Jakšić, Đura - PROZA
Samo jedan momak stoji u kraju... To je Gružanin, jedan od Nikolinih gostiju, lep čovek kakova samo Gružanka rađa; na prsima mu se sjaji zlato od vezenoga jeleka, a za
A, ovamo su jedna krv i jedno mleko!... U kući Nikole Belića svi su pospali, al’ onaj mladi Gružanin ne spava. Šta čeka on?...
— Ali, sinko da ćutiš!... Do suda, o tome ne sme niko ništa znati! — Niko!... — reče ozbiljno Gružanin... — Niko o tome neće znati... A posle me ta prokleta kuća više nikada neće videti...
Tu je Nikola Belić sa svojom Stojnom, tu Marko Ćosić. Tu je i mladi Gružanin, nakićen svojim srebrnim oružjem. Nešto se duboko zamislio.
Stojna, kako je osetila vatru, kako je bila sutradan kod baba-Jane vračare. Sad se diže mladi Gružanin. — Gospodo sudije! Pitajte ovu ženu: otkuda joj ove zlatne minđuše i belenzuke?
Stojna vrisnu, iznenađena, a rumeno joj lice potavni; sva je drhtala, rekao bi pašće. A Gružanin uze reč, te svojom urođenom rečitošću sve ispripoveda o čemu ga je stari Sremac obavestio.
A na sam Ilijindan držani su svatovi u Sremčevoj beloj kućici... Učitelj je kum, a mladi Gružanin dever. Svi se vesele, a učitelj jednako blagosilja, želeći svome učeniku sve što se od boga poželeti može. . . . . . .
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
njegov momak ĐENADIJE, STOJAN, ANA begunci BOŠKO, Stanin sin Prvi, drugi, treći TURČIN Jedan RUDNIČANIN Jedan GRUŽANIN Jedan SELjAK Gomila pobunjenih SELjAKA HADžI PRODAN PRVI AKT PRVA SCENA Gusta šuma u okrugu smederevskom.
Uto Vuk dovodi Turke koji su šumom gonili jednog sužnja. Glavaš im uzima oružje i tera ih natrag.] DRUGA SCENA [Gružanin donosi pismo od Hadži-Prodana.