Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — Zatim dođe Tedor k nama, i počnemo se spremati. No Teodora mlađi brat Mijailo (Grujević) nema kod koga da ostane u Harkovu, a i troška svoga nemaju, na karuce unutra ne može da stane; i tako načinimo mu
je Prozorovski blizu Moskve, a i on je jedan od rosijski̓ magnata, te ti ja i Teodor Filipović (koji se kod nas Boža Grujević zvao; to mu je ime dao mitropolit karlovački Stratimirović, kad je Božo iz Petroburga nama u Srbiju pošao, da (ga) ne
̓aljinama krome Jova Protić što ima jednu kao tursku bundu, kojom danjom u karuca sva četiri noge zamotavamo, a Mijailo Grujević, Božin brat mlađi, ostragu na mestu sanduka, u svakoj pogodi napolju, i sam ne znam kako se može održati od Harkova do
No po nekom vremenu, kad g. Miloš opet umiri ovo zemlje, pređe i Grujević Mijailo (Mijailo koji je pri padeniju Srbije 1813.
On mene i Katića dobro ugosti. Sutradan u Rogaču na konak Katiću, pak u Brankovinu. VIII Boža Grujević, (Teodor Filipović) prvi sekretar Soveta, u aprilu mesecu dođe.
Ja spremim jedno 100 momaka, jerbo on kaže da onamo ima vojske, ali topa nema. I Boža Grujević sa mnom pođe. I kako on u svom žurnalu piše, da smo iz Brankovine za u Topolu pošli junija 7.
No (onda) bojeći se selo globe, svi su ustali (ustanu)”. — Ovo je ̓vako zapisao Boža Grujević da mu je Karađorđe iz usta kazivao, kad smo na Karanovac pošli, u Topoli na večeri.
To je bilo avgusta 15. na Veliku Gospođu 1805. — Boža Grujević i sekretar i koncepista, arhivar, stolonačalnik i sva zvanija na sebi nosi.
— Kad je Boža umro [25. marta 1807.], njegov mlađi brat Mihailo Grujević stane za sekretara u sinodu. Kad je mene Karađorđe po delu narodnjem poslao u Beč, ja se upoznam sa Stefanom