Obradović, Dositej - BASNE
Kad mi komindžija čisti komin ujutru i u njemu peva, rado ga slušam i vidim onako crna i čađava, i dragovoljno dam mu na napitak, razmišljavajući da je on vesma potreban u opštestvu.
S.: Meni cekin! Zar sam ja Marko slepac? K.: Marku slepcu kad ja gazetu dam, on mi veli: Hvala, i da bog pomože, a tebi i s cekinom sramotan se činim! S.
„Ovco moja,” — reče joj Jupiter — „To inače prestati ne može razve da ti kakvo nibud sredstvo dam s kojim ćeš ti tvoje zločince od sebe odbijati.
Na primer, da ti dam usta i oči jedovite, i kako zadahneš ili pogledaš na koga, da ga otruješ.” — „Uh! Ne govori to, Jupiteru!
Usta i oči jedovite! Ko bi to rad imati? Zar 'oćeš da sam gora od zmije?” „Kad ti se ne dopada, da ti dam zle zube i nokte kao u lava.” „I to je zlo, neću. Daj mi što drugo.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — „Kala, kala, sutra hoćem da vam dam fermav”, odgovori Metodije. Knezovi odu na konak, a mitropolit Metodije uzjaše na konja, te ti u grad veziru, i kaže mu
odvojili, i on je mene svuda, a ja njega zastupao), i reknem povelitelno: „Odvojte dakle moji̓ sto veprova, hoću da dam za džebanu”.
a nemam divita, napišem policu da Hadži-Bajići isplate trista talira Živkoviću; pa onda prenesem preko Save i dam Stevanu Živkoviću, a on meni džebanu. Dosta baruta i olova beše prilično, i dva džaka gotovi̓ fišeka.
Trnavac, i obraduje se kad vidi da smo mi našli izvor i čoveka koji će nam dobavljati džebanu, i ja ona dva džaka fišeka dam Radoju, te on to odnese u nji̓ovu vojsku, a ono baruta odnesem u Šabac, da tamo kuršume lijemo i vijemo fišeke i s
Vratimo se zajedno kod zbega u Klještevici i tu noćimo. Ja te noći prepišem ona pisma i dam kopije da oni Crnom Đorđu dadu, i tako ja opet dođem u Šabac.
I tako opredelimo Protića Jovu da plaća i vodi račun, a kako nestane, ja izvadim te po 20 dukata dam mu, i opet tako. Dođemo u Bukarest 14. septembra (1804. godine) na konak.
godine opet meni dođe u ruke ovako razrušeno. Zato ga veće nikuda ne dam iz naše kuće, i vi ga čuvajte, ako je ovako razrušeno, neka se znade da je i ono trpilo stradanije.
— Milenko: „Juz izun! — sto izuna — i da je sam Karađorđe i Gušanac, ja ovuda ne dam proći”. Veće je mrak, naše vojske dođe dosta. Turci se zanoćiše.
A Afizu preko Požarevačke proći ne dam”. — Turci: ,,Milenko! U tebe je malo vojske, a u Afiza silna je vojska, on će i na zor prođi”.
— Milenko: „Može preko moje i moji̓ vojnika mrtvi̓ glava; ali dok jedan živ traje, proći mu ovud ne dam. A Bog pravednoj strani pomaže. Taki i poslednji odgovor i selam odnesite Afizu. Više nema razgovora!
da i̓ pitamo, kako mogu čete preko valjevske prevoditi, i da im pokažemo da sam ja sad gospodar valjevske, i da ne dam naroda gaziti.” I tako ti odu na zbeg. (Ne znam je li tu Karađorđe desio se; a možda je očô ruku vidati.
I ono oružje sekvestirato da dadu”. — Imperator: „E, da dam vama puške, da pucate na Turke.” — „Ne da pucamo, no da se branimo dok nas Vaše Veličestvo sa pročim sajuznicima
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— E, je li ti stalo srce na meru, gazda-Rako? — upita ga Sima zajedljivo. — Ja, brate, ničije neću, a svoje. ne dam... Što si puštao stoku u štetu? — Neka, neka, gazda-Rako!... Platićeš ti to meni! — reče Sima kao preteći.
Ako se razglasi, ne smem ti izići na beo dan... Uvrati se pred ručak na moju kuću da ti dam pare... Simo, tako ti svega na svetu, nemoj da se čuje!...
»Sad«, veli, »da promenimo, ali da načinimo na sto pedeset dukata.« Okreni, obrni — nemaš kud! Dam mu obligaciju... — Ih, Radane, zaboga! Zar baš dade?! — uzviknu jedan između njih uprepašćeno.
« — Baš lepo zaiska? — upitaše neki od njih. — Zaiska, jakako! — priča on dalje: »Daj mi«, veli, »te bukagiije!« »Ne dam«, veli Petar. »More daj, nemoj se mučiti... skinuću ti ih!« »Jok ne dam!« reče Petar i pođe. Popa nestade.
« »Ne dam«, veli Petar. »More daj, nemoj se mučiti... skinuću ti ih!« »Jok ne dam!« reče Petar i pođe. Popa nestade. Niti se znade kud ode ni šta bi od njega. Ama da rekneš da je što šušnulo... ništa!
— E mnogo je petnaest. Stanoje ti plaća deset. — Ono jes'; ali ne mogu ni ja sve pod jedan ajluk. — Da dam ja tebi dvanaest dukata. — Malo je, gazda, bogami. Ako 'oćeš za petnaest, eto... — Mnogo je, Srejo — uplete se Vidak.
— Sve je tako. Ama gazda-Milunova kuća je velika; tu ću ja imati dvaput više posla nego u drugoga. — Da ti dam trinaest — povisi malo Milun. — Ne mogu, gazda-Milune, vere mi! Najposle, eto za četrnaest; niže ni pare.
A kad ono — on 'oće oči da mi iskopa ako mu sve do krajcare ne dam. — Pa ti, čujem, i majstorišeš za njegov račun? — A jakako! I to je zapisano u onom nesretnom ugovoru.
Nego batali ćorava posla, daj da vidimo račun. Sreji već prekipe, pa ne znajući šta da mu odgovori, uzviknu: — Ne dam! — Šta, šta! Ne daš? — Ne dam! — Bre, daćeš, sinko, goli, beli! — Videćemo...
Sreji već prekipe, pa ne znajući šta da mu odgovori, uzviknu: — Ne dam! — Šta, šta! Ne daš? — Ne dam! — Bre, daćeš, sinko, goli, beli! — Videćemo... — odgovori Sreja, pa se okrete da pođe.
— E, Mile, što se ugovora tiče, tu ti ne dam ni jedne reći. Ugovor je na svom mestu. — Pa što ne radi pas po njemu? — A znam li ja! Neće — eto što.
— Hm! dvadset i pet! Ne se pravi budala... Ti platim šesnaest. — Kaki šesnaes'? Ni za dvaest ti ne dam. — A osamnaest? — Aja! — učini Tiosav i podiže torbu da uprti. — Stani, more, stanide! Ti dam dvaest 'oćeš?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Moram, nano! Ovde nije moje mesto!... Zar nisi videla kako htedoše da me svežu!... A ja se živ ne dam svezati!... Zbogom! Pa poljubi one drhtave ruke, uze šaru po sredini, pa ode najlak, ne osvrćući se...
On nije lopov!... I ja ti kažem: ne zovi ga lopovom! — Ti pretiš? — Ne pretim. Ali on nije lopov!... Ja to ne dam nikome reći! Krunija diže ruku na nju, ali je ona stojala mirno kao kolac. Ni mrdnula nije...
— Pa jesu li tamo? — Sad ih nema nijednog... Ali tamo su!... Oni su prikriveni. Ja dam glavu ako nisu prikriveni! — A gdje? — U Aleksinoj kući, zgradi, avliji, ma gde, samo su tu!... — Ti si budala!...
Još će mi i Ivana vratiti!” — Nećeš, pope! — dreknu najedanput. — Ne dam!... Pa mu dođe u glavu da prizove Miloša Sevića. I učini mu se da će to moći... Udari dlan o dlan.
Ja ti se neću ni u što plesti — već ako mi htedneš odvući koga Crnobarca pod Kruškine skute. To ti ne dam!... A sad... Zbogom! Pa mu okretoše obojica leđa i odoše. Ivan zinuo od čuda...
Nauči me, kao boga te molim!... — Da te naučim?... Ali kako?... Da je to moja ćerka, ja bih Kruški kazao: ja je ne dam onde gde ti hoćeš! To bih rekao ja, a ti... — Molim te, popo!... — Ne presecaj mi reč!... Ti to ne smeš reći!...
— Znam, popo, ali kako da ostane ona u njegovoj kući... Aleksa jeknu: — Ama ja ne dam nju, upamti ti!... Ona je meni sve! Od njenog boga i ja imam boga!...
Od njenog boga i ja imam boga!... Otkad mi ona prag prekorači, od onda mi i ljudi počeše u kuću dolaziti!... Ja je ne dam! Oči su mu sevale kao munje... — Čuješ, Milošu, podaj devojku!... — Pa... dobro! — reče Miloš. — Daješ?
— govorio je starac. On se nehotice maši kape i pođe ruci, ali Aleksa planu i trže ruku. — Natrag, tebi da dam ovu ruku da je poljubiš!... Natrag! Odlazi!... Ili, hodi ovamo. I dokopa ga za ruku da ga uvuče u kuću.
,. A njima leglo na srce da me ubiju i osramote mrtva, i da osramote onaj dom, i sve moje do sedmog kolena... Ja ne dam!... Bog je dao meni sve ovo što je u meni; pa što je davao kad je znao da ne valja!... Pa stade hodati tamo-amo...
— Nemoj, tako ti... — Umukni! Zar si mislio da sam se smilostivio?... Zar si mislio da se ja dam prevariti?... Ja ti ovaj trenutak ne bih poklonio za hiljadu godina života!...
gleda, nekako, kao dete!... — Doista... — Nana mi se svakad smeje, ali me ne grdi... Ja svakom nadenem ime... I ne dam nijedno zaklati!... Sve kriju kad hoće da kolju, a ja posle plačem da se ubijem...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” „Hajd, turi mene napred!” Ali ja se ne dam. Ja s nemačkom hladnoćom sistematski razrađujem materijal i ostavljam ono nešto naposletku, mada mi ono opet i
Molićemo se bogu, pa raditi. — Kao pošteni ljudi! — Nisi ti neki tunjez, kao što ima ljudi. Ne dam ja samih tvojih ruku za sav kapital Paranosov, pa da je još onoliki! — Pa ćemo opet steći kuću!
Šta ti je učinio Vilip? — E, a hoće da uzme Anoku! — Pa? Neka uzme! — E, al' ja ne dam! On poskoči malo napred i htede se dići, ali leđima beše sasvim prijatno susedstvo od bureta, i ona se uporno vratiše
Đeda opet istim glasom i mirnim licem nastavlja: — Ja neću to, dok sam ja živ! Ne dam ja da je moja kuća ma za koje moje dete robija... Čujem da ti ove žene (on bradom pokaza put kuhine)...
On se načini tako nespretno ljubazan i nežan, da se Anoci poče kosa dizati na glavi. — Al' ja to ne dam! Ja sam star i nemoćan, i teško mi je samom dijanisati u tolikom narodu. I evo neću više, ja sad...
U taj par otvoriše se vrata od kuće, i Ikonija, sva umazana od suza, iznese dijete na rukama. — Ja — veli — ne dam dijeteta od sebe, ako ćete me svu isjeći. Mene je pokojna zaklela da ga čuvam i pazim. — Da uzmemo Ikoniju!
Naš je grijeh ako umre pored nas živijeh nekrštena duša. Ja želim da krstimo dijete prije nego ga dam iz kuće. — da ga krstimo! — rekoše seljaci. — Ko će biti kum?
— Mislim, oče vladiko, da je dam u kumovu kuću da se dijete uči radu. — Šteta bi — veli vladika — bila otrgnuti dijete od škole.
Ja pritisnem obe korice i ne dam joj da izvuče prst. Naposletku ona ga ipak izvuče, no zdera vrlo malo kože, a u isto doba i parče lista iz knjige.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
»Ne dam mu, bome; eno mu miševa, pa nek ih hvata!« rekla bi gđa Sida kad tranžira meso; samo kad je čistila ribu, onda bi mu
’Ajd’ zatvori...dosta je...nakupiće se komarci opet... — ’Oću, mâmo. — Da nisi ozebla, ’râno? ’Oćeš da ti dam moju »šlofkalu«? — Fala, mamo!
— Pa mogu baš jednu kriščicu, onako forme radi, samo da vam ne dam korpu! — veli Gabriela i ostavi štrikeraj. — No, pa šta je, šta je to, slatka, bilo? — veli gđa nataroševica.
da dâ njenu Julu negde na stranu u kuću, u lêr, a ona sva pozelenila, pa đipa, mal’ me nije udarila, pa kaže: »Ne dam ja, dok sam ja živa, — kaže, — moje dete u švapsku kuću; u jednom istom koritu, — kaže, — i mesidu ’leb i peredu veš,
— Ta ne čerez toga, nego se bojim da te ne kaštiguju. — A, do toga neće doći — hrabri je pop Spira. — Ne dam se ja dok sam živ!... Taman! Makar odn’o đavo lanac dva. — Dakle ima neke nadežde? — A kako je, naopako, ne bi bilo?!
Al’ pomažem im k’o svojima, jerbo ima ljudi pa ’oćedu da pijedu, a nećedu da platidu, a ja im ne dam to, i pazim na nji’ k’o njihov rod, i, na priliku, branim ovo imaće k’o i moje da je. — E, to je lepo od tebe, lepo!
— E, pa kad je čovek dobar, k’o ja što sam, pa sve mu na dobro izlazi... — ’Ajd’ baš da ti dam — smeje se Tinkuca, i daje mu fićok rakije i on ga iskapi namah.
— Ajnprensupe! ’Oćeh ajnprensupe! — vikala je gđa Persa, mešajući varjačom zapršku. — Arsenikuma da ti dam, a ne ajnprensupe, k’o što si ga i zaslužio!... Ona protinica pre mene!... Ispred nosa da mi se izmakne!...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Moje je. Klisarica mi je dala. A ona, mameći ga sebi da ga izbije, pretila mu je iznutra: — Odi, odi da ti dam tvoje... — Oh lele! Oh lele! — Uzmicao bi Taja uplašen i obilazio oko ulaza. I tako cele noći dreždao.
Koliko puta bane u ma čiju kuću, i zatraži od domaćice: — Rakije da mi dâš! — Šta će ti rakija? Hleba da ti dam! — nudi ga domaćica. — Hleb sama jedi! — odbija on uvređeno.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Hitam da vam odgovor dam. Vi ćete mi dopustiti da se s vama u poslu vaše ženidbe kao trgovac razgovaram. Ja sam o vama raspitao.
to je znak da nema vaspitanja, a treba da zna da sam ja čestan čovek, gospodar i trgovac; pa da se još prezirati dam — ne, to biti neće! Zato, zbogom, neću ovde ni minut ostati. Ona nek za sebe traži, a ja ću za sebe.
Afrika
i u zatišju uske kratke plaže, mnogo žuće i mnogo blistavije od zlata (kad stavljam reč: zlato, to je jedino da dam tačnu sliku boje i sjaja).
(dvesta pedeset franaka za crnog seljanina je ogromna svota), vraćam im ih, rešen u sebi da im ujutru pre polaska dam baš i svotu koju žele. Toliko me neka glupa strast za cenjkanjem odjednom zaslepila.
Zovem ih da im dam poklone i one prilaze stidljive, tihe, spuštenih trepavica, povijenih glavica, sa nakitom koje kao teško cveće pada
Odmah zatim prilazi mi neki starac i traži deset franaka. — 3ašto? — Da me slikaš! — Ali zašto da ti dam deset franaka, ako te slikam? — Da bih bio zadovoljan! — Sleduje mu takođe da je glup, ružan i rugoban.
Nastaju brzi, uzbuđeni pregovori. Mogu da ga slikam, mogu da ga slikam, ali da najpre dam jedan franak. Ja mu ga dobacujem u ruke, a on ga hvata, steže i ljubi. Aparat odapinje. u treću ćeliju samo provirujem.
Tamo je bolje! Tamo ima jedna što je vrlo lepa! Ako već hoću da dam novaca onda bi oni voleli tamo!“ Prelazimo. Negro se stidi i ide poizdalje za nama. Gleda kao životinja iskosa.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Što ću da mu dam? Ovo kaži: „Nemoj mene, gospodar!“ Ovo opet viče: „Nemoj mene, ja sum lapa!“ Škilji mali, nećim da vas prodam, oćim da
Ama sad, kako ti dođi u kuća, ne ti pita: „Kako ti je kći!“ nega: „Koliko daš?“ Otkud ćim da dam kad si nema? Moramo da propadnimo sviju. MIŠIĆ: Sad su već drugojačije počeli raditi.
Mogu ja doći i drugi put. JANjA: (Eto, mignila mu Evo da dođi kod nje!) Gospodar notarius, evo da si ubiim da dam dva forinta na to prokleto špital.
JANjA (pruži mu listu): Gospodar notarius, evo vaša artija, evo moja Juca! Makar sto puta dođite, ja nemam da dam. MIŠIĆ: Ta dobro! Vi niste takav čovek da ćete se zatezati. Neka mlađi najpre, pa ćete vi, kao star, polagano za njima.
Oho! A kad kaži Katica: „Ja sam dobila, ja sam gospodar. Papu ne dam ništa“!... O, čekaj, škilji! Nećim da ti uzmim. Da uzmim bolje na Juca!... Aferim, Janja! Na Juca?
JANjA: Kir Dimo, vi ste jedno pametno čoveku. Oćim da vam dam Katica, da go vospitavate. Ona ij mlado ludo. Ima mati što go vospitava za šešir, za svilena aljina, za mlado oficir, a
Kako-tako, promenio sum. E, sad dođi drugi, oći cvanciki što ima mati božija. Ajde, da im dam. Pet krajcari na jedno parče, lepu profit! Donesim ova kesa da izbira. Oni bira, ja gledim; oni bira, ja gledim.
Nego sum nestreća. Oćim da propadnim. Huj, gospodin notarius, zašto nećete da tražite pustaljije? da vam dam... to je vašu dužnost! MIŠIĆ: Ja ne mogu verovati da su vas mogli tako prevariti: ta vi ste Grk! JANjA: Grk?
PETAR: Pa plati mi, de, kako znaš! Ja sam zadovoljan. JANjA: O, čekaj ugursuz, idim da ti dam na magistratu, da ti obesi, znajš? PETAR: Dobro, bar da znam kod koga sam služio! JANjA: Oćiš da mi vučiš štrikla?
MIŠIĆ: Ne smem, kir Janja. JANjA: Da vam dam pet forinta. MIŠIĆ: Ostavite se vi toga. JANjA: Evo da si ubiim, da vam dam jedan dukat. MIŠIĆ: Ne Mogu ja to činiti.
MIŠIĆ: Ne smem, kir Janja. JANjA: Da vam dam pet forinta. MIŠIĆ: Ostavite se vi toga. JANjA: Evo da si ubiim, da vam dam jedan dukat. MIŠIĆ: Ne Mogu ja to činiti. JANjA: Gospodin notarius, ja sum nemeš! MIŠIĆ: Ovo je stvar kriminalna.
Ajdete, kir Janja, u varošku kuću. JANjA: O, talas ego! Ajde da vam dam ove fališne banke za mirazu. MIŠIĆ: da ja odgovaram? JANjA: Ama, vi ste čoveku učenu. (Izvadi banke, pa mu trpa u džep.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ „Tako dakle? Oni neće da budu paori, neće da oru, i kopaju, oni bi svi da prose apšit? E pa lepo, čekajte da vam ja dam apšit.“ Dok je to siktao kroz zube, Garsuli se bio okrenuo, da još jednom pogleda na utrinu, gde je bio polk ostavio.
Neka se s njim nosi! A ti gledaj posla! Valja skoro večerati! Starac je zatim izvadio kesu, pa ga pozva: Odi dedi da ti dam para! I dade mu nekoliko turskih parica. A on je bio malo stao, pa ga gleda, da li je dobar, kao onaj drugi.
Možda će i ona naći svoju sreću. Nisi ti jedini lepotan na svetu! Ja sam ti je, kaže, dao, ali sam se prevario. Ne dam svoje dete belom medvedu. Moskalu!
Teodosije - ŽITIJA
i pobožna pobožno pristupivši reče mu: — Sveti Božji bogoljupče, Bog Mi zapovedi i njegova Bogomati Evergetida da tebi dam ono što su Mi ONI zapovedili.
Sve, dakle, što voliš da moliš od mene, nije ti zabranjeno, sine moj, rekavši, a prestani da me prisiljavaš da dam ono što mi nije lako dati, jer me i patrijarh i velmože i sav grad u tome sprečavaju.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Za njim pojuri i Kruškotres urlajući: — Čekaj da ti ja izmjerim jaku za vratom! Stani da ti dam šareni torbak! Tako su, praćeni nevidljivim repom vjetra, Brko i Kruškotres projurili kraj mačka i Šarova i izgubili
Nušić, Branislav - POKOJNIK
gospodine, i kad god vam zatrebam, ja vam stojim na raspoloženju, bilo da što napišem, bilo da vam kakav koristan savet dam. SPASOJE: Hvala! ĐAKOVIĆ: Ne želim više da vas uznemiravam. Zbogom, gospodine! SPASOJE: Zbogom! ĐAKOVIĆ (ode).
Gledala sam u dve-tri radnje servis za dvadeset četiri osobe; to bih želela da joj dam kao svadbeni poklon, al' bolje bi bilo da sama učini izbor. SPASOJE: E, eto, to je vrlo dobra ideja.
ŠVARC: Verujem, gospodine, ali je stvar ipak vrlo nezgodna. SPASOJE: Hoćete li da vam telefonsku vezu dam sa gospodinom Đurićem, nek vam on lično objasni. ŠVARC: Hvala, verujem... samo...
(Trpa hitno u džep.) Ovo je najveći pismeni dokaz vašeg nevaljalstva. Ne dam vam natrag ovaj dokumenat, po cenu glave vam ga ne dam! SPASOJE: Ne tražim vam ga, čuvajte ga, trebaće vam.
) Ovo je najveći pismeni dokaz vašeg nevaljalstva. Ne dam vam natrag ovaj dokumenat, po cenu glave vam ga ne dam! SPASOJE: Ne tražim vam ga, čuvajte ga, trebaće vam.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Zar ja baš sve moram da dam? Zašto se uvek sve od mene traži? Ljudi moji, šta vi mislite da je moj džep? Šta mislite?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— To mi nije dosta, ’oću unapred da znam čemu ću ga upraviti. Mislim, kad svrši više škole, da ga dam u Karlovce u bogosloviju, pa onda da bude kaluđer; kaluđeri najlakše žive, a može postati vladika.
— Ne znaš ništa, ja ću pripovedati kako je to bilo. — Čekaj dok dam doneti vina, i onako je posle podne, pa da mi natenane pripovedaš.
Moler dođe i ponese sav nužan materijal. Gospodar Sofra pozva ga na doručak. — No sad, kaži mi, Čamčo, kako da se dam malati? Kad sam potukao te lopove, imao sam na sebi običan jankl. Hoću li se u njemu? — Nipošto. U dolami!
No, on opet ne dâ mira Krečaru, probudio ga. — Kad meni ne daš spavati, ja opet ne dam Krečaru. Šta si me probudio, Čamčo?
Inače, da vam dam dokaz kako bih vas rad za zeta imati, ako ste gotovi preći u katoličku veru — onda rado ću vam dati moju kćer, i
— Ja sam već sa Jucom svršio. — Nije moguće? — Pitajte. I sad ću se oprostiti, da vam vremena na to dam. Klanjam se, zbogom! Šamika ode, a gospođa Sokolovićka kao gromom udarena, ne zna šta da misli.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« i kazaće još njegovoj ženi: »Oprosti, ne mogu da ti dam ruku, polagala sam kravama, joj, vidi me kakva sam!« a žena će kazati: »Ma, ništa, ništa, samo vi radite!
Matavulj, Simo - USKOK
Mnim da ako on ne plati glavom, biće velika pogibija. — Dakle, mičeš ga na dušu? — Mičem! — E, a ja ne dam svoje vojnike, jer bi se, zbog istog razloga, i po drugim plemenima ugledali na vas, a to ne može biti!
— reče Janko za sebe, pa zapita glasno: — Šta bih ja poklonio Anđi? Imam pri sebi osam cekina; da joj dam četiri! — Mnogo je to, čôče, i njekako nije u redu da joj poklanjaš samo aspre!
— O, bog s nama! — reče knez. — A što meni snaha riječi o tome ne progovori, nego eno baš navalila da dam Milicu u Primorje!? — To i ja ne razumijem! — A što misliš, sumnja li se što Krstinja o tome? — To ne, zanago, ne!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Jesi li imao u džepu osam cvandika, gdi su ti novci? MUŽ: Vidiš, mlogo si mi donela, pa treba da ti dam računa. ŽENA: Misliš ne znam ja kud ti tumaraš! Pa onda čovek je srdit, čovek ima posla, samo da ga ne pitam!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Odmah potom, telefonira Radović. „Da ti čestitam, i da dadneš izjavu za Studio B!” dam izjavu. Ponovo, Radović: „Voleo bih da i ja tebi češće telefoniram, ali, nekako mi nezgodno... Ovo je državni telefon..
Sremac, Stevan - PROZA
— E, pa, rođače, baš mi je milo. Velim, bolje svome da dam pare nego nekom tuđinu. Pa pošto, veliš, da je to prasence? — Ama... — veli seljak, pa gleda još jedared prase.
? — Ama kakvo prasence, kad je nazime! Trajaće ti do Maloga Božića. — Slušaj, rođače! Da ja tebi dam dva. A? Seljak ćuti. — A? — Nisi ti mušterija! — veli i sprema se da ide. — Dva i po. — Jok... tri i po.
Ama, ako je za inat, za zlo, e, he, i tu sam ti đida, priko. E, ne dam, priko, ja, pa to ti je. Ja sam ti od arnautske sorte... moj ded je petnaest... — Ama, ostavi se, Jovo...
Radičević, Branko - PESME
Poznade ga, kliknu Radivoje: „Jao Cveto, jao sunce moje! Kad ne možeš bit na srcu mome, Ta ne dam te, bogme, ni drugome.
I on ga done iz Jerusalima; Pa ko god nosi ove amajlije, Ni top, ni puška, ni sablja ne bije; I zakle mene da ne dam drugome, Već samo milom suđeniku svome. O, uzmi, uzmi ovo od meneka, Ta ja to čuva samo za tebeka!
4. Jedna baka vide muku, Mudra beše, mudro poče, Istrže mu štap iz ruku, Još povika: „Ne dam, čoče, Ne dam tužna lonac' gruvat, Ta u što ću pasulj kuvat?“ III PESMA 1. Gore, pesmo lakokrila!
4. Jedna baka vide muku, Mudra beše, mudro poče, Istrže mu štap iz ruku, Još povika: „Ne dam, čoče, Ne dam tužna lonac' gruvat, Ta u što ću pasulj kuvat?“ III PESMA 1. Gore, pesmo lakokrila!
zelenka se lati, Već ga oštro bakračlijom vati, Već ti gleni ljube nesretnice, Ona skoči zeku za vođice: „Ne dam, ne dam!“ kô van sebe vrisnu, Pa vođice oberučke stisnu.
se lati, Već ga oštro bakračlijom vati, Već ti gleni ljube nesretnice, Ona skoči zeku za vođice: „Ne dam, ne dam!“ kô van sebe vrisnu, Pa vođice oberučke stisnu.
Upustiše svoga gospodara; Ali viknu besni Radivoje: „Ao Cveto, ao sunce moje, Kad ne možeš sjati oku mome, Ta ne dam te, bogme, ni drugome!“ Kroči, skoči, već do Cvete stiže, Već joj mača iznad glave diže... Ao Bože i Bogorodice!...
“ — „O, beri me!“ veli malo cveće. Travu gazim, al' je gazim sam, Cveće berem: kome da ga dam? 2 Gaj prostire liste gráne svoje. Nad izvorom gust lad on pravi; „Zbogom, mesto, voda veli, moje!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Pa ...pa ...pa da vam dam evo svog Vasilija umjesto krave. Jak je, mlad, mogo bi top vući, a kamoli neće mitraljez.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Veli najstariji brat: — Ja je ne dam. Kako ću je dati kad ne znam šta si i otkuda si; noćas došao, hoćeš odmah da je vodiš, pa ne znam ni đe bi išao sestri
Srednji veli: — Ja ne dam sestre noćas da se vodi. Ali najmlađi veli: — Ja je dam, ako je vi ne date; zar ne znate šta je naš otac kazao?
Srednji veli: — Ja ne dam sestre noćas da se vodi. Ali najmlađi veli: — Ja je dam, ako je vi ne date; zar ne znate šta je naš otac kazao?
Veli najstariji brat: — Ja je ne dam. Srednji veli: — Ja ne dam sestre naše. Ali najmlađi veli: — Ja je dam; zar ne znate više što je otac naš rekao?
Veli najstariji brat: — Ja je ne dam. Srednji veli: — Ja ne dam sestre naše. Ali najmlađi veli: — Ja je dam; zar ne znate više što je otac naš rekao?
Veli najstariji brat: — Ja je ne dam. Srednji veli: — Ja ne dam sestre naše. Ali najmlađi veli: — Ja je dam; zar ne znate više što je otac naš rekao?
tvoju ženu, ja ga dočekam sa sedam hiljada zmajeva, pa mu ne mogoh ništa učiniti, prođi se đavola, molim te, da ti dam novaca koliko hoćeš, pa idi kući.
svoga oca: Ako mi ne pošalje onoga čoveka koji je odneo vodu od mene, sve ću mu carstvo razoriti; nego stani da ti dam po čemu ćete naći toga čoveka.
Grbo odgovori: — Daćeš nam sve trojici trista dukata. Kralj mu reče: — Ja ne dam više nego svakom po pedeset dukata. Onda mu Grbo reče: — Kad ne daš koliko mi ištemo, mi odosmo.
Kad onaj momak odnese kožu i caru pokaže, car mu reče: — Išti šta hoćeš da ti dam za tu kožu. A on mu odgovori: — Neću je prodati nipošto.
Onda car zmijinji reče čobanu: — Šta ćeš da ti dam zato što si mi sina izbavio? Čoban odgovori: — Ništa drugo neću nego da mi daš nemušti jezik.
Čoban odgovori: — Ništa drugo neću nego da mi daš nemušti jezik. A car reče: — Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome kažeš ti bi odmah umro; nego išti drugo štogod hoćeš, daću ti.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Juče si psovao što ne šijem. MAKSIM: Da ga vrag nosi i s tvojim poslom i s tvojim redom! SOFIJA: Oćeš da dam drugome da šije? MAKSIM: Dabogme! Kod vas dve, da plaćam jošt. SOFIJA: Tako i ja kažem.
Ama za najmanju paru moram da joj dam računa. O, sačuvaj te, bože, s takvom ženom živiti! MAKSIM: Opet mislim, da je moja gora.
3. NIKOLA, PREĐAŠNjI NIKOLA: Mago, more, deca tamo mrtva gladna. MAGA: Eto, šta ću da im dam? NIKOLA: Načini im štogod. Zar oćeš da im ja kuvam? MAGA: Pa dala sam im eto leba. Šta ću drugo?
Bog zna, valjda ništa i ne vredi. DOKTOR: To ti kažeš. ISAJLO: Evo da vam ja dam moj razum, kad vam je baš tako od potrebe. DOKTOR: Tvoj razum ne može moj zameniti.
Zato navali da se Vaša knjiga, o kojoj nema sumnje, za dokument uzme, i da se ja pod sud dam.“ DOKTOR: Tako mu treba; zašto je nepošten.
DOKTOR: Neka sebi pripiše. ŠALjIVAC: Ja bi opet molio za tog bjednog čoveka. DOKTOR: Nema mu pomoći. Moju slavu ne dam ja tako lako iz ruku. ŠALjIVAC: Ali, je l’ to pismo baš iz Pariza? DOKTOR: Ko bi o tome sumnjao?
— Nego, kjerko, osuše mi se usta od muke. Daj mi neko slatko. LjUBA: Čekaj, majka, da ti dam nešto, što nisi nikada jela. — Vučko! 7. VUČKO, PREĐAŠNjE VUČKO: Evo Vučko. LjUBA: Da doneseš gefrorenes.
STANIJA: Kazala mi je. Zato su se i dogovarali. NEŠA: Ja mislim da je dam. Momak je dobar, ima lepu službu, što ću više. Nego da je pitaš, oće li da pođe, pak da je damo.
To će sud izviditi. SELjAK: Znaš šta je, dijete! Da se mi ostavimo suda i kavge; nego evo da ja tebi dam tri dukata, pa idi zbogom. JAKOV: Za sve? To ne može biti. SELjAK: Zar ti je to malo?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ali kad od jednoga izvaram sto forinti, vidim šta mi se piše, pak — ispod žita. Zatim se dam na doktoriju. MITA: No, tu znam da si sve pokojne izlečio.
Čisto bi volila da ga nikada ne vratim. MITA: Pak sad šta misliš? ALEKSA: da izvaram prsten od ovi, pak da ga dam Batiću. MITA: To će reći: gdi si bio, nigdi; šta si radio, ništa. ALEKSA: O, glupoumne! To nije tako.
ALEKSA: Jeste li vi čuli, nemojte vi u prisustviju mome tako što govoriti; jer, razumete li, ja vas taki dam zatvoriti! MARIJA: Zatvoriti? Jošt je to ostalo što mi učiniti možeš.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
krasni, pšenice evo od svake fele, rumene, krupne, sitne i bijele, izići malo, sada si sam, puna je torba da ti je dam.“ „Pšenica! Ura!
zeleni repe, fesiću krasni, pšenice evo od svake fele, rumene, krupne, sitne i bijele, puna je torba da ti je dam, iziđi malo, sada si sam.“ Prozoru Pijetlić dopade skokom, naheri glavu, zažmiri okom.
Recite samo šta biste hteli, vašu bih želju odmah da znam. U kakvu zemlju da vas povedem? Tražite samo, sve ću da dam.“ Žuća i mačak pospano trepću, veliki lovci, malena deca.
“ Kasnije gazda u gnevu ljutom, po gustoj magli šibao prutom: „Ni od koga ja se varati ne dam, vrati mi, maglo, gusaka sedam! . . .“ U podne u vis magla se diže, odnese guske mesecu bliže.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA: Ne pristajemo na sporazum! TANASIJE: Svaki će da brani svoje! AGATON: E, onda vam ne dam ništa! SVI (gnevno): Ko ne da? Ko si ti? AGATON (ščepa stolicu): Ne približuj se! PROKA: On hoće da se bije!
Jedanput tako zatrebalo mi je tri-četiri hiljade dinara. I zamislite, on meni kaže: ne dam! TANASIJE: A mi još zapeli juče da ga u sav glas hvalimo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ovaj... znaš, boj se bije, kako da ti kažem... „srcetom“, a ne potkovanim cokulama. Ne dam ja Tanasija za deset njihovih. — Zar je tako dobar? — Koj... hm! Znam ga još iz turskog rata.
— Gospodine kapetane, da mi date napismeno da sam vas izvestio za povratak... — Ne dam nikome ništa! — razvika se komandir.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Jok, veli ona. More daćeš mi, luda ženo, pa makar se svu noć vukli po kući. Ne dam ti, kaže ona, pa da si još toliki... i drži, bre, i povuci i potegni, dok jedva dade još jedno.
Vlajko i Velja nasmejaše se ovolikoj naivnosti. — Eto vam ga vala i za četvrtke i za sve praznike, i još da vam dam pride, nasmeja se Velja. A Gojko se samo smeši i gleda kako ti i on sad ima kuću i ženu i njemu dolaze drugovi na ručak.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Jelisaveta, ti si muškarac, a ne žena! JELISAVETA: Ja pokušavam da dam sve od sebe, ali ne vredi! SOFIJA: Kad bi unela makar minimum koncentracije!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Žene prolaze i oblike gube, smeše se, pa mi priđu da me ljube, a ja im novu senku dam. I dok tiho zamagli noć, ulice pune seni, ja imam neba bezgraničnu moć, svi boli sveta skupe se u meni.
Kad bih mogao celoj slovenskoj duši, svoj našoj takozvanoj „rođenosti za patnju“, da dam jednu jedinu injekciju latinizma – ali da ne dobijem Arcibaševljevo prase. U tu svrhu treba osnovati Grupu...
Ne mogu da nađem u svemu tome nikakav smisao. Međutim, to ne znači da želim da dam neki naročiti smisao tome da sam ušao u literaturu.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Ako je to istina, onda najposle niko neće ni dolaziti da kupuje od mene hleba... Baš mu ne dam!... — I ljutito okrete glavu od njega. Ali pekareva žena, milostiva duša, sažali se pa mu pruži jedan hleb.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Daj mi tronožac, molim te; ja najvolim uz ognjište na njemu sedeti. — E dobro, dobro, ali bez jastuka ne dam. — Tako vi je to kod nas adet. Namestiše nam, tako, uz vatru, tronošce sa jastucima.
stadoše se kikotati svi. — Vala, brate moj, da one dođu da im ja komendiram vođe dva, tri mjeseca, da im dam u šake vile i motiku, pa, brate moj, ako bi im to poslije trebalo, nek me posijeku đe sam najtanji...
povikaše mnogi ne znajući u čemu je stvar. — Čuješ, Jovice, ne pričaj! — 'Oćeš dati nadnicu? — Ne dam! — E, ja ću da pričam. — De, ako smeš! — Pričaj, pričaj slobodno, viču svi. — Što da ne smem!
Govorilo se da su obojica već činili pokušaje kod Mirčića i da su im provodadžije odbijene jednim istim rečima: »Ne dam ja moje dete, da argatuje bez nužde. Nek stekne, sinak, pa nek traži onda...
— Ne znam ja za to... njiva je moja i ne dam nikom da priđe tu. Izlazi, čiča! Viknu Spasoje, a košulja na njemu zadrhta k’o list na jasici.
— Zar ti tako, čiča Petre! — grmnu glas iza njega. A? Zar ti zaboravi što ti ja proletos rekoh: da ne dam nikome svoje njive? Čiča Pera se uspravi.
Zar deset dinara za takvu njivu koja baca dvadeset krstina... — Spaso, idi s Bogom, ne čini mi zla. — Ne dam ti more svoju pšenicu... ne dam, ja. Našao si da prevariš stara čoveka, ali mene nećeš, hej...
— Spaso, idi s Bogom, ne čini mi zla. — Ne dam ti more svoju pšenicu... ne dam, ja. Našao si da prevariš stara čoveka, ali mene nećeš, hej...
— Ja sam za pravdu i zakon... za Hrista Boga i svetu Trojicu... ne dam svetinju!.. i on se kao divljak obaziraše oko sebe, lutajući pogledom po daleku vidokrugu...
za Hrista Boga i svetu Trojicu... ne dam svetinju!... Eto, to vi je! Pročitaše se svedodžbe jednog arhimandrita i nekoliko kaluđera, koji jednoglasno svedoče,
samo da mi muči decu... Pa još traži da je ostavim i za novu godinu. E, snašo, nisi pogodila! To ne dam. Ja hoću s mojom decom da dočekam novo leto.« »Ha, šta je ovo — deset minuta prošlo, a beogradskog voza nema ?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA: Šta kažeš? DANICA: Ništa! PAVKA: Slušaj ti! Moja majka nije vukla rep za sobom, nisam ga ni ja vukla, pa ne dam ni ti da ga vučeš! Ne dam, razumeš li me... DANICA: Bože, majka, kakav rep? PAVKA: Nego šta, ako te uzme svet u usta?
PAVKA: Slušaj ti! Moja majka nije vukla rep za sobom, nisam ga ni ja vukla, pa ne dam ni ti da ga vučeš! Ne dam, razumeš li me... DANICA: Bože, majka, kakav rep? PAVKA: Nego šta, ako te uzme svet u usta? DANICA: Eh, već svet...
Na šta pa ona računa! Pa zar, bre, dajem pare, pa dajem nameštaj, pa dajem devojku; pa sad još i celu familiju da mu dam? MARINA: Ne kažem to, prijatelju, al' ovde je reč o iskrenosti. Da smo mi znali da vi hoćete da budete poslanik...
) A to je, je li, izvesno da će Ivković dobiti većinu? DANICA: Mogu, ako hoćete, i napismeno da vam dam. SPIRA: Znaš, ja mislim... SPIRINICA: Nemoj ništa da misliš, nego idi pa glasaj!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ne drži ga zemlja, nigde ne može da se skrasi. — A-ja, ne dam ja da to tek tako razvlače mal gazda-Đorđev; ima u ovoj zemlji valjda suda i ustava, nanu mu — veli Žika.
A ja to ne dam! — Šta nedaš ti, budalo jedna?! — reče Radoje. I zar si nas zato sazv’o?! — Zato, jakako! Zar je to sitnica?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
iz ponosne Crne Gore Ti ideali od rođenja u srcu gore, Za pravdu bih dao života sedam (Al ovaj, prvi, nizašta ne dam!)” „Verovah u lepše zemno ustrojstvo, Za pravedniji se borih život, U kojem će prednost imati čojstvo.
Rakić, Milan - PESME
Ti stari lisci umetnici behu Da svoj osećaj predstave vrlinom, A lepši izgled dadu svome grehu. Nijednom Grku ja ne dam preda se! Ti ljubavnici s lažnim oreolom, I što se uvek lažnim perjem krase, Manji su od nas i srcem i bolom.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
POP MIĆO UZIMLjE PISMO, DUGO GA GLEDA I POČINjE ČITATI: POP MIĆO (čita) . . . um . . . dam . . . am . . . . . . bi . . . nu . . . no . . . . . . na . . . ša . . . ra . . .
Pandurović, Sima - PESME
Moje sile mlade Žive životom starog robijaša, Ne žele život promene i bola. Ali zar im ni ja ne dam mira više? Sklonjene od bede sred mrtvoga dola, Sklonjene od čame, od vlage i kiše, Ja videh da ih težak nemir poče
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Otišao je da sô sije!“ odgovori Đeklić, veseo, preveseo. „Najedio se što ne dam Stanu za sina mu!“ odgovori serdar, otežući svaku tu riječ, i gledajući značajno Joki u oči. „E, fala ti!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
kraljeva dao Bosnu, a nekakav siromašak ćoso Bošnjak pljesne se po svom jataganu, govoreći: „Ako je car dao, ja ne dam“. Nješto nješto izjelo i od nješta kosti ostale.
da rade, onda se dignu te tuže i onoga subašu; a kad ih zapita onaj kome su se tužili: „Kakvoga ćete sad da vam dam?“ oni mu odgovore: „Daj nam onoga prvoga!“ Kad li se prije poturči, kad li čalmu steče?
Dušmani ti pod nogama bili, Ka’no konju čavli i potkovi. 6 Buka, nina (majka) svoga sina: Spavaj, spavaj, ja te ne dam baji!
3 Grlica je proso brala, K njoj dohodi drugo grle: — „Daj mi, grlo, jedno zrno!“ — Ne dam, grle, ni jednoga, Beše brati a ne spati! Ja sam brala, nisam slala, Po gori se ne igrala, U grm glave ne verala!
Okrenu se žaba-baba, Pa govori raku—baku: — „Id’ otale, rače-bače, Ne dam tebi moje kćeri, Da je vodiš raku bratu!
Grličica grče, Petar konja trče. Daj mi, Petre, palicu, Da ubijem grlicu, Da mi grle soli da, Da ja ovnu soli dam, Da mi ovan loja da, Da ja loj maci dam, Da mi maca miša da, Da ja miša žunji dam, Da mi žunja pero da, Da je pero
mi, Petre, palicu, Da ubijem grlicu, Da mi grle soli da, Da ja ovnu soli dam, Da mi ovan loja da, Da ja loj maci dam, Da mi maca miša da, Da ja miša žunji dam, Da mi žunja pero da, Da je pero svatu dam, Da mi svat konja da, Da ja
mi grle soli da, Da ja ovnu soli dam, Da mi ovan loja da, Da ja loj maci dam, Da mi maca miša da, Da ja miša žunji dam, Da mi žunja pero da, Da je pero svatu dam, Da mi svat konja da, Da ja konja popu dam, Da mi pop knjigu da, Da ja
ovan loja da, Da ja loj maci dam, Da mi maca miša da, Da ja miša žunji dam, Da mi žunja pero da, Da je pero svatu dam, Da mi svat konja da, Da ja konja popu dam, Da mi pop knjigu da, Da ja knjigu bogu dam, Da mi bog sreću da, A ja
maca miša da, Da ja miša žunji dam, Da mi žunja pero da, Da je pero svatu dam, Da mi svat konja da, Da ja konja popu dam, Da mi pop knjigu da, Da ja knjigu bogu dam, Da mi bog sreću da, A ja sreću, pa u vreću, Preko praga — pa u kuću.
žunja pero da, Da je pero svatu dam, Da mi svat konja da, Da ja konja popu dam, Da mi pop knjigu da, Da ja knjigu bogu dam, Da mi bog sreću da, A ja sreću, pa u vreću, Preko praga — pa u kuću. 2. Bilo ga, pa nije Ispade mi mrvica!
Ja odoh kravi, Da mi hrana mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Govedar kaže opet: „E! ako ne zna nikakva zanata, ja mu ne dam moje kćeri.“ Vezir se vrati, te kaže caru, šta govori govedar. Sad postane čudo još veće.
Onda car zmijinji reče čobanu: „Šta ćeš da ti dam za to što si mi sina izbavio?” Čoban odgovori: „Ništa drugo ne ću, nego da mi daš nemušti jezik.
” Čoban odgovori: „Ništa drugo ne ću, nego da mi daš nemušti jezik.” A car reče: „Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome kažeš, ti bi odmah umro, nego išti drugo štagod hoćeš daću ti.
Kad onaj momak odnese kožu i caru pokaže, car mu reče: „Išti šta hoćeš da ti dam za tu kožu.” A on mu odgovori: „Ne ću je prodati ni po što.
” Kad on to čuje, reče mu: „Ostani, brate, u nas, eto do našega krsnog imena nema tri dana; pa ako bude istina, da ti dam jabuku.” On ostane onde do krsnoga imena.
anđeo se načini kaluđer, pa dođe rano ujutru i zateče ih svu trojicu kod kuće, pa im reče: „Hajdete za mnom da vam dam bolju hranu.” Oni pođu za njim bez reči.
nemam ni ja koliko mi treba, a da dam vama.” Pa ih počne tući, a vaška stane drečati, a kad lav dreku čuje doleti, pa ščepa devojku, i svu rastrgne.
” Govedar kaže opet: „E, ako ne zna nikakva zanata, ja mu ne dam svoje kćeri.” Vezir se vrati, te kaže caru šta govori govedar. Sad postane čudo još veće.
“ Veli najstariji brat: „Ja je ne dam. Kako ću je dati, kad ne znam šta si i od kuda si noćas došao, hoćeš odmah da je vodiš, pa ne znam ni đe bi išao
“ Srednji veli: „Ja ne dam sestre noćas | da se vodi.“ Ali najmlađi veli: „Ja je dam, ako je vi ne date; zar ne znate što je naš otac kazao?
“ Srednji veli: „Ja ne dam sestre noćas | da se vodi.“ Ali najmlađi veli: „Ja je dam, ako je vi ne date; zar ne znate što je naš otac kazao?
“ Veli najstariji brat: „Ja je ne dam.“ Srednji veli: „Ja ne dam sestre naše.“ Ali najmlađi veli: „Ja je dam; zar ne znate više što je otac naš rekao?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
STAVRA: Ako učlanjavaju i takve vaške, ko što si ti, brzo će da im prekapi slavina! MILE: Ne dam ja da se provociram sa svakim! ANĐELKO: Ima kenjaca što trpe svaku uvredu!
GOSPAVA: Mrze me zato što žele da se kurvaju, a nemaju petlju za kurvanje, i što ne dam da me povaljuju šonje! MILE: Na koga ti to ciljaš? Ja sam u BASK-u podizo tegove i rastezo federe preko grudi!
Stanković, Borisav - JOVČA
(Unosi se besno u vladiku; gleda ga široko, očajno, upinje se da ga on razume): E sad, biva li da to drvce odsečem, dam, vežem ga za sučku? Biva li? Kaži de!...
I bez ajluka, samo od tebe bakšiša što dobijem pa bi bilo dosta. VASKA Pa zar ti sve to čuvaš što ti ja dam? MLADEN Čuvam. Ovde kod vas imam sve, i nemam za šta da trošim. VASKA I mnogo para imaš? MLADEN Pa, ne znam.
Ne dam... (Seti se greha Vaskinog, plače): Ćut, ti! ZULFA (okrene samo pogled od njega, zaklanja se rukom). JOVČA (bolno):
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
imade nešto usiljena i lukava; no sa svim tim, poznavajući moju nevinost i ne videći ništa česa bi se plašiti mogao, dam sebi drznovenije i, i sam nasmijavajući se, kažem svu istinu.
od puta, koje od prošaste noći nespavanja, krepko zaspi; a ja se popnem na jednu unku, i počnem gledati k Semartonu. Dam se malo pomalo u misli; jedna ideja i misal počne razbuđivati, podstrekavati i na pamet dovoditi druge.
„Zašto ne bi[h],” odgovori on, „u društvu se mnogo lepše putuje nego samim. Dam mu nešto novaca te ode u Irig i kupi mi dolamu plavetnu i čakšire i crvene [h]ajdučke opanke, pak sutradan rano,
Platim kapetanu za prevoz, a on zovne čoveka s barkom, kojemu namesto dve gazete što bi me na breg izneo, dam mu dvadeset s ugovorom da se postara naći mi kvartir gdi se [i]talijanski govori.
Korabalj napolak prazan. Pogodimo se s kapetanom za tri cekina da me odveze u Veneciju. Kad dam ova tri, ostaju mi jošte samo pet. U Veneciji potreba stajati na lazaretu 21 dan; tu se troši.
„Šta? Mi otići, dok si ti onde! Nipošto.” Obeštam se i dam ruku. Prolazeći, pođem na Kosovo pozdraviti popa Avrama Simića s familijom, koje s velikom radostiju nađem sve u
Namesto deset para po pogodbi, dam mome barkaruolu, što me je tako lepo dovezao, trideset. Uljezem; nađem tu velikog nekakva prelata poljskoga, koji imadu
Ništa ti ne dam potrošiti do Galaca i do Jaša, samo da mi pomažeš s ovim ljudma besediše.” Ovaj je mlađega svoga popa s otkupljeni
Ovde se preobučem u svetske grešne haljine, ka’ i ostali ljudi čelovečeskoga čina, dam se zapisati u katalog universiteta i pođem slušati filosofiju, estetiku i naturalnu teologiju u slavnejšega u
gospodinu Brajtkopfu jedno pismo iz Šklova na me, u kojemu gospodin Stratinovič nalaže mi od strane generala Zoriča da dam na znanje gdi se na[h]odim. Nemedleno otpišem da ću ovde čekati društva s kojima poći u Šklov.
U Beču, oktobra 1785. Ovo pismo napišem u jednu nedelju po ručku s namerenijem da ga sutradan na poštu dam, kad eto ti dva moja učenika dođu zvati me da idem s njima u predgradija prohodati se.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Zašto ne pustite mene da govorim, nego ovaj maniti Rkalina: dam! bam! tum! pum!, kâ da se ne može ljudski... — Dobro! Dobro! Ajte sad! — A moj dobri, moj lipi vra-Brne!
Pjevalica najposlije zazvižda i odmahnu rukom. — Za njekoliko neđelja nestaće svega ovoga, samo da privijaš što ti ja dam, i da odaš! — Ma, dakle, ti si rišćanin? — progovori najzad Brne. U tome se vrati Bakonja, koji se ne mogaše iščuditi.
smrtno zaljubija, ti si se sve do sad otimâ, ti si jutros došâ da mi kažeš da si gotov izaći iz manastira, ako ti je dam za ženu! (I ona je o tome buncala!) Ti bi to učinija, ali bi se pokaja posli nikoliko miseci.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pristaješ? — Šta će ti sin? Čime ćeš da hraniš i četvrta usta? — Svojim ručerdama. Ti ne daš hleb zabadava. — Ne dam. Kotite decu kao zečeve, a posle ih drugi hrani. — Neko koti decu, a neko dukate.
“ — A koju ćeš kuću i njivu da mu daš? — Dotle je moj. Meni je toliko dosta. Snagu ćuja da mu dam, kad postane čovek, kučića se ne plaši, a Srbija je velika. — I zato se ti mučiš?
Ja sam život satro u radu i po putevima, svaki dukat krvi me košta, pa ću sada, zbog tvoje politike... Ne dam! — Đorđe povisi glas i okrenu lice ocu. Aćim stade uz prozor: kroz ledeno granje crne se jasenovi.
Tražiće imanje. Svađa je samo izgovor. Bezdušnik. Odavno si ti pojeo svoj deo. Ja sam ovo zaradio. Ništa ti ne dam! Đorđe preturi bokal sa vinom. Sofra kao zaklana; curi crno vino na njegov opanak.
Ti mi nisi donela miraz pa da imaš pravo da se isprečiš pred mojim bratom i kažeš: „Ja ne dam!“ Ništa mi nisi donela, došla si gola kao leska, košulju nisi imala...
— Dobro, Đorđe, daj mu sve, nemam pravo. Ti si muško. — Sve da mu dam?... Pa sve ću mu i dati! Moram sve da mu dam. Ti ćeš da rasturiš na braću i sluge! — Zašto da rasturim?...
— Dobro, Đorđe, daj mu sve, nemam pravo. Ti si muško. — Sve da mu dam?... Pa sve ću mu i dati! Moram sve da mu dam. Ti ćeš da rasturiš na braću i sluge! — Zašto da rasturim?... — šapnu ona i ustade.
— Sve ću Vukašinu da dam, sve! Tebi u inat. Neka gospoda proćerdaju moju muku. Vukašin će pojesti moje imanje. Poješće me. I grob. I on...
Ukleo si je. Osušio se, jalovak si. Ne rađam ja tebi sluge. Pet sinova imam. Ej, pet! Jednoga ti ne dam za celo imanje. Spusti maramu na glave bliznaka i priđe drugoj postelji na podu, na kojoj spavaju tri starija sina.
— Ne pristajem. Pare ti ne dam, a ti povedi parnicu za svoju očevinu. Nije bratski... Nisam zaslužio... — Đorđe jedva govori, uzbuđen, uplašen.
Tuđe dete da mi rodi? Lažnog sina da imam? Tolino dete da zovem „sine“, moje prezime da nosi, kuću, imanje, sve da mu dam... Pa kad ostari i iznemogne, Tolina krv da mu se sveti, da ga zlostavlja, muči. I udeljuje hleb i duvan. Čašu rakije.
Ja tako hoću. Naređujem ti! — šaputao je. — Hoću da mi rodiš sina... Naslednika da mi rodiš. Što ti je nezgodno? Ne dam ništa Vukašinu. A Tola je jak i sve ga žene hoće. Dosad je sve mušku dedu imao. I ti ćeš roditi muško.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović 3maj XX Kaži mi, kaži, Kako da te zovem; Kaži mi, kakvo Ime da ti dam, Hoću li reći: „Diko“, ili „snago“, Ili ću „lane“, Ili „moje blago“; Hoću li „dušo“, Ili „moje drago“ Kaži mi,
reći: „Diko“, ili „snago“, Ili ću „lane“, Ili „moje blago“; Hoću li „dušo“, Ili „moje drago“ Kaži mi, kakvo Ime da ti dam!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
spis „Mehanički problemi“, on se zadovoljno nasmeši: „E, to sam tražio, jer ne mogu započetu raspravu da dovršim i da dam iz ruke pre no što se ne uverim da mi Stagiranin nije pretrčao preko puta“. On poče pažljivo da čita taj spis.
On me začuđeno pogleda i hoće da mi protivureči, no ja mu ne dam da dođe do reči: „Znate, ja sam u Beču studirao matematiku, fiziku, pa unekoliko, i hemiju.
Približio sam se ostrvu Sene, najstarijem delu varoši, obeleženom veličanstvenom starom katedralom Notr dam. Sat mog pradede kazuje mi da je pola jedanaest; vreme je da potražim Kivijea.
„Onda ćemo se lako razumeti. Građevine koje ste danas videli različite su, svaka od njih ima svoj naročiti stil, Notr dam i Sent-Šapel su gotske, Sentestaš pripada ranoj renesansi, Luvr i Tuilerije visokoj renesansi, Invalidski dom baroku;
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nema ništa jače od čoveka, tvrd je kao kamen: i rane i tifus, jedan pa drugi, i sto nesreća i opet se ne dam, stojim, živim, evo me.“ Napićemo se, bogami. Ona stvar mora da je izravnata.
Upravo, on bi hteo da čita, ali on ne čita, kida se. — Druže, čuješ, druže, da ti dam jedan praktičan savet. Ali nećeš, brate, da slušaš. Evo šta: udri brigu na veselje, misli na ono, znaš.
“ Sećaš li se?... Pita se čovek, nego šta! Nema tu samo: daj život. Hoću da mi kažeš zašto da ti ga dam, jest, zašto da ti ga dam, čime si me to zadužila, ti bezdušna otadžbino?
Pita se čovek, nego šta! Nema tu samo: daj život. Hoću da mi kažeš zašto da ti ga dam, jest, zašto da ti ga dam, čime si me to zadužila, ti bezdušna otadžbino?
On treba da se zasniva ne na osećanju izazvanom zastrašavanjem (ne dam više da me plaše Bogom), na jednom veštačkom osećanju straha, nego na onom prirodnom i svesnom osećanju dužnosti.
crvić, očajno pruža ručice prema meni dok se ja izmičem, preklinje me, moli: „Tatice, tatice, tatice, mili tatice, ne dam te, ne dam, nećeš umreti“, i grli me, steže, pritiskuje na svoja mala prsa, na kojima je bela košuljica već sva mokra
pruža ručice prema meni dok se ja izmičem, preklinje me, moli: „Tatice, tatice, tatice, mili tatice, ne dam te, ne dam, nećeš umreti“, i grli me, steže, pritiskuje na svoja mala prsa, na kojima je bela košuljica već sva mokra od suza.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Dole nož, kad ti kažem! — ponovi kmet i pogleda Obrada značajno. — Noža ne dam, a ti gledaj svoja posla... — promuca Đurica jetko i pođe još korak natrag, ali ga odjednom dočepaše mnoge ruke,
— Ni glava ti, brajko, ne može proći — odgovara terzija. — Koliko daš, de? — Šta da dam?... Znam da ne možeš. — Hoće da se klade! Bravos, Marko! — povikaše radoznali gledaoci.
— moli onaj siromašak. — Vratiću ti, čim stigne kukuruz. — Sad pare ili kukuruz, to ti je. Ne dam ja moj mal da ga svaki upropašćuje. — Pa nije ti, bolan, još ni stigô ovaj kukuruz. Još se nije ni zapurenjačio...
Kad su najpouzdaniji moji ljudi počeli da mi rade o glavi, onda tu nema života. Ali se opet ne dam tako lako!... A ona?... Baš mi je i to velika nevolja!... — A, Novo ? — obrte se op Novici, koji polako iđaše za njim.
Sve jedno. A žao mi Mata! ... Šta da činim sa njim? Istina, on hoće moju glavu, a ja se, bogme, ne dam tako lako. Pa sad... to je i tražio!...
pomalo. — Vidiš, a pitaj moje jatake, da li sam kome dao manje od pedeset dukata. Ja mu zaista ne dam sve pare, nego hoću da se to podjednako deli među sve ljude, koji meni pomažu. — To je, vala, pravo...
»Zna da ću noćas da razdam novac... Ali kud smem ići k njemu s ovolikim parama! ... Ubio bi me bez reči. Bolje da mu dam sad«. — Hoćeš li i tebi da se sad odužim? — reče on, mašajući se džepa. — Pa...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
odgovori starac. Sveti Petar mu onda reče: — Mene je poslao bog da mu te ovce prodaš, ako hoćeš. — Bome ne dam njemu ni za kakve novce, jer on je pustio mojijeh pet sinova da pomru od gladi, a nije im dao kruha, — reče starac.
Onda car zmijinji reče čobanu: — Šta ćeš da ti dam za to što si mi sina izbavio? Čoban odgovori: — Ništa drugo neću, nego da mi daš nemušti jezik.
Čoban odgovori: — Ništa drugo neću, nego da mi daš nemušti jezik. A car reče: — Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome kažeš, ti bi odmah umro, nego išti drugo šta god hoćeš, daću ti.
Veli najstariji brat: — Ja je ne dam. Kako ćy je dati, kad ne znam šta si i otkuda si? Noćas došao, hoćeš odmah da je vodiš, pa ne znam ni đe bi išao
Noćas došao, hoćeš odmah da je vodiš, pa ne znam ni đe bi išao sestri u pohode. Srednji veli: — Ja ne dam sestre noćas da se vodi. Ali najmlađi veli: — Ja je dam, ako je vi ne date; zar ne znate što je naš otac kazao?
Srednji veli: — Ja ne dam sestre noćas da se vodi. Ali najmlađi veli: — Ja je dam, ako je vi ne date; zar ne znate što je naš otac kazao?
Veli najstariji brat: — Ja je ne dam. Srednji veli: — Ja ne dam sestre naše. Ali najmlađi veli: — Ja je dam; zar ne znate više što je otac naš rekao?
Veli najstariji brat: — Ja je ne dam. Srednji veli: — Ja ne dam sestre naše. Ali najmlađi veli: — Ja je dam; zar ne znate više što je otac naš rekao?
Veli najstariji brat: — Ja je ne dam. Srednji veli: — Ja ne dam sestre naše. Ali najmlađi veli: — Ja je dam; zar ne znate više što je otac naš rekao?
tvoju ženu, ja ga dočekam sa sedam hiljada zmajeva, pa mu ne mogoh ništa učiniti; prođi se đavola, molim te, da ti dam novaca koliko hoćeš, pa idi kući.
Kad onaj momak odnese kožu i caru pokaže, car mu reče: — Išti šta hoćeš da ti dam za tu kožu. A on mu odgovori: — Neću je prodati nipošto.
Grbo odgovori: — Daćeš nam sve trojici trista dukata. Kralj mu reče: — Ja ne dam više nego svakom po pedeset dukata. Onda mu Grbo reče: — Kad ne daš koliko mi ištemo, mi odosmo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Nemam snage da se borim sa vremenom, Da odbranim, da sačuvam, ne dam svoje, Nego gledam čega imam, šta je bilo: I sve više, ništa više nije moje.
Unapred vam kažem, s etiketom mnogom — A već ruci ne dam da vas išta vređa — Vezaću podvezu čim pred vašom nogom Presavio budem kolena i leđa.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Nikada nisam platio tu cenu. Naprotiv, ja sam sazrevao razmišljajući. Pokušavajući da dam tačan redosled svojih aktivnosti koje će biti predstavljene serijom članaka uz pomoć urednika ”Electrical
inspektor vratio i rekao mi: “Vladin službenik (Regierungsrath) Funke (Funke) je vrlo isključiv i ja se ne usuđujem da dam nalog da se sijalica postavi na određeno mesto bez njegove izričite saglasnosti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
i moćna ličnost koja mi je to saopštila, predložila mi je daje možda najbolja stvar za rešenje nastale situacije da dam ostavku.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Popusti onih dvadeset helera, zamoli ga suznim očima, da odem s ostalima. Nemam više... Bog ti dao! —Ne dam biljeta bez novaca ni svecu! Biž'! Eto idu još dva gospodina, — i okrene se prema njima, ne slušajući Cvete.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
reči: (1) Nagnuta nad geografskom kartom (2) Srbije posle (3) Kosova Majka (4) Jugovića zatvara šakom oči ljubi Dam (5) Janovoj (6) Da ne bi gledale („Al su bila i teža vremena“) I mada u Matićevoj poeziji nalazimo pravo obilje
Nisam spreman da o svemu tome dam svoje mišljenje. Znam odveć malo da bih mogao suditi o tako opštim stvarima. Pomenuo bih samo dve pojedinosti koje,
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA: Zaboga, majka, šta će ti šest stotina? ŽIVKA: Kako šta će mi? Tolika familija, pa moram svakom da dam za uspomenu i, inače, potrošiće se to za tri godine. Je l' te, deco, a primećujete li vi štogod na meni? ČEDA: Ništa?.
NINKOVIĆ: Opet ja. ŽIVKA: Pa, kako to... vi to onako redom? NINKOVIĆ: Čim kabinet da ostavku, i ja dam ostavku. ŽIVKA: A vi ste samo dok je osoba na vladi? NINKOVIĆ: Pa da, gospođo!
Pa, recimo, ja znam već sve načine da vas vrlo brzo kompromitujem; pa onda ja znam toliko stvar da razvijem i da joj dam jednu naročitu formu, in form spesial3, da na kraju krajeva i vi sami počnete o sebi rđavo da mislite i najzad, – e sa
da mislite i najzad, – e sa se la šoz prensipal4 – čim kabinet da ostavku, ja umem da pojmim da mi je dužnost da i ja dam ostavku. Uostalom, možete se raspitati o meni, pa ćete, u to sam uveren, dobiti samo najpovoljnije informacije.
(Ljubi joj ruke i svi se dižu.) ŽIVKA (seti se): Čekaj da vam dam moje vizitkarte za uspomenu. (Uzme sa stola kutiju i deli svakom redom.) Evo, evo... pa to, onako, za uspomenu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Groblje je. A na groblju čovek najlakše razgovara sa sobom. I na mesečini i na vedru danu. Stari sam ja opet krvnik. Ne dam se lako. Eto, gledam odavde niz razboj, ređam svoje doživljaje, pominjem turske grehove.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I pitao sam Boga, Treba l’ što da mu dam, Jer imam blaga mnoga, Broja mu ne znam sam... Negda je tako bilo, Drukčije nego sad: I svet je bio mlađi, I ja
Pobratimu Brankovome! Ma da j’ Đuro život provô U nauke zbiljskom hramu, Al’ najlepši zračak Božji Ne dam zbrisat’ s života mu. Dično ime, Daničiću, I izvoru tvojem hvala! Slava te je u vis digla, Al’ je ljubav kumovala.
VII Štuka sa renom, Ja sa mojom ženom. Kroz nos me dere... Suzno je gledam, Al’ za to ipak Drugom je ne dam. VII „S glave riba smrdi“ Poslovica šiba — Jer s glave može smrdet I što nije riba. »Starmali« 1887.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
JOVAN: Pa šta ste me zvali? FEMA: Zvala sam te da ti dam regulu da ne budeš kao dosad, ili kao što su ove drolje. Prvo i prvo: ti se nećeš više zvati Jovan. JOVAN: Nego?
) FEMA: Ne parle francuz! JOVAN: (Pravo sam ja majstor Mitru kazao da je poludila.) FEMA: Johan, moram i tebe da dam učiti francuski. JOVAN: A, to mi fali; naučio sam i srpski, tek nisam francuski.
RUŽIČIĆ: Nesmislene, da mi jošt platite, da vas u stihovi opišem. FEMA: Ja moju kćer ne dam. RUŽIČIĆ: Bićete prevraščeni u blato kao Licijanci. SARA: Ha, ha, ha!
Petrović, Rastko - AFRIKA
i u zatišju uske kratke plaže, mnogo žuće i mnogo blistavije od zlata (kad stavljam reč: zlato, to je jedino da dam tačnu sliku boje i sjaja).
(dvesta pedeset franaka za crnog seljanina je ogromna svota), vraćam im ih, rešen u sebi da im ujutru pre polaska dam baš i svotu koju žele. Toliko me neka glupa strast za cenjkanjem odjednom zaslepila.
Zovem ih da im dam poklone i one prilaze stidljive, tihe, spuštenih trepavica, povijenih glavica, sa nakitom koje kao teško cveće pada
Odmah zatim prilazi mi neki starac i traži deset franaka. — 3ašto? — Da me slikaš! — Ali zašto da ti dam deset franaka, ako te slikam? — Da bih bio zadovoljan! — Sleduje mu takođe da je glup, ružan i rugoban.
Nastaju brzi, uzbuđeni pregovori. Mogu da ga slikam, mogu da ga slikam, ali da najpre dam jedan franak. Ja mu ga dobacujem u ruke, a on ga hvata, steže i ljubi. Aparat odapinje. u treću ćeliju samo provirujem.
Tamo je bolje! Tamo ima jedna što je vrlo lepa! Ako već hoću da dam novaca onda bi oni voleli tamo!“ Prelazimo. Negro se stidi i ide poizdalje za nama. Gleda kao životinja iskosa.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
I dalje ćemo gorom lutati, Kad nam već puta kazat ne hteste! GLAVAŠ: Ni korak dalje! Bar ćerci ne dam starog vojvode Da lica svoga ružom mirisnom Okadi dvore gadnog tirana.
To ne dam, babo!... A ti se žuri I veštom laži varaj tirana Rumen te lica neće izdati. Kaži mu jasno: da zuba nemaš, P’ ako
Ne dam je paši, ču li, Turčine!... ISAK (Ćerimu): Dobro bi bilo da pribeležiš! Jer tupa pamet mozga labavog Jedva će petu
Al, šta je to? Srce mi strepi, strah me spopada, Grlice! Spaso!... Na stranu šarke! Ni kući mojoj ne dam okove! Nek’ pršti remek crnog Cigana, Rđave brave, šarke, jekseri!... Ha, tako... (Razbije vrata i ulazi u kuću.
PRVI TURČIN: Moja je glava! Ja ću je mojim nožem srubiti! DRUGI TURČIN: Ne dam je tebi. Od mene će je paša tražiti! TREĆI TURČIN: Dalje odavde, svi!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Odnesem pismo đeneralu, no Komarov me predusrete i htede da mi uzme pismo. Dok sam ce ja ustezao da mu ga dam, izađe đeneral i upita šta je.
A mene opet potpr'o Komapov: »dajte konja«, pa »dajte konja!« — Ali otkuda, zaboga, da vam ga dam, kad konja nigde nema? — Al' vi ga nađite... ma gde! ma kako!
« »Na čelu teški oblak, Na usnam' teški smeh, U smehu crnu kletvu, U kletvi crnji greh.« Ali ja se još ne dam osvojiti; ja još neću, ne mogu poverovati da gore na vrhu srpskoga društva sedi takvo čudovište koje će iz proste
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XVII Kaži mi, kaži, Kako da te zovem, Kaži mi kakvo Ime da ti dam, — Hoću li reći: Diko, ili snago, Ili ću: lane, Ili: moje blago, Hoću li: dušo, Ili: moje drago — Kaži mi kakvo
reći: Diko, ili snago, Ili ću: lane, Ili: moje blago, Hoću li: dušo, Ili: moje drago — Kaži mi kakvo Ime da ti dam Sve su to mila Imena i lepa, Kojima Srbin Svome zlatu tepa.
Poljupci se boje, Da ih ko ne čuje, — Ja svojima ne dam, Da brzo prohuje. Drago moje, drago, Nema smrti leka, — Poljupci su vreli, — Al’ smrt ladna čeka; Kad nas
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Objašnjavao sam komandantu kako se sada daljina ne ceni odoka, već pomoću preciznih daljinara. — Ne dam ja marjaša za te vaše sprave, otkada mi onaj haubičar udari u rov pa mi koje pobi, koje rani, jedanaestoricu...
Granata izlete i trunu u bugarske rovove, kao da je tamo tresnuo grom. Kosta se nasmeja. — Šta veliš?... Ne dam ja ove moje prangije za sve tvoje brdske topove. Ćiu-zvrc, ćiu-zvrc!... Kingiri mingiri.
Luka se pravi da ga ne čuje, ali još oštrije naređuje Isajlu. — Zatvorićeš i kafu, i šećer, i sve što je moje. Ne dam više ni bogu Savaotu... Razumeš li? Onda je uzeo stoličicu, seo po strani i uzeo francusku gramatiku.
— Dokaz ljubavi!... Kako, na koji način? Pokušao sam odmah da njenom pitanju, a i svome odgovoru, dam šaljiv ton. Ali je Arleta mislila svojom logikom. — Zar vam ja nisam dala dokaz svoje ljubavi?...
— Otišla je njemu da mu da dokaz svoje ljubavi... Sami ste rekli. Dragiša... Chéri... slušajte, i ja hoću da vam dam dokaz svoje ljubavi. Vodite me sebi, vodite — ona zavuče ruku ispod moga šinjela i steže mi grudi.
Tako ja hoću, hoću. Dragiša, shégі, primite me. Ja sama hoću da vam dam dokaz svoje ljubavi. Hoću! Zaustio sam... Ali mi senu kroz glavu: da li je ona svesna u čemu se sastoji taj dokaz
Arleta me dohvatila za ruku, povela u stranu i tiho dobacila: — Dakle, sutra, doći ću da ti dam dokaz svoje ljubavi. Sutra, biću tvoja mala ženica. Au revoir! Dragiša je oborio glavu i zaćutao.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Za to lasno! No druga se na me četa sprema: Žene ištu da dam uzrok — ispričanja nema! — Da dam uzrok zašto svaka ljubvi mi pripjeva, Svaka pjesan' ime nosi snaha ili djeva.
Za to lasno! No druga se na me četa sprema: Žene ištu da dam uzrok — ispričanja nema! — Da dam uzrok zašto svaka ljubvi mi pripjeva, Svaka pjesan' ime nosi snaha ili djeva.
Vrt ja ne gradim, Cv'jeće ne sadim, Nit' je proleća, Da im dam cv'jeća Kiticu. Ha! Znam sad, što ću: Pisati hoću Djeci malenu L'jepu, šarenu Knjižicu. 1810.
In na grada razvalin’ Te objamem, sin planin! Dam ti roko, ljub’ junak, Hrabri korenjak. Sem roda slovenskega, Kaj je „slava”, znam; V srcu mi do „slavnega” Divji
1953. Evo da, kako bi rekao Vuk, dam računa u čemu su te izmene, i otkuda je do njih došlo. U prvome izdanju bilo je ukupno 73 pesme; sada ih je 118.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Sad ima kade mržnju gojiti, Izricat tajno — javno vikati: „Neću i ne dam svoje sinove! Neću štamparu! Neću duždeve! Venecijanske neću darove!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ne da se Bradara ni dići. Veli: — Da te poslô mutesarip banjalučki, ne dam! Ne dam, brate, ni za pare, ni za ljubav, ne dam nikako! Misli omsica: šljiva je premakla, sad ću šićariti.
Ne da se Bradara ni dići. Veli: — Da te poslô mutesarip banjalučki, ne dam! Ne dam, brate, ni za pare, ni za ljubav, ne dam nikako! Misli omsica: šljiva je premakla, sad ću šićariti. Sad il' nikad!
Veli: — Da te poslô mutesarip banjalučki, ne dam! Ne dam, brate, ni za pare, ni za ljubav, ne dam nikako! Misli omsica: šljiva je premakla, sad ću šićariti. Sad il' nikad!
— Zar ne da? — viknu Simeun kad me ugleda pravni' šaka. — Ne da. Kaže: „Da te poslo'o mutesarip banjalučki, ne dam!“ — Daće! — zagrmi Partenija.
Ja se držim reda i zakona! Da sam ćio raditi preko zakona, ja bi njega sam u šumi ubio. Znam zakon, pa preko zakona ne dam ni svom rođenom ocu!...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Dete jedno od kile mesa pa ga čekaš devet meseci, a ti bi hteo da ti tvoga grmalja iz Trbušnice dam za tri dana. Ti misliš pravda – to je tako, uzbere se kao zrela kruška.
BOKA: To što piše! KAPETAN: Slušaj, mladiću, da ti dam jedan sasvim roditeljski savet. Tebi, vidiš, za ovu tvoju krivicu ne gine kuršum u čelo, pa priznavao ti ili ne
Ali ne marim, ne marim, gospodo, ni svoj život da dam kad treba poslužiti državi! Deder, čitaj, boga ti, gospodine Vićo, jer izgleda da sad tek nailazi ono što je glavno.
Nastasijević, Momčilo - PESME
4 Pogled je — pijem, I pjaneć sve me, čudno svemu sebe dam. Pogled je — bdijem. I pupeć u svemu moje seme, samrtno radostan, i sâm.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Nemam ih više. Jedno imam. I što da se i ono muči, pati? Kada nije za ženidbu, što se ženio? Ne dam. Č̓a Marko, unezveren, preplašen a čujući otuda Jovankino grcanje, plač, kao nastavi: — Bog, mori! Bog Gospod! Bog!
Ništa mu ne dadoh. A ono, čedo moje, da ja ne bih bila kriva, vidi da ja ne dam, pa i samo neće, samo mi se je odricalo, mučilo, patilo! I diže se.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Platićeš, Velju ti!... — Porubaj me za prvo i za ovo! — jari ga Vojkan. — A mogao si glavne... već vrag ne dam.. Bolje dati advokatima... Operušaše nas do boga!... Porubaj me! — Ne boj se, naći ću ja što da odvedem!
—Hoće, vala, taman u bezdan! — reče kao za se Rade. — Ali neće što je namislio— trže se. — Neće, boga mi! Ne dam zemlje iz ruku do velike nevolje... Ne dam je, pa makar je krvlju morao otkupiti! Nije ona moja... djetinja je!
— Ali neće što je namislio— trže se. — Neće, boga mi! Ne dam zemlje iz ruku do velike nevolje... Ne dam je, pa makar je krvlju morao otkupiti! Nije ona moja... djetinja je! — i pokaza kretom glave na starijega. — Da, djetinja!
—Ko veli? — presječe ga Rade i diže se. —Vele varošani... —Videćemo! — plane Rade, i oči mu sinuše. — Ne dam zemlje dok mi je glava živa!... Ne dam je do boga ! —Pusti, Rade, sinko! Što slušaš tuđe ljude?— umiješa se stara.
—Vele varošani... —Videćemo! — plane Rade, i oči mu sinuše. — Ne dam zemlje dok mi je glava živa!... Ne dam je do boga ! —Pusti, Rade, sinko! Što slušaš tuđe ljude?— umiješa se stara.
Još ribe bilo bi se našlo i u telu, no Mrse je nije htio prodavati ni za kakav novac. „Da je dam onom gladnom Talijanu, ča je doša' iz vraga da se naji naši trudi?!” gunđaše on i nosijaše ribu u grad.
ne uviđajuć' da srću u propast. Prihodi rodnih obilnih godina padoše u ruke kamatnika. „Ča je da dam dvije kace masta (četiri hektolitra) dobiti na sto fiorini, kad i meni dosta ostaje!
— ljutio se trgovac. — Eto, sve ste izili... Ma, ča se je dalo — dalo, jur ni druge! Bez pinez ne dam ni svome ocu... — Jemate pravicu! — Pretrgnu ga Rogo. — Zač ti petljaš, kad nisu tvoji posli?
— Zaludu je svima. Ne dam ništa! Kad se bude radilo, daću... — Fala bogu, kad na moje trude ne mogu nać' ni šaku muke!
— Oh, došla si, a! — i diže se. — A di ti je bila mater kad sam je zva na radnju?! — ljutio se glavar. — Reci da ne dam ništa!
— i očito sneveseli se. — Uzmi, molim te! — navali on, silno potresen. —Uzmi, drugo nemam što da ti dam. A dajem ti za našu ljubav, ne za drugo!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Potrebno je da Vam dam prethodna objašnjenja o prostorima koje ćemo preletati, i da Vas upoznam sa zakonima koji onde vladaju.
Ne znadoh jedamput jedan na izust, nego moradoh uvek malo da promislim, pa da dam svoj odgovor koji je, istina, uvek bio tačan.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Vrt ja ne gradim cvjeće da sadim: nit je prol'eća, da im dam cvjeća kiticu. Ha! Znam sad što ću, pisati hoću djeci malenu, ljepu, šarenu, knjižicu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ja ga dočekujem, nameštam mu postelju, izuvam, a on odjednom počne kao da pita mene, kao da mu ja dam savet: »Lepa li je, Stano?« — »Lepa je, gazdo!« ,odgovaram ja. — »Da je uzmem, Stano?« — »Uzmi je, gazda!« — velim.
Zovem ga da ga pitam kad pada, kad treba trogodišnji parastos u pokoj duše da dam. HADžI RISTA (zaradovan odobrava): A za to: za parastos, podušje, za groblje ako, kćeri! Za to ga zovi, pitaj.
MLADEN (sam): A ja, oh, ja idem otrova da nađem... i da joj ga ja, rođeni otac, dam u ruke. (Naginje se ka dvorištu i viče): Dimitrije. DIMITRIJE (iz dvorišta): Sad, gazda!
MLADEN (izvan sebe od sramote i besnila): A, dakle, ti si ga i volela... nije on tebe na silu, iznenada? Sada ne dam otrov! Sada ću ja, tvoj otac, da te ubijem, posred grudi, koje je on opoganio. Ulazi Miron.
Udariće te, umrtviće te! TAŠANA (odgurne Jovana): Idi ti, idi! (Prilazi Paraputi): Nećeš izgoreti, nećeš. Ja ne dam. Ne boj mi se! (Ponizno saginje pred njim glavu): I ako, evo, udri me, bij me! ali samo ne boj se ti!
ali samo ne boj se ti! Ja sam, ja, tvoja Tašana. I ja ne dam, ja te čuvam! PARAPUTA (smiruje se, kleca, hoće da padne). TAŠANA (pridržava ga da ne padne, Jovanu): Daj vode!
TAŠANA (pridržava ga i kleknuvši polaže u svoj skut): Tako, sad lezi, odmori se, i ne boj mi se ti... ne boj! Ne dam ja tebe! (Umiva ga po glavi): Kako mu biju žile!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
se vas troje jednog dana protiv mene, a to ne bi dobra donelo ni vama ni meni, jer ste vi ovde domaćini, a ja opet ne dam sebi suviše blizu nikome... Nemoj da plačeš; ja se radujem što ću imati svoju kuću, a Todor, vidiš, vodi me rado.
Počeo je poizdalje, malo ga je sramota ne samo da opet traži, nego da traži više no inače. — Daću vam, što da ne dam. Nije novac za to da se zakopa. I, pravo da vam priznam, ne znam na šta bi ga trošila. I nemam na šta da ga trošim.
— planem vam ja, gospodine pretsedniče. — To neću dati ja! Ne trpim popove, ni vaše ni naše! Neće Luka u popove, ne dam, i kraj...
Znam da će biti čovek, i neka bude, zato sam ga i uzela. Ali neću da bude bolji od našeg deteta! Ne dam! Ne dam mu više srpsku paru, ako i to mora biti!...
Znam da će biti čovek, i neka bude, zato sam ga i uzela. Ali neću da bude bolji od našeg deteta! Ne dam! Ne dam mu više srpsku paru, ako i to mora biti!...
— Jeste, krivuda u njemu nešto, ali je još mlad, a Nola još ima snage da se s njim ponese. Ne dam da ga Švaba osramoti i da i mene osramoti, razumete li!... Pogledajte ih kad zajedno idu.
Jesi primetila: žene se isplaču, a posle slatko zaspe... Ne daj se! I ne dam te ni ja... Brige moje su sve veće, sestrice, potrebna si mi, imaš da podupreš gde ja ne stižem. Da, da, ne gledaj me.
Ali gde bio da bio, vas zaboraviti neću. Prvi svoj rad ja u sebi vama posvećujem. Trudiću se da dam bolje i više. Budite zadovoljni, čoveka ste stvorili, a to je više nego da ste ga rodili.
” — Moj istoričar je fina glava, Pavle. Ne dam ga za svu ovu Bačku, i još i za Banat. — Ali slušaj, Branko, nije tu u pitanju samo Ribarić; ja bih rekao da i kod mene
Ja sam, na tugu moju, preživeo i oca i sina i unuke, ali možda i srećom, da ne dam da se uznemiruje pobratim moj Marko, i dobrotvori moji u njegovoj deci...
Ne može Mirko ove nedelje ništa raditi, ima bolove, ja ne dam da radi — zagleda se „ćorava Nata” u mušteriju, da zna kome govori.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Dosta, ja dam sebi odseći uši, i tek sad primetim kakva je ludost kad zemljedelja zavidi vojniku, ovaj trgovcu, trgovac hudožniku,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Jedanput se nađemo posle škole i pođemo zajedno kući. Ja joj dam jednu kiflu, koju sam joj svakog petka kupovao, jer sam četvrtkom posle podne zarađivao na krajcaricama bar toliko da
„Ali, gospodine, — dodao je on uzbuđen — ne dam se ja demantovati; ne mogu ja dozvoliti da budem tako olako demantovan.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— A je l’?... U šakama nosim zemlju zarad kruva. Da ste mi junaci neki, pa i da vam dam!... Podne je davno prevalilo. Sunce obliva zracima svojim planinske vrhove, koji blešte na ovome decembarskom danu.
Nešto me je gušilo. Onaj zavika: — Ne dam... ne dam se! — upravi staklaste oči nekud gore, i ruke podiže iznad glave kao da se od nečega brani.
Nešto me je gušilo. Onaj zavika: — Ne dam... ne dam se! — upravi staklaste oči nekud gore, i ruke podiže iznad glave kao da se od nečega brani.
Komandant pešačkog puka sa Požarske Kose tražio je u pomoć hitno jednu brdsku bateriju. — Odakle da ti dam, kad su mi sve baterije uvedene u borbu? — govorio je potpukovnik Petar.
Strahota, pakao... smrt! Ali, živ se ne dam. Izvukao sam revolver. U poslednjem času senu mi misao: možda bih u produžetku ove jaruge mogao naći kakav izlaz.
učinili smo sve što se može. I radićemo još i dalje... Ako nam je, najzad, tako suđeno... Ja se živ u ruke Bugarima ne dam... Ali, valjda ću dotle i ja jednom poginuti. Idem gladan, žedan, umoran, izmučen, nesrećan... GORNIČEVO 8.
Tada se baš ukrcavao neki crnački bataljon... A ja tonem. Ali ja se ipak ne dam. Naprežem onaj zadnji krajičak svesti da bih shvatio svoj odnos prema okolnim predmetima. Stiže najzad i taj naš voz.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ako mi ti ne pomogneš, ko će? — prigrli majka dete čiji je život smrt stezala ledenom rukom. — Ja nemam šta da ti dam... — majka zaćuta, a Varalica se zamisli. Ko bi pristao na podvig pri kome se ništa ne dobija, a život gubi? A opet?
— moli i ona druga, ali Varalica odmahuje rukom. »Kakvo zlato!« misli se. »Ovde je glava u pitanju. Dam li im marame — pretvoriće me u kamen!« Stisnu on marame svom snagom, a već vidi: ne mogu mu ništa!
— Gle, siledžije! — reče stena kad izvor jurnu da kroz nju put probije. — 3ar nisi mogao zamoliti da ti sama dam prolaz? — Otkada sila boga moli? — grohotom se nasmeja izvor i šiknu kroz stenu.
— Ne dam je! Ne dam! — vikalo je dete, svojim telom braneći pticu, sve dok seljak s motkom nije ustuknuo. Ljudi od zaprepašćenja
— Ne dam je! Ne dam! — vikalo je dete, svojim telom braneći pticu, sve dok seljak s motkom nije ustuknuo. Ljudi od zaprepašćenja nisu mogli
— Ja sam tu stolicu za svoju ženu napravio! — odgovarao je. — Ne dam! — Onda je otmite! — naredio je bogataš. — Orah je iz moje šume. Moja je i stolica!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
OSTALE DEVOJKE (odlazeći igraju i pevaju): Šano dušo, Šano, otvori mi vrata, Otvori mi, Šano, vrata, da ti dam dukata. Izgore me, Šano, mori, tvoja lepotinja, Tvoja lepotinja, tvoja krasotinja, — Oh lele, lele, izgoreh za tebe.
Nemoj da me... STOJAN (upada): — lažeš! Ah ne lažem te, Košto! Sve bih ti dao. A i sada, evo, sve da ti dam! (Vadi sahat, kesu, ćilibarsku muštiklu.) Na! KOŠTANA (odbijajući): A ne, ne! Neću to od tebe! Neću od tebe novaca!
Neću to od tebe! Neću od tebe novaca! (Sa svoga vrata odvezuje nizu od dukata i daje mu.) Evo ja... ja ću tebi da dam. STOJAN (grcajući): Usta mi daj! (Privlači je.) KOŠTANA (trza se, odriče glavom): Ah, ne!
— ne udate. Svadba, novac, sve ću ja da dam. (Razjareno): Neću više za nju da čujem! Odmah! SALČE (đipi preneražena, pada pred Arsu): Ne to, gazdo...
Približuju se kola, svatovi. MITKA (vadi novac i daje joj, ređa po čelu, licu): Da te darujem, da ti dam... Da ti dam bele pare za crni dni. A crni dni ti dođoše! (Pokazuje na kola, svatove.) Eto ti gi! Sviriv!
Približuju se kola, svatovi. MITKA (vadi novac i daje joj, ređa po čelu, licu): Da te darujem, da ti dam... Da ti dam bele pare za crni dni. A crni dni ti dođoše! (Pokazuje na kola, svatove.) Eto ti gi! Sviriv!
Šantić, Aleksa - PESME
siđeš sa ibrikom Da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke, Prigrlim te sebi u svoje klobuke, I da tebe, draga, više ne dam nikom. Na dušeku trava i mojih smaragda, Kao nimfa moja, da počivaš svagda, I da niko ne zna tvoje mesto gde je.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Što mi đece išteš devetoro, da mi đecu vodiš u Kosovo, u Kosovo, da ih kolju Turci, nemoj, zete, više progovarat, — ne dam đece vodit u Kosovo, makar šćeri nigda ne vidio! Mio zete, deli-Strahin-bane, rašta si se tako razdertio?
Boljom ću te oženiti ljubom, s tobom hoću ladno piti vino, prijatelji biti dovijeka; a ne dam ti đecu u Kosovo“. Planu bane kako oganj živi, u ijedu i toj muci ljutoj ne šće viknut ni prizvati slugu, za seiza ni
Ne dam vašu sestru poharčiti, — bez vas bih je mogao stopiti, al' ću stopit svu tazbinu moju, nemam s kime ladno piti vino; no
“ Reče njojzi Kraljeviću Marko: „Posestrimo, Turkinjo đevojko, dok je mene i na mene glave, ne dam tebe crnom Arapinu!
dobro, bolje bit ne može: ja isprosi lepotu devojku, ostaše mi na drumu svatovi, došao sam, donô svadbarinu, da dam blago, da vodim devojku, da mi niko na puta ne stane; kaži meni što je svadbarine?
gospodaru, kupi vojske koliko ti drago, pod Stalaća kad je tebi drago, udri Stalać kako ti je drago, ja ti dobra ne dam ni jednoga: ja sam sablju za sebe kovao, a ždrala sam za sebe ranio, a ljubu sam za sebe doveo; pa ti ne dam dobra ni
ti dobra ne dam ni jednoga: ja sam sablju za sebe kovao, a ždrala sam za sebe ranio, a ljubu sam za sebe doveo; pa ti ne dam dobra ni jednoga“.
Jesi l' čuo, da li zapamtio da je bila proja za šenicu? Da li Madžar za Maćedoniju? Da li Srbin za Erdelj-Krajinu? Ne dam same Kajice vojvode za četiri na krajini bana: za Nemeša, bana vršačkoga, za Geciju, bana titelskoga, za Ištvana, bana
bana slankamenska, i za Petra, bana varadinskog, sve od Vršca pa do Varadina, za svu zemlju i četiri bana; za to ne dam vojvode Kajice, a kamoli ostali vojvoda!
Besedi im vojevoda Janko: „Ne dam vama Sekule nećaka za Kučevo ni za Braničevo!“ Kad to reče vojevoda Janko, rasrde se Kučevkinje mlade, Kučevkinje i
Svega ću ti dara pokloniti, već ja ne dam cigle do tri marve: ne dam s glave tastove čelenke, sa ramena kolaste azdije, i ja ne dam od zlata košulje; hoću nosit
Svega ću ti dara pokloniti, već ja ne dam cigle do tri marve: ne dam s glave tastove čelenke, sa ramena kolaste azdije, i ja ne dam od zlata košulje; hoću nosit mojoj zemlji divnoj, nek
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Suze mu naviru na oči i čitav predio pred njim počinje da treperi i rastapa se. — Ne dam da me na pravdi biju. Kriću se u Gaju, tamo gdje je nekad bila koliba iz koje si se ti borio.
— Drži je, tetka Stevka. Lunjina tetka pograbi djevojčicu za ruku, ali se ona i dalje otimala i cičala: — Ne dam, nećeš ga uhvatiti! Nikolicu je mati već bila skopala u šake iako se on otimao i ujedao.
— nakostriješi se Nikoletina i nabra svoje guste obrve. — Imaš pravo, ne dam svog unuka, svog Strikana! — sad se pobuni i djed Aleksa. — Ne dam ni ja svog Nikolice! — povika mališanova mater.
— Imaš pravo, ne dam svog unuka, svog Strikana! — sad se pobuni i djed Aleksa. — Ne dam ni ja svog Nikolice! — povika mališanova mater. — Nijesam ja ovo odgajila zato da ga štokakvi pijanci biju.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Takožde i naših brenih ozlati, da ne budut brena! Obešta Hristos: Az dam vam usta komu kakova: tebi Zlatouste, ženih vas zlati istino dade zlatna usta. Zlatoga učitelja zlati učenik, zlatoslov.
Nego opet vodu lepšu joj ukazuje. »Ko god, reče, pije od ove vode pak iznova žedni, a od te vode kojuno ja imam i dam napiti se, taj nikad više ni u vek neće ožedniti nego udilj će u njemu samom izvirati, te iz njega potokom isticati.
Da vam dobrim građanom i Hristovim proću vraga i greha vojištanom dam na glas, i ukažem kako bi se sačuvali i od dušmana duševnih odbranili.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
da mu, veli, neko kaže: „Šta bi voleo, Milisave, duše ti, pravo kaži: il’ da ti dam jedan milion, ili jednu dobru kišu za našeg seljaka?“...