Jakšić, Đura - PROZA
— Ah, učitelju! — jecaše Milisav, a krupne suze mu grunuše iz očiju. Milisava otpratiše vezana u Rekovac pred kapetana, pred onoga dobrog čoveka kome nema ravna u svoj
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Matorka moja! Zna ona šta valja umornu čoveku... Ustavi ralo, sine! Dosta si mi radio! I suze joj grunuše. — Šta ti je, nano? — reče Ognjan sednuvši. — Ti plačeš? — Ništa, sine, ništa! Eto smejem se!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
”, pa navukoh jorgan na glavu. Upravo njih dvoje stupaju preko praga, a na crkvi grunuše zvona na jutrenje. Gromko se razleže kroz tihu noć, i potrese se duša hrišćanska.
Oprosti mi, ako znaš za ime božje! Ništa lakše nego starca rasplakati. Nemu grunuše suze. Oberučke je dohvati za glavu i poljubi: — Hodi ovamo! Ona uđe za njim u sobu. — Sedi tu!
Ona se zaljulja i prisloni se na zid. Bila je bleda kao sneg koji malopre gazismo. Iz očiju joj grunuše suze. — Bože! — prošaputa ona nekakim glasom kojim, valjda udavljenici govore.
Milićević, Vuk - Bespuće
Njoj grunuše suze, ona mišljaše da joj je njezina mama umrla bez nje, i to joj bi dvostruko žao i krivo. — Zar je moja mama umrla?
Radičević, Branko - PESME
Žao mi je prežalit ne mogu, E viteške u grob metnu kosti, A meneka tužnu ne oprosti“... To izusti, grunuše mu suze, A Mileta 'vako rečcu uze: „Mani, otac, našto bi suzio? Otac mi je tebi oprostio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Tek tada kao da progledah. Iziđe mi slika negova dok je bio živ, i spoji se sa predstavom leša. On je... Sofiji grunuše suze. Plakale su i moja majka i sestra.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
zla, jer držaše da još nema ničega ozbiljnoga ; ali čujući ovo očajno jecanje, meko žensko srce ne mogaše odoleti i njoj grunuše suze, priteže još jače na grudi svoju ljubimicu, kao da je tim pokretom zaklanja od sviju stradanja i nedaća, što su je
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
KOLEBANjE VUKE MAŽDRUKE Vuka Maždruka se u to zaplaka, I što je grlo nosi prokuka, Grunuše ispod očnih kapaka Suze, ko kišnica iz oluka, I sva se u licu zarumeni (Ko kad se stavi previše ruža): „Joj, kuku
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
U tom uvedoše devera: mlad, visok i, videlo se, naročito odeven i ukrašen seljak, a tamo kroz | kapiju grunuše izmešani i mladoženjini i Sofkini svirači i čočeci sa svirkom i pesmom: Hadži Gajka, more, hadži Gajka devojku udava.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Rasuto grunuše plotuni, jedan, drugi, treći, po seljacima što beže i bauljaju po snegu oko kase, opštine i šupljeg bresta.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Prestade veseli šapat između stubova drevnih, I polupijane žene jurnuše do carskog trona. Jer grozni proročki zvuci grunuše nad njima silno K'o tutanj podzemlja mračnog, k'o uzvik gnjevnoga Krona.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Pazi !« — neko viknu pred vratima... Grunu još jači udarac... vrata izleteše, obrtoše se i padoše... Grunuše puške na vrata, na prozore, soba puna dima... Vri, trešti, puši se... kao u paklu!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
od mojih komšija reče svome drugu: »ded ti onoga barjaktara, a ja ću ovoga« (barjaktari su iskakali napred; puške grunuše, a moj komšija uzviknu: »Oh, kako ga podvatih! drž' se Ture!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Uputili smo dalje ljude da donesu artiljerijsku municiju i još istoga dana, pred veče, grunuše naši rovovci. Petnaestog septembra uveče situacija je bila ovakva: šest četa našeg sedmog puka smenile su delove
Moja četa više ne postoji. Koje od bolova, ili našeg neuspeha, možda zbog izgubljenih vojnika, meni grunuše suze. Činilo mi se tada, sve što smo imali snažno i zdravo izginulo je. Spuštalo se hladno, mračno veče.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Trke, Jablan! — Trke, Rudonja! Bakovi stadoše bukati, kopati prednjim nogama, zanositi se, rebriti, dok silno ne grunuše rogovi o rogove. Stoji prasak, lom! Zemlja se kruni, ugiba pod njima. Lujo drhće, strepi. Svaki mu se živac razigrao.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I čas već stiže! S opalih zvonara strašno Grunuše zvona. I krik užasa i jad, Uz pucanj pušaka i zveket mačeva oštrih Nevernog kralja oglasi strašni rad!
Sumnja je paklena uze, Od bola, od stida, straha grunuše njezine suze Kao bujica plaha. Ona se stidela jako, Zašto da prezre muža i brzo posrne tako? I radi kravara jadnog?!...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Navire u njima ono čisto oduševljenje koje je srećno da se zastidi nad učinjenom nepravdom. Grunuše priznanja. — Mom bratu svake godine školske knjige kupuje. — Meni je doktora platio da opravim zub.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“, posle postaje ozbiljnije, pa tek silno zatrepće očima, a suze mu silno grunuše. Silno se priljubilo Zoni, obgrlilo joj kolena, plače, bacaka se, grdi Manulaća, bije Sotiraća devera nogom i dere se —