Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ivan-planina, koja razdvaja Bosnu od niske Hercegovine; presedlina Prolog i planina Dinara, koje dele zapadnu Bosnu od dalmatinske Zagore; naposletku Velebit i Kranjski Snežnjak.
Posle varvarskih navala početkom srednjega veka Rimljani su se povukli u primorske varoši, poglavito u dalmatinske. Ovi Romani, Latini, Dalmati, bili su dobro poznati sve do kraja srednjega veka.
Karlovačkim mirom (1699) su Mlečići dobili deo dalmatinske Zagore sa Sinjem i Kninom i najveći deo Boke Kotorske: ovo je bilo „Nuovo acquisto“.
Štaviše među njima dolazi do sukoba, sličnih sukoba koji se dešavaju između stranaka. Ovo su osobine stanovništva dalmatinske Zagore. Stanovnici Boke Kotorske, Bokelji, unekoliko se od njih razlikuju.
Ukoliko su više dinarski Srbi priticali u dubrovnik i u druge dalmatinske varoši posle zauzimanja dinarskih krajeva od strane Turaka, utoliko je sadržina pesama nacionalnija.
Ona se ne može potpuno razviti, ako ne čini jednu državu sa ovim zaleđem. U prošlim vekovima dalmatinske varoši, naročito Dubrovnik, nisu mogle postati velikim trgovinskim gradovima sve dok nisu dobile slobodne veze sa
Najmnogobrojnije i najaktivnije dalmatinsko stanovništvo čine doseljenici iz unutrašnjosti. Pošto su na moru, dalmatinske su varoši u stalnim vezama sa hrvatskim primorjem, Istrom, slovenačkim zemljama i Hrvatskom.
Ovde se naročito stiču sve trgovačke linije dalmatinske obale. Split, Dubrovnik, Kotor, pa i Skadar i Drač, zavisili su u trgovačkom pogledu od Trsta i Rijeke.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ali tek šezdesetih godina prošloga veka kod nas se ističe značaj dalmatinske književnosti. Kosta Ruvarac, koji je tako bio cenjen i slušan u omladinskim krugovima, drži u Preodnici predavanje
Takvih slučajeva prevođenja pojedinih dela iz dalmatinske i slavonske književnosti na ruskoslovenski jezik bilo je nekoliko u početku XIX veka.
opat Alberto Fortis, svojim delom Vіaggіo іn Dalmazіa, odmah prevedenim na nemački i francuski, skrenuo je pažnju na dalmatinske »Morlake« i njihovu poeziju; Herder je neke srpske pesme uneo u svoju zbirku; Gete ih je stao prevoditi, i samo u doba
odblesak stvarnosti, on vrlo malo izmišlja, i njegovi tipovi su često proste fotografije, a njegove pripovetke, naročito dalmatinske, često su beleženje lokalnih događaja.