Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sekretar mu na to pritrča. Ponavljao je: „No, kapetan, ne grustjite po prošlomu!“ A kad vide da ga Pavle ne razume, protumači mu, nemecki, da ne valja vraćati se u prošlost.
Umro mu je otac. Ne može se, međutim, večno tugovati! Pa ponovi opet: „No, kapetan! Ne grustjite po prošlomu!“ A kad vide kako se lice u Isakoviča mrači, prišavši mu, zaista ga zagrli.
Volkov ga je, na rastanku, zagrlio oko pasa i ponovio njegovo: „Ne grustjite po prošlomu!“ Isakovič je tako, tog dana, vraćajući se u Engelbirtu prohujao kroz Beč, kraj karaulnog oficira kod
Učini mu se, da ga čuje, kako mu opet dovikuje, svoje, uobičajeno: „No, kapetan! Ne grustjite po prošlomu!“ Kad mu se Višnjevski, bled, otmen, lep, ukaza u sećanju, okrete glavu.