a niz dugu kosu pušta se tel, blešti i treperi tel među crnom bujnom kosom, pa mu izgleda Zona sjajna i svečana kao
bundica od ružičastog atlasa, i ispod bunde libade; libade pokriva jelek, košulju od žute burundžuk-svile, a košulja bele grudi. Dole svilena suknja i šalvare od juma basme.
A on se dere: „Ua, ua!“ A Mana oblio mrtvački znoj. Steglo ga nešto u grlu, davi ga, pritiskuje mu grudi... Oko njega se sve vrti, a zemlja čisto tone pod njim, — i on jeknu silno: „L’že, kučka!...
„Ah“, tresnu se u grudi Mane, „što će mi bidne ćef da gu, ete, ture i u novine!“ Ostalo mu je još samo da smisli o pojedinostima kako će da
Ni sada ne pogleda Mane Ajšu, ni njeno belo lice, ni njene duge kose, koje beše prebacila i ukrstila preko grudi, pokrivenih tankom providnom košuljom od burundžuk-svile. On beše razvio onu svilenu maramu i gledaše u nju.