Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
neka kva vlastelinska kći, takva neka uspaljena gospođica koju je brižni otac čuvao za muža iza debelih zidova pa je od Dadare nije mogao sačuvati, jer je taj okačenjak, taj uspaljeni klipan našao puta i načina da dopre do nje i da je zaskoči.
četvrti, oni najzajedljiviji, rekoše kako je sve to došlo samo zbog međusobnog gloženja i nadvlačenja između Lauša i Dadare. Laušu je bilo neophodno jedno malo potkresivanje Dadarinih šiljatih rogova.
konja nika, stotinu konjovodaca i četiri stotine konja izašlo je to ga jutra kroz kapiju Kule pod zapovedništvom čelnika Dadare.
Dan se primicao kraju, a Dadare i njegove povorke nije bilo. I dalje je strme padine brega zasipao sneg i bila je gluva tišina.
Njene mišje oči su kolale od metiljavog mladoženje što je kraj nje sedeo, preko pijanih svatova do lepog, kršnog Dadare čiji su je pogledi čas milovali, čas skidali do gole kože, čas ljubili, čas ujedali do krvi.