Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pešak! Jest pešak! Ja uvek kažem: ti brate, ti bi trebalo da si tobdžija. Ti bi lepo mogao povući to. Posle, ono kad grune — milina čoveku čuti! Ali on hoće u pešake. Kaže: ovo vredi — ako ćeš na puškomet, ako ćeš za gušu!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
To je za Marka suviše, za jurata sramota; snažnim rukama ščepa slabijeg berberina, te ga baci u kacu. Berberin užasno grune na dno kace, a kaca odjeknu. Marko se zadovoljan šeće dalje pa do pendžera Micinih, i sve joj ispriča.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
prokune i u duši im zapali poročne mašte; za one koji dugo, ćutke, gutaju gorčinu, kada najednom iz njih grune otrovanih reči lava; za ljude nekada tople i krotke kad zlom prevaziđu i sebičnjake; za pregaranja i gladovanja očiju i
Radičević, Branko - PESME
Oh kad vetar silan dune, Kad se more uskomeša, Kada voda nebu grune, Pa ga s morem smeša, Vetre, vičem, jače duvaj, Ma brod raznesao, Vale, more jače gruvaj, Ma me zakopao.
„No kad vijar strašno dune, Nebom tresnu plai gromi, Kad iz neba kiša grune, Vrelo nadme, most polomi, Nigde stana, voda svuda, Kud ćeš onda, dragi, kuda?
pa se onde smijem Di su mesta žitka veseloga, A di tužna, onde suze lijem; A kad dođem čateći na tvoje, Kišom grune bratsko oko moje, Zaš ti zađe danak tako rano, Ta teke je, velim, bio svanô!
9 No dalje još stajaše duša sjetna, Kao trava, al' ne kada trune, Kao trava kada kiša letna Dole na nju iz oblaka grune: Glavu diže, al' ne može sretna Da podigne od goleme zabune; Ja je zglednu pa obori lice Na tu zemlju punu ljubičice.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali ona ne može da se osvesti. I tek kad vidi sveću, majku, žene, uveri se da ono nije istina, grune u plač. — Šta je, Anice? — pitaju je i polivaju je vodom. Ona ne može da se oslobodi, dođe do reči, već samo jeca.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Tumara tmušom nagon bògotvorni i dejstvom Duha tamnu mrežu para, prazninu puni - imenice stvara da iz njih grune jedan glagol čvorni, pred čijom silom nauka se ledi, a reč se smrzne, mesto da zalebdi.
Donjega hora antifon grune, replika gorka: Anđele zbirni, leskovim prutem s Ponoćne šume strah nam prekrsti. - Smiluj se, Silni, koji si
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Šta li se u njoj radi?! Čuje se zveket, lupa i tutanj, još će da grune mina! Da nije tamo veštac iz priče, okiva Brku, džina?! Ne boj se, bato, slobodno priđi, ulazi, nije varka.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Svejedno, makar ih ne pogodila, ali samo neka grune tresak pred njihovim očima, nek plane vatra, nek prozviždi tane, neka im pokvari, nek preseče ovo ljubavno gugutanje!...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
NESANICA KUVAJTSKOG EMIRA Strah kuvajtskog mira Od socijalnih nemira: Kad grom pred kišu grune, On pomisli: „Evo pobune, Ustaju stari i mladi, Da šiju zavrnu vladi!
Rakić, Milan - PESME
Pomeni me u molitvama, mila, I ja ću znati u časove tame, Kad opet grune nečastiva sila, Da dobra duša tvoja pazi na me...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Istina, on reče da me kmet mora čuvati, ali ako dočuje vlast pa grune pravo ovde, i ne javljajući kmetu!...« Otkako je učinila prvi korak za bliže poznanstvo sa Đuricom, od tada joj vazda
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
VASA i DARA (hteli bi da je zadrže). ŽIVKA: Sklanjajte mi se s puta! (Grune na vrata.) SIMA (na otvorenim vratima pojavljuje se). ŽIVKA (trgne se): Šta je, govori šta je?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Uzme on onu veliku granatu, i na njenom krilu zaveže daščicu, gde napiše: „Pozdrav od Koste“ — i grune. Pomlati Bugare... Psuju ga na sva usta... Uz drvene stepenice čuo se udar potkovanih čizama.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Od prvoga ogranka Tih boraviću san Dok tamna noć ne sagna U more kivni dan. Čim Vlašići zatrepte, Ponoći grune čas, Moja će prenut duma I harfe jeknut glas.
Bojić, Milutin - PESME
Staše Gordo na vrhove snega pune, Oklen kô vijor grune Požar za četom koja nastupa I u krvavom se znoju kupa. O, kako jure, stižu, Stegove dižu, Viju, Riju, Krv se
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i bubnjar, ako hoće da pozdravi starešinu „prema svojstvu svoga instrumenta“, dužan je, čim mu se približi oficir, da grune pesnicom u leđa prvoga koji se pred njim nađe.
Ali on zapeo pa svima nama drži posmrtne govore, a kad grune zemlja povr' nas, a on pita: „'Ajde, ima li još neko?“ Beše tako u Vranje, u staro vreme, neki Mile Sojtarija; nije mu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komandant, hladan, diktirao mi je razna naređenja. Pisao sam drhtavim rukama, očekujući svakoga časa da granata grune među nas. Taman da mu pružim naređenje na potpis, kad nešto zviznu i između mojih nogu lupi parče gvožđa.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
– Ne predajem se! – tvrdo vraća nevidljiv hajduk. Šćućureni u sjenci, puni čudne treme, dječaci očekuju kad će da grune garav top, ali sve je uokolo tiho, nad Gajem se smješka zlatno ljeto, a pucanj nikako da se čuje.
Može sad vučina komotno prići i smazati ga kao pitu gužvaru, on se ni lecnuti ne može. A kubura? Kad ona grune, sam bi đavo pobjegao. Mačak nanišani u hrbat zvjerke, zatvori oči i povuče za obarač. Kvrc!