Upotreba reči dana u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Dva-tri dobra dana, dve-tri prijatne večeri, zar mogu čitav niz prostradanih godina svojom blagotvornom slašću razblažiti?...

O, nikad, nikad, prijatelju! Pa i opet, ja ih se rado sećam; rado spominjem ta tri dobra dana, to nekoliko srećnih trenutaka; oni su meni ono što je putniku, koji je u mračnoj noći zalutao, oganj što izdaleka tinja.

i Nemci poštuju igračicu, i hiljadu usta govori o umilno lakome pokretu te i te, ove il’ one igračice koja se ovih dana u Beču il’ u Parizu pokazivala... A mi?

Jednoga dana stupio on mnogo ozbiljniji nego obično u moju radionicu. U ruci je držao jošte otvoreno pismo. Ćuteći je seo na

Gledajući Milevu, često bi mu se niz bleđano lice suza zablistala. Istom je pre četiri dana legao u postelju... Prvi dan i noć bacao je krv.

Ja sam ga poljubio. I on me je razumeo. — I tako, sine, ja ću poslati kola po njih; pa ako se privole, za dva dana mogu doći — a, međutim, ti ćeš raspremiti tvoju radionicu i sve ćeš preneti u sobu koju sam u staroj kući za tebe

1871. SIROTA BANAĆANKA Tri dana je kako neprestano kiša pada; za tri dana niko nije video ono blago, plavo nebo, niti se iko ogreja na umiljatome

1871. SIROTA BANAĆANKA Tri dana je kako neprestano kiša pada; za tri dana niko nije video ono blago, plavo nebo, niti se iko ogreja na umiljatome osmehu provirujućeg sunca.

„Nećemo se dugo brijati, majstor-Simo, ne! Baš sam se ovih dana gledao u ogledalu“, reče, siromah „al’ kao da nema prilike da ću te mnogo mučiti“.

„Nenad je“, veli, „i u ovoj kolibi bilo srećnih dana!... Ali ih ti, Grlice moja, nisi upamtila: davno je kako je sreća prekoračila prag ove naše kućice da se više nikada

Kad ga vidim, ja se sva stresem, srce mi silnije zakuca, uveče ne mogu da zaspim — mislim na njega... Jednoga dana stojim ja na mali vrati i gledam nepreglednu ravnicu što se od naše kuće nadaleko prostirala; nešto sam se duboko

Jednoga dana dođe čiča Marko. Lice mu beše tužno, zabrinuto. „Imate li hleba, Maro?“ pita tetku, a ona mu žalostivim glasom odgovar

Obradović, Dositej - BASNE

Po malo dana pastiri su pekli na polju meso, ot kojega orao ugrabi parče s prilepljenim na njemu ugljenom. Po slučaju taaa vetar duvaše:

A i rasudi, molim te, kakva bi slava lavu bila da utuče miša?“ Lav se osmehne i pusti ga bez vreda. Na nekoliko dana uhvati se taj isti lav u debelu mrežu koju lovci lavom i medvedom stavljaju, iz koje lav ne mogući razmrsiti se stane

Prokune ga sav narod, i tako ti se pretvori u mrava. No vsuje: vid promeni, a narav zlu ne izmeni; ibo i do današnjega dana mrav tuđe žito krade i nosi. Naravoučenije I ova basnica uvještava nas da se čuvamo iz mladosti zlih obiknovenija.

” Napoji ga, umije mu lice i prohladi ga, niti je hoteo odstupiti od njega u sve vreme bolesti njegove. Po nekoliko dana počne se monah popridizati. Al' evo nevolje, pređe ognjuština na derviša.

Onda ga drugi ne pusti od sebe, no s krajnjim userdijem i ljuboviju posluži ga za mesec dana. Dâ bog te i drugi ozdravi.

šaljiv iguman moljaše Vikentija Joanoviča, beligradskoga mitropolita, da ga učini vladikom, ako će barem za nekoliko dana. „A našto ti to?” — reče mu mitropolit. — „Kako našto?

Ovako postupajući, svaki dan ako će biti i pomalo, no u mnogo dana bude mnogo. Kad se s vremenom ovom poretku i načinu priobiknemo, tada nam se to preobrati u prirodu i biva nam lasno,

Nije li nam milostivi Tvorac darovao ovo nekoliko dana življenja na slavu svoju, na sladost i radost našu? Inat za tvrdoglavstvo i uporstvo!

Na nekoliko dana potom nikne konoplje i pozelene od njega sve njive. Opet drugoljubiva lasta, kad k jednim kad k drugim pticama leteći,

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

zorom dovuku granja i drva, naslažu lomaču, za nju nas gole vežu, prinesu šibicu, potpale, i gori tako, gori nedelju dana, cela varoš od pepela posivi.

SINGER Mića Savić ide preko polja, na konju nosi šivaću mašinu. Krošumu, kroševar, tri sedmice dana, uzvodu, nizvodu, putem i bespućem, preko suvati, preko bujne paše, on ide peške, a šivaća mašina konja jaše.

Konjušar koji ume da govori ono što nadzornik i knez žele da čuju, može se nadati da će jednog dana i sam postati nadzornik ili knez! To si i sam mogao dosad da naučiš!

je pun nade; imam četiri oblice, i ćebe do brade; imam pola sveće, paklo duvana; hleba i slanine imam za sedam dana. DORUČAK Rekoh li ja sinoć da će da presneži?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” (Na godinu dana pre toga oni sogljadatelji koji su po Srbiji ’odali i narod spremali za Nemačku Krajinu, odveli su sa sobom mnogo momaka

’ A on mi sve od dana na dan odgovora: ,Pisao sam, pisaću’ ili: ,Vojska će skoro preći’ itd. Istina pored granice, od Zemuna do Mitrovice,

Ali to što ste sada činili i bunili se da ste tek posle godinu dana, kad bi moja vojska prešla i vas i vaše familije sebi za leđima ostavila!

Petnaesti dan od toga dana, dotrči tatarin iz Stambola, i donese nov ferman. — Pričao mi je buljubaša mog oca, Laza iz Trlića, da je tatarin

si sve učio i sve znaš, a ti bar sedi i slušaj kako ova deca čitaju” — i tako sam ti sedio ja za astalom čitavu nedelju dana, a on mi ništa ne kazuje da čitam.

Mitropolit Stratimirović, kažu, da je prvi dobre škole za Srbe u Karlovcima uredio. Sedeći ja besposlen nedelju dana, mislio sam, da mi ništa više ne treba učiti, i čisto sam se radovao da moj učitelj ne zna više od mene i da ću se kući

Kad su Nemci Beograd tukli, onda je moj otac Aleksa sa 700 momaka između Pančeva i Beograda u nekakvim ritovima 15 dana čuvao ćesarovu vojsku, a kad se Beograd predao, opet se k Valjevu povratio.

Tek posle godine dana postave Turci svoje sudove po kasabama, i tako u Valjevu je bio muselim i kadija, a on u nahiji knez kao i pre nemačkog

Pet dana po Božiću dođem i ja tu i do nesem mom ocu košulje i druge potrebe; nađem moga oca u sobi na Su-kapiji. Tu sam vidio pre

To je bilo posle na nedelju dana kad su knezovi isečeni u Valjevu. — — Kao što sam gore kazao, pričekam ja strica, i pošto mi kaza da knezovi pogiboše,

Ako li ne isterate, a vi nas čekajte do pet dana doći ćemo, da ga mi sami isteramo. No mi opet nećemo na vas, koji ste mirni i dobri i carevi Turci; vi se odvojte do

„Ili Poreč-Aliju iz Valjeva isterajte, ili se nadajte: eto nas na Valjevo, pa što kom Bog dade; a vera je tvrda: za pet dana nećemo udariti, ne bi li vi Poreč-Aliju sami isterali.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

E nećeš, beli! — Jest, dva nazimeta! A ima valjda nedelju dana kako mi mal zatiru, a tebi ni u uvo! — dere se Raka. — Čuješ, Simo!

Nego da se mi okanimo te đavolske roge! Bolje će biti da vidimo šta radi naš gazda Raka. Prošlo je već dva-tri dana kako je osecana ona potra.

Stoji piska jadne dece! — Gad! — reći će Spasoje. — Kao da nije bio nikad dete, nikad se nije igrao! — Ovo dana, kako ono zapovedi kmet — reći će Bura — kud se god makneš, sve ljudi grade roge... — Ja zbilja!

A tako isto i Đura i Spasoje. Gazda Raka utekao u kačaru na tavan, pa nije odatle tri dana silazio. I od tada se uvek klonio ženskinja.

— I dade ti pedeset dukata? — upita onaj što je pogađao u kaiš. — Dade, ne dao mu bog vesela dana! — A privali dobar interez, privali — je li? — upita onaj što je bacao popa.

Prođe godina, valja isplatiti, a nema se otkud. Molih ga, kumih da me počeka još koji mesec dana, kad prodam rakiju i neko svinjče, pa da skrpim i da mu isplatim. Aja!

— reče jedan. — Dabogda da i ti čitav ostaneš. — Mučno, bogami!... Ko se danas zaduži — nema mu bela dana više! — dodade drugi. — Ama ko li prvi izmisli taj nesrećni interez da mi je znati?

Eto, vere mi, tako se ražljuti da po dva dana ništa ne okusi od teška derta. Ja znam da vi nemate ni zašto da ga podmićujete.

Čitavu nedelju dana začamao je naš lepi kapetan, putujući po srezu »po zvaničnoj dužnosti« svojoj. Kad se već vratio i bio nadomak

Po crkvi beše sve ispreturano i uzorvano; tri dana i tri noći čitali su tri popa bdenije dok se crkva opet očistila.

— Dede, pope, bekrijo stara!... Znam ja tebe — ti punu okanicu na glavi... A tri dana držaste ono bdenije, a? Nego neka, dede još po jednu! — i opet se kucnu.

Baš si dravi špekulant, u daleku te nema. — Sad ti gledaj: ovo dana naći ćeš se s njim gde bilo. Najbolje bi bilo kako u mehani. On valjda dolazi u mehanu? — Dolazi kašto.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

A on, zaista, beše rđav čovek, čovek koji je u kavzi živ, U nesreći ljudskoj — srećan. Jednoga dana uputi se u selo, koje mu ne beše daleko.

— pred sami smiraj sunčev — pravi hvatajući muve i bubice, i onaj cvrkut male tice što cvrkuće u svako božje doba dana; ali mu pamet ne beše prisebna... On je čuo sve to, znao je sve to, ali nije mogao razmišljati ni o čemu...

I u toj lepoti sunce se lagano spušta, nestaje ga na zahodu, u onom lepom rumenilu koje je svakoga dana drukčije... A Stanko, koji bi se vazda zagledao u izlazak i zalazak sunčev, koji se bacao u sanjarije čim insekti

Stanko obori glavu. — Kako da nije reda? ...Ja i Ivan čekamo da nam se sinovi jednog dana zaplaču!... Vere mi, da ih ne iženimo ove jeceni bi ruljali kao volovi! Svi se oko sovre zasmejaše, samo Stanko ne.

Tako mi Gospod glasa ne čuo, tako me ne ogrejalo sunce sutrašnjega dana!... 7. SPLETKA Lazar ce nije prevario. Ono je zaista bio čovek. Ali ne beše Stanko nego Marinko.

Spokojno sedi starina i još spokojnije naginje čuturicom, koju mu mlađi izneše!... Bio je uveren da toga dana neće mnogo kasati. A i kuda bi?

Bio je uveren da toga dana neće mnogo kasati. A i kuda bi? Svet je po radovima, svaki to gleda da za lepih dana ovrše i odnese u ambar svoj trud i znoj... Dok bahnu u avliju Ivan Miraždžić. Bio je bled kao krpa.

Sve to behu ljudi časni i pošteni, sve to behu deca dobra i valjana. — A je li?... Da nisi imao kakvih gostiju ovo dana? — Nisam. — Da ti nisu Turci dolazili? — Nisu. Niko živi nije svratio u moju avliju ima mesec dana...

— Nisam. — Da ti nisu Turci dolazili? — Nisu. Niko živi nije svratio u moju avliju ima mesec dana... Jova opet poče hodati.., On ne znade šta da misli... Pljesnu se od muke rukama i očajnički stade govoriti: Krađa!..

— Bogami, ti si batli! — reče Zavrzan. — Ja sam ti, brate, morao čekati nekih mesec dana dok mi se dade prilika... — A ja petn̓est — reče Jovica. I počeše pričati o svojim prvim megdanima.

Veselje, radost, žalost... jednom rečju, sve deliše oni sa svetom i svet s njima... A sad? On dana kad se ona prokleta kesica nađe za njihovim arom u đubretu — od onog dana sve im leđa okrete.

A sad? On dana kad se ona prokleta kesica nađe za njihovim arom u đubretu — od onog dana sve im leđa okrete. Ljudi su izbegavali Aleksu, a žene Petru; upravo nisu ih samo izbegavali nego prezirali.

Dučić, Jovan - PESME

Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose. Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen. Nema je nada mnom širina nebeska, Mrak zasipa šumu, reku, cvet i kamen. Evo jedno groblje.

Dokle zvezde brode Jedne bezimene noći, pored vode. KRAJ MORA Iz Boke Lav kameni jedan iz mletačkih dana Ozbiljan i mračan još na trgu sedi, Na obali mora. Sluša šum Jadrana, I gde vek za vekom neosetno sledi.

svilom: Izgleda duh strasni Dioklecijana Nad dragim se morem dalmatinskim širi, U sunčano veče jednog Carskog Dana.

Sva koplja jutra duž neba, Sva platna dana po dolu... A obed od vina i hleba, I lampa, još na mom stolu... Da li je mogao proći Moj prag u zamrkloj cesti?

U svetlo jutro toga dana, Bacajuć seme, rekoh: — Budi U mojoj brazdi krv titana, Ideja sile sva u grudi! U prostor bačen glas što stremi,

SUNCE Kroz moj sâd reka teče, Sveta i obasjana; Uvire sva u veče, Izvire sva iz dana; Svetla reč Bog što reče Da plodi tlo Hanana. Vinograd moj u strani, I trešnje već u cvetu.

Kao u sjaju novog dana, Dirnuta krilom vetra blaga, Grančica mirte zanjihana Ne ostavivši nigde traga. HIMERA Pamtim te pute kud sam

KIŠA Nedelju dana dažd rominja, Korito rečno puno mulja; Dosadno, gorko; i dan tinja, Kao lampa bez kapi ulja. Po strejama po vazdan

OMORINA Prepukla zemlja žedna vapi, Od Ilin-dana oganj prži; Korito rečno prazno zjapi, Jedva se list na grani drži.

Kakva je to veza izmeđ duše sada, I tih dana što su protekli, kô voda? Zašto većma volim veče koje pada, No purpurnu kišu iz jutrenjeg svoda?

U duboko veče, kad ugasnu staze, Duša mrtvog dana, sumorna, još hodi, I šumi: kô tamne, iskidane fraze Muzike u vetru, u granju, po vodi.

I sto volja kao belih jata k jugu, Da sva na tvoj ostrv padnu očarana; I sto vera da ti slede jednog dana — Kô sto blede dece u litiju dugu. Digla si sto mržnja da stražare, kao Sto crnih jedrila, sva pred tvojom lukom...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Moja se mati malo i slabo šalila. Po jedanput u godini dana ja bih joj legao glavom u krilo. Tada bi me ona češkala po glavi i govorila kao malom detetu: „Kuždravo moje, ti

On me odvede u bolnicu gde ja obično sedim na njegovoj „kancelariji“ dok on ne obiđe i ne vidi ima li šta novo. Toga dana se on preko običaja zadrža, a ja iz duga vremena iziđem i stanem šetati hodnikom.

Toga dana bila je nedelja. Nisam morao ići u kancelariju. Kad sam se probudio, osećao sam se umoran i, razume se, odmah sam sebi

Ja sam toga dana nešto upamtio što nikad zaboraviti neću i ne mogu. Video sam sasvim iznenada i začuđen da je ona nalik na čiča-Đorđa.

vi već znate. Ih, ala sam glup! Pa gde je, opet, ta kvaka? Kao da su vrata dva kilometra od mene! Toga dana posle ručka leškario sam na krevetu i razmišljao. Nije vajde.

Kako se sve to gubi, bledi i izdiše pred veličanstvenom prostotom moga najnovijeg poznanstva!... Toga dana bilo je toplo, ali je duvao jak vetar.

U-pam-ti do-bro!” Ćuti ona, sirota, kao zalivena. Stegla srce, kopni iz dana u dan, a sve se moli bogu: „Bože, ti mene nemoj ostaviti!” E, pa valjda vidite šta će iz svega da bude!

— Ima, bogami, i više! — Ima, hvala bogu! Pa da ako se ona jedina povede za drugom decom! — Daj bože! Na nekoliko dana posle toga kazala je Anoka jednoj svojoj drugarici: „Znala sam ja da sve mora biti po mojoj volji!

Ni đeda nije svu noć trenuo. Prvi petli zapevaše, prvi vesnici novoga dana i života. Anoci se nikad dosad nije njihova pesma učinila tako lepa.

” Sve ide dobro i svi se dobro nadaju. Popadija se oporavlja i već trećeg dana predigla se u postelji, pa srče mlijeko iz ćase.

Napreduje dijete da ti je milina pogledati. Žene se nadmeću ponudama i poklonima. Nije joj bila još ni godina dana, a već je imala čarapa, košulja, ubrusa i drugih stvari pun kovčeg.

Nijesu se dugo prepirali. Seljaci se šćućuriše, samo ih srce boli, ali što mora biti — mora! I poslije mjesec dana već se oprema dijete za put. Silne se pripreme čine.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Jedno čudo... — O maj! I jeste čudo! A kad brž’? — čudi se popa. — Pa već nekoliko dana ima kako je, — ublažava Arkadija. — Ta znam, znam, al’ opet... Kad je ono bilo? U januaru...

Ta tebi je bar bilo još dana zapisato, a ne ja da se vučem po svetu ovako brez tebe, brez svoga najbližeg, kaz’ti, brata i prijatelja.

gospoja Persa, pop-Ćirina lepša polovina, onoj drugoj popadiji, — sve se kanem da jedared dođem kod vas na jedno pola dana, pa da vi mene lepo naučite kako vi to pravite one vaše čuvene puterkrofne.

Dođe mu tako pa se usići, ne znaš ni zašto i ni krošto, pa neće da izbija po nekoliko dana; zaćuti kao da se sa svima u kući posvađao.

A posle opet zaokupi jednog dana izbijati, pa ne zna šta je dosta; stane ga lupa k’o majstora u kovačnici, lupa k’o na larmu, kao da sve selo gori.

Iščekivao se svakog dana taj novi učitelj, mlad jedan bogoslov, namesto starog učitelja, gospodina Trifuna, koji je odavno već bio za penziju i

Danas malo koja da mora da traži koga da joj piše u rod, nego sedne sama pa piše; po tri dana može da sedi i da kiti pismo, toliko je svaka pismena!

i drugi, ali vrlo, vrlo retko; dalje: gospodin notaroš, apotekar, hirurg, gospodin-notarošev pisar, ali ovaj samo onih dana kad gospodin notaroš nije tu u selu, inače ide kod Šolema Čivutina u trafikanu na komovicu.

U njoj će već čitatelj naslutiti sukob i zaplet, bez kojega je svaka pripovetka dosadna. Još odmah toga istoga dana, u isto doba kad u pop-Spirinoj, saznalo se i u pop-Ćirinoj kući da je došao novi učitelj.

On je sam zapovedio da se toga dana ništa ne radi, i pobožni svet pop-Ćirinog i pop-Spirinog sela nijednu, ni napisanu, zapovest božju nije tako svesrdno

Lepa od ranoga jutra pa sve do ponedeljnika ujutru. I u varoši, pa ima neke razlike između radnog i nedeljnog dana, ali nikada tako kao u selu. Neka svečana tišina još s jutra kazuje da je praznik.

« A kad mu je sašila, a ona opet veli: »Samo da mi bog da dana da ga vidim kalfom.« A kad Gavra postade kalfa, a ona opet veli: »O bože, podrž’ još koji dan, da ga baba oženi lepo!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

zatvoreni gore, na nebu, puštaju tada s neba te da onako željni, gladni, siđu u svoje grobove i iščekuju da im toga dana njihovi živi, dođu na grob, prepoju ih, okade, zakite cvećem. I to mnogo.

Ali to je svakoga dana bilo tako sve gore i gore, da ona nije mogla više. I jednog dana, pošto se groblje ispraznilo, svi prosjaci razišli, a

Ali to je svakoga dana bilo tako sve gore i gore, da ona nije mogla više. I jednog dana, pošto se groblje ispraznilo, svi prosjaci razišli, a pop seo ispred klisarnice da se odmori od prepojavanja, ona stala

— Ne diraj me, mori! Pusti me! Oh!... Sada, jednoga dana sretoh Ljubu. Bila kiša. Blato na sve strane. A naročito iz njiva i bašta odakle je on dolazio.

A verovali su: da sve što on prozlokobi, ispunjava se. Tako i klisarici predskazao. Jednog dana seo na prag njene sobe i počeo da se dere na sav glas, gledajući ispred sebe: — Klisaričina, ete klisaričina ćerka —

I popu, za sina mu, predskazao. — Na popa! — opet jednoga dana isto tako počeo da se dere. — Na popa, sina, po glavi — pup! — I rukama je pokazivao kako će ga kamenom udariti.

Jednog dana prosili su... Taja kao uvek, a sad još boli, očišćen i iskrpljen od Vejke, sedeo je u sredi na prvom mestu.

Čak i zemljom koju bi mogao oko sebe rukama da dohvati i nju je na sebe bacao... kao da se živ zakopavao, dok ga jednog dana ne našli mrtva.. Ko zna kad je i koga dana izdahnuo, samo tad na njega naišli i videli da je mrtav.

kao da se živ zakopavao, dok ga jednog dana ne našli mrtva.. Ko zna kad je i koga dana izdahnuo, samo tad na njega naišli i videli da je mrtav. V MITKA — A, i ti li?

— neko tresenje snagom, pocupkivanje, udaranje kolenima o pod, zemlju — toliko je, da kad bi drugi tako što uradio, nedelju dana ne bi se digao iz postelje, a njega ni znoj ne probije. Pa kad i mrak, noć padne, ni tada se ne umara ni smiruje.

klisari i popovi bili ga i terali što tako pred vratima crkvenim čini đubre, ali pošto su uvideli koliko on svakog dana donese, navuče: hleba, brašna, pustili ga te oni posle njega to uzimali, čistili.

Obilazio bi manastire, crkvišta, i tek jednoga dana opet bi se pojavio u varoš. I to uvek na jednom istom mestu, ulazu, dolazio je u varoš, isto onako zanesen u govoru, u

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ovako prođoše Ljubi dve tri godine dana; ali prolazi i kredit i imanje. Sad si ga pretstavite kao mlada ili stara mladića od dvadeset i devet godina, jer kao

Kad ujutru, a Ljuba dâ prezati, pa svršivši upola stvar, oprosti se i otputuje. Kad kući dođe, čeka dva tri dana. Dugo mu je vreme, pa mu nije do čekanja; namerava samom ocu Savkinom o tome pisati.

Ljuba ode kući. Frajla Savka ostane dešperana, ali naskoro se za jednog notaroša uda. Ljuba je kod kuće još tri dana za Savkom žalio, četvrti dan mu je ljubav ishlapila, a peti dan mislio je na novu prosidbu.

Ako može biti što, a ono da bude nabrzo; ako ne, ono neka đuvegija izostane. Posle nekoliko dana proputuje kroz S. gospodar Zevalić i malo se kod Redića zaustavi. Zevalić je bio zemljak Čekmedžijićev.

Skoro će biti u O. slava na svetu Petku, onde se ide na vodicu. Ljuba invitira gospođu Persu. Dođe vreme slave. Uoči dana dođe gospođa Persa sa ocem u O.

— Gospodar otac, kao što sam čuo, u Pešti je na vašaru? — Jest, i tek do pet dana će doći. Evo i frajla-Mileve, obučena što može biti. — Dobro jutro, frajlice! Kako ste spavali? — Vrlo dobro.

— Ljuba se preporuči, no obreče da će do osam dana možda opet doći, sad mora kući. Ljuba ode u svoj kvartir, a majka brže bolje k njemu na razgovor.

Ostajem vas nižajše lj . . . ne smem da ispišem — vaš na neki Ljuba Čekmedžijić Posle nekoliko dana dobije, opet, Ljuba ovo pismo: Počitajemi gospodar Čekmedžijić! Ja vam blagodarim za vaše čuvstvo prema meni.

Obreče da će doći. Dođe kući, kaže materi da je devojka vrlo ružna, al’ lep miraz, i da želi samo nekoliko dana promišljenja. Prođu dva tri dana, Ljuba još ište termina. Prođu dve tri nedelje, mati ga goni, čantra.

Prođu dva tri dana, Ljuba još ište termina. Prođu dve tri nedelje, mati ga goni, čantra. Naposletku, Ljuba se reši i pripravi na put, hoće

To je bilo pismo od matere one bogate partije. Ljuba ostane kod kuće. On je za ovom partijom žalio, ali za nekoliko dana nestane mu žalosti. Opet razmišlja i reši se da staru ljubav obnovi. Koju staru ljubav? — Poslednju — sa frajla-Julkom.

— Pa kad će to biti? — Samo malo strpljenja imajte. On će doći do osam dana, pa za to kratko vreme i onako ne možemo odma’ celu stvar svršiti. — Dakle, da radimo? — Da počekamo do proleća.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Nikom nije lako pa ni meni, — odgovori Jurišić. — Ipak, ipak, zamisli ovo: dvadeset i tri dana od kad smo se venčali. — Verujem potpuno. — Ali moj muž neće ići, ja mu nedam.

rata i sve treba pustiti da ide kako ide. I onaj Hristić što se oženio pre dvadeset i tri dana mora ostaviti ženu, ono divno vitko i vatrenostvorenje, i sa mnom zajedno u bateriji ponova puniti one topove.

Evo osećam lepo, kako me miluje crno krilo gavranovo”. Dva dana iza toga, pred veče dvadeset petoga jula, Jurišić je žurno Dojurio kući.

A strah koji je toga dana, za sve vreme onog divljačkog dvoboja pobesnelih baterija, pretrpeo na osmatračnici, bio mu je povod da i ovog puta,

divljačkog dvoboja pobesnelih baterija, pretrpeo na osmatračnici, bio mu je povod da i ovog puta, kao što je poslednjih dana redovno činio, sruči i ospe najstrašniju osudu onih što su krivi za sve užase najstrašnijeg, valjda, rata što ga je

— Istina je, jesam. — Ne stidiš se? — Ne. — Je l' ti poznato da se baterija poslednjih dana otvoreno podsmeva tvome kukavičluku? — Može biti? — Pa?

Ja sam taj koji bi trebao da se čuva. Jer ja nisam imao ni onih dvadeset i tri dana njegovog uživanja. A dvadeset i tri dana to je po nekad večnost; i da sam ja imao toliko uživanja sam bih večeras svečano

Ja sam taj koji bi trebao da se čuva. Jer ja nisam imao ni onih dvadeset i tri dana njegovog uživanja. A dvadeset i tri dana to je po nekad večnost; i da sam ja imao toliko uživanja sam bih večeras svečano tražio da mi odrede najopasnije mesto

Eto recimo, spavam ja i probudim se i vidim da sam dvadeset i tri dana bio oženjen. E pa, da li bi onda ono uradio? Dakle, evo u čemu je stvar: ja to ne znam baš sigurno Ali znam ovo: da sam

ІІІ. Onoga glavnog i svečanog dana izvođenja kolosalno-paradne Kaznene Ekspedicije dok se front, sav krvav, kao ogromna sura i ranjava zmijurina u

i na sekunde po marljivo spremljenim dispozicijama Glavnih Stanova i visokih komandanata, nastavila se preko celog dana sa žestinom koja ni jednog trenutka nije bila malaksala.

njega namerno i zbog onakvog njegovog držanja u poslednje vreme, šalju i određuju na sve rizičnija mesta i da bi on jednoga dana, pošto niko kraja ne može sagledati tom strašnom razračunavanju, najzad morao platiti glavom. To je sigurno.

Afrika

Kad mu nešto sasvim smešno saopštim, kao da sam toga dana najzapadnije što sam ikada bio, on besni: Kao da iza najzapadnijeg nema opet zapadnog, sve dok se ne stigne na istu

Nijednog staništa, ni staze, a čežnja je da se ostane tu duže, da se provede više dana u izležavanju pod džinovski širokim fromažeima. I to je prva čežnja pred ovim oblama.

ekvatorskog podneva kao usred sicilijanskog ili napuljskog; obično se svrši time što se on suviše oslobodi, i jednog dana, kada je slučajno sa manje otpornosti no obično, bude ubijen od sunca kao kakav mitoliški junak koji se usudio prkositi

Mešam tu vodu sa vinom donetim iz Basama, da bih ugušio njen ukus, ali se na sve to gadim sve više. Celoga dana ova mešavina vode i vina bila je moj san i moja uteha; sada, vidim da ni njom neću ugasiti žeđ, sedam na prag, na

Samo zbog jednog dana žeđi usne mi sasvim ispucale i grlo potpuno upaljeno. Srećom boj donosi kuvani sitronis, neku vrstu vreloga nakiseloga

“ Pitam ih igra li se uz pesmu; odgovaraju mi da se igra sa maskama, ali da se to sme samo danju i samo izvesnih dana. Stariji me vode da mi pokažu neke svete maske. Iznosi ih jedan mladić, iz kolibe, uvijene u neke krpe.

Ja i sam osećam svežinu, jer čim se iziđe iz pojasa prašume u savanu, razlika je između temperature dana i noći vrlo velika. Iz jedne od koliba dopire pevanje praćeno od više zvučnih instrumenata. Lupamo.

njegovo očajanje, ne što dobija goste, već što mu ih sudbina ne raspoređuje pravilno: tako da ne padnu svi istoga dana, a da ih posle mesecima mora čekati.

Ili će jednoga dana Blonde ogrnuti pantersku kožu i namaći na prste panterske nokte, koje drži sakrivene u šumi, pa sačekati prvoga

Ali one će kao juče, kao pre dva dana, kao uvek, iskočiti odmah zatim kroz njegovo oko, ili uvo, ili kroz njegov nos, ili pupak, divnije, mlađe i svetije no

Kad pomislim na maske koje sam mogao kupiti na reci Komoi...! Video sam mnogo stvari toga dana, obišao nekoliko sela i gledao nekoliko tam–tama, tako da sam sasvim zaboravio onaj jutrošnji Dede u Batleu.

Pristup jami čuvali su ostali članovi Vihibi. U ovom položaju je ostajao mladić po tri i više dana u potpunoj pomrčini, i u stalnom dodiru sa žrtvom koja se počinje raspadati.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JUCA: Ja oću da imam. JANjA: E, kad oćiš baš, oćim da ti kupim za jedno ljubav. Nega da mi daš gracija tri dana, da si promislim. JUCA: Šta će... JANjA: Ama ne mi govori jednu reč, de, kad ti miluim, znaiš, jedno slovo.

Otkud hiljada krajcara? Nema, gospodar notarius, nema. Znaite da nisum vidio krajcara prebijena od mesec dana. MIŠIĆ: Naći će kir Janja, znam ja, samo ako oće. JANjA: Da mi djavol nosi ako imam jedna krajcara u moju kuću!

za šešir, za svilena aljina, za mlado oficir, a ne za kujna i kecelja, da krpi izdrtu džaku, da nosi edni cipeli godina dana. DIMA: Kala. JANjA: Mi smo ljudi trgovci, što treba široko visoko?

Da budi, ne da budi. Što moži da budi kod kir Janju, kad oći da propadni! Da si venčajte na mesec dana. DIMA: Ja sum gotov, ali molim da dođim sutra da si razgovorim sos Katica. JANjA: Kopijasete.

može biti, njegov gluvi sluga to učinio, ne znam, dosta je to što je pre negdi, spremajući se na put, koj do nekoliko dana preduzeti mora, pasoš izvadio i sad ga bez pečata nalazim. MIŠIĆ (razgleda pasoš): He, he, he!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

“ Eto, kraj te Mahale, i Temišvara, prošla su bila, jednog dana, u proleće godine 1752, crna, putnička kola i ušla u grad, kroz kapije, koje su čuvale tobdžije.

Dok je Grk brbljao sve to, Engelshofen se bio povukao još dublje u svoj alkov i naslonjaču. Kao što se bio, poslednjih dana, povukao i od Temišvara. Kao što nije više odlazio u Teatar, nije hteo da se meša ni u ovaj posao Garsulija.

Iza nje, do na kraj plavog vidika, bilo je samo dva reda jablanova, do barutana. Garsuli se, tog dana, vozio, na paradu, sa Engelshofenom, u velikim, Engelshofenovim kolima, sa četiri konja.

Trifun je bio komandant parade tog dana i Garsuli, sa zaprepašćenjem, vide da se oko Trifuna, pored žutog barjaka, sa crnim, dvoglavim orlovima, viju i dva

Sve prođe a to Sunce sija. Kako nas lepo grije. Nema ničeg lepšeg na svetu od jednog ovakvog proletnjeg dana.“ Engelshofen odmeri pogledom Grka i reče suho: „Ja se ne sećam toga.

Videlo se da ljudi počinju da zapitkuju i da se komešaju. Major Trifun Isakovič, koji je, tog dana, komandovao paradom, ušao je bio u gomilu i pokušao da ljude ućutka. Ali je nemir rastao.

Kad je Garsuli sedao ponovo u svoja kola, našao se, licem u lice, još samo sa grofom Palavičinijem, koji je, tog dana, vršio, kraj njega, dužnost ordonansa i koji je bio sav crven u licu, od stida.

starosti, prošlost njihova, njihove žene, imovno stanje, narav, a naročito njihove želje, i nade, sve je to doprinelo, tih dana, da njihova budućnost bude različita.

U jednoj od tih soba stanovao je Đurđe, koji je – iako je bio godinu dana mlađi od Petra – u vojsci, odmakao daleko.

Vlaga je tamo dole bila tolika da je apsenik, već posle dva‑tri dana, dobijao groznicu. Kad bi otuda izišao – ako bi izišao – ličio je na samrtnika koji je vaskrsao.

Pavle je mogao da provede nedelju dana u sedlu, a da, tako reći, i ne silazi sa konja, ne spava, ne jede, i ne traži vodu.

Bila je potpuno zaboravljena. A sad se, eto, javlja, u njegovoj misli. Ona je bila mrtva već više od godinu dana, umrla na porođaju, kao i njeno dete, što je trebala, u sedmom mesecu, da rodi.

Teodosije - ŽITIJA

još češće ih pročitavaše i iz njih početak premudrosti — Božji strah crpljaše i prihvataše se božastvene ljubavi iz dana u dan, oganj ognju dodajući željom nesitom.

i veselje i veliko pirovanje behu učinjeni zbog dolaska vazljubljenoga sina k roditeljima, i kada su se veselili mnogo dana, — gle, kao Bogom pokrenuti, dođoše k njegovim roditeljima neki inoci iz Svete Gore Atona, da prime potrebnu pomoć svom

se, i grleći ga ljubazno ga sa suzama celivahu, tako da su od radosti zaboravili toliku udaljenost mesta i tolikih dana i noći trudna putovanja, jer dobiše što su želeli.

sam iđaše bos pred njima, žaleći da nasiti one što po pustinji samotno žive, koji su postili po tri i pet dala, i nedelju dana, i svaki je po svojim mogućnostima držao post, jer behu sveti veliki, posti četrdesetnice, a dan subotnji nastajaše, pa

— I opet dadoše u manastir mnogo zlato, i kupiše od manastira osam adrfata, da se svakog dana dok su živi daje, da oni koji k njima dolaze, i strani i ništi koji dolaze, kupljeni hleb jedu i vino piju.

Bogomudri Sava bio je mnogo dana priman od cara kao mio gost, i kada je sve rekao caru o mana stiru radi čega je poslan, car mu je svu molbu ispunio i

i milostivom dušom i širokom rukom sve, od prvog do poslednjeg obdari, a prota i njegove pratioce zadrža gosteći tri dana i obdarivši velikim počastima otpusti svakoga kući.

brat sladosti jezika i sili reči blagodati Božje, koja izlazi iz usta mlađega, i reče u sebi: — Otkuda je ovome dana premudrost da ovako govori? Jasno je, dakle, da Duh diše gde hoće i na koga hoće.

učaše ih da ukrase crkvu po volji njegovoj, tako da se i do danas vaistinu vidi crkva ukrašena u svemu; jednoga dana izišavši — nađe čoveka raslabljena rukama i nogama i svima udima svojim, donesena da primi milostinju i ostavljena na

Patrijarh primaše svetoga mnogo dana u dom crkve, i kao novoposvećena učaše ga svima crkvenim pravilima na njegova pitanja.

A sveti gošćen mnogo dana od brata samodršca, sve mu ispriča sveti što mu se u Bogu dogodi u Konstantinovu Gradu. A ovaj radosnom dušom zbog

Sutradan svrši u Lavri svetu i božastvenu službu, pa je mnogo dana bio gošćen od igumana i bratije. Ispitavši pešteru svetoga oca Save i sva mesta prebivanja u pustinji gde je usamljeno

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ove jezične i psihičke srodnosti i mnoge druge koje su zapretane tinjale u južnoslovenskim plemenima jednog su dana otkrivene.

razmatranja jedne druge osobine Šumadinaca: vedrine i veselosti, koje su se ispoljavale u toku celog XIX veka i do naših dana. Ipak je bilo stupnjeva u manifestacijama ove veselosti.

nego u mnogim drugim dinarskim krajevima i da su usled toga češći hajdučki tipovi, kojih uostalom nestaje iz dana u dan. U tursko doba se Stari Vlah smatrao kao prava hajdučka oblast.

U toku kratkih i privremenih periodâ mira glavno zanimanje dinarskih plemena bilo je i ostalo do današnjih dana stočarstvo. U isto vreme su se bavili, manje ili više, i kiridžijanjem.

Uvek imaju dovoljno vremena i gotovo nikada ne žure. Put koji njihov karavan pređe u toku dana uvek je manji nego što bi mogao biti. Ali jedna crta ukazuje na kiridžijsku smotrenost i iskustvo.

Njihovi su me begovi opominjali na jednog arbanaškog bega sa obala Prespanskog jezera, koji je nekoliko dana „seirio“, sedeći prekrštenih nogu na čardaku i pušeći, kako ja premeravam dubine toga jezera, i kad mu je valjda

Pesma kazuje, kako je jednoga dana neki harambaša da bi prikazao kakve su to muke, oderao matorog jarca i pustio ga da pobegne u borovu šumu.

je ovoga tipa kontinuitet civilizacije, koji nije prekinut od najezde varvara, u početku srednjeg veka, pa do naših dana.

Nema svoga književnog jezika i svoje vlastite književnosti. Uopšte do naših dana nije onoliko snažno svoj kao dinarski tip.

Zimi ili prvih dana proleća putnik ovde naiđe na veću toplotu i jače sunčane zrake. Ne osećaju se jake ciče severnih oblasti, osim

U njoj žene i ljudi provode najveći deo dana. U sobama su uvek „minderluci“; ali se spava na dušecima prostrtim po podu. Nema peći; umesto nje se služe „mangalom“.

držali su se u početku meseca septembra i trajali petnaest dana. Još se i danas u Prilepu vidi nekoliko magacina u kojima su trgovci iz cele evropske Turske kupovali evropsku i

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

da je praseća, treće da je teleća, četvrte je već narasla u volovsku, a bude li se tako i nadalje produžilo, jednog dana ćemo vidjeti Žuću kako juri za kradljivcem Tošom i viče: — Lopove, lopovski, ovamo daj onu džigericu od slona!

toliko rakije da bi se od nje mogla načiniti jedna dobra kiša za čitavu državu, okretati čičin mlin čitav mjesec dana, i još bi preostalo taman toliko da se okupa jedna stara svinja sa šesnaestoro šarenih prasića.

Još kao dijete došao s planete! Kazat će ti sat kad ćeš slomit vrat! Jednog dana stiže na taj vašar bos i neobrijan skitnica sa džakom preko ramena.

Kad ponaraste, hvataće medvjede, vukove, zečeve, konje i ostale zvijeri. Ljudi će od njega po tri dana bježati, a on će im se kroz prozor u kuću zavlačiti i pod krevetom spavati.

Imam pet godina službe, sedam puta borio sam se s vukom. Prije mjesec dana prekomandovan sam ovamo i otada počinje moje stradanje. — Kakvo to stradanje? — upita mačak Tošo.

Ostaje mi još najviše desetak dana, i onda se medvjed mirne duše može nazvati Kruškotres Kukuruzović Psetožder. — U srećki broj deset stoji poslovica:

Uznemiri se čak i sova na jednoj šupljoj bukvi i uplašeno huknu: — Uhu-hu, ko je tu? Toga dana Kruškotresa su negdje u planini gadno izbole pčele, pa mu je u glavi još uvek zujalo i bučalo kao da u njoj bruje

Valja znati da mačak Tošo u posljednjih nekoliko dana nije gotovo ništa jeo, pa mu se može oprostiti ova njegova halapljivost.

i velikom prijateljstvu dopro je čak i do medvjeda Kruškotresa Kukuruzovića, koji je važno progunđao: — I ja sam pola dana jurio čiča-Brku da se s njim sprijateljim, pa nikako nije išlo. U čiče su bile previše složne noge.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

kamene suze danas Na trepavici neznani Dve muve peska sutra U ušima gluhote Dve vesele jamice sutra Na obrazima dana Dve žrtve jedne sitne šale Neslane šale bez šaljivca Gledaju se tupo Sapima se hladnim gledaju Govore iz

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

u sivom dvorcu, pored sive rek, tavorio je svoj zmajevski vek. Jednoga dana stao je na ob, rešen da više ne živi ko rob. Pa skoči u reku, i već tome sl, a nije znao uopšte da pl.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

To bi možda najbolje bilo. (Kratko razmišljanje.) Tako ću učiniti, otputovaću. LjUBOMIR: Na dva-tri dana. PAVLE: Ne znam na koliko, ne znam ni kuda; u nepoznatom pravcu, na neodređeno vreme.

Ovde inženjer Marić. Hteo sam da vas obavestim da izvesno vreme neću biti ovde; međutim, kroz dva dana je rok vašem potraživanju.

Nedelju dana obećava, recite joj: ljutim se! ANA: Molim! RINA (ode u levu sobu). V ANTA, ANA ANTA (sredovečan, mršav, ćelav.

Odmah ćemo celu stvar izvesti na čisto. Da vidimo najpre na osnovu čega vi tvrdite da ste udovica? Vaš muž jednog dana naljutio se na vas, napustio je kuću, rekao je da ide ne zna gde i ne zna kad će se vratiti.

I lepo je živela i sa ovim mužem i živela bi verovatno još i dalje, ali, jednog dana, posle tri godine, vrati se njen muž živ iz ropstva. RINA (pretrne, skoči i gleda ga pravo u oči).

On u ovo doba, pred odlazak u kancelariju, uvek svrati kod Lidočke na kafu. To tako biva svakog dana sve otkako se Lidočka vratila iz Berlina. RINA (ravnodušno): Bavi li se tamo dugo?

Draga moja golubice, ostao sam sasvim bez troška, mršav sam kao zimski komarac. Kroz dva-tri dana imam neka primanja, ali dotle bi li mi mogla pozajmiti oko 200 dinara.

SPASOJE: U, 'ajde da si kazao, na primer: ugasilo se sunce, lepo, primam; što svetli mora se jednoga dana ugasiti. Primam! Da si kazao, na primer: tutor te i te crkve progutao je toranj crkveni; lepo, i to primam.

To su tako reći uputstva za život. (Našao je stranu.) A evo: §144 krivokletstvo. (Čita u sebi.) Dakle, godina dana robije i godina dana gubitka građanske časti. Može i više, ali na jednu godinu možeš onako sigurno da računaš.

(Našao je stranu.) A evo: §144 krivokletstvo. (Čita u sebi.) Dakle, godina dana robije i godina dana gubitka građanske časti. Može i više, ali na jednu godinu možeš onako sigurno da računaš. ANTA: Ko to?

ANTA: Ne može država nikoga naterati da bude mrtav. SPASOJE: Pa to znači, ja nisam siguran da se jednoga dana ne pojavi moja pokojna žena, koja je umrla pre jedanaest godina.

Najzad se odlučim za Beč, tamo će mi biti najprijatnije, jer poznajem Beč”. ANTA: Sasvim. I da se posle dva-tri dana vratio, sve bi bilo u redu. SPASOJE: Ali, ne prekidajte, zaboga!... (Novakoviću.) Molim vas, čitajte dale!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

globus pokazujući trudničku oblinu zemlje i ostrva Južnog mora o kojima sam kontikijevski razmišljao, na koja ću jednoga dana morati da odem.

Bilo je čudno misliti da ćemo jednoga dana gledati Zemlju sa Meseca. Jedna svetla metalna lopta nasuprot drugoj i ti na jednoj od njih, ili između njih, mali kao

- Sada znam! - promrmlja. - To nije ništa naročito. Upitah šta nije ništa naročito, a ona reče da se pre dva dana opkladila s Vesnom i još jednom drugaricom da će se poljubiti ove nedelje. Ja sam naišao baš na vreme.

Njoj je, u svakom slučaju, potrebno još dosta sunčanih dana u kojima će moći da ponavlja dečju pesmu o brodiću koji nije nikada zaplovio; zlato mirne duše možemo da joj pokupimo.

Posle sam saznao da joj je jež bio potreban zbog miševa i pacova koji su se iz Mrtvaje u po bela dana preseljavali u kuću. Našla ga je lunjajući kraj Tise i nije imala vremena da ga odnese do rampe.

Pomislih na knjigu koju ću napisati jednoga dana. Biće to knjiga o krvi i seksu. Ona će voleti njega, ali on neće voleti nju, ili obratno: To su uvek stvari koje pale i

- Rekla si da je pismo Melaniji upalilo. Rekla si da je popravila sve kečeve onog dana! - Sve koje je pitala. Mene nije pitala. Moje prezime je na Č.

Žene su istresale jastuke, a čilageri i klinci čvarili se na suncu. Bio je to jedan od onih dana u maju kada na plaže stupaju prvi kupači. Pomislih na Tisu još mutnu i hladnu, ali se ipak vratih po gaćice za kupanje.

Ne kažem da meni nisu smetale moje proklete noge i leđa puna pega koja su se prvih dana na plaži crvenela kao zastave za bikove. Bio bih lud kad bih to tvrdio.

Ali, trudio sam se da ne gledam, a za nekoliko dana ni drugi ne bi gledali u mene. Mogao bih slobodno da skačem u vodu, plivam ili se pečem na suncu kraj lene,

Bilo je nešto oko devet kad sam se konačno izvukao iz dvorišta posle svih onih priča da će za nekih deset dana kraj školske godine, itd., itd. Nisam znao da odgovorim na pitanje hoću li preći u sledeći razred i to me je uznemirilo.

- Ludirali smo se ovih dana - rekao sam. - Samo to? - podigao je svoje teške očne kapke i meni se učinilo da ga opet vidim obrijanog temena kako

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Ne ištem ni krajcare. Gospođa Tatijana malo misli se, pa opet: — Dajte mi na promišljanje jedan dan. — Nek’ bude tri dana. Sad zbogom! Imam posla. Posle tri dana poručite mi. — Zbogom. Ja ću opet kroz dućan napolje.

— Nek’ bude tri dana. Sad zbogom! Imam posla. Posle tri dana poručite mi. — Zbogom. Ja ću opet kroz dućan napolje. Pogled bacim još jedared na Sofiju, dobro je izmerim, pa joj

što sâm ne ispriča, nisam ti ništa hteo govoriti; štaviše, i to sam čuo kako je mati posla imala dok joj je za tri dana Miloradovića iz glave istrebila. No, manimo se već toga, počnimo drugi razgovor. Šta ti deca rade? — Svi su zdravi.

— Ni to ne sme faliti. — Pa onda treba da se četrnaest dana prepravimo za put, da se što pre krenemo, da stignemo na godišnjak — vašar u Krakovu. — I to je u redu, upadne Krečar.

Za osam dana sve je to u redu. „Auspruh”, i taj je u redu. Približava se četrnaesti dan. Čamča žurbeno trči od gospodara Sofre ka

Poslednjih tri dana jednako se peku u sve tri kuće kolači, razna pečenja, pripravlja se vino za put. Kad nastane pretposlednji dan, dali su u

On nije nikad išao običnim putem, već stranputice. Jedared iz Krakova pođe natrag, obiđe sve varoši u Galiciji, tri dana bludi kojekud; trajalo je tri godine, a žena mu ne zna je l’ živ ili mrtav, pa najedared piše joj čak iz Kolomeje,

Tu probude Čamču; i vreme je: konje treba ’raniti. Posle toga odavde se krenu dalje. Putovali su tako još dva dana i dođu u selo V. Malo selo, no u njemu veliki spahijski dvorac, tu sedi bogati grof. B.

Od silnih šatra, kola, iz daleka mislio bi da je kakav veliki logor. Robe svakojake, sve na izbor. Dva-tri dana samo hodaju po vašaru, raspituju, gledaju robu.

Na tom krasnom kandilu izrađeni su svetitelji, među kojima glavno mesto zauzima sveti Nikola. Posle nekoliko dana spreme se na put, kola natovare platnom i pođu natrag.

Zaključi dočekati izlazak bolesti svog davnašnjeg vernog druga, pa ma ga šta stalo. Prođu devet dana. Ne zna se još šta će biti. Nastupi petnaesti dan.

I doista, drugi dan izreče da je Krečar spasen. No sada treba Krečar da se malo oporavi. Bar osam dana. Kad je već toliko vremena propalo, neka idu i tih osam dana.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

U NjEMU, ZVEZDA 129 SEOBE I BESKRAJNI, PLAVI KRUG. U NjEMU, ZVEZDA Magloviti vrbaci isparavaju se još od prošlog dana, oblaci se kovitlaju sve naniže. Dubina, kroz koju protiče reka, mutna je i neprohodna.

Već skoro dve nedelje dana, otkad je došla poruka od markiza Askanija Gvadanji, zapovednika grada Oseka, da opremi trista biranih vojnika za

Ostavivši dve svoje ćerčice u selu, došla je bila da stanuje, poslednja dva dana, u jednom kućerku pokrivenom trskom, kod obora, na vodi, samo da bi mogla da provede noć kraj njega.

Krivonog i težak, on je tih poslednjih dana opremao svoje ljude, jašući ceo dan. Psovao je njene zagrljaje i poljupce. Bila mu je dosadila.

Mada behu izmučeni i bolni u celom telu, od šest dana hoda, pod oružjem i teretom, zaspaše samo oni koji su već davno bili navikli na sve to i kojima više ništa nije bilo

Skoro polovina njih, ne mogavši da zaspi, razbegla se tako, po mraku, nekuda prema gradu. Zasitivši se, poslednjih dana, pred polazak, u opštem plaču i kukanju, svojih žena, pri onom metežu i mukama do mile volje ih ljubeći i tukući, oni sad

Poslednjeg, Isakovičevog slugu Arkadija, uhvatiše tek usred bela dana, već u blizini logora. Bio je poterao krmaču, vezavši je za nogu.

a još više deca koju je voleo, premeštahu se svaki čas, iz proleća, u jesen, iz leta, u zimu, iz veselja, u plač, iz dana, u noć. Niti je mogao da ih sačuva, niti da im pomogne, niti da ih zadrži.

često previjanje kolena pred zlatnim putirom, plavokosa dečačka lica i vanredna okna, kroz koja dopiraše svetlost dana, kao boja nebesna.

Učini mu se da nikada nije ovakve žene video. Otputovao je iz doma bratovljevog, kroz nekoliko dana, navrat‑nanos. I nije se lako vraćao. Bežao je od njih, kao đavo od krsta, šaljući posle poklone, srebro, svilu, merdžane.

Pa ipak, posle tih mirnih dana, pod belim oblacima bagrema, mada on to ne primeti, poče činiti, u kući bratovljevoj, zlo.

žao što mu brat opet odlazi, oronuo, ranjavan, preživeo, da možda umre, niti ga je bilo žao što će on kroz koju nedelju dana možda već biti sam, bez oca i bez brata, bez ikog na svetu.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

ROĐENjE I OSOBINE, SPOSOBNOSTI I SUDBINA DETETA 53 VEROVANjA O POSTELjICI I PUPČANICI 56 PRVIH ČETRDESET DANA PO ROĐENjU DETETA 57 MOLITVLjENjE (VODICA, ZLAMENjE) 58 PRVO KUPANjE 59 ZADOJAVANjE (PRVO DOJENjE) 60 POVIJANjE 62 STAVLjANE

OD ZLIH OČIJU I UROKA 90 „GOLEMA MOLITVA“ I KRAJ PERIODA „NEČISTOĆE“ 95 PRVA GODINA ŽIVOTA 96 OD ČETRDESETOG DANA DO KRAJA PRVE GODINE: VEROVANjA, OBIČAJI I OBREDI 97 DOJENjE 98 SPAVANjE 102 KUPANjE: MAGIJA I HIGIJENA 105 POVIJANjE:

(Tako, recimo, u okolini Bara, momak ubere srebrnom parom detelinu sa četiri lista i metne je u med da stoji četrdeset dana. Kasnije, „ako li se njom takne devojka, ona će se strastveno zaljubiti u onog mladića koji ju je dotakao.

Često se izvode magijski postupci kada je mlad mesec, odnosno kada počinje da „raste“. Od sedam dana u nedelji, u ljubavnoj magiji koriste se gotovo isključivo utorak, petak i subota, a doba dana je — veče.

Od sedam dana u nedelji, u ljubavnoj magiji koriste se gotovo isključivo utorak, petak i subota, a doba dana je — veče.

ustima, pa hvataju od one pene u novoj drvenoj ložici, i njome zamese testo i naprave tri kuglice, osuše ih u tri dana na suncu, pa ih uoči svakog petka progutaju po jednu“.

Jedan od tih načina jeste da se nerotkinja okupa u vodi u kojoj se porodilja okupala trećeg dana posle porođaja i u kojoj se nalazi „posteljica“.

Pogodno vreme za uspeh magijskih postupaka za plodnost jeste period kada mesec „raste“, odnosno vreme tzv. mladih dana. Od dana u nedelji najpogodniji za svadbu su „srećni dani“, posebno ponedeljak i nedelja.

mladih dana. Od dana u nedelji najpogodniji za svadbu su „srećni dani“, posebno ponedeljak i nedelja. Doba dana pogodno za svadbu jeste

mladih dana. Od dana u nedelji najpogodniji za svadbu su „srećni dani“, posebno ponedeljak i nedelja. Doba dana pogodno za svadbu jeste prepodne, kada dan napreduje.

⁴⁵ Ovo muško dete staro je godinu-dve dana, a mladoj ga obično dodaje svekrva ili jetrva. Mlada ga zatim podiže tri puta od zemlje, okreće ga istoku, ljubi ga i,

⁶⁶ Kada žena posle porođaja želi da duže vremena nema dece, treba prvog dana po porođaju da pod strehom izbroji onoliko dasaka koliko želi da ne rodi.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Na kojoj reci konji carski ugase žeđ, neka na njoj još godinu dana niko žeđ ne gasi, neka sebar do novog kukureka, do novih rosa i slana, neka sebar čeka još godinu dana dok poteku

njoj još godinu dana niko žeđ ne gasi, neka sebar do novog kukureka, do novih rosa i slana, neka sebar čeka još godinu dana dok poteku rekom novi talasi.

O SIROTOJ KUDELjNICI U oblastima zemlje carske ni za jednu stvar, nijednog dana, nasilja da nije nikome, i sirota kudeljnica da je slobodna i poštovana.

O MEROPAHU Meropah da radi u nedelji dva dana pronijaru, jedan da kosi od jutra rana, jedan da u vinogradu kopa; jedan po žezi, uza letnju jaru, da kamenje nosi na

na žrvnju melje manastiru; jedan da popravlja vlastelinu sleme, jedan da mu sprema za setvu seme; a što ostane u nedelji dana da radi za sebe sama.

Za svačije mišljenje detinjasto i jeretično. ZA POSLEDNjE DANE Care Dušane, za nekoliko poslednjih dana i sumraka Dečanskoga kralja Stevana, za poslednji čas nesrećnih vladalaca i junaka kad potonula detinjstva barka odnekud

Za čas dana kad budu ostavljeni samima sebi, kada sve ovoga sveta, i prijateljstvo kakvoga cara, i zamke kakvoga kneza i dužda, robo

kod Lima i Velbužda, krv ljudska što se u boju prosu, ostanu negde iza vrata, iza prozorskog smeha i sjaja, za čas dana kad budu sami kao zvuk izgubljen u kosmosu.

ogromnim ni vode, ni nade, ni očajanja, koji ne poznaju vasionu ni na njenom prizemnom spratu, koji nisu nijednog celog dana živeli od zvezdanih samo visina, niti se ijednom ogrejali ushitima pesnika i pelegrina.

mi desi da se vlastelinka zaboravi sa sebrom, u kuli svojoj ili u sebarskoj potleuši, da se drznik sebar obesi usred dana kad se senke smanje; a oskrnavljena kula da se sruši pošto se preljubnica vlastelinka nagna da joj s prozora posmatra

ZA ZAVIDNIKE Za zavidnike koji pomodre od odblesaka sunčanog dana što u nečije dvore prodre, za čoveka koji mrzi i vodu zato što žubori iza tuđega plota, i zemlju, jer rađa i kod

rose i hlada dokle nisu utve zlatokrile na jezeru skrivenom u ariše mesečinu sa vode razagnale, dok se sove nisu od dana skrile, a na sunce izašle kamenjarke, dok zemlja ko dete okupano diše, dok ne navuku oklope fazani, dok se kreje ne

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Obe su gajile asparaguse i umirale od straha kada padaju bombe. A bombe su padale svakog drugog dana, tek da nam ne bude dosadno dok čekamo odrasle da se vrate na belim konjima.

Jednoga dana pročulo se da počinje saveznička invazija. Invazija— strašno lepa reč! Obe stare dame ispekle su punu vanglu uštipaka

Ali, setio me se, i to je bilo dovoljno od njega! Onda nas je jednoga dana oslobodio naš rođak, partizan. Bio je opasan redenicima, nosio je »brengal«, deset bombi, dva revolvera, dvogled,

Sve ostale bajke bile su sumnjive. Držao sam se za deda-Mraza kao davljenik za slamku, kada me jednoga dana moja rođena kći obavesti kako su u prvom razredu učili da Deda-Mraz uopšte ne postoji!

Pitam se koga će sada izmisliti moj ujak? IGRANjAC Igranke su počele već prvog dana pobede, koja u tom trenutku nije nimalo ličila na onu dobro poznatu damu odevenu u zavesu, sa zastavom, golim grudima

Živeli smo između dve igranke, od subote do subote. Jednoga dana odnekud se pojaviše i retki saksofoni: blistave, dobro čuvane životinje iz kojih se rasipao lepljivi zvuk, pun

TEHNIKA NARODU Prvog dana posle pobede komesar Dule Kalpiš otvori kalauzom tapecirana vrata predratnog Aero-kluba u Uzun-Mirkovoj i pusti napolje

Onda se jednoga dana, u uličici preko puta Starog dvora, otvara izložba elektronike. Nešto dalje nalazi se neka kutija.

Odlučio sam tog popodneva uoči Nove godine da se proslavim jednog dana i tako vratim svetu milo za drago, za one pantalone koje nisam imao.

Plašili smo se za našu malu sestru i pitali jedni druge šta će najpre učiniti kada se posle dva dana i dve noći vožnje nađe na stanici Gare de Lyon. Kuda li će krenuti? Gde će prespavati prvu noć? Šta će jesti?

Bledela je zora i kondukteri su već išli na posao u remizu. Legao sam u postelju i ubeđivao se da ću i sam jednog dana, kada za to dođe vreme, krenuti tamo gde se restorani ne zatvaraju u jedanaest sati i gde ima muzike čak i ponedeljkom,

) prevesti moju priču žednu preko vode, možda ću se proslaviti tamo, iza crte, možda će i meni jednoga dana krasti brisače s auta koji ima registraciju 75, možda ću i ja jednoga dana gledati druge momke iz istog kraja kroz

Matavulj, Simo - USKOK

P. I Krajem 1815-te godine, na osvitak jednog studenog, maglovitog dana, na bedemu grada Kotora zatrubiše trube, zabubnjaše bubnjevi, zahoriše se njemačke komande i psovke.

Knez Marko Bogdanov Majina pozdravi se s knezom dragom Jokovim i sa ostalima i otide u grad. II Toga dana iza podne zastudi i nebo se naoblači.

); vjerovao je da nema smrti bez suđena dana, te da je ludo bojati se smrti; vjerovao je da dobri junaci i za života bivaju zduhači, koji se biju sa zduhačima

“ Ali se svi u srcu radovahu, što se neće obistiniti njihova nagađanja, koja su činili toga dana u zoru, kad su silazili tim putem, biva, da će osvanuti mlak Božić.

Jer poslovica kaže: „Sačuvaj nas, bože, vedra Božića, a oblačna Đurđeva dana!“ To zbog ljetine. Ali se ni knez ni njegovi brastvenici toliko u srcu ne radovahu svijetlim praznicima, koje obično

“ A ima i još jedan razlog. Kao što znaš, ovijeh dana udajem unuku, Anđu Rakovu, u dobre ljude, pa nijesmo radi da je gluho ispratimo i da nam novi prijatelji zabave i reku:

— Tako! — reče Janko, ugodno iznenađen. — Ja bih mogao sjutra da ga pohodim? — Ne sjutra. Prvoga dana Božića polazi se samo brastvo! Prekosjutra, na Božji dan, možemo zajedno!

Naći će se za tebe! Bi li ih obukao? — Bih! Hoću... Reci mi, molim te, mogu li istoga dana pohoditi guvernatora Vukotića?

Tri dana gonili su ih naši i Rusi i otmu im sve zemljište između Cavtata i dubrovnika i uzeše jednu zastavu i oko dvije stotine

Vjazemski uze glavnu komandu nad redovnom vojskom, a vladika nad svojima, te u zoru letnjeg dana počne napad ovako: od flote odvoji se pet brodova pod zapoviješću kontraadmirala Sorokina, i primaknu se što se moglo

Nas se rani i izgibe oko stotinu. Vladika je prednjačio, i svi su se naši glavari dobro podnijeli, ali toga krvavog dana izniješe nogu pred drugima i mudrom upravom odvojiše: Savo Markov Petrović, guvernadur Vuko Stankov Radonjić i cetinjski

Što jest, jest. Je li ovako, braćo? Svi stariji potvrdiše. — Prekidosmo Dubrovniku vodu, a Rusi za dvanaest dana namjestiše na otetijem visovima dvije baterije, pa počeše gađati grad.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Dokle god svadba, to jest, ne prođe, treba da je provodadžija kod mladoženje na ručku bar u nedelji dana po jedanput, to jest. MLADOŽENjA: Pa izvolte. PROVODADžIJA: Ajde de! Samo prepravi dobra vina i dosta kisele vode.

Tri dana su moja, a posle makar vratove, to jest, polomili. (Odlazi.) UGLED 2. (KOD DEVOJKE) OTAC i MATI MATI: Ali, čoveče,

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Komenskog (1592—1670), koji je delovao kao vaspitač na teritoriji Češke u XVII veku: od tog dela, pa do današnjih dana, moguće je pratiti neprekidnost jednog razvoja.

dela narodne književnosti, rutinski pisani romančići i loše pesme, i, na kraju, vredne knjige koje je „pisac, jednoga dana, slučajno, iz hira, napisao, namenivši ih deci”4.

Poranio Kraljeviću Marko prije zore na nedelju dana; uzjahao tankoga komarca, pritegao pušku kremenjaču - ode Marko niz polje loviti.

Sam ju je, prilično nevešto, i ilustrovao. Postavši, najednom, svestan svoje izuzetnosti, Zajac-hvalisavac jednog dana radosno poskoči I celom svetu objavi što ne reče dotle nikada: Među zverima prvo mesto meni pripada!

Kao kakav dežurni pesnik, spreman da se u svako doba dana i noći odazove na poziv. Ovakav odnos prema poeziji, srdačna raspričanost i vezanost za svakodnevno i prolazno, već

život; Priroda ga kažnjava i nagrađuje, a on joj sve predaje, i muku i radost, i život sam, sve do poslednjeg dana, do sahrane na Mihailića brdu. Sve je tom čoveku jasno kao na dlanu, a opet sve mu je nedokučivo, drevno...

Deda Rade, ta lepa pravednička duša, ovako tuguje za svojom umrlom ženom: I tako iz dana u dan: dedove žalbe sve su kraće i bezglasnije, dok se najzad ne svedu samo na mrmljanje i potvrdno klimanje glavom.

Zemlja je puna čudesa: svako godišnje doba, svaki trenutak dana i noći, imaju svoju meru prostiranja u večnosti i u duši.

Sećanje na nešto što se samo u večnosti ponovo pronaći može kida nas i usrećuje: Minulo je od tih neveselih dana već skoro pola vijeka, deda odavno nema na ovome svijetu, a ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje slez.

O majci, ocu, dedi, babi, sestrama i braći Lukić peva kao dete koje poetizuje svet: Svakoga dana kad s posla dođe moj tata meni kosu čupne, moj tata mene šakom lupne, i kaže: - Jak si kao gvožđe.

Svakoga dana kad pere ruke on nasapuni sestri lice, i prska vodom kanarince, i s našom mačkom igra žmurke. U ovoj porodičnoj

Trenutak Dušan Radović prisutan je u dečjim publikacijama od prvih posleratnih dana; pesničku zbirku Poštovana deco objavljuje 1954; pažnju šire javnosti privukao je tek pošto su se velike književne raspre

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

MILČIKA: Kad su ovi dana madžarski oficiri davali bal... NANČIKA: Mi smo zato išle da ne podozrevaju. MILČIKA: Jedan mi je tako lepo pravio

Mi moramo, draga moja, da osnujemo ,,Odbor rodoljupkinja“ kojega će cjelj biti: rasprostirati narodnost. Ja sam već tri dana na štatutima radila, i biću ovi dana gotova. NANČIKA: To je lepo. No mislim da će biti opasno dok su ovde Madžari.

Ja sam već tri dana na štatutima radila, i biću ovi dana gotova. NANČIKA: To je lepo. No mislim da će biti opasno dok su ovde Madžari. ZELENIĆKA: Šta, mi da se bojimo?

LEPRŠIĆ: Kakvo društvo? ZELENIĆKA: Već sad ne pitajte. Za nekoliko dana tako će vam i ovaj Gavrilović i drugi madžaroni postati rodoljupci, te će i turske kokarde poređati.

LEPRŠIĆ: Tako je. No i zaslužili smo, jer nemamo ljudi. Uzmite sredotočno pravlenije, koje je ovi dana ustanovljeno: kakvi su činovnici? ŽUTILOV: To je istina; nijednog od nas.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

duhova i stvaranje ideja u tom delu srpskog naroda koliko ta neprekidna verska gonjenja kojima su bili izloženi od prvoga dana svoga dolaska pa, uglavnome, sve do kraja XVIII veka.

Austriji sveštenici, naročito carski ispovednici, imali su vrlo veliki uticaj na tok državnih poslova, i od prvih dana počelo se raditi da se »šizmatički« doseljenici sa Balkana prevedu, milom ili silom, u »jedinospasavajuću« katoličku

Vera je za njih samo forma, i oni u godini praznuju i ne rade sto šezdeset dana. Praznoverice i ludi i štetni običaji caruju: vera u vampire, vukodlake, veštice; slave i svadbe se okreću u orgije

i štetni običaji caruju: vera u vampire, vukodlake, veštice; slave i svadbe se okreću u orgije koje traju po nekoliko dana; pojave dvoženstva su dosta česte, kao što su moralni odnosi vrlo rasklimatani.

1756. je u Moskvi i u Smolensku. 1757, putujući punu godinu dana preko Poljske i Ugarske, vrati se u Karlovce. Ne dobivši mesto za nastavnika u »Pokrovo-Bogorodičinoj školi«, uvređen i

I od prvoga dana svoga dolaska na presto on ulazi u rat sa katoličkom crkvom, koji se neće prekidati do njegove prerane smrti, 1790.

Na nekoliko dana pred smrt pisao je on: »...ako je što dostojno bilo u mojim načertanijam, sve to pripisati valja onim ščastljivim

prođe Italiju, i iz Livorna morem otide na grčko ostrvo Hios, gde je kao učitelj talijanskog jezika ostao skoro godinu dana, do 1780. Preko Carigrada ode u Jaš, u Moldaviju, kao domaći učitelj jednog moldavskog bojara.

star čovek, sa utvrđenim glasom najučenijega Srbina, on je postavio sebi za devizu: »Starim učeći se«, i na dvadeset dana pred samu smrt pisao je: »Dnevi se i godine potkraćuju, telo iznemože, a duša bi jošte nešto hotela.

knjižica imala je čisto praktičan značaj: ona je pravdala korake državne vlasti za ukidanje silnih prazničnih i neradnih dana u pravoslavnoj crkvi.

lѣtopisa, počela izdavati i knjige, i ostala centar književne i naučne delatnosti kod ugarskih Srba sve do današnjega dana.

Navikao je da gladuje kad piše; svoju dramu Obilić pisao je za osam dana na Lovćenu, i dnevno pije po deset oka vode. Njegove ideje mutne su, zamršene, čudnjačke.

Milićević, Vuk - Bespuće

Gavre Đaković osjećaše se sav razdrman, izlomljen, izubijan, kao da putuje nekoliko dana. Lagano ga je bolila glava. On osjećaše po sebi nešto teško što ga sažima pod svojim teretom.

šuma čuje zvrjanje kola i topot konja, — kuću koje se ne tiče spoljašnji svijet, gdje sve samo njega čeka, gdje se mjesec dana misli i govori o njegovom dolasku, sprema za njega, postoji za njega.

Sjeća se, jednog dana, Milan je bio zaboravio da govori njemu, i pričao je veselo, s mnogo vjetrenjaste, lakomislene nemarnosti, o svemu, o

Poslije petnaest dana, pošto je uredio stvari, neraspoložen i nervozan, ne mogući izdržati lelekanje i pisku zakrvavljene matere, Gavre

ih napije najboljim vinom i podvori najslađom pršutom, da pokolje desetero pilića, jagnje, prase, da ih gosti po nekoliko dana i da ih ne pušta da odu trijezni; a kad bi oni otišli, ponovo se zamračivalo njegovo lice, on je još čvršće stezao

Njegova sila ne malaksavaše, izgledajući još dugovječna. Pa i ona se slomi jednog dana. Jednog jesenskog jutra, pred svitanje, dok napolju neprestano pljuštaše gusta i bujna kiša, trgao je djecu iza sna neki

Pa, jednog dana, kad dobi vijest da su optuženi seljaci, radi nedovoljnih dokaza, bili oslobođeni, on se smrači , uvuče u se , pognu se

Da se što ne ljutite na mene? — zapitala je ona plašljivo jednog dana, prije nego što će da pođe, pošto je dvaput duže ostala nego što je imala posla; na svaki način, to je već toliko puta

— Ja volim da ti dolaziš. Ona se nasmija radosno, stajaše još neko vrijeme i ode sva zadovoljna. I od tog dana, ona udvostruči svoju pažnju i brigu, misleći i starajući se o njemu; donosila mu cvijeća i voća koje je sama uzbirala,

— Kako da nemam? - reče on i pogleda je. — A ti? Ona se veselo nasmija i pobježe. Jednoga dana pljusnu kiša kad je htjela da polazi. On joj reče neka pričeka.

Kao drugi! Koliko bola, poniženja i istine! GLAVA ČETVRTA Sjećao se predvečerja jednog vrućeg ljetnog dana, punog zagušljive prašine i suhe žege, dok se sunce spuštalo i slabilo: glavnom ulicom komešalo se, mimoilazeći se,

A dani prolaze. Jednog dana ležao je u hladovini u bašti, pod jednom starom trešnjom sa ispucanim deblom i gledao kroz granje u bjeličasto plavo

Sremac, Stevan - PROZA

ono što se desilo Pavlu Postiljonoviću kad ga je pozvao Jovan Maksić, nazvan »Vatra«, da mu bude polaženik prvoga dana svetloga praznika roždestva Hristova. A evo kako je to bilo.

Dakle, prvo ćemo početi sa domaćinom. Jovan Maksić, taj što je bio domaćin prvoga dana Božića bio je pošten čovek, i kad to kažem, ja ne govorim onako napamet, niti tražim da mi verujete onako na bradu.

A mati ga gleda samo, pa uživa. »Ako bog samo dâ nani dana, ta radiće nana dan-noć i nogama i rukama, pa će nana tebe poslati za medicionara!

I olako mu se prošlo! Bio je samo iznenađen jednoga dana. Kad je jednoga dana seo već za sto i uzeo pero i oprobao ga na noktu levog palca spremajući se da nešto prepisuje,

I olako mu se prošlo! Bio je samo iznenađen jednoga dana. Kad je jednoga dana seo već za sto i uzeo pero i oprobao ga na noktu levog palca spremajući se da nešto prepisuje, priđe mu šef i kaza mu

I on se opet nekako ućuška u državnu službu. I jednoga dana se opet obrete među gomilom praktikanata kao stari Jug među Jugovićima.

Nekoliko dana posle toga, mogla se čitati izjava u tadašnjem poluzvaničnom organu kojom prelazi u stranku koja je na vladi.

Tako on sad, bez oduševljenja i bez poleta, otaljava svoj posao u pošti. Svakoga bi dana otišao ranije u poštu i čitao ukaze u Srpskim novinama, jer se ohladio i razočarao, i nije verovao nijednim novinama

E, toga smeha onda! I to tako ide iz dana u dan, svaki dan. Takvim komedijama pri kartanju zbuni ga Jova i Švaba redovno gubi na »džandaru«.

Sve je to njima ostavljeno, a domaćinova je dužnost bila da nabavi pečenicu i da je uredi. Već na tri četiri dana pred Božić viđaš domaćine kako nose prasad kućama; sretaju se, pozdravljaju i ponosito nosi svaki u ruci svoje slatko

Užasnu je galamu digao u mâli, tako da je cela mâla, po čitavu nedelju dana ranije, znala da se Jova poštar sprema da kupi pečenicu. I kupio je. Kupio je doista na četiri dana pred Božić.

I kupio je. Kupio je doista na četiri dana pred Božić. A to je ovako bilo. Iziđe Jova toga dana na pijacu i stade pred jednoga seljaka.

Radičević, Branko - PESME

“ (1843, 21. nov.) NOĆ PA NOĆ Lep je zore osmejak, Lep je dana ogrejak, Večeri je lepa šarna, Al' je lepša nojca čarna.

Čudni sanak ovaki je bio: Ja sam stajô kraj jednog izvora, Teke što je zabelila zora, Al' sve jasno kanô u po dana Kada sine luča ta sunčana, Divno mesto, puno lepirića, Puno tica, i puno cvetića, Puno lipa i druge divote — Baš

noći sunašce, Sijaj, nade, nemoj presijati, Zbogom, jadi, a davor, srdašce, O ne boj se, Bog će dobro dati, Dosta dana još će amo doći, I uzalud za te, srce, proći, Al' ne boj se, doće danak pravi.

O stani, sunce, stani, ne zaodi, Bela dana sobom ne odvodi, Da pogledim sva mestanca redom Još jedanput mlađanim pogledom, Čase mloge deno svoji leta Kâ u

pokupile, Pa s' odavde mene izgubile, Sve mi milo nojca rasplašila, Što ne mogla, u tamu zavila, Nigde traga od dana bijela, Crna nojca sasvim preotela.

toga ćupa, Pa ondaka zapevajmo skupa, Pa još pesmu deno Arapinu Marko vojske pobi polovinu, Te zadobi tog krvavog dana Sedamdeset oni teški rana, Gleda care ove rane ljute, Pa dukate povadio žute, Pa govori: „Ko izleči Marka, Evo

Ao brate, da goleme strave Od gromovne silene tutnjave, Ni drugoga tu bijaše dana, Do što munje činjau proklete, One sa svi ukrstile strana, Viknu jadan: munje, mene nete!

njena, Grešno dete, tek od osam leta, Spopala je ona rđa kleta, Vrućiščina, teška boljezana, I to Od dva ili od tri dana. Kako dođe, procvilela mati: „Pomoz', oče, molitvu očati!

Kažu eto sunca ogrejana Da donese nama bela dana, A meni se mlađanome čini Kao mačak noću na slanini, Kad što šušne, a on od stra skoči, Pa kroz tamu zasjaju mu

Bože mili, da veljega čuda! Što počini nekoliko tića, A još veće što za dugo nije, Već od skora, od Đurđeva dana, Pa već kakvih osta dvora pustih, Kakvih aga nestanulo s glasa!

Proletna ti ne dočeka dana: Tebe zgubi tiha boljezana, Popi lice, popi oko drago, Popi tebe, o mlađana snago! O, kad mora te zemlja da pokriva

na ljudskom ramenu; I koješta eto tako drugo Što izmisli, što đegoder ču Ja pomeša u pripoved tu, Pa otego dva-tri dana dugo, Pa kad bi je veće okončao: „Lepo, lepo, a tako dugačko! Ko da tako prepovedat zna?

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Jednog dana ti si je i vidio, realnu, ovozemaljsku, ostvario se tvoj strašan san, tvoja mora. Tih istih godina, ja sam, slučajem,

Bio sam, skorih dana, i u Granadi, gledao sa brijega osunčan kamenit labirint njenih ulica i pitao se: na koju su ga stranu odveli?

— Kaži ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti. Skoro plačući otklipsao sam toga dana kući i šmrcajući ispričao djedu sve što se u školi dogodilo. Ni slutio nisam kakva će se bura oko toga podići. Šta!

Izvika se djed, rasplaka se učiteljica, a i mi, đaci, od svega toga uhvatismo neku vajdu: toga dana nije bilo nastave. Već sljedećeg jutra djeda otjeraše žandarmi.

Već sljedećeg jutra djeda otjeraše žandarmi. Odsjedi starina sedam dana u sreskoj „buvari“, a kad se vrati, ublijedio i mučaljiv, on mi naveče poprijeti prstom.

Tuga da te uhvati. Minulo je od tih neveselih dana već skoro pola vijeka, djeda odavna nema na ovome svijetu, a ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje sljez.

O, vidi ti njega. — Da, da. U po dana, u po noći, kad ti god drago, samo ga otvoriš, a on ti cak, cak! — toliko i toliko sati.

Sat je bio zaključan u djedov sanduk i na njega se brzo i zaboravilo, sve dok ja jednog dana ne doperjah iz škole ponosito se šepureći: — Djede, ja znam gledati u sat, učili nas u školi.

On bi tako istom jednog dana izronio iz prozirne poplave mlakog miholjskog ljeta i to se odmah znalo: sjutra je Miholjdan, naša slava, biće pečenja,

— Prodadosmo, braći Jovanićima. — Je l mu bilo žao ostaviti mater? — Bogami, jest i njemu i njoj, rzala je tri dana. — Oh, grehote, ljudi moji. Poćute tako i on i djed pa će ti se istom tada samardžija sjetiti i kućne čeljadi.

Kao da im je bilo zazorno da se podsjećaju na nešto daleko od svjetlosti, dana i zdrave pameti, u čem se nije lijepo naći ni kao saučesnik ni kao svjedok.

I kako tada, tako i do današnjeg dana: stojim raspet između smirene djedove vatrice, koja postojano gorucka u tamnoj dolini, i strašnog blještavog mjesečevog

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Sedam godina ne da da mrdnem iz kuće, plaši se da me neko pogleda; neko mi kaže „dobardan”, a on zato po mesec dana ne govori. Nije mi dao ni s bratom da ostanem nasamo. Izađem u baštu, on besni: „Šta ćeš u bašti?

Treba malo da se pritrpiš. Vreme je najveći lekar. Danas mi izgledaš mirnija. HASANAGINICA: U ovo doba dana, svetlost mi izgleda kao neka milost... MAJKA PINTOROVIĆA: Dobro je i to. I to je neko poboljšanje.

HASANAGINICA: Bože, kao da mrtvima govorim! BEG PINTOROVIĆ: Šta b dala da ga vidiš kad bude čuo? A? Dva dana od čuda neće moći ona usta da zatvori! Ima da izbulji oči, be, da tri sata gleda u jednu muvu, a da je ne vidi!

Ti se, Hasanaginice, udaješ za kadiju iz Imotskog. Svadba će biti za nedelju dana. MAJKA PINTOROVIĆ: Ne razumem, kako da ode, a ni na viđenje ne svrati? Ovo je čudna proševina...

BEG PINTOROVIĆ: Šta ima da je gleda? Neće dugo čekati da je vidi. Rekoh da je svadba za nedelju dana. Biće posla preko glave, treba ujutru sve to odma pokrenuti. Ja ću prvo da s ispavam. Mrtav sam umoran.

Ljudskom organizmu je potreban san. A i šta me ispituješ? MAJKA PINTOROVIĆA: Baš malo, sedam dana! A kud su darovi, pa pozivnice, pa kad će ljudi stići, ako već zorom glasnike ne pošalješ?

Oću da učinim kako je najbolje... HASANAGINICA: Kome najbolje? Tebi ili meni? Jesi li se ti upitao kako ćeš jednog dana onom detetu da pogledaš u lice? Da i razumem što hoćeš da me udaješ, al kako da razumem zašto toliko žuriš?

Nemoj da se lažemo, kad znamo! Ti i tvoja politika! Ali kaži mi šta ti misliš da činiš sudnjega dana, kad i zrno gorušičino donesu da bude izmoreno?

Dosta mi je svega! Svadba će biti za nedelju dana, to sam ti već saopštio, i s tim je svršeno! Nadam se da sam bio dovoljno jasan! HASANAGINICA: Nije baš svršeno.

(Zastane, očekujući da Hasanaga nešto kaže. Kako Hasanaga ćuti, beg nastavlja.) Na žalost, ovih dana udajem sestru. Valjda si čuo. HASANAGA: Načuo sam ponešto, priča se. Nisam se raspitivao.

BEG PINTOROVIĆ: Baš ti fala! Ovo ti neću zaboraviti! JUSUF: A kad dolaze svatovi? BEG PINTOROVIĆ: Za šes dana. HASANAGA: Nešto mnogo brzo? BEG PINTOROVIĆ: Znači — dogovoreno? Da ja sad idem. Čeka me stotinu poslova.

BEG PINTOROVIĆ: Znači — dogovoreno? Da ja sad idem. Čeka me stotinu poslova. Za šes dana, evo nas ovde. Na kratko, kolko da Hasanaginica dete pogleda, poljubi, pa mi idemo svojim putem.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Rodbina, komšije, poznanici, dolaze oni svakog dana i donose poklone, darove i pomažu. Muški idu pod vajate, hladnjake i tu piju i vesele se; a ženske u kuću kod Tode n

A ti? Beše svakog dana kod nas. Tvoja te majka uvek ostavljaše idući na rad da sediš kod nas, ne trčiš i viješ se po ulicama i čaršiji!

— Na, odnesi im. Neka okusi Stana, jer me je dete celog dana slušalo. I tako mi besmo svi skupa, zajedno. Koliko puta ti kod nas, igrajući se, umorna, u našoj toploj sobi,

Posle otpočnu razgovori. Moja mati je pita kod koga je toga dana radila i na čijoj njivi. Posle joj kazuje od koga je sadašnji gazda tu njivu kupio.

“ I pošao sam. Znaš li, kad se spremah da idem u drugu varoš radi veće škole? Ti pre nekoliko dana ne izbivaše od nas. S majkom spremaše mi stvari.

Borio sam se, mučio, lomio, i topio gledajući te tako lepu, krasnu i razvijenu, tek u procvatu. Ali jednog dana, u prvi sumrak, kad sunce kloni i rasipa žarku rumen, a hladovina već predu zima maha nad žegom; kad iz tople zemlje

tople zemlje bije suvota i draž; kad zeleno i čisto modro nebo srce draga i puni ga opojnim, razdraganim miljem — toga dana iziđoh iz sobe salomljen od silne vatre i uzbuđenja. Ne znam šta mi je bilo.

Ne znam šta mi je bilo. Celog tog vrelog dana leškario sam po krevetu čitajući i maštajući. Hladovine istina beše dosta u sobi ali ipak beše i žege koja probijaše

Jer ti odbijaš prosioce radi mene. Čekaš me. Podaješ mi se. Veruješ mi kao svecu i sva se sjaš od sreće. Pevaš celog dana da se ori bašta, potok. A i glas ti doš’o mekši, topliji. I tada sam se zaklinjao da više neću s tobom imati posla.

Prodade im sve njive i vinograde. On se propi, propade — uzedoše ga dušmani na vrat! Sad je krijumčar. Po nedelju dana doma ne dolazi niti što donosi... Imaju jedno žensko detence, ali i ono kržljavo — Bog zna da li će da ostane.

“... Od treće mantafe čuh samo svršetak: „— — — Dragi, dragi! dođi doveče, biću na kapidžiku. Evo već tri dana kako čuvam jagode za tebe. Dođi, kucni na kapidžik, pusti kroz rupu svoj glas, te da osetim dah ti vreo. Dođi!

I izvedoše je. Ona pade. Celu noć nije znala za sebe. Od toga dana do svadbe Stojana nikako nije videla. I udade se.

Kostić, Laza - PESME

da li se sećaš još i tih dana, te crne trage sramotnih rana srezanim krilom stidljivo skrivaš? Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda

ljudskom žrtvenjaku uzastopce u povorci; u ponoći hladne groze gomilina nehajanja zanesenom dušom nose sanovanje svetlij' dana, da prosvetle svetsku tminu; al' umesto sevlju nji'nu da uteče svetski mrak: munjsko umlje kako sinu, te obasja priokolje.

O ŠEKSPIROVOJ TRISTAGODIŠNjICI Veštaka večnog tvorilačka svest umarala se mučnih dana šest Dok stvori svet: svetline zrak u noćni vrže mrak, visine kršne odbi od mora, slavuja ruži, guji dade zub, magarcu

” Reče Varnava, iguman mladi, a starac ode tako da radi. — Al' tamo dole ispod samostana, u studeni snežnoj zimnoga dana, neprestano čeka begunac lepi, nadom se greje, verom se krepi, greje je nada od glave do stope, pod stopom se njenom

zlatnih zavesa pada, da ne bi napast nasrtljiva mraka prodrla u svetlo svetilište zraka; sklopljena su vrata zimnoga dana, i sklopljena stoje vrata samostana, i samostan istog mal' da se ne boji, jer sin jedan mraka i pred njime stoji; turski

Tišino moja, čedašce neba, ala si mila, ala si lepa, ispod sastanka noći i dana kada te budi zveket đerdana, na mekih grudi, sa grla meka kada te budi umilna mu zveka, il' o muškom vratu kršenje

Obnovi se divska snaga, al' ne vidi dana bela, svetovi se kreću grudma, al' selena sunca nema. Od podvika Filišćana priviđa mu s' bitka sveta: „Kô je junak”,

tek, jedan skok tek, i evo ga vrh stepena, i evo ga do neveste i carskoga vojna njena; bez pokaza vida svoga, bez očiju dana bela, tek poveden jednim cikom i mirisom njena tela.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

On vatru naloži, a sunce ograne i svane se, onda on braću izbudi te ustanu i tako pođu dalje. Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu.

A car ga stane sjetovati. — Nemoj — veli — dalje da ideš, ja ću ti za Baš-Čelika kazati: onog istog dana kad je tvoju ženu ugrabio, ja sam ga dočekao sa pet hiljada sokolova, pa strašno smo se pobili šnjime, krv pade do

A ona se poče kleti da je niko ne uči, jer i nema ko. Poslije nekoliko dana dođe joj čoek, ona mu sve kaže kako još nije mogla doznati od Baš-Čelika đe mu je junaštvo, a čoek joj odgovori:

Kad posle toga prođe nekoliko dana a carev sin ne dolazi kući, stanu se čuditi šta bi to bilo da ga nema. Onda pođe srednji sin u lov, pa kako iziđe iza

Kad posle toga prođe nekoliko dana a carevi sinovi ne dolaze natrag ni jedan, zabrine se sav dvor. Onda i treći sin pođe u lov, ne bi li i braću našao.

boj se, kćeri moja, vidiš, mi promenismo tolike čobane, pa kojigod iziđe na jezero, ni jedan se ne vrati, a on evo dva dana kako se s aždajom bori, pa mu ništa ne naudi.

gledao s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju kćer, te s mesta u crkvu pa ih venčaju i učine veselje za nedelju dana.

Posle toga prođe godina dana, a u dvoru ovoga careva sina za nj ni glasa ni traga. Onda pristupi drugi sin k ocu pa mu reče: — Kad brat moj toliko

Car se strašno rasrdi, okuje ga i baci u tamnicu. Posle toga prođe opet godina dana, i ni za nj ni glasa ni traga u dvoru oca njegova.

Kad detetu bude godina dana, ono počne govoriti materi svojoj: — Mati, gde je naš otac? Ona mu odgovori: — Sinko, hoćemo ga tražiti.

Ovo se u malo dana razglasi po svemu svijetu, te se prosaca skupi hiljade na konjima da ne znaš koji je od kojega bolji.

onda otide u ergelu i nađe očina konja, pa ga dovede kući i uvede u podrume i stane ga hraniti n timariti, te za mesec dana opravi se konj kao kaka tica, a i onako je bio krilat i zmajevit.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Ti si kazao da ti jošt trebaju. MAKSIM: Ako sam kazao jučer, to da se godinu dana ne dignu. Ali, naravno, lakše je sediti kod prozora i šiti. SOFIJA (usšane): Šta želiš da radim?

KUM: Samo da može biti, dao bi ti za nju i polak kuće. MAKSIM: Pa bi se posle kajao. KUM: Samo tri dana da živiš s mojom. MAKSIM: Ama ja sam se s njome razgovarao, ne vidi mi se tako opaka kao moja.

KUM: Već preseo bi ti razgovor, samo da joj dopadneš šaka. Sluškinja, ako je tri dana presecila, to je mnogo. Četvrti dan ili je otera, ili sama pobegne.

Kad ju uzedo, osam dana nikad bolje. Posle do šest nedelja kalja, valja; ali kako prođe šest nedelja, pomami se žena, i od onog doba svaki dan crnja

Idi brzo, te se obuci, može pasti na tebe kocka. MAGA: E, moram, eto, da kupam dete. NIKOLA: Ostavi sad dete, za po dana neće propasti. MAGA: Ali sam, eto, zgrejala vodu. NIKOLA: Pa mani bestraga i vodu, samo da dobijemo sto dukata.

No ni ona nije dobra žena, ili, što je sve jedno, dobra gazdarica, koja je neopranica, koja se nije umila od pet dana, kojoj se crni aljina itd. MAKSIM: Kažem ja, da ne može ni jedna dobiti nagradu.

MANOJLO: Time već pokazuje da je čovek učen. Mora da mnogo čita. ISAJLO: Po dana ide s knjigom po sobi i jednako tare rukom čelo i svađa se s kosom. A po dana sedi na ogledalu.

Mora da mnogo čita. ISAJLO: Po dana ide s knjigom po sobi i jednako tare rukom čelo i svađa se s kosom. A po dana sedi na ogledalu. MANOJLO: Valjda gledi koliko mu naraslo čelo od nauke. ISAJLO: Ne znam šta radi.

On kako je zaboravan, neće ni znati da nema razuma. MANOJLO: E, kako to govoriš; a da se seti posle nekoliko dana, pa još gore. Bolje da mu kažemo sad. A, može biti, da ga je gdigod sakrio, pak smo se badava uplašili samo.

K prvom predjelu neba prinadleže sva mesta pod ravniteljem. Za ovima, ona na kojima razlika između najduži i najkraći dana nije veća od jednog sata itd., do 24. predela neba. MANOJLO: Aa, sad znam, šta je 24. predjel neba.

MANOJLO: Da neće preći to i na gospodina? ŠALjIVAC: Ako se ne izleči, za četrnaest <dana>, bogme, obrao je bostan. MANOJLO (Isajlu): Pa da bežimo iz službe. ŠALjIVAC: Ne, evo ovaj je gospodin lekar.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

(Soba kod Trifića) SULTANA (sama) SULTANA: Četrnaest dana, više nema, otkako sam u ovu kuću dovedena i čini mi se da se četrnaest puta mozak u meni okrenuo, tako me svako jede.

SULTANA (ćuši je): Oćeš da mi jednako ideš uz nos. Je li ti izišlo vreme, a? Hijeno ženska! Ni dva dana nema od kad si došla, pa već si mi se popela na glavu. Ubio Bog i onoga koji te je doveo na moj vrat!

Lalić, Ivan V. - PISMO

Pavana Za infantkinju. Muzika teskobe Što rastvara se u vazduhu sobe I sleže kao talog na dnu dana. Korak u praznoj sobi. Glasovi Pod kupolom od kosti. Dečiji su. Sekunde duge kao časovi.

U godini do dvesta kišnih dana, A stoleća od isušenog blata; Brodovi širom sviju okeana, Čuda slikana bojom smeđeg zlata.

svetlom strašću usijane; Sada sve više znam da nestaćemo Kao dva pozna ploda s iste grane, Koje zajedno strese krajem dana Odlučna, blaga ruka baštovana.

Tobom dišem. U rukopisu mom si upisana Između svakog slova koje pišem. Izuzmi sebe iz bilo kog dana, I ja ću biti izvesnosti lišen — A to su dani koje i ne brojim, Jer ne znam da li u njima postojim.

A mi smo nastavili u noć tog istog dana to hodočašće sebi, Povezujući fontane u paukovu mrežu Kružne noćne šetnje; grgoljila je svetlost Među kapljicama, o tome

Stojte, galije carske! Slabo vas nešto vidim U omaglici dana. Pred nevidljivim hramom otvara se i bridi Nezaceljena rana.

nedohvati, Sve je u znaku polovine puta; Sinkopa koju senkom slutnje prati Fіgura non ancora conoѕcіuta — Dvojnik tog dana što se tromo zlati. (10. VII 1989) KAO MOLITVA Jesi li umoran, Bože, Od neizvesnosti dela?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Jezik pregrizo! Što? Danas deca brzo sazrevaju... Moja je, bogami, još pravo dete... Videćeš ti jednog dana svoje dete... Bolje bi ti bilo da skuvaš kafu! Otišla...

sam pomalo zaljubljen u njegovu Anči, i sasvim sam siguran da me posle ogovara, a mene je tako lako ogovarati — svakoga dana pružam milione povoda za ogovaranje.

Umesto toga, što sam radio? Jedanput sam četiri dana i četiri noći tajno snimao na veoma starom magnetofonu marke „Grundig TK-46“ Ančin monolog, od čega je najmanje tri

Hoću da kažem, odjedanput pomislite da se ista stvar može i vama jednoga dana dogoditi, a onda — ćao, ragaci! A opet je sa njima, s tim matorcima, lepo, na časnu reč!

Sve u svemu, bilo je to prilično konforno mesto s upotrebom deljive reke. Moj matori napisa jednog dana belom bojom na pramcu „ČAMAC“.

Ta me scena naročito izbezumljuje, kad vam kažem! Tačno u tom trenutku, tačno tog dana i tog meseca, tačno baš u pola jedan, proverila sam sve: moja bakuta pokušava da podeli jedan tvrdo pečen raženi hleb

Veljko stalno spavao sa lepom devojkom ispod nekog drveta, da smo najgostoljubiviji na svetu i sve, a onda jednoga dana, kada završite školu i otvorite novine, načisto vas opali kap!

I to! Ona je, naime, svakog dana odlazila na taj aerodrom, ili na Savski most, kuda visoke ličnosti ulaze u našu varoš, a organizatori bi joj uvaljali i

I to! Ona je, naime, svakog dana odlazila na taj aerodrom, ili na Savski most, kuda visoke ličnosti ulaze u našu varoš, a organizatori bi joj uvaljali i

Najzad, i gosn Sule se jednoga dana nešto kao proslavi, kada ga izabraše da tumači ličnost nekog krajnjeg negativca koji tek u ratu kao postaje svestan

Jutro je počinjalo njegovom čuvenom rečenicom: „Šta oće opet taj gitler?“, a kroz tri dana se najozbilnije pripremao da izađe na demonstracije zbog okupacije Poljske, Jedva smo ga smirivali govoreći da je taj

Evo kako se odigrala čitava ta stvar i kako se dogodilo da mi izvisimo i ostanemo bez doma svog. Evo kako! Prvog dana posle rata, kažu, neki dasa u kožnom kaputu do zemlje upadne u našu kuću i izvređa moga dedu na mrtvo ime što ima

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

se knjigom svetlost s Jordana, pa teče pismo, račanske škole podgajen žarak, a šum topole u žut ćilibar miholjskih dana tihovno svodi sa fruških zvona svetao sazvuk Sion Siona. Prospe se knjigom svetlost s Jordana.

U čednom času čulnoga čina cvati mi, cvati Roѕa canіna. U igri varki žarulje kresnu i nema noći ni ima dana. Od ludnje sudnje ljubice kresnu, pakao s rajem pod suncem sanja.

A lirski udes, mogranj ludila, čaškama zaspe ruža Budima. SEDMICA I svrši Bog do sedmoga dana djela svoja, koja učini, i počinu u sedmi dan od svijeh djela svojih.

te s table zbriše senke Utoraka da u se zgnezdi prepelice s mraka, ideju sjaja, Višeg uma graške a c Tpećeg dana rado bi da zbira zavodljiv polen Gospodovog bilja. U samu sebe tek bi unatraške.

(Zaneto radan daktilo-trohej rasklapa razboj, prazni kolica umornih dana.) - Negde nas odvej, pahuljo šumna, vrati nam lica. Goli, i prazni, krećemo krotko, osnove druge Božija potko!

Skorih nam dana lađicu steši poklopac Digni, uže odreši. Skinijo, svadbuj svadbeno bela: s dvanaest brojki, ženskih oblina,

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MITA: Kad bi mi mogle što pomoći! Jer čuj, Aleksa, moju nevolju: nisam ti od dva dana okusio! ALEKSA: Lepo! Bar možeš i ti kakvu modu zavesti, i to Najjevtiniju modu. MITA: Ja nisam mode ljubitelj.

ALEKSA: Pa i to je dobro. MITA: Dobro kao naopako, kad moram drugda po tri dana da gladujem. No u tebe vidim lepe aljine; ti si morao bolje sreće biti. ALEKSA: O, ja sam ti sila premetnuo preko glave.

MARKO: Opet ona. A ne misliš li ti koliko treba imati novaca za Beč? JELICA: Ah, tamo živiti tri dana više vredi nego ovde tri godine! MARKO: Znam, samo da ima ko da šilje za trošak.

O, kad bi hotjeo pripovjedati šta mi se koješta na mom putešestviju dogodilo, morala bi vizita tri dana trajati. JELICA: Ah, da mi je mogućno, ne bi vas pet dana otpustila.

JELICA: Ah, da mi je mogućno, ne bi vas pet dana otpustila. ALEKSA: Vjerujem, to mi se često na putu događalo; al tako mi i treba kad mnogo znam.

JELICA: Um Gotteѕwіllen, gospodin baron, je l moguće da voda gori? ALEKSA: Zar vi o tom niste čuli? Tri meseca dana novine nisu ništa drugo pisale nego o tome. No, naravno, na španskom i francuskom jeziku.

JELICA (s ocem odlazi). MITA: Kog si vraga radio, te nisi zadržao prsten; bar bi pošteno nekoliko dana poživili. ALEKSA: Ćuti, dedače, ovako će bolje biti. Ne vidiš li da su ovo máme?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

! Eh, kad bi našli čarobni kraj, Crvenog Vrapca zavičaj!“ Jednoga dana, priča nam kaže, drugovi pošli da Vrapca traže.

Ponekad, opet, u osvit siv, niz klanac neki promakne div. Jednoga dana družina slavna nađe se srećna na kraju gore, pred njima puče ravnica travna, ljulja se, šumi zeleno more.

Četa dječaka, brzih ko čigra, tu se na pijesku kraj vode igra, provode život lijep. Pod vrbom starom, za dana vruća, sa psećom braćom planduje Žuća i vrti čupav rep.

Iskra mi zlatna u vodu pala, tamo je zgrabi ribica mala. Uzalud bi mi trud. Od toga dana nisam na miru, udicu bacam po svakom viru u dan vjetrovit, ružan.

! Unutra sjedi čuveni gosa, hranu mu skuplja milion ljudi. Za mene radi svakoga dana krilata vojska Dživdžana hana.“ Divima leđa od straha bride. „Čuješ li samo strašnoga đide!

Kad padne veče, krenu se braća, Svaki se domu — pečurki vraća. II Curica neka jednoga dana kupeći drva u šumu zađe i tako najzad, s bremenom grana, pred malom kućom ona se nađe.

Kapetan Mačak.“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Od toga dana, za Mačkom drugom, plakao starac dugo i dugo ...

Pred njim, dan hoda, širi se strava, njegovim tragom putuje slava. LIJINO PISMO Jednoga dana, videli nismo, Ježić je, kažu, dobio pismo. Medeno pismo, pričao meca, stiglo u torbi poštara zeca.

Ovuda — evo — vidiš, jutros, u osvit dana, prošla je, važna i teška, grakćući, — gospođa vrana. A za njom, koraka laka i dugog repa — svraka.

PUT NA KILIMANDžARO (KILIMANDžARO, AFRIČKI BRIJEG: PRI DNU JE ŽEGA, PRI VRHU SNIJEG) Jednoga sniježnog dana tri se drugara slože da pođu na dalek put: slonče od porculana, majmun od sive kože i lav od vune, žut.

“ Veselo slonče trubi: „Hajdmo u gnijezdo staro! Bježmo od ljudi grubih! Pravac — Kilimandžaro!“ I jednog zimskog dana, dok se pahulje množe, na dalek pođoše put slonče od porculana, majmun od sive kože i lav od vune, žut.

Triša, gospodar mlina, starina svakom draga i znana, prekrasne ćudi, s navikom čudnom: svađa se s mačkom svakoga dana. Kad vika jekne nad bučnom vodom, lukav se pacov smeška pod vodom.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Potrošio je više miliona da ga pretvori u zamak. Mladi markiz... — Dolazi kroz dva-tri dana, — dodaje žena. — Stara markiza je već tamo. — Voli ženske radove; vaše devojke mora da su dobre vezilje?

Da nije markize i njenog sina mi bismo često pomrli od gladi. — Ove zime je jezero bilo smrznuto? — Četrdeset i dva dana. Mladići su održavali prolaz kroz jezero, taman koliko da se provuče jedna barka. Trebalo je dan i noć održavati ga.

Ne bi inače bilo hleba. Riba je već bila pod ledom. — Morali ste grdno propatiti? — I koliko! Posle deset dana niko više nije imao ni pet para u džepu. Nesreća je bila što zimi nema nikoga u zamku. — Žena vam izvrsno vesela.

Ja sam lovac. — Koliko vas ima posluge? — Sada smo četrdeset. Ali će sa gospodinom markizom kroz dva dana doći još dvadeset. Šoferi, mehaničari, sobarice i lakeji. Hoćete li da vidite zamak? — Ne verujem.

Koliko je devojaka udomila! A još treba misliti na goste. Dolaze svake godine. Dođu samo na nekoliko dana, love po jezeru, prelaze motornim čamcima na obalu a odande prave izlete automobilima.

3atim skoro istoga dana svi odu; ali za to vreme imamo posla od ujutru do uveče. — Retko je odakle ovako divan izgled na jezero.

U celom svetu pišu o tome. Mislite li da se to može izbeći? — Ne znam. Možda će jednoga dana ratovi sasvim iščeznuti. Duboke, iskonske sile koje pokreću ratove, više neće imati dejstva.

Već kao pomori i nesreće. Jednoga dana će celo čovečanstvo paziti uzbuđeno da takav pomor na njega ne naiđi. Svaki narod zasebno paziće na sebe neprestano, da

— Hoću, gospodine. Jeste li videli zamak, gospodine? — Ne ovom prilikom. — Ja ću kroz dva dana preći, kao uvek, u zamak da služim. — Tamo možete mnogo naučiti. — Kako ne!

To je uvek priča iz vremena kad je jezero bilo smrznuto („četrdeset ili četrdeset i dva dana, rekli su mi, mislim dalje u sebi; u ostalom, šta me se tiče koliko je dana bilo smrznuto“).

smrznuto („četrdeset ili četrdeset i dva dana, rekli su mi, mislim dalje u sebi; u ostalom, šta me se tiče koliko je dana bilo smrznuto“).

Njegove oči su pune suza: — Mala je bolovala već tri dana i moja žena se već razboljevala što nijedan doktor ne može doći na ostrvo i što ćemo je tako izgubiti.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Mi smo od njega čuli, kako je na nebu bio, Jer nam je pričao uvek o rajskom životu svome; Ali od toga dana majku je slušao lepo, Posle je, zanata radi, u varoš otiš'o s njome”.

6 A i na što crnog kiparisa grana? Dan pomena stiže, Toga slavnog dana Odslužena biće, što okove kida, Strašna panihida.

Ona peva cele noći, ona peva celog dana, Ne plaši se od kobaca, niti beži od seljana. O toj lepoj maloj tici pričaju se čudne bajke: To je duša male kćeri nad

Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije, Nestalo ga jednog dana i nikada došlo nije... Kud se delo? Šta je s njime?

Kud se delo? Šta je s njime? Niko nije znati mog'o, I od ovog tužnog dana proteklo je vrlo mnogo. — Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa lisnatom svojom krunom hrast se diže

su mi polja i dvorane velje, Kad se u njih sami uselio jad; Tek što zora sinu sa istoka rana, I zapeva slavuj u susreće dana, Junak ih je jedan pohodio mlad.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

o pravdi, u vepru se čuo čukundede glas, u pticama se oglasiše sestre neke, sirotice neudate il nerođene, te mnogo dana duže lovismo sve pravu da sretnemo zver. Tako smo se i vratili u selo ruku praznih i gladni.

KAVGE Ne pitajte me zašto sam na konju lutam među stenjem, svakoga dana zaboravim po jednu reč i svake noći izgubim po jednu zvezdu i svakog jutra kroz druga vrata bežim iz svog doma,

Vidim vaznesenje: ono počinje svakog jutra i ne boji se pada. Svakoga dana nešto se uvis ponese i spas nam pređe preko usana.

i peva mimo uobičajenog licemerja sve je u hlebu istina ovog veka koju hvalim hleb koji se peče preko celog dana hleb koji se prostire preko državne granice njegova kora je slast i blagost bezmerna po hlebu se čovek razlikuje od

i hvata gusle i kazuje dve reči: kuka i motika i viče po susedstvu: buna i komšija se odmah buni zar i poslednjeg dana u vojsku sve dalje ječi: buna buna buna!

O ne to je gore od napasti oštrih! Anđeli istrubite zoru! Kraljevski petli nek se dana sete gospodski tražimo početak zala uništenja šta se to radilo sa ljudskom vrstom ali nema smisla da nas i

pa vojvode u belim kožusima i monasi što kriju sokole pod rizom vizantinci nikada ne behu mlađi no pretposlednjeg dana od sreće svi postaše maloletni caru je kratka brada i modre im zore nad veđama sviću kao da ih propast nikad nije

s tavana svet pada s duda po deo sveta pada gde god se krene svuda još jednom o tome šta se sve prekida poslednjeg dana na vremenskoj traci svršava se doživotna robija i činovnički uranci prekida se istorija bolesti neizlečivih ludaka

pošteni su postali kukavci sinji a slavni su drznici i za raj putuju tvrdice i prznice zavode red na izmaku ovog dana u kome su sve mačke crne i svaki je igrač u isti mah na redu da baci svoju kartu na čoju pred lihvara koji nam je

na Marici i Sutjesci nasred Terazija uvek gini u svakoj jami gini gini gini u Glini pa opet do poslednjeg svetskog dana ja sam porasla noseći kondire i nosim decu oko pasa i vidim aždaju koja na njih polaže pravo jao šta se to rađa

željan da se sa sobom sretne kao i ti što na svom dlanu i sa svojim prstima ostaješ u većini među mnogima sam iz dana u dan dat tamo gde se znaci skupe i zbiju tvoja je soba opšti stan predsoblje povratka u potpuno znanje koje

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

GINA (još od ulaska svaki čas krije oči maramom i plače): Ne mogu da se uzdržim. Što kažu, eto, pre sedam dana bio je tu, ovde, u kući... a danas?... SIMKA: A danas, eto, održasmo mu sedmodnevni parastos.

AGATON: I neće biti otvoren sve dok ne prođe četrdeset dana od smrti pokojnikove. PROKA: Molim te, Agatone, ja sam baš juče pročitao zakon, a pitao sam i našega kmeta-pravnika i

još neke advokate, koji dolaze u opštinu, i svi mi oni kažu da nigde u zakonu ne piše da se testament otvara četrdeset dana posle smrti zaveštačeve. AGATON: A misliš ti da ja nisam raspitivao? TANASIJE: Pa ono, svi smo se raspitivali.

TANASIJE: Pa ono, svi smo se raspitivali. AGATON: Svi, dabome! Jer, brate, ko će živ dočekati četrdeset dana. Brojim svaki dan na prste, a noću sve sanjam neke cifre sa pet nula.

pet nula ćeš da izviniš a što se tiče otvaranja testamenta, ja, pravo da vam kažem, i volim što ćemo počekati četrdeset dana. AGATON: Pa jest, ti voliš da gustiraš. TRIFUN: Pa da gustiram, dabome!

I da hoću, ne mogu. AGATON: E, boga mi ćeš da pričekaš, jer tu svoju želju da se testament otvori četrdeset dana posle njegove smrti pokojnik nije samo onako kazao, nego je to napismeno izjavio, na zapisniku kod suda.

Znao je dobro on šta radi. Kô veli: ja ću mojoj familiji četrdeset dana, pa da sebi obezbedim tih četrdeset dana žalosti, a ne da me od prvog dana posle smrti grde i ogovaraju.

Znao je dobro on šta radi. Kô veli: ja ću mojoj familiji četrdeset dana, pa da sebi obezbedim tih četrdeset dana žalosti, a ne da me od prvog dana posle smrti grde i ogovaraju. SARKA: Iju, a ko bi ga grdio?

Kô veli: ja ću mojoj familiji četrdeset dana, pa da sebi obezbedim tih četrdeset dana žalosti, a ne da me od prvog dana posle smrti grde i ogovaraju. SARKA: Iju, a ko bi ga grdio?

i zabrade crninom; Sarka udovica neka obuče svoju crnu haljinu u kojoj sahranjuje muževe, a Gina neka plače četrdeset dana. GINA (zaplače se). SARKA: De pa ti, prija-Gino, to Agaton onako, primera radi. AGATON: Pa, primera radi, dabome!

AGATON: Udesio, nego! Kô veli: neka moja familija, tako maskirana, ide četrdeset dana, kao ožalošćena porodica; neka idu za sandukom oborene glave; neka dolaze na sve parastose i neka mi pale sveće, a

TANASIJE: Pa dobro, kad već mora, neka mu bude. Čekaćemo, iako nam nije do čekanja, ali zašto za tih četrdeset dana tuđin da upravlja imanjem?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Eh, šta ćeš, vojna disciplina!... Stroga vika na vojnika! — čuli su se glasovi. — A što si ti zapeo prvoga dana, kad ti je blizu? — Znaš kako je...

— Razumem! — govorio je sav crven narednik i strašno pogledao Tasu, koji sitno zatrepta očima. Radilo se celoga dana. A sunce pripeklo, pa jara treperi dva metra od zemlje... Zauzeti poslom, ljudi nisu ni imali vremena da misle na rat.

Ali ljudi su još zabrinuti i ćutljivi kao da su u iščekivanju neke nemani, jer tek sada nastaje ono što je glavno ovoga dana. Očekuje se smotra koju vrši komandant diviziona. Naskoro se uzmuvaše oko susedne baterije.

Dugačka kolona vozova, obavijenih oblacima prašine, kretala se lagano... Prvih dana neki su stavljali maramu na usta, da bi se zaštitili od prašine što se taložila po licu, obrvama, trepavicama, pa i na

Ali imalo je dana kad im nije bilo do pričanja. Naročito kad po dolasku u bivak treba čistiti oruđa od prašine, ili kada odnekuda iz

Iako su vojnici postupali po njegovom naređenju, ipak, posle nekoliko dana marša, primećeno je kako su grudi nekih konja ranjave.

Jeste li razumeli?... Na svoje mesto! Ovde smo predanili. Bio je četvrti avgust. Ali istoga dana uveče oko deset časova, truba zasvira „ustajanje“, jedanput, drugi put, pa treći put, što treba da znači žurno spremanje.

— Pazi, pazi — govori nervozno komandir — sakupljaju se oko onoga, pa će im đavo biti kriv. — Nisu već dva dana ništa jeli — dodade potporučnik Aleksandar. — More, zar im je stalo do jela sada!

Svi su ti ispadi bili isuviše neznatni prema onome što oni žrtvuju. A posle, nisu već dva dana primili hranu. Kada smo krenuli, vojnici su plen bratski delili među sobom.

Vojnici!... Mi nismo još kazali svoju poslednju reč. Biće dana i megdana, kada ćete pokazati svoju punu vrednost, da će i pokolenja sa divljenjem ukazivati na vaše junačke podvige.

I tako, svi smo toga dana bili ljuti. Sretamo ranjenike koji pričaju da se kod Šapca vode očajne borbe, da ima mnogo mrtvih i ranjenih...

— Taman mi pristignemo, a neprijatelj pobegne — trlja zadovoljno ruke Milan. U Bošnjaku smo ostali pet dana, a šesnaestog avgusta zorom kretosmo.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Tada učiteljica, koja je došla pre tri dana i upoznala se sa glavnim okolnostima, saopšti Gojku da ni on nema stana, nego će morati stanovati u jednom sobičku,

— Prvo zapišite računaljku; bez nje ne mogu ništa raditi, a trebaće mi kroz mesec dana. — Računalja... a šta mu je to ? pita je kmet, kao bajati začuđen. Ljubica mu objasni; reče i koliko će koštati.

Ljubici se učini da se ovde ne mogu deca navići redu, (a ona to htede postići odmah prvog dana), pa ih uvede u školu.

— Zar nećete da nam vidite školu ? zapita Ljubica kao čudeći se. — Bio sam u njoj i letos o ispitu i opet pre mesec dana kad smo merili vašu učionicu i poručivali skamije.

— Eh, uzdahnu on i okrete lagano koračajući k svome samohranom i neveselom stanu. VI Protekoše još tri dana. Ljubica sve više ulazi u posao i sve se više oduševljava radom.

Jok, ja sam to sa njima naredio sve za četiri — pet dana: sto, stolica, klupa, tabla i t. d. A sad je već vreme da se počne raditi.

Da to učinim sad odmah, dok još nema opasnosti. — Nema ni nedelja dana kako ste došli na ovo mesto, pa već da tražite premeštaj, i to još bez uzroka! Jer šta biste mogli navesti za razlog?..

zamornom radu tražila je utehe; u poslu je ugušivala onaj stalni strah od nekakve nesreće, koji je obuze ovih dana.

gledaše, ne znajući već šta da misli: osećaše samo kako joj se kravi led oko srca, što se nahvatao za ovo nekoliko dana ; osećaše kako je obuzima nekakvo prijatno raspoloženje prema svemu, pa čak i prema ovom pisaru. »Zbilja, krasan čovek.

I sad se živo seća toga osećanja, pa mu dušu obuzme slatka toplina. I sve tako lepo beše, dok ga jednog dana otac ne uze za ruku i odvede u okružnu varoš. »Mnogo vas je, reče mu otac, pa ne mogu sve da ishranim.

Sad se i sama smejala svojoj pređašnjoj bojazni i strahu, i pitala se : čega se imala bojati? Eto, već više od mesec dana čovek dolazi, i osim zadovoljstva i prijateljstva ona ne oseti ništa drugo pred njim.

Pre nedelju dana doneo im je sam pisar oboma platu, dok drugi učitelji još nisu ni mislili o tome. Gojko čak uze i nešto para unapred,

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Mislila su dva brata rođena Za koga bi sestricu udali. — Ako će je dati za Meseca, On se menja za godinu dana Puno pravo do dvanaest puta, Dvanajst puta sestra udovica; Ako će je udati za Sunce, I Sunce je naglo i žestoko,

“ 98. Žetvu žela lepota devojka Zlatnom rukom i srebrnim srpom. Kad je bilo oko pola dana, Zapevala lepota devojka: “Ko bi mene snoplje povezao — Dala bi mu moje belo lice.

Te pogleda mobu nakićenu, Mobu gleda, a mobi govori: “Moja mobo, ne prosipaj klasje, Daleko je do Đurđeva dana, Kamo l’ nije do novoga ljeta.“ 102. Ili grmi, il’ se zemlja trese, Ili bije more u bregove?

nebo — da li je list artije, Što je gora — da su kalemovi, Što je more — da je crn murećep, Pak da pišem tri godine dana, Ne bi moji ispisala jada!“ 113.

127. U Milice duge trepavice, Prekrile joj rumen’ jagodice, Jagodice i bijelo lice. Ja je gladah tri godine dana; Ne mogoh joj oči sagledati, Crne oči, ni bijelo lice, Već sakupih kolo đevojaka, I u kolu Milicu đevojku — Ne

“ “Ako kara, ubiti te neće, Ako bije, a ti beži k meni, Kod mene su vrata otvorena U pol’ noći kao u pol’ dana!“ 133. Končić kuje kraj mora alata. Kopčić kuje, daleko se čuje.

hoćeš vodu piti, dođi u jutru, U jutru je svaka voda bistra studena; Ako hoćeđ brat’ bosiljak, dođi u podne, U po dana svaki cvijet l’jepo Miriše; Ako l’ hoćeš maru ljubit’, dođi doveče, Jer u veče svaka draga sama uzdiše.“ 156.

“ 197. Koliko je u nedelji dana, Svi su dani od srebra skovani, A subota od suvoga zlata — Subota je nedelju donela, A nedelja diku sa salaša. 198.

devojka, Razbole se, majko, Jevrima devojka, Rabole se, majko, na sam dan Veligdan, Bolest bolovala tri nedelje dana, Bogu dušu dala na sam dan Đurđevdan, Amanet ostavlja svoje stare majke: “Da mi zovneš, majko, jermenskog majstora,

228. Vojsku kupi Erceže Stevane, Prvo roka, na nedelju dana; Stevana je sjetovala majka: “Oj, Stevane, moje dijete drago! Pravo piši momke u soldate!

pozlaćuje, Teći meće halke na jabuke, A četvrti alem kamen dragi, Pokraj kog se vidi večerati U po noći kao u po dana. Trgovac je bešu donosio, Babo sinu bešu kupovao, Za nju dava tri tovara blaga — Da se ljulja čedo prenejako. 239.

261. Maramica svilena pa šuška, Moj dragane ubila te puška. 262. Sinoć sam se s dikom rukovala, Tri mi dana ruka mirisala. 263. Prestajaću bosa na sokaku, Diko moja, na tvojem opanku. 264.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Volga, bokte, to ti je pola Rusije! GINA: Zbog Dnjepra se nisi treznio nedelju dana! Ko da imaš vodenicu na Dnjepru! BLAGOJE: Sit sam ja tvoga zvocanja, i to odavno!

GINA (vraćajući se iz kuće): Svakoga i ti primaš u kuću, sačuvaj Bože! SIMKA: Ko sedam dana ne vidi beloga boga, osmoga se obraduje i đavolu! GINA: Obradovaćeš se ti, kad ti kuću napune stenicama!

JELISAVETA: Ovo je nekom i doručak, i ručak, i večera! SOFIJA: I to za poslednjih nekoliko dana! SIMKA: Šta kažete? JELISAVETA: Kažem da sjajno miriše! SIMKA: Okupacijska gozba!...

molim, da u Hamletu budeš Hamlet, u Razbojnicima Karl, u Galebu Trepljev ili Trigorin, šta ti već zapadne, ali da preko dana, izvan predstave, u običnom životu, budeš kao i sav ostali svet — ono što jesi, Filip Trnavac?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Slušaj me, draga, poslednji put. Umreću, pa kad se zaželiš mene, ne viči ime moje u smiraj dana. Slušaj vetar sa lišća svelog, žutog.

Imali smo i posetu američkog cirkusa Barnuma. Moj otac je, godinu dana pre toga, bio otišao na selo, u Ilanču. Dotle me je čekao, pred pozorištem, i kad sneg pada.

Naručio je za moju mater meda. Umro je idućeg dana. Nije dozvolio da me pozovu iz Temišvara, sa škola. Moja se mati, udovica, vratila docnije opet u Temišvar i stanovala

Jedrili smo u Senjskom kanalu. A pod ostrvom Prvićem, jednog dana mal’ se nisam udavio. Zubranić je posle prešao na hrvatsku stranu, ali ne znam šta je sa njim bilo.

Sa nama je bio i Petar Dobrović. Jednog dana – da bismo čitali Hektorovića, na moru – pošli smo sa Hvara na Vis, u čamcu jednog mladog inženjera sa Brača.

Ja sam tada bio u petom razredu i onda sam, svake godine, provodio nekoliko dana na selu. I tada mi je još ličilo na idilu.

Bio je nekonformist, i vlada, i radikalna partija, gonili su ga, tako da je svaki čas gubio službu. Jednog dana došao je, pevajući, u kancelariju. Popeo se, pevajući, na orman. Bio je s uma sišao.

Ne valja to. Mnogo bih gubio. Trebaće oni patriote i u Austriji. Da se ja vratim, lepo. Ja sam onda dva dana oponirao, pa sam se vratio. Ja sam se davno na tog pukovnika odljutio.

Vest da je u Sarajevu ubijen austrijski prestolonaslednik, stigla je do nas, tog sunčanog dana u Beču – koji je osvanuo bez i jednog oblačka – posle ručka.

Sve se iz Beča razišlo u letovališta. Niko nije ni sanjao šta nas čeka. I ja sam se, prvih dana posle atentata, sklonio u šumu Beča (u Hinterbruel), jer se policija beše, diskretno, zainteresovala za članove

Bili smo se dogovorili da provedemo leto na moru, kod Trsta (Miramare). Pre toga, hteo sam da provedem nekoliko dana u Novom Sadu, kod brata.

Studenti univerziteta, u Austriji, imali su pravo da biraju rod oružja i služili su u mirno doba svega godinu dana. Te godine, u proleće 1914, i ja sam bio rekrutovan, u Beču, i određen da služim u gradskoj artiljeriji tvrđave u

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Mnogo je godina Magdalena tu živela, pa je Tu i umrla. I neki ljudi, koji su tamo bili zalutali, nađoše je jednog dana u pećini mrtvu. Magdalena je bila već davno mrtva. Od nje ne beše ostalo ništa osim golog kostura.

I od tog doba ima na svetu i belih ruža. ANĐEO SMRTI Šestoga dana stvarana, rano u zoru, sedeo je na prestolu Gospod Bog, okružen velikim mnoštvom anđela i slušao pesmu njihovu kojom su

A kad seljak s ljudima dođe pa vide kravu na suvu, reče: — A, gle! izvukla se — hvala Bogu!... KUKAVICA Jednog dana, o nekom prazniku, dođe Isus u Jerusalim i uđe u hram da uči narod.

Jednog dana gazdi lipše magarac. Gazda pošalje slugu na vašar da mu kupi drugog magarca i obeća mu nagradu ako mu nađe magarca po

“ I on se ostavi dotadanjeg života i bivaše iz dana u dan bolji. Jednog jutra dozva k se bi mudrog slugu. — Ja sam ti — reče mu — obećao nagradu ako mi kupiš magarca po

HRISTOS NA PUTU Obilazeći gradove i sela Na rabotu je pošo svoga dela. Put ga povede toga lepog dana Kroz mlada polja suncem obasjana.

nema, S jerusalimskih tvrdih bedema Još se ne diže tama nemila: S Istoka nema tanka bledila Zore, vesnice bliskoga dana— Još leži noć ko prikovana Ko crna krila mrtva gavrana.

Pod plavim nebom divotna dana Grmi i zvoni, Gmižu tisući i milioni— „Hristos voskrese!“ — vazduh koleba Do kraja mora, zemlje i neba... Al začas samo.

izišla sam iz škole, nisam ni knjige odnela kući... soba je tako hladna, peć kao led. Baba, što me je primila, već tri dana kako nema ogreva... Gospođica u školi kaže da je danas praznik matera i dece — Materice...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Pođi, sinko, nek ti Bog... S tom nedovršenom rečenicom izdahnu moj dobri otac. Nije prošlo ni mesec dana po smrti njegovoj, a ja se s torbom o ramenu i štapom u ruci krenem u beli svet da tražim svoju slavnu domovinu.

ministar odlikovao za retke zasluge i požrtvovanja prema otadžbini, jer je rukovao mnogim državnim novcem punu godinu dana, a u kasi je, pri pregledu, nađeno samo dve hiljade dinara manje nego što treba da bude.

“ Jedan je odlikovan što je mesec dana bio čuvar nekih državnih magacina i magacin nije izgoreo. Jedan je opet odlikovan što je prvi primetio i konstatovao

— Dobro, dobro, ostavi te svoje ludorije, nego, što je glavno, kaži ti meni kako si smeo takav ići ulicom usred bela dana? Ja stadoh gledati niza se i oko sebe da li nije šta neobično na meni, ali ništa ne primetih.

Taman ste došli kao da smo vam poručili; već više od mesec dana kako se mučimo tražeći pogodnu ličnost za tu važnu tačku. Za ostala mesta imamo, dao bog, strance.

Nikad bolje!... Vi ćete tek moći savesno vršiti ovako svetao zadatak. Odmah idem ministru, a za nekoliko dana možete poći na put! — izgovori viši činovnik van sebe od radosti i odjuri da saopšti svome ministru važno otkriće.

bedni i izlapeli mozgovi saradnika opozicione štampe; ali im taj metak neće upaliti, jer, hvala bogu, evo već nedelu dana otkako je ovaj kabinet došao na vladu, a položaj mu nijedanput nije bio uzdrman, kao što to žele glupaci iz opozicije.

Pred ministarstvom masa naoružanih momaka namrštena izraza, čisto zlovoljni što već dva-tri dana kako nisu tukli građane, kao što je to običaj u toj strogo ustavnoj zemlji.

u nekoj palanci i kako je stradao zbog politike, jer je oštećen sa nekoliko stotina dinara; ali je odmah posle mesec dana, kad dođoše na vladu njegovi ludi, dobio dobre liferacije na kojima je zaradio veliki kapital.

Narod je, vidim, vrlo zadovoljan i srećan. Za ovo nekoliko dana bilo je već toliko svetkovina i parada! — rekoh. — Tako je, ali u tome narodnom raspoloženju ima nešto moje zasluge,

nešto i zaboravio da vrši svoju obavezu prema zakonu, to sam ja već, predviđajući i taj najgori slučaj, poslao pre tri dana poverljiv raspis svima policijskim vlastima u zemlji i strogo im preporučio da narod povodom tog slučaja dolazi u što

Za ovakav slučaj kazni se krivac, ako se njegova pogreška dokaže svedocima, od deset do petnaest dana zatvora! Ministar poćuta malo, pa produži: — O ovome treba da razmislite, gospodine!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Koliko znoja, koliko truda i muke, koliko teških dana provede on, dok sve to uzora, poseja, povlači, okopa, pregrte; koliko strašnih i mutnih oblaka isprati on sa dršćućim

n' umem vi reći. E lijepa je, brate moj, poneka, da je čovek tri dana gladan gleda, pa ope' da je se ne nagleda... bijela, brate moj, pa gledna, pa obična, ka' molovana, al' 'oćeš,

To vi je najvredniji i nerazdvojni drug srpskog radnika: on ga sreta još prvog dana, kad svet ugleda, on ga prati kroz ceo život, na svadbi, na slavi, na sastanku, na mobi, na svakom radu i zaludničenju;

mobi, na svakom radu i zaludničenju; on ga prati i u grob, pa i posle njegove smrti obilazi tužnu sovru za punu godinu dana, «u ono imenije«, pokojnikovo. To vi je... al' dosta, smejaćete mi se, što pišem odu bardaku.

da pođe u to veselje, ali ne mogaše da ostavi ovo sumorno razmišljanje, koje mu je, ako ikad ono sad, u oči tako važnog dana, vrlo potrebno. On je i dosad razmišljao o tim stvarima, a kako da ne misli sad, kad je već na pragu važnih događaja?...

Tako je sedeo nad knjigom i čitao celo pola dana. Posle večere opet je dohvatio knjigu i počeše da mu lete kroz glavu Longobardi, Gibelini, Hohenštaufovci, Kapet i

Zbog toga mi tih dana pravismo veoma žalostiva lica, a jesmo ga, vala, iskreno i žalili. Istina, malo nam je nezgodan bio u početku: sve

Slabo smo što i doznavali šta se radi po drugim mestima, dok jednog dana ne prolete Savo Saruk kroz čaršiju, vičući: — Trčite, ljudi, pred Tapurovu mehanu! čudo s kapetanom... — Šta je, more?

Pre osam časova pođosmo k poštanskom zdanju, ali sretosmo uz put kapetana i od njega saznasmo da nije toga dana izašlo u novinama. Kao da nas poli hladnom vodom. Ali kud se sve čekalo sačekaćemo i do sutra. Osvanu nedelja.

zvanično!... — veli kapetan i udara glasom na poslednju reč tako, da ona objašnjava celu sadržinu pisma. I toga dana i sutra-dan, u ponedeljnik, htedosmo da se porazboljevamo od nestrpljenja. Ko će živ dočekati veče, kad pošta stiže!

Posle mesec dana promeni se ministar, i gospodin Burmaz opet ode u penziju. Kad se praštao s nama, plakao je i ljubio se sa svima, kao

Posle nekoliko dana on stupi u pregovore sa deda Milanom, koji beše inokosan: jedan mu sin u vojsci, a drugi odeljen, pa nema ko da mu

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

IVKOVIĆ: Hvala bogu te je stiglo. Neću biti ovde dva-tri dana pa bi vas još više uznemiravali. DANICA: Nećete biti ovde? IVKOVIĆ: Da, moram malo do Beograda, zbog izbora.

JEVREM (hteo bi nešto da kaže). SRETA: Znam šta ćeš da kažeš: da sam bio vešt, ja ne bih odležao godinu dana za deficit. JEVREM: Nisam to hteo da kažem. SRETA: Molim te, to si hteo da kažeš, vidim da si to hteo da kažeš.

To je numera sudske presude kojom sam bio osuđen na godinu dana. A treba da znaš, gospodine moj, da je ta numera baš učinila da meni skoči numera u ovoj varoši.

JEVREM (prestravljen): Zar ti je govorio, boga ti? SEKULIĆ: Jes', još pre nedelju dana. JEVREM: E, vidi ga, molim te, on otišao od mene pa pravo tebi.

I da se iseliš. IVKOVIĆ: Čuo sam! JEVREM: Iz srca tvoje kćeri mogu još danas, a iz kvartira kroz petnaest dana. JEVREM: Ja energično kažem: još danas! IVKOVIĆ: Danas je izbor! JEVREM: Ako je tvoj izbor, i moj je!

Kazao sam mu otvoreno: ti nemaš više nikakvih veza s mojim kvartirom, i otkazujem ti od danas pa za petnaest dana moju ćerku. PAVKA: Kako za petnaest dana? JEVREM: Kvartir, a ćerku odmah! PAVKA: Pobogu, čoveče!

PAVKA: Kako za petnaest dana? JEVREM: Kvartir, a ćerku odmah! PAVKA: Pobogu, čoveče! JEVREM: Neka sad ide pa neka glasa za njega.

SPIRA: Tako, otkazao mu kvartir. SPIRINICA: I to odmah! SPIRA: I otkazao mu prosidbu. SPIRINICA: Za petnaest dana. SPIRA: Ta nije tako. SPIRINICA: Tako je. SPIRA: Otkazao mu je prosidbu za petnaest dana.

SPIRINICA: Za petnaest dana. SPIRA: Ta nije tako. SPIRINICA: Tako je. SPIRA: Otkazao mu je prosidbu za petnaest dana. SPIRINICA: Ta nije, čoveče, nego odmah. SPIRA: A kvartir za petnaest dana. Eto, tako treba reći!

SPIRINICA: Ta nije, čoveče, nego odmah. SPIRA: A kvartir za petnaest dana. Eto, tako treba reći! SPIRINICA: Pa tako sam i rekla. DANICA: Ta ostav'te se, zaboga, vaših objašnjenja.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Bratsko pozdravlje«. A još milije bi mu bilo kad mu izađe kakav njegov rad. Taj dan je bio svečan dan za Sretu. Toga bi dana više puta nego obično svraćao u kafanu. Bio je pomalo, što naši kažu, kafanski čovek, i to već poodavno.

Tu sedi, na primer, s vama za stolom povazdan, a tek jednoga dana zebezeknete se kad vidite u novinama pismo na vašu adresu: Pogledate, pošto dođete malo k sebi, da vidite ko vam to

onim u prvoj glavi spremio na sve i na svašta, sada vam neće biti ništa čudno što se Sreta morao užasnuti odmah prvih dana u ovome selu kad je video kako je svet miran i zadovoljan ili, kako se on prvih dana izražavaše, ubijen u glavu i

Sreta morao užasnuti odmah prvih dana u ovome selu kad je video kako je svet miran i zadovoljan ili, kako se on prvih dana izražavaše, ubijen u glavu i apatičan za opšte stvari.

I to je tako posle ostalo zauvek, sve do današnjega dana. I kad ga Užičani uživaju, zar da ga ćir Đorđe »sepetkaš« nema?! Beše to monumentalna zgrada, ta mehana.

naravno, našeg Kraljevića Marka) da je to Bočaris, Marko Bočaris, upravo iz mlađanih godina, a da je, međutim, na tri dana pred pogibiju imao brkove dvaput veće od ovih na zidu namalanih.

I to su svi gosti s njim radili. Je li se neki putnik samo dva dana zadržao u selu, već je držao da ima prava da ga dira i tovari.

Tako se s njim već uveliko šale i dva putnika koji su tu odseli od pre tri dana. Jedno je Tešman, magazadžijski momak iz okružne varoši, koji tu kupuje hranu i kože, i kupi veresiju po selu i

svoje žitije, obično prećutala da joj je to upravo saopšteno bilo; ali je zato oduševljeno pričala kako se uoči onog dana kad će otputovati četiri sata na fijakeru vozala po varoši i sedam puta se prevezla pored načelstva i jedanaest pored

— Dad’ mi jednu rakiju — reče Sreta sedajući, — čašu sveže vode i sve novine od poslednjih dana. — Sag, sag! Odma’. Pobrzo, Tašula, za gospodina jedna taze voda! — Užurbaše se obojica, i Tašula i ćir Đorđe.

brke, a Sreta puštaše koturove gusta dima, kao već svaki čovek kad ima neku veliku muku i čitaše novine od poslednjih dana. Udubio se u njih čitajući o nekim pobunama i štrajkovima radeničkim. Već je pola jedanaest uveče.

Neće odmah leći, nego će gledati da kakvim dobrim delom završi dan. Nasipaće jedan dopis. A baš toga dana bio je kao poručen za takve stvari!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Vidiš nešto što dotle nisi video. U stvari Toga dana sve se bilo izopačilo. Miš začikava mačku, a ona Ili neće, ili ne sme: Sedi na pragu, sva prepodobna, I sluša

Nije san, a ludo ko san — Čudan dan. VI U pola dana Sve se smračilo I izopačilo Fino, bez plana. VII Mali Steva nešto zgrešio A tata se kobajagi nasmešio: „U ime

A nebo, plavo ko lan, Potvrdi da je sve bio san. Al opet, do kraja dana, Zagleda se u lica znana, I, očiju od nespavanja crvenih, Pita se: „Peci mi,Bože, Gde se kuje zavera mučka?

Više nego Univerzitet i najviši jezički odbor Sam samcat, za mesec dana, za jezik učini Todor. U kasnu noć svetli prozor jedan jedini Kao svetionik u aljkavoj i nepismenoj sredini.

” VRANE U SVANUĆE Svu noć je mrak čekô odušku Sabijen u kotlinu kao u pušku Da se, s osvitom jesenjeg dana, Rasprsne u jato krilatih vrana.

Zarivši glavu u papir (baš ko u pesak noj) Već sedam dana tamani debeli praznični broj. Vesti ne čita, niti ga zanima šta ima novo; On jede, red po red, i guta, slovo po

Al sve je isto. Barice cakle. („Opet je pala kiša, dakle”). Iz dana u dan, tako, čamuje. Al čini mi se da znam šta mu je: Zaljubljen je, tako mi Boga, Iako ni sam ne znam u koga!

PUŽ Jedan puž vukao se Za rose, za rose, A spavao ispod grana Za dana, za dana; Teglio je noge bose Za rose, za rose; Mlad list mu je bio hrana Za dana, za dana; Šunjao se kroz otkose

PUŽ Jedan puž vukao se Za rose, za rose, A spavao ispod grana Za dana, za dana; Teglio je noge bose Za rose, za rose; Mlad list mu je bio hrana Za dana, za dana; Šunjao se kroz otkose Za rose,

rose, A spavao ispod grana Za dana, za dana; Teglio je noge bose Za rose, za rose; Mlad list mu je bio hrana Za dana, za dana; Šunjao se kroz otkose Za rose, za rose; Spavao je poput bana Za dana, za dana; Tri godine vukao se I

spavao ispod grana Za dana, za dana; Teglio je noge bose Za rose, za rose; Mlad list mu je bio hrana Za dana, za dana; Šunjao se kroz otkose Za rose, za rose; Spavao je poput bana Za dana, za dana; Tri godine vukao se I najposle

rose; Mlad list mu je bio hrana Za dana, za dana; Šunjao se kroz otkose Za rose, za rose; Spavao je poput bana Za dana, za dana; Tri godine vukao se I najposle — Idući sve tako Ka jugu, Ka jugu, Iz jedne je livade Prešao u drugu.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ali jedno slučajno, na prvi pogled sasvim beznačajno otkriće koje je jednog dana učinio u tim vodama, bilo je sudbonosno za sav njegov rad od toga trenutka, kao i za celokupnu rekonstrukciju romana

Šmit je tu, jednoga dana, uhvatio jeguljinu larvu, prvu na koju se dotle naišlo u Atlantskom Okeanu. Da bi se razumeo sudbonosni značaj toga

jedna moćna danska pomorska kompanija stavila je Šmitu na raspoloženje svoj brod od 550 tona, koji je nosio ime »Dana«, a docnije »Dana I«, pošto je posle godine dana taj brod zamenjen drugim koji je nosio isto ime.

danska pomorska kompanija stavila je Šmitu na raspoloženje svoj brod od 550 tona, koji je nosio ime »Dana«, a docnije »Dana I«, pošto je posle godine dana taj brod zamenjen drugim koji je nosio isto ime. Sa tim brodom Šmit je 1920—1921.

je Šmitu na raspoloženje svoj brod od 550 tona, koji je nosio ime »Dana«, a docnije »Dana I«, pošto je posle godine dana taj brod zamenjen drugim koji je nosio isto ime. Sa tim brodom Šmit je 1920—1921.

To je bio brod »Dana II« od 360 tona, dobro opremljen za cilj što se imao pred očima. Taj brod, pored sve svoje majušnosti, odigrao je

Prva ekspedicija sa brodom »Dana II« imala je za zadatak ispitivanje lova uopšte u velikim okeanskim dubinama, a poglavito u oblasti Atlantskog Okeana

Brod »Dana II« je, naišavši na tu oblast, nedeljama po njoj krstario, hvatao jeguljine larve i proveravao Šmitovo tvrđenje da se tu

Pa pošavši iz Kopenhagena juna 1928. godine na taj put, koji je završen juna 1931. godine, brod »Dana II« je prešao po morima i okeanima put od 121.

Toj ogromnoj laboratoriji pridat je 1936 godine i jedan plovni muzej, u koji je pretvoren brod »Dana« sa kojim je Šmit vršio svoja okeanska istraživanja. Brod je nešto pre toga, 1935.

kao brod za ekspedicije, jednim novim brodom naročito konstruisanim za taj cilj i kome je opet, iz pieteta, dato ime »Dana«.

kad nastupi noć, one se iznova grupišu u kordon koji se krene uzvodno kao po nekoj komandi i produžuje tako do idućeg dana«.

Rakić, Milan - PESME

Hoće l̓ pasti kaplja što bolove spira? Čekam. Nigde nikog. Svetlost dana gasne. Noć prosipa tamu i časove kasne, Ni zvezde na nebu da za trenut blisne. — Čekam. Nigde nikog.

Čula si pesmu, draga, al̓ to nije Vesela pesma nekadašnjih dana... O, da l̓ osećaš da se u njoj krije Nesnosni zadah ustojalih rana?

LjUBAVNA PESMA Šume bokori cvetnog jorgovana, I noć zvezdana treperi, i žudi Za bujnu ljubav, svetu bogom dana. Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana.

Bude se groblja uz kuknjavu glasnu I sećaju se prohujalih dana. U taku noć je požudnu i strasnu, Noseći sobom lestvice od svile, Starinski vitez, pun vere i nade, Hitao zamku svoje

Pa ipak si svakog dana nova meni, Uvek nova, uvek tako čudno druga, I nikada slična jučeranjoj ženi. Ta moć tvoja čudna zaslepljava

DOLAP Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo, Stoji kao spomen iz prastarih dana. Njegovu sam škripu kao dete čuo. Stara gruba sprava davno mi je znana.

poljem pada slana, I hore se zvona iz dalekog grada, A ravnicom crnom širi se i vlada, Mutna atmosfera zadušničkih dana. Danas, draga moja, poljem pada slana.

samom početku razvića, I crnom ravnicom tiho pada slana, U mojoj se duši prostire i vlada Mutna atmosfera zadušničkih dana...

Tako svakog dana Deo mog života kopni kao gruda, Odvoji se, krene put dalekih strana, Neznano ni zašto, ni kako, ni kuda.

starost pre vremena stiže, S povorkom crnom neduga u mana, Ne osećamo ni slasti ni griže, Ni sveži polet iz mladićkih dana.

OBIČNO PESMA Naša je ljubav bila kratkog veka, Trenutak jedan — tek godinu dana, I rastavi nas naglo sudba preka, Bez uzdisaja, bez suza, bez rana.

U svađi je prošlo pola dana, U pomirenju mučnom, pola noći. I bežao sam iz našega stana Tražeći mira u poljskoj samoći.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Ljudske su te kosti zatrpale, ljudskom si se krvlju opjanilo; vazda râniš od Vidova dana junačkijem i konjskijem mesom gavranove i mrke vukove!

Bog je dragi nekolika dana tandarihe zemlji poklonio; grehota je da ih potkidamo. VOJVODA STANKO Čudne bruke, grdne mješavine!

Ne primi mi, Bože, za grehotu, ovako sam starac naučio. (daju mu đaci gusle) IGUMAN STEFAN (poje) Nema dana bez očnoga vida niti prave slave bez Božića!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Sirotinji | i ljudima po zatvorima, za vreme Uskrsa, Božića ili slave, tri dana moralo se slati jelo i piće. Bio je strog i prek. Trepet ne samo za kuću nego i za celu porodicu.

Muževi kao da nisu smeli prvoga dana preda nj, a znali su da će on, šta bi za njih imao, preko tih njihovih žena poručiti im i narediti.

hteo da kaže, da se potuži, već jednako ležao gore, na doksatu od kuće, i samo opštio sa slugama, te ga tako jednog dana tamo zatekli i mrtvog.

O pranju, ribanju, nameštanju i kićenju soba po nekoliko bi se dana dogovaralo. Odelo, počev od najmanjeg deteta pa do najstarijeg, sve bi se iznova krojilo.

gde su bili zatvoreni sa sviračima, koje nameste u drugu sobu, da ne bi mogli gledati šta oni rade, po nekoliko dana dopirao ovamo u varoš pucanj pušaka i videlo se bacanje raketli.

Kratko i mirno sa sobom je svršila. Jednoga dana našli je u kupatilu mrtvu, sa presečenim žilama. Pa čuveni deda Sofkin, Kavarola.

Seća se da zbog toga kao devojčica nikada nije volela ići k njima, još manje, kao kod drugih, po dva i tri dana tamo ostati. Ne zna se baš zašto je poludeo.

II Zato Sofka nikada nije volela da o tim svojim pretcima misli, jer je znala da bi uvek tada po tri i više dana, čisto kao krijući se od same sebe, išla po kući bolesna. | Svoga rođenog dedu i babu jedva kao kroza san pamti.

I zaista, nije se prevario. Kao iz vode, posle godinu dana udadbe, Todora se razvila i prolepšala u prvu lepotu. Ali njega to brzo zasitilo, te opet nastavio svoj stari način

I dalje se cela rodbina tu skupljala, dolazila. Ona, mati joj, gledala je da prilikom svakog praznika, slave, imen-dana bude uvek sve lepše i raskošnije.

čivluku, ograđenom zidom i topolama, odmah do reke, punom svežine i hlada, čak i zime usred leta, proveli bi nekoliko dana. Otac bi bio ceo dan dole, u bašti, izvaljen na jastucima, opkoljen tacnama duvana i šoljama od ispijenih kafa.

Mater metao na krilo, rasplitavao joj kose i jednako pevajući grlio bi je i ljubio u lice i usta. Kroz nekoliko dana vraćali bi se kući. Otac istina kao umoren, kao povučen u sebe, ali zato mati presrećna.

Pandurović, Sima - PESME

DOGODILA SE PESMA OVA U vreme plavih jorgovana, Kad s cvećem pupi čežnja nova, U doba rânih majskih dana Dogodila se pesma ova.

U vreme plavih jorgovana, Kad s cvećem pupi čežnja nova, U doba rânih majskih dana Dogodila se pesma ova. PESMA TAME Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri?

BEZ MOTIVA O, ovih dana, kad nas slabo sluša I Bog, i nada, i razum očajan; O, ovih dana, kad se zapenuša Dubinom duše gnev skriven i

BEZ MOTIVA O, ovih dana, kad nas slabo sluša I Bog, i nada, i razum očajan; O, ovih dana, kad se zapenuša Dubinom duše gnev skriven i tajan; Kada nas opet, kao u snu mučnom, Zagrli Beda velika i živa, A

Sumnja u ljubav — najteži nam jad — Min’o, i čase blažene ne muti. Iz prošlih dana ljubav i znak njen – Spojenost srca — ostala nam još; Naš život ovde svetao je tren, Srdačan, krotak.

Gle! očima im trepti rosa nemo... NjEN ODLAZAK Ostavila si duh prošlih vreména U odajama svojim onog dana, Kad su te nemo od tvojih dracena, Ruža i snova odneli iz stana.

Brzo i strasno po gluvoj samoći; A setno nebo neka nada resi: Pre zore treba stići željenoj meti, Pre nego novog dana dođe varka I život što će sebi nas uzeti. O, kako žudno strast nas goni žarka Svršetku, kraju.

Ja dugo čamim tih nemirnih dana, Kad proleća prošla olistaju redom Uz mamljivi šumor uzrujanih grana, U sećanju dragom, probuđenom, bledom.

Naše nade nepovratno stare; Naša srca mogu još da ćute. Sve će tako, najzad, da se stiša U poslednju jesen jednog dana, Stalna, sitna dok zasipa kiša, Uz odjeke crne pesme vrana.

Sto golih težnja, k’o sto crnih ruku, U kiši suza vapiju i traže Umrlih ruža mirise što blâže, Umrlih dana spomen koji trne Uz kucnje srca k’o doboše crne; Koji vreme, život večnom stanu vuku.

spomena blagih U jeseni mutnoj mojih želja dragih, Kad spomeni redom, k’o lišće sa grana, Padaju uz tužni šumor ovih dana Što jad i propast i zaborav seju; Kad spomen po spomen, svaki čas odnesen, Pada u blato. Jesen... Svuda jesen!

Sve liči na doba rânoga aprila, Na obmane dana ponosnih i čednih, Samilost i setu osmejaka jednih U kojim je vrednost života nam bila, Sumorna i teška kao crna

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ „A ima li sinova?“ „Ne. Stariji mu pogibe na Debelom Brijegu. Bješe posjekao tri francuske glave, onog dana kad pogibe... A mlađeg raniše Nikšići lani, te umrije od rana.“ „Hej grehote. Osta li bar djece od sinova?

No što znam, to je, da mi je u ovo osam dana omilio, meni i mojima, i svemu našem brastvu taman k’o da je rastao među nama.

Kako ga zduhači, služitelji zimnji, ugledaše, napustiše bojište te pobjegoše — u druge krajeve. Punijeh osam dana još, odmarao se Đurađ na granici. Htio je da čio doigra jadnim Srbima.

Bijahu otprilike vršnjaci; ni jedan ni drugi ne navršio dvadeset godina. Prije toga dana nikad se vidjeli ni čuli. S početka obojica se osjećahu nekako neugodno jedan prema drugome.

Jedine im dužnosti bijahu da budu jutrom i večerom na molitvi a iza molitve za opštom trpezom. Jednoga ljetnjega dana pred veče, mnogo seoske djece s Janom i sa sestrom mu, okupilo se u šumi, pod jednijem brijestom.

U domu im niko se ne stavljaše za njihove tajne puteve, niti o golemoj izmjeni njihova ponašanja, koje bivaše s dana na dan trezvenije. O njima se u opšte mala briga vodila.

Povijest je krupnim slovima zabilježila događaje onijeh čuvenijeh sto dana, kad se div potonji put podiže i zamahnu da jednim udarom spršti svoje sitne supostate.

U Janovoj duši ne ostade jasna traga od tijeh sto dana, jer mu protekoše kao u snu. Osjećao se „kao slamka među vihorove“, ali je sretan bio, jer je šljedio nagonu srca svoga.

Pošto se izvida i kaza rod i postojbinu svoju, Njemci ga predadoše u Ćesariju. Tamo je trunuo godinu dana u tavnici. Iz tavnice izbavi ga grof Pavle, čudnim nevjerovatnim majstorlukom, naime preko popova...

“ Tako se otimao pune tri nedjelje, pošto mu „milost“ objaviše. Obrok mu je bivao svakog dana manji, a gvožđa teža; jezuvite su mu svakoga dana češće i za dulje dosađivali.

Obrok mu je bivao svakog dana manji, a gvožđa teža; jezuvite su mu svakoga dana češće i za dulje dosađivali. Jedne večeri Jan ležaše na svome, slamom pokrivenome, odru.

Ostade Stana sama, s predivom u ruci i zamišljena. VI Toga istog dana, poslije jutrenje, starac Vladika sjeđaše na gumnu, pred cetinjskim manastirom.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Valaj si čojek, ako ja i lažem! Vredan za dva lena. Vredan je: više uradi za dva dana, nego za dan. Gazda sam: gde mi je lane stajala so, ovo godine stoji mi brašno.

— Vrijeme sve napravlja. — Dan za noćim’ hodi, a noć za danom hrli. — Dan za danom, a iza dana dan. — Ni šaka dana ni vreća godina. — Bolje je ikad nego nikad. — Nije toliko dalek dan, da brzo ne dođe.

— Vrijeme sve napravlja. — Dan za noćim’ hodi, a noć za danom hrli. — Dan za danom, a iza dana dan. — Ni šaka dana ni vreća godina. — Bolje je ikad nego nikad. — Nije toliko dalek dan, da brzo ne dođe.

— Nema smrti bez suđena dana. — Nije kome je rečeno nego kome je suđeno. — Danas vezir — sjutra rezil. — Svakom će svoja doć’.

Nema zime dok ne padne inje; Ni proljeća dok sunce ne sine, Ni radosti dok ne deliš s kime. Nema leta bez Đurđeva dana, Niti brata dok ne rodi majka. Ne plače slijep što nije lijep, Već što ne vidi bijeli svijet.

udaju) uljubi u nekakva Arapa za nevolju, i misleći da će ga dobro sapunom isprati kad se vjenčaju, prala ga je toliko dana, ali Arap, kao i drugi Arap, vazda crn.

Kad je nekakav veliki pomor bio, zapita neko popa mru li ljudi, a on nu odgovori da mirucaju; ali kad poslije nekoliko dana umre i popadija, odgovori pop na takovo pitanje: — „Pomrije sav svijet“.

Na to se rasrdi mart, pa uzajmivši od februarija nekoliko dana, navali sa snijegom i s mrazom, te se smrzne i okamene i baba i njezini jarići.

Samo on može da ubije grobnika. VUKODLAK (VAMPIR) Vukodlak se zove čovjek u koga poslije smrti 40 dana uđe nekakav đavolski duh, i oživi ga (povampiri se).

— Džigande izilaze iz svoje pećine, hodaju po gori i njuše trag ljudski. Nos im je tako oštar da mogu trag čak i od tri dana nanjušiti... O džigandi pripovijeda se po narodu od svake ruke.

VUCI — HRTOVI SV. SAVE Savica se zove post koji se posti svetom Savi. Taj post traje sedam dana. U Starom Vlahu čobani poste ovaj post, da im vuci ne bi klali ovce, jer su vuci hrtovi svetoga Save.

SEMENTEŠKO JEZERO Nekada neki pop vro o prazniku na mestu gdje je sad jezero. Toga dana prođe sv. Sava pored guvna i upita popa zašto na praznik vrše.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

S. PREDGOVOR Ja sam prije nekolike godine dana ćeo da izdam malu knjižicu narodni Srpski pripovijetki i zagonetki, i bio sam im ovaj predgovor napisao: Neka

tako tebi valja!“ Pa otide svojim putem i ne nadvirujući se nad rupu. Poslije nekolika dana ražali se čoveku, pa | stane u sebi govoriti: „Ajde da je izvadim, ako još bude živa!

ga je sreća tu donijela, da ga izbavi; i šta je tražio u toj rupi; a kad mu čovek kaže, da mu je tu prije nekolika dana upala žena, i da je došao sad, da je izvadi: onda đavo poviče: „Šta pobratime, ako Boga znaš! Pa to tvoja žena!

istina bilo teško; a poslije sam se bio kojekako navikao; ali kako ta prokleta žena dođe k meni, malo za ova nekolika dana ne crko od njezina zla: saćerala me bila u kraj, pa vidiš kako mi | je ova strana, što je bila od nje, osijedila, sve od

“ Čovek uzme travu, te ostavi u torbu, pa se oprosti s pobratimom, i rastanuse. — Poslije nekoliko dana pukne glas, da je bolesna careva kći, ušao đavo u nju.

rade, dođe na dućan, đe se pletu rogožine, i to mu se učini najlakši zanat; | pa ga počne učiti, i nauči za nekoliko dana; pa onda oplete sam jednu rogožinu, te je odnesu govedaru, i kažu mu, da je carev sin naučio zanat, i da je to njegova

nekoliko našijeh narodnijeh pripovijedaka i zagonetaka, uz koje sam ovo kazao: „Ja sam prije nekolike godine dana htio da izdam malu knjižicu narodnijeh Srpskijeh pripovijedaka i zagonetaka, i bio sam im ovaj predgovor napisao:”

Pustinik mu odgovori: „E moj sinko! srećan si, sam te je Bog uputio kuda treba. Odavde nema do njih više od po dana hoda.

Tu bude velika radost, i posle nekoliko dana venčaju se njih dvoje, i on ostane živeti onde kod nje. Posle nekoga vremena pođe carica u šetnju, a carev sin ostane u

Ali ko hoće da dobije od babe konja, valja da služi u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i ždrebe, pa tu kobilu i ždrebe valja čuvati tri noći, ko za tri noći sačuva kobilu i ždrebe,

A ko se u babe najmi, pa za tri dana ne sačuva kobile i ždrebeta, on je izgubio glavu.” Sutradan kad zmaj otide od kuće, carev sin dođe, ta mu ona kaže sve

” On joj reče: „Rad bih u tebe služiti.” Onda mu baba reče: „Dobro sinko. Za tri dana ako mi sačuvaš kobilu, daću ti konja kogagod hoćeš; ako li ne sačuvaš, uzeću ti glavu.

Sveti Sava - SABRANA DELA

A u svih ovih pet dana jedamput dnevno da jedeš. U subotu, pak, i u nedelju ribe, i sir i sve drugo, i dvaput dnevno jede se.

ostavivši i sve što je na zemlji, i izbegavši iz sveta koji porobljava dušu, u ovu dođe pustinju meseca novembra, drugog dana, godine 6706 (1197). I htede on blaženi, da kao što i tamo opravda svoje carstvo, tako da bude i ovde.

SLOVO 3 O vremenoj smrti prepodobnog oca Simeona monaha Godine 6708 (1200), meseca februara trinaestog dana, u večno preseli se blaženstvo otac naš Simeon, zavetom ostavivši manastir ovaj ia meni.

na rečeno, jer ćemo početi sa onim što je bolje, a bolje nam je od časa kada se prostre svetlost, koja je prvog časa dana. Trebalo bi, čini mi se, da oni koji tumače o delima svetlosti, službu počinjati od svetlosti.

I malaksao, naći ćeš tegobu vrativši se svojim ćelijama. Odmah ćeš se utopiti u klonuli san i izgledaćeš celog dana prazan, beskoristan za sve, kao što reče Vasilije Veliki: „Lako je duši koja se u smeh izliva i rastače da otpadne od

Čuvaćemo ovo bilo kada je bdenije, zbog truda od njega, i još dvanaest dana od Hristovog rođenja i u Novoj nedelji. I u otpusne dane godine tako imajte.

Ukoliko se u jedan od ovih dana dogodi praznik Obretenje časne glave Pretečeve ili Svetih četrdeset mučenika, osim prve nedelje cele i zatim osim srede

ili sreda, ili ponedeljak, ili Velika nedelja ako dođe, tada jedemo hobotnice, da se ipak utolimo zbog praznika, jer tri dana ove nedelje, to jest u ponedeljak, sredu i petak, tačno se treba hraniti kao i prve nedelje — neko kvašeno sočivo i zelje

kao što je ukazano, sve službe u sinaksaru, ovo dvoje menjamo: ne liturgisati u sve dane kada je post, zbog kratkoće dana, i ne treba dvaput na dan da jedete, jer će vam se devetog časa postaviti obed, kada biva post, kao što je rečeno.

uspomenu triblaženog i prepodobnog oca našeg i ktitora gospodina Simeona monaha, koji je meseca februara, trinaestog dana.

ga svetlo, i pojanjem, i svećama, i jelom i pićem, a usto hleb i vino na vratima da date onome ko se zatekne toga dana.

pojete i na dan blaženopočivše, koja je bila nekada supruga njegova, Anastasije monahinje, meseca juna, dvadeset prvog dana.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Više sam filmova vidla u Kremnima, u domu kulture, za nedelju dana, nego za ova dvámeseca u Beogradu! A, vidiš, čudo i meni sinulo! Da se kurtališem i ja onoga Repišta!

Je l tako? Pa da se polako reaktiviram! Male dužnosti, pa onda malo veće! Basamak po basamak, pa jednog dana — opet na govornicu! s nje se vidi daleko, kao sa lađe! STAVRA: Tebe je nesreća džabe zadesila.

Stanković, Borisav - JOVČA

I onda ora, pesme, vesele. Ako slavu slavi, po tri dana se pije i veseli, kao da je prvi, hadžijski sin. I govorim ovoj: Zašto, more, zašto toliki trošak?

A ono, celog dana ne dođe. Sve po planinama i poljima sa konjem. Dobro i taj konj ne padne već jednom. I tek duboko u noć, kad sve živo

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

I tako godinu i po plačevno preživivši u ftorom braku i rodivši poslednji plod utrobe svoje, po malo dana prestavila se zajedno s porodom svojim u domu roditeljskom, u Semartonu. Bilo mi je tada devet ili deset godina.

zadovoljan mojim mirnim u školi sedenjem, mojim čestim predavanjem lekcija, mojim tihim i bojažljivim postupkom, po malo dana osim svi[h] moji[h] vrsnika počeo me milovati.

Meni je vrlo lasno bilo naizust učiti i tako za dve | godine dana znao sam napamet ne samo katihisis no i različne druge rukopisne vešti s tolkovanijem.

Moja glava, napunjena budući pustinjami neprohodimimi i pešterami, ništa drugo | nije mogla u sebe primati. Na nekoliko dana posle ovoga razgovora bio sam se kradom spremio da pođem s jednim igumanom Dečancem u Tursku, čujući od njega da u

prva mudrovanija i namerenija zaboravljati; kad eto ti moja zvezda, koja je drugojače sa mnom naumila bila, po mesecu dana donese iz Srema u Tamišvar nekoga momka kalpagdžiju, imenom Todora.

” S većom sam željom čekao Đurđevdan nego Uskrs. Provodili bi tu po deset i po petnaest dana. Trčao bi[h] po polju, igrao bi[h] se s jaganjci, penjao bi[h] se na unke; sve detinjski posli, pravda, no u onomu

No, po mesecu dana eto ti njegove matere, s mojim starijim bratom Ilijom, koja, kako uđe u ogradu manastirsku, stane nasred avlije, pak

Nahodio sam u žitijam da neki od pustinika po celi[h] | sedam dana, a neki po četrdeset, ništa ne bi u usta uložili.

Ja sam odgovorio da ja nisam prvi koji je postio sedam celi[h] dana; ima koji su postili i četrdeset, kako Mojsej, Ilija i sam spasitelj naš.

Nemaš li toliko pameti da rasudiš da su ono črezjestestvene stvari bile i božija čudesa, te su mogli ljudi četrdeset dana ne jedući živiti? Mojsej na Gori sinajskoj budući, a Ilija bežeći po pustinji, bila je potreba da bog s njima čudo učini.

je pre nekoliko godina jednom carigradskom patrijarhu slučilo, koji je hoteo post Petrov i roždestva Hristova od sedam dana učiniti, kako su i ispočetka bili, kako se je narod protiv njega uzbuntovao i mal’ ga nije ubio.

Kazivao sam ti pre nekoliko dana što se je jednom našem episkopu u Vršcu slučilo pre tri ili četiri godine; pak sad sudi, ko bi bio rad da ga pijani i

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

nepokretnijeh dobara Kušmelj imadijaše: kuću pod pločom, petnaest lakata dugu; uz kuću naslon; pod kućom vrt i desetak dana grohota, kao što je sva zemlja u Zvrljevu; pod brijegom oko petnaest motika vinograda i nješto zagajene ograde.

III IZBOR Bješe u početku jeseni. Jednoga radnoga dana, odmah sunčanom smiraju, Kušmelj i njegovi okupili se oko trpezice, na kojoj se dimljaše pura u drvenoj zdjeli.

sejiza, nositi čisto rublje, spavati na meku, u suvoti i toplini, jesti mesa i ribe, piti vina i kafe svakog bogovetnog dana! Kako li je lijepo da te svuda narod pozdravlja! Izdaleka ljudi skidaju kape, a žene se klanjaju!

— Taa-ko!? Koji mu je vrag danas!? A je li izašâ zdrav? — Jest, oče, ali će mlinar odležati barem pet dana... — Taa-ko? A jesu li svi redovnici ovdi? — Jesu, jeno baš side prid manastirom... — Ajd’ ulazi!

Bakonja prionu svojski. Jadnik se ne bješe omrsio bogzna otkad, a još toga dana pješačio četiri časa. Kako li se ugodno iznenadi kad mu, poslije dobra komada goveđine, šjorGrgo podnese pečenje i

Čmanjak, najstariji Kušmeljić, gurio se tijeh dana u jednoj pudari, čuvajući stoku. Kroza suhe grane, kojima bješe pokrivena koliba, proticala je kiša, te Čmanjak

slabo napredovao u bukvaru, čemu nije bio on kriv, niti je kriv bio dobrodušni đakon Lovrić, koji je Bakonju od prvog dana zavolio, ali koji ga je slabo mogao poučavati, zbog svoje bolesti. Ako je kome to na duši bilo, bilo je fra-Brni.

Čimavica, pošto je četiri dana ležao gdje i prije, odjednom navali da ga premjeste. On ne htje kazati od čega se prepao, no kad ga ko zapita o tome,

Najzad on sam objasni Dundaku zašto nema mira. Dundaka srete Škoranca usred bijela dana, išao od voza k manastiru. Dundak, slobodan, a vješt kako se treba ponašati u takvijem prilikama, prekrsti se,

No, molim ti se, da me pustiš u crkvu. — E, ajde se pomoli bogu kâ pravi kršćanin, pa ćemo te okušati za nikoliko dana. E, ajd, ajd! Fratri odoše na kafu a đaci odvedoše Grga u crkvu.

Oni ga povedoše pred glavni oltar, gdje se Grgo previjao i busao u grudi, što je ikad mogao. Poslije njekoliko dana Bukovičanin ugodi fratrima. Koliko je bio glup opet je dosta vješto radio oko konjâ.

“ Dakle, orazumi se, bolan, pa iđimo večeras! — Neću, pa neću! Nećkao se dva dana, a oni ne htjedoše bez njega. To ga dirnu, te trećega pristade, i sva četiri, istijem putem i načinom, otidoše na

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

BOLEST Desi mi se da kraj kafana (Dok svi na meni vide lovor) Prolazim mračan usred dana, Nemo, kao da ne znam govor. I ne znam ko sam, ne znam šta sam, A hitam kao da znam kuda.

Zatočeni: ora je — prhnite iz tela! Ne leče pesme nikog (tvorce svoje truju): Gle pesnika u mraku usred dana bela Gde mu gavranovi krišom mozak kljuju. Pesme — iskazane iz grla da ih čuje Veliko uvo sveta — evo natrag huje.

Ćosić, Dobrica - KORENI

A prerovski lovci na divlje guske rasuše priču oko ognjišta sa širokim i čađavim jednjakom. Još istog dana utvrdiše za mene koji sam noću prvi prešao preko mladog leda na Moravi, davio se i spasao, da nisam iz Prerova.

Ona mi očima izmeri snagu i vide da sam krupan i zdrav, pa joj ne beše pravo. A samo posle nekoliko dana zaključi žena da mi je narav zla, jer ni s kim nisam razgovarao sem s njom, retko i uvek strogo.

vidi: jedna prema drugoj klate se dve brade. I ništa više. I ako me na desetak dana nestane, uvek noću, jer i travke noću rastu, vraćam se opet noću, tako i zverke čine, ja, jazavac s bradom, u podrum

Čovek o kome se u Prerovu priča da ima pesnicu kao mal, leđima je polomio plot .i od stida se dva dana nije pojavljivao na poslu.

Zbog takve, najopasnije sumnje, nekoliko puta su me hapsili, držali po desetak dana i puštali, nekad Aćimovim zauzimanjem i jemstvom, a nekad zato što sam ćutao, samo ćutao na sva pitanja, pa me vlasti

Šta li mu je sada? I ranije je bilo svađe među njima; više puta bi se psovkama izvikao na nju; oćutala bi i idućeg dana sve bi pošlo po starom. Da se nije spetljao s nekom od onih belosvetskih?

u ove trenutke jutra odlazio bi sankama u Palanku da dovede sina školca. Svi koji bi ga toga dana sreli znali su kuda ide. Drukčije su ga pozdravljali.

Najviše se obradovao one godine, nedelju dana pre no što su se sreli: dve zasede su pucale na njega i ubile konja pod njim, njemu su samo okrznuli list na levoj nozi,

Ćutali bi i, kao da su u zavadi, klonili se jedan drugoga čitavog Badnjeg dana; razgovor bi počinjali posle večere, njih dvojica sami, i slušali jedan drugoga sve dok selo ne bukne pucnjavom i vrevom

“ Nikad mu nije tražio opanke i čakšire. Sam o je stigla fotografija — Vukašin u redengotu, s kravatom. Nedelju dana je nikome nije pokazao, a sâm je satima gledao, pošto bi namakao rezu na vrata, i uveče prema lampi, kad u kući svi

razgovora s njim, ovde u kući u kojoj se rodio, ovde gde su njih dvojica nekad razgovarali, i molio ga da uzme nekoliko dana odsustva i dođe. Kako je Vukašin nekada pametno govorio! Ko mu ne bi verovao, ko se u njega ne bi uzdao!

Da svršimo večeras — reče Đorđe stegnuta glasa, jer predoseća, i ovo je protiv njega. Zato je poslednjih dana i sinoć... Neka samo što pre bude. — Žene napolje!

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Mogle su da žive udobno, gotovo srećno. I možda bi tako i bilo da se jednoga dana, na svemu što bi devojka dotakla, ne pojavi tanki zlatasti sjaj, kao da su vez ili čipka posuti zlatnim prahom.

Bi joj obećano da će se za nekoliko dana vratiti kući. Ali, samo što je Zlatoprsta ušla u dvorac, za njom su se zalupila teška gvozdena vrata.

— Vreme je da Zlatoprsta pređe u moje carstvo — reče jednoga dana Carica Istočnog carstva, s čijom se moći niko nije mogao meriti.

Zlatoprsta je vezla i tugovala. Beskonačnim joj se činilo njeno ropstvo, dok jednoga dana u kulu ne bi doveden mladi slikar čije je nacrte dvoraca i gradova trebala da izveze na svili.

Nikada tananiji nije bio njen vez. Ali, još više od veza slikara je očaravala lepota Zlatoprste. Jednoga dana on je naslika kraj jezera s rascvetanim lokvanjima. I ne sluteći da je to njen lik, Zlatoprsta prenese sliku na svilu.

Istoga dana, slikar bi poslat u udaljeni grad na severu, a Zlatoprsta ostade zatvorena u kuli. Nije znala kuda, ni zašto je mladić

Ali vrabac se i ne mače ni prvi ni drugi dan. Tek trećeg dana slete na prozorski okvir i reče: — Hvala ti, a sutra me čekaj u isto vreme! — Šta je sad ovo?

Gotovo zaboravi da zaliva izdanak, kad opazi da iz pazuha lista izbija tamnomodri pupoljak. Svakoga dana bivao je sve krupniji, a kad se počeo otvarati, devojčica oseti kako i ona postaje jača.

sav prozračan, plavi cvet sa visokim rumenim prašnicima treperio je u struji sunčevoga praha, postajući svakoga dana sve blistaviji, sve veći. A onda, u samom njegovom srcu niče plod.

I devojčica je išla: preko brda i dolina, preko ledenjaka i pustinja, postajući svakoga dana sve veća i sve lepša, sve dok iz 3emlje Plavih vetrova ne stiže glas o vrapcu koji se pretvorio u mladića i pošao da

— Tataga! Tataga! — pružala su deca ruke ka starici, a ova im se smešila i odlazila u šumu, sve dok jednoga dana ne niče priča da je Tataga čarobnica. Ko je Tataga i šta radi u šumi? Radoznalci su se za njom sve češće osvrtali.

TAJNA U najprljavijoj ulici grada, među čistačima i nosačima, pijanicama i beskućnicima, pojavi se jednoga dana dečak pred kojim su se svi i nehotice zaustavljali. Kako i ne bi?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

ULICA GOSPODAR-JEVREMOVA Svakoga dana, u šetnji od Kalemegdana do neba, Gospodar Jevrem projaše Ulicom Gospodara Jevrema.

raskrsnici Jevremove sa Višnjićevom ulicom, uz Muzej i deo dvorišta Osnovne škole „Pero Popović Aga“, u toku svakoga dana padne najviše svetlosti, jer je baš tu ono mesto na kojem, na celoj padini prema Dunavu, ima najviše neba.

Odgovor je, isto tako iznebuha, iskrsao onog majskog dana 1839. kada se Vučić vratio u Beograd sa svog pobedonosnog puta po Srbiji.

Iako već mnogo više od sto godina u svojoj smrti, on svakoga dana sve bolje vidi nepravde iz života. Nije mario što za velikog brata obavlja neprijatne poslove: gde Miloš neće, ide Jovan.

Onog dana, 3. juna 1862. godine, ovaj je prostor izgledao drukčije. Vili su prvi sati popodneva, i nedelja. Sima, tumač u srpskoj

Bio je gotov čovek (kako se to tada govorilo), i otac, za pet dana je punio trideset i jednu godinu, a još se igrao. Rečima, dabome.

Rečima, dabome. Izgledalo mu je da nikad življe nije ocećao nego tog dana koliko su onaj dečak-nesmajnik od nekada i ovaj dostojanstveni terdžuman, slični.

U tim iskrivljenim zvucima su pretnja i strah, i Sima vidi kako je blagost dana odjednom sva napukla. Ubrzo se čulo da je tu, na padini, kod Čukur-česme, turski vojnik ranio, možda i ubio, srpskog

Možda i zato nikada ne učini ono zbog čega svakog dana stigne u trouglasti park pod kestenovima: nikako da pretrči, dok gore zelene baklje (ili crvene, njega to ne obavezuje),

Ko god je mogao, bežao je: trgovci i zanatlije, Srbi, Cincari, Jevreji, čak i Turci. Jednog dana, bio je praznik i nije ce radilo, Uzun Mirko je sedeo uz prozor prema ulici i smišljao kako da pobegne.

Novaca vije imao, ni poznanstava. Izgledalo mu je najbolje da se uvuče među pašine momke koji su svakoga dana gonili kamile na ispašu izvan gradskih zidina.

On je znao da je i to jedna od malih igri velikog Kneza. Nije bio siguran neće li, jednog dana, ako to Turcima bude jako u volji, za njim, iz Kneževe kuće krenuti senka da ga sustigne, iznenada, u ponoć ili pred

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ne pitaj nikad: zvuke naših dana Hoće li vjetri da raznesu šŷmom, K'o b'jeli behar sa procvalih grana, Il' cv'jeće nekad nad našijem humom; Il' će da

siroče, crne moje sreće, Nit' sam zvezda, ni tica, ni cveće, Srpkinja sam s dična Srbobrana, S dična grada onih dičnih dana!

Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno! Ljubi, grli, dok ne svane Ta već nesi davno! Već nedelja dana prođe Kako mi ne dođe!... Jao zlato, tako t' Boga, Ta kako si moga'?! Br.

mi je stena, Lepše li je teši Drugarica njena, To rumeno čedo, Melem naših rana, To proleće živo Sred jesenjih dana, Oh, rumeno čedo, Proleće i cveće, Znaš li onu pesmu: „Oj pelen pelenče!

Ta je pesma izliv srca, Izliv duše sretnih dana, U njojzi je moja sreća, Ljubav moja opevana; U njojzi je odziv raja Na usklike žića mlada, Sa najvišeg negda visa, Sa

Ali ko bi danas smeo Sećati se sretnih dana! Ne smem ni ja da te čitam, Pesmo moja nečitana! Pored mene sveća drkće, K'o da b' pesmu čitat' htela; Ja je dadoh

Ili nam mrtve vraća zemljica? Vrata škrinuše... O duše! o mila seni! O majko moja! o blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kaj'o,

Jer evo svetlost svetu se sprema, A vaš da porod očiju nema! dižite škole, Deca vas mole! Posejte njivu budućih dana, Radite na njoj sa sviju strana; Ne žal'te truda - sećajte s' ploda Il' niste sinci srpskoga roda!

Ne štedi, babo, rad dobra moga, Smiluj se, babo, tako ti Boga! Jer biće dana, al' neće sreće, i biće ljudi, al' Srba neće; Pomozi, babo, pomoć' ću i ja, Da srpsko ime jošte prosija!

----- Al' ja vidim jednog starca, U dubini daljnih dana, Seda kosa, borno čelo, Prošlost mu je puna rana. Na štapiću ide, kleca, Jad ga tišti, jad golemi; Za njim trče mala

Dučić LII LjUBAVNA PESMA Šume bokori cvetnog jorgovana, I noć zvezdana treperi i žudi, Za bujnu ljubav svetu Bogom dana. Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana.

Bude se groblja uz kuknjavu glasnu, I sećaju se npoxyjalih dana. U taku noć je požudnu i strasnu, Noseći sobom lestvice od svile, Starinski vitez, pun vere i nade, Hitao zamku svoje

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

ljeto za njime sljeduje, smutna jesen i ledena zima; dan za danom vjenčaje se tokom, svaki našom ponaosob mukom: nema dana koji mi želimo, nit' blaženstva za kojim čeznemo. Ko će vjetar ludi zauzdati? ko l' pučini zabranit kipjeti?

Stoga smrtni najsjajni poete s vratah neba u propast padaju.“ II Kako sunce dana oblačnoga kada baci s vedroga zapada svoju hitru i plamenu str'jelu na kristalnu krunu Čamalara, tako trenu

Nemilosno vjerne sluge neba hulitelje svoga tvorca gone, zlo ćeraju s svijetloga dana u kipeće bezdne tartarove, na nebesnu dognaše granicu.

Tri dana su adski legioni neprestano za njinijem carem sipali se crnijem potokom s kraja neba u utrobu ada. Prestrašno je ovo

Popa, Vasko - KORA

na ruke nam palo I smrknulo se Otvorena raka na licu zemlje Na tvome na mome licu 8 Na raskrsnicama Podočnjaci dana Sreću nam se modri Ako okrenem glavu Sunce će s grane pasti Sahranila si osmehe U dlanovima mojim Kako da ih

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Od RUMFORDA 231 KIVIJE 249 FARADEJ 263 ČARLS DARVIN 278 UVOD Koji očevidac ne bi se još živo sećao onih strašnih dana kada nemački borbeni avioni zazujaše nad Beogradom i sručiše na nj svoje razorne i zapaljive bombe?

Neki se posakrivaše po podrumima, neki po skloništima, a ostali se razbegoše iz varoši. Posle nedelju dana neprijateljska vojska uđe u Beograd, vazdušni napadi prestadoše, a izbeglice se počeše vraćati.

Godinama radio sam na tom delu, i kada sam pet dana pre bombardovanja bio u štampariji otštampan je baš i njegov poslednji, osamdesetdrugi, tabak.

A sada, deset dana docnije, videh pred sobom ruševinu zgrade pod kojom je ležalo moje dovršeno delo, sahranjeno u grobu.

Ona je, istina, stradala, krov joj bio rastrešen, a prozorska okna porazbijana. No već tih dana videh da je to oštećenje štiti od useljavanja nemačkih vojnika.

Pa i kasnije, kada se neprijatelj povukao iz Beograda, nisu se prilike popravile, jer poslednjeg dana svoga boravka u Beogradu spališe Nemci bogatu biblioteku Matematičkog Seminara Univerziteta koja me snabdevala svom

potpuni pregled svega onoga što je u uočenoj grani nauke dotle urađeno i svega onoga što se u njoj bez prestanka, iz dana u dan, stvara. A bez potpune stručne biblioteke, naučnih časopisa i stalne veze sa inostranstvom, to je nemoguće.

oblasti nauke može se vršiti samo onda ako se ima pri ruci ne samo ono što je u njoj stvoreno, već i ono što se, iz dana u dan, u njoj stvara.

On beše taj koji je unapred pretskazao potpuno pomračenje Sunca, viđeno u našim krajevima. Baš onoga dana kada je to pomračenje trebalo da se desi, sukobiše se vojnici Lidijaca i Medejaca na reci Halisu.

Tu sedoh na lađu koja me doveze ovamo“. „Koliko si dana tako pešačio?“, upita ga Pitagora. „Deset dana“. „E pa lepo!“, reče Pitagora svojim učenicima.

Tu sedoh na lađu koja me doveze ovamo“. „Koliko si dana tako pešačio?“, upita ga Pitagora. „Deset dana“. „E pa lepo!“, reče Pitagora svojim učenicima.

„Pa recimo dvanaest dana“, rekoše jedni, „petnaest“ rekoše drugi, a kad jedan od njih reče „dvadeset dana“ počeše svi da se smeju. „E pa čujte!

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Nikakva posla nisam imao. I tako očajno besposlen toga dana pokušavao sam da razmišljam o svojoj nervozi i svojim čudnim posleratnim raspoloženjima.

Dakle skočim naglo, pojurim u drugu sobu i kažem devojci: — Slušajte, Marija, spremite me za put... pet dana, večeras, molim vas. I ne zaboravite kutiju sa žutim imalinom kao prošli put, tako vam Boga..

Rastali smo se po svršenim studijama, a jednoga dana pre ratova izvesti me da će da se ženi i pozva me da dođem dva dana pre venčanja.

Rastali smo se po svršenim studijama, a jednoga dana pre ratova izvesti me da će da se ženi i pozva me da dođem dva dana pre venčanja. Sećam se lepo kad sam stigao u palanku gde je on živeo sa svojim starim roditeljima.

Pre mesec dana u Beogradu očekivao sam je, jedno prepodne, da izađe iz zubnog ateljea u onoj najvećoj kući na Terazijama.

Ali mi se sad sve učini drukče nego nekad. Onog dana kad smo stigli ovde, pobratim i ja, sećam se, imali smo malo jedno razočarenje.

I celoga toga dana na putu ništa drugo i ni o kom drugom nisam ni mislio. Od venčanja njegovog mi smo se retko dopisivali.

Dakle dve i po godine docnije, jednoga dana, dobijem od njega pismo kojim me poziva da neizostavno odem k njemu, ako sam onaj stari; da mu je moja pomoć neophodno

Posle dva dana klackanja na konju po kamenitim i vratolomnim stazama stigoh uveče do rezerve njegovog puka, gde mi rekoše da je on za tu

I opet ne čekajući odgovora na koje od svojih pitanja: — Koliko imaš odsustva? — Tri dana bez putovanja. — O, baš ti hvala. Provešćeš sve kod mene? Nećeš u Solun? — Ne mislim. Šta je kod kuće?

strasna prepirka, uz prve sunčane zrake, uzbuđuje i poziva na igru dete, a ono na očima oseća sunce i uvereno u lepotu dana ipak pita: „Kakvo je vreme, mamo?“ I podsećajući se toga utiska, pomilovan ovim dahom detinjstva, ja se povratih.

Greške kao što je tvoja, uostalom, dešavaju se svuda, svakoga dana, svakoga časa, na celom frontu, gde svi protestuju ali svi i dalje, kao i pre toga, sa puno savesti i samopožrtvovanja

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ne znam kako sam se vratio. Proteklo je nekoliko dana bez vremena. Vjerovatno dan-dva bez pune svijesti. Danas bi, prema tome, mogao biti petak ili subota. Valjda subota.

U tom hodniku, dakle, počeo sam živjeti. Za oblačnih i besunčanih dana, u njemu nije bilo igre. Hodnik bi navukao sjenu na svoja stakla i pogasio svoje jabuke.

globus, a udaljene tačke Zemljine kugle spojene tankim crvenim krivulama, s naznakom trajanja putovanja Liverpool—Quebec 7 dana, Marseille—Batavia 22 dana, Hamburg—San Francisco 102 dana, i tako dalje.

kugle spojene tankim crvenim krivulama, s naznakom trajanja putovanja Liverpool—Quebec 7 dana, Marseille—Batavia 22 dana, Hamburg—San Francisco 102 dana, i tako dalje. Nebrojeno sati proveo sam ispet na prste pred tim kartama.

krivulama, s naznakom trajanja putovanja Liverpool—Quebec 7 dana, Marseille—Batavia 22 dana, Hamburg—San Francisco 102 dana, i tako dalje. Nebrojeno sati proveo sam ispet na prste pred tim kartama.

A umrla je naglo, u nekoliko dana, od upale pluća, poslije jednog izleta na kome smo se lijepo zabavili i o kome su na povratku stariji neumorno

Kad se nekoliko dana kasnije, u krugu lučke i mornarske čeljadi na molu, razgovaralo o događaju s nadvojvodom, sjećam se kako je jedan

U blagovaonici je preko čitavog dana boravio, kao njen tihi šumski duh, moj bolešljivi stric. Bio je nekoliko godina mlađi od mog oca: između njih dvojice

Ala je krcata! Dugo je držao dogled na očima i valjda u mislima putovao sa svojim lađama — Liverpool—Quebec 7 dana, Marseille —Batavia 22 dana, Hamburg—San Francisco 102 dana; i još dalje, dalje, u ko zna kakve njegove nerealne,

je držao dogled na očima i valjda u mislima putovao sa svojim lađama — Liverpool—Quebec 7 dana, Marseille —Batavia 22 dana, Hamburg—San Francisco 102 dana; i još dalje, dalje, u ko zna kakve njegove nerealne, fantastične krajeve! ...

u mislima putovao sa svojim lađama — Liverpool—Quebec 7 dana, Marseille —Batavia 22 dana, Hamburg—San Francisco 102 dana; i još dalje, dalje, u ko zna kakve njegove nerealne, fantastične krajeve! ...

Baš mu hvala. Jer doista ne mogu više da gledam lica spavajućih. Koliko li sam se samo napatio za onih pet-šest dana što sam imao sobnog druga!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Stanka ućuta i više ni s kim ne prozbori ni reči. Posle nekoliko dana ona je dve noći sačekala ponoćne petlove pod osojem, pa ne videći ništa, vrati se kući zlovoljna.

Ali, pri svem tom, nije bilo dana, kad se on nije osećao kao puki siromah. Ovo večno bezizlazno stanje prinuđavalo ga je da se lati i takvih sredstava,

III Četvrtoga dana posle ovoga Đuričina puta, rano u zoru, dojaha pred Đuričinu kućicu sreski pisar sa pandurima, kmetom, birovom i dva

To mu behu jedini glasnici dana, koji vladaše na polju srećnome svetu. Kako su mili i dragi sužnju ovi retki i neobični za tamnicu darovi sjajna sunca!..

I šta da radim sad? — Još nisam to doznao, ali sam namestio moje zamke, i za dva-tri dana doznaću ko nas potkaza. Ako bude neko od onih, neće mu se, beli, više odžak pušiti. — Zar od onih što su sa mnom....

Lezi sad, te se dobro odmori, pa ćemo se posle založiti i razgovarati. VI Posle nekoliko dana osvanuše na opštinskoj sudnici i na vratima Đuričine kuće prilepljene naredbe državne vlasti, u kojima se Đurica

sudnici i na vratima Đuričine kuće prilepljene naredbe državne vlasti, u kojima se Đurica poziva, da se u roku od tri dana preda vlasti, inače će se oglasiti za hajduka. Seljane obuze velika radoznalost.

— Bogme, tamo mu u onoj hartiji stoji napisano, da će ga posle tri dana, ako se ne preda, smeti ubiti svaki, ko god hoće. — Jest, kad bi se on dao.

Istoga dana Vujo dozva jednoga svoga poverenika, dade mu nekakav nalog, pa se uputi u varoš. Na varoškom trgu nađe Simu kovača,

— Ti si i zaboravio kako ti je bilo, kad si prvi put napadao čoveka, oči u oči, usred bela dana. Ne znaš ti njega: kad se malo ljutne, gori je od kurjaka.

Onaj ogromni teret, koji već nekoliko dana osećaše u svojoj blizini i samo očekivaše čas, kad će pasti na njega, sad ga je odjednom pritisnuo celom svojom

IX Državna vlast, posle nekoliko dana, proglasi Đuricu za hajduka ; rasturi naredbe po svima opštinama da se strogo motri na njegova kretanja, da se on uhvati

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Pomor se širio od zapada prema istoku i ostavljao za sobom čitavu pustoš. Jednog dana dozove otac svoga sina Petra i reče mu: — Petre, vidiš li ti kako svet ovde umire?

približuje, povikaše kao iz jednog grla: — Petre, hodi da lomimo čiode, pa koliko čioda danas slomijemo, toliko ćemo dana živeti. Kad je čuo Petar šta mu ove devojke rekoše, on im onda odgovori: — Teško vama i vašem životu!

Išao je tako čitav dan kroz tu šumu, a nije mogao nigde nikoga da vidi; tek posle nekoliko dana naiđe na jednog starca gde pored vatre sedi: — Dobro jutro, starče! — kaže mu Petar.

I tako je ovde već sto godina proveo, pa je još uvek bio onako mlad kao kad je došao. Jednoga dana reče mu devojka: — Hajde, Petre, da vidiš moje pustare, marvu i svu zemlju moju. Petar pristane i pođe s njom.

ga opaze, a one iz sveg grla poviču: — Petre, hodi da lomimo čiode, pa koliko god danas čioda slomijemo, toliko ćemo dana živeti. Petar im na to odgovori: — Teško vama i vašem životu!

— I s tim vrag otide. Kad prođe već blizu godina dana, vraga nikada kući nema, a stari jednako loži vatru, pa i ne zna kad mu je godina.

Tako je prošlo dva dana, kad, jednom u onome mraku popipa oko sebe, kad mu nema mačke ni šteneta. Sada mu još teže bijaše snositi svoju

Pustinik mu odgovori: — E, moj sinko, srećan si, sam te je bog uputio kuda treba. Odavde nema do njih više od pô dana hoda.

Tu bude velika radost, i posle nekoliko dana venčaju se njih dvoje, i on ostane živeti onde kod nje. Posle nekoga vremena pođe carica u šetnju, a carev sin ostane u

Ali ko hoće da dobije od babe konja, valja da služi u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i ždrebe, pa tu kobilu i ždrebe valja čuvati tri noći, i ko za tri noći sačuva kobilu i

A ko se u babe najmi, pa za tri dana ne sačuva kobile i ždrebeta, on je izgubio glavu. Sutradan, kad zmaj otide od kuće, carev sin dođe, pa mu ona kaže

On joj reče: — Rad bih u tebe služiti. Onda mu baba reče: — Dobro, sinko. Za tri dana ako mi sačuvaš kobilu, daću ti konja koga god hoćeš; ako li ne sačuvaš, uzeću ti glavu.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Jednog dana, kada se uzburka moje mrtvo more, Kad duh i bol udare u svoja zvona jekom mnogom, Onda će pesnik dozvati tebe, mada si

Tada tiho skidam ploču sa grobnice svojih dana, I spuštam se, dugo idem kroz redove uspomena, Kroz sva mesta iz života zaboravom pretrpana; Tu zastajem, odmaram se

To je pesma koju rađa mis'o moja i sećanje, To je pesma mojih dana i časova i prošlosti, To je pesma stara, teška, jednolika k'o kukanje, To je pesma sa zgarišta ideala i mladosti.

Kao dragan dragoj posle mnogih dana. VIOLINA U trenucima kada tako klone I bol i nada, i mladost i cveće, Kad strah i očaj i sudbina zvone Samrt, koja se

u čudnim slikama: K'o ljubavna čežnja, kao tuga znana Preko mrtve drage, preko groba lednog; I nasuprot tami iz ranijih dana, Javlja mi se slika srećnog jutra jednog. Ustao sam rano, preko običaja; Otvorio prozor.

Jer jednoga dana, iz drugoga kraja, Noć i vetar bio, i duvao jako, Pa cveće i mladost umrli polako... Posle jesen došla na saranu maja.

Ali jedne zore, prve zore potom, Zaspale su blago njene oči dana, Njene oči cveća, sred živih obmana, U jeseni tužnoj, sa njenom lepotom. Zaspale su potom.

PRVA ZVEZDA Već se gubi svelo lišće s grana, Pesma tica i vedrina stvari: Prilazi mi hod jesenjih dana, I dah tužan obamrlih čari.

I dok lišće izumire s grana, Pesma tica i vedrina stvari, Prilazi mi sen minulih dana, Prazan izgled i poredak stvari.

Već se gubi svelo lišće s grana. Pesma tica i vedrina stvari, Oseća se hod jesenjih dana I dah tužan obamrlih čari. I dok zemlja mirno prima cveće Kao vazduh umrle cvrkute, Moja mis'o lagano se kreće Kroz

Brzo, naglo odoh iz svog praznog stana, Ugodno mi beše kretati se, ići Razvalinom ovom života i dana, Koju sunce sutra ponovo će dići.

kao duh bez glasa, Povede me žurno tamo, do tvog stana: Na prozoru nađoh sliku tvoga stasa, Kao znak ljubavi i ranijih dana. Došao sam kući.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Jednoga dana gradski većnici su prolazili ulicom u kojoj sam se igrao sa ostalim dečacima. Najstariji među uvaženom gospodom,

Među poslugom smo imali i nekog razrokog momka po imenu Mane, čiji je posao bio da ispomaže na imanju. Jednoga dana, Mane je cepao drva.

Tako sam, na primer, u toku svojih studentskih dana sakupljao podatke iz objavljenih čitulja u Beču, postojbini ljudi koji piju kafu i ustanovio da su smrtni slučajevi

“Zašto?“ “Pa”, odvratio je, ”video sam da to mačka čini, ali čovek nikada.” Mesec dana pre nego što sam želeo da naručim nove naočari, otišao sam očnom lekaru koji me je kao i obično pregledao.

je ispričao jednu od svojih originalnih anegdota i koji ga je slušao sa zbunjenim izrazom na licu, ali se tek godinu dana kasnije smejao. Ja iskreno priznajem da mi je trebalo duže od godinu dana da pravilno shvatim Džonsonovu šalu.

Ja iskreno priznajem da mi je trebalo duže od godinu dana da pravilno shvatim Džonsonovu šalu. Moje zdravstveno stanje je dobro jednostavno zato što sam živeo oprezno i umereno

Jednoga dana uputio sam se sam do reke da u njoj uživam kao i obično. Međutim, kada sam doplivao blizu brane, užasnuo sam se uvidevši

Nosili su me na ramenima i bio sam junak dana. Po doseljenju u grad započeo sam četvorogodišnje školovanje u takozvanoj pripremnoj osnovnoj školi, gde sam se spremao za

Ujak me je pogledao preplašeno i uzviknuo gotovo van sebe: ”Vade retro Satanas!” i tek posle nekoliko dana je ponovo progovorio sa mnom.

Svakoga dana sam se u mislima prebacivao kroz vazduh do udaljenih mesta, ali mi nije bilo jasno kako mi to polazi za rukom.

Od tada sam svakog dana izvodio svoje vazdušne uzlete u udobnom i raskošnom vozilu kakvo bi dolikovalo caru Solomonu (Solomon).

Jednoga dana uručeno mi je nekoliko tomova savremene književnosti, koja se razlikovala od svega onoga što sam do tada pročitao i

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Mihajla Pupina U spomen majci PREDGOVOR PRVOM IZDANjU Kada se osvrnem na period od godinu i nešto više dana koliko mi je trebalo da napišem ovu knjigu, čini mi se da će reči sa početka jedanaeste glave najbolje izraziti svrhu

Vedrih dana iz Idvora se jasno može videti Avala, planina u blizini Beograda. Ova plava planina, koja je za mene u to doba bila

Čitanje i pisanje slabo je cvetalo tih dana u Idvoru, ali je zato pesništvo bilo u punom zamahu. Verni starim običajima Srba, u dugim zimskim večerima Idvorci su

Sećam se da mi je otac kazao jednog dana: ”Ti nećeš nikad biti carski vojnik. Car je pogazio svoju reč, car je izdajica u očima graničara.

godine. Kada se i danas setim onih dana, osećam kao što sam uvek osećao, da je ovaj izdajnički potez austrijskog cara iz 1869.

To je za mene bilo otkriće. Kao i svaki drugi đak i ja sam, svake godine u januaru, prisustvovao proslavama dana svetog Save.

dostiglo vrhunac, tako da mi moji vragolasti vršnjaci nikad nisu pružili priliku da shvatim pravi smisao proslave dana svetog Save. Priča moje majke o njemu, i način na koji je ona to meni predstavila, stvorilo je u meni sliku sv.

To je za mene bilo otkriće. Kao i svaki drugi đak i ja sam, svake godine u januaru, prisustvovao proslavama dana svetog Save.

dostiglo vrhunac, tako da mi moji vragolasti vršnjaci nikad nisu pružili priliku da shvatim pravi smisao proslave dana svetog Save. Priča moje majke o njemu, i način na koji je ona to meni predstavila, stvorilo je u meni sliku sv.

Moja majka je verovala u čuda i govorila je učitelju da nada mnom bdi duh sv. Save. Jednog dana je učitelju rekla, u mom prisustvu, da je u snu videla kako je sv.

i nesnosne mušice primoravale volove da traže spas u hladu ispod drveća, gde su se odmarali čekajući svežije trenutke dana. Noću je posao čuvanja bio izuzetno težak.

Noću je posao čuvanja bio izuzetno težak. Prinuđeni da preko dana ostaju u hladovini pod drvećem, volovi bi se slabo koristili dobrom pašom, pa bi noću bili gladni i tada bi žustro

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Tako je prošlo nekoliko dana — jedan lepši od drugoga. Bilo je umora i smeha, uzdisanja i pevanja. Cveta se veselila: „Ako ovako potraje, biće zarade!

Nego, čovek snuje, a bog određuje! Iznenada obrnu vreme. Radeći preko dana, opaziše kako se nebom k severu vucare svetli oblačići što su izgledali kao raščešljano runo.

Omećavilo je, i u osvitku nije smrzlo. Nazuše lako opanke, — popustila koža i oputa. Nastajnog dana isto se radilo. Nije smetalo što je vetar silovito hukao i tresao maslinovim granama.

Eto, sada je trebalo potrošiti i ono malo što se zaradilo za blagoslovenih dana i što se mislilo za kuću prištediš. Jednoga mrkog dana, s večeri, začestalo sevanje i tutnjava.

Jednoga mrkog dana, s večeri, začestalo sevanje i tutnjava. Sklopilo se sa svih strana — nije nego sad će se očepiti nebo i sve će potopiti.

Putem sa svih strana piskala je voda i dosizala im sve do gnjata. Otvoriše vrata. Svetlost dana još nije bila jaka da prodre tamu. Užegoše sveću. Po konobi plivalo je suđe, trupići i daske, i sve je oplimalo u vodi.

Lekarije, a još bolje meso i crno vino, mislila je Cveta, pomogoše, i Marko se drugoga dana podigao, ako se i osećao još slab. Zaludu ufanje. Vreme nije krenulo nabolje.

Zaludu ufanje. Vreme nije krenulo nabolje. Opet se razmahala jugovina i zapreti novom kišom. Još dva dana radilo se do podne, zatim je nastupila istiha hladna kiša, kao da je odredilo da ispere sve do nokata.

Tih mutnih dana misli ubiše Cvetu. „Nije druge, treba se povratiti kući”, odluči čvrsto. „Jede se i troši, a ne dobiva se” .

A zorom iznenada vetar zaveja silnije, kao da mu je do inada. —Bog zna kad će izduvati! Može da potraje još i nedelju dana, rekoše joj neki, što se s njima svetovala.

—Kazuj.... — mucaše Cveta. Rana na nozi dala mu se na zlo... Nije bolovao nego nedjelju dana... Pazila sam ga kao svoga. Da mu bog prosti! —A ljekar? Šta uradi on? — pitajući gušila se u suzama Cveta. .

na cesti s njima radi, pa su načistu što ga je k njima dovelo: obistinila se njihova slutnja; nije ih ni za šta nekoliko dana prežao.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

je u živo srebro oblače („Kosova pesma“) Carica je ovde sama trava, ona koja će nad svakim od nas jednoga dana proklijati (zato je pobeda njena), a sluškinje su ovde zvezde koje je noću u svoje treperavo nebesko svetlo oblače kao u

Kada Isus kaže Jevrejima „razvalite ovu crkvu [jerusalimsku] i za tri dana ću je podignuti“, oni začuđeno odgovaraju pitanjem „četrdeset i šest godina građena je ova crkva, i ti za tri dana da

tri dana ću je podignuti“, oni začuđeno odgovaraju pitanjem „četrdeset i šest godina građena je ova crkva, i ti za tri dana da je podigneš?“ Sledi alegorističko tumačenje koje daje sam autor Jovan: „A on govoraše za crkvu tijela svojega.

A kad usta iz mrtvijeg Štri dana posle smrtiĆ, opomenuše se učenici njegovi da ovo govoraše“ (Jovan 2.19“22). Crkva je, dakle, telo Isusovo, ali

ciklusa „Jutarnje pesme“, „Sunčane pesme“ i „Večernje pesme“ već i samim naslovima vezuju se za rođaj, uspon i zalazak dana. Tako se obično, po dobima godine ili dana, grupišu pesme koje svoj predmet uzimaju iz prirode.

Tako se obično, po dobima godine ili dana, grupišu pesme koje svoj predmet uzimaju iz prirode. Ovde, međutim, ne samo što se uzima predmet iz prirode, nego se

koja je pod tim imenom postala prepoznatljivi književni i kulturni toponim – imenom koje će joj se, nadam se, jednoga dana ipak vratiti.

(„Jedini san“) Kod Rastka Petrovića nalazimo – svakako i zbog toga – jedno donekle neočekivano oponiranje noći i dana, tame i svetlosti, zatvorenog (ograničenog) i otvorenog (bezgraničnog) prostora.

opis svitanja, nebeskih odblesa i boja, zalaska sunčevog, ceo onaj prozračni ili ognjeni život neba za vreme jednog dana, a ne isključivo život ljudi, i već će se sugestivnost sama nametnuti.

I tu, na kraju dana koji potanja u noć, pesnikovo budno srce takođe se vraća u san: Il osvrni se na veče što zasta da gleda još u dan, I

po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada – kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore, Plavilo odmakne odjednom providne svoje zastore; Samo nada mnom ona duboka zanosna

Kad, recimo, svog poznanika treći put sretnemo u toku dana, neminovno se vraćamo (u mislima) na prethodna dva slučaja.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Ju, ju, ju! Eto kako će i glavu da izgubi jednoga dana. ANKA (dolazi s lavorom i bokalom): 'Ajde ovamo u kujnu da te umijem. RAKA: Šta će mi da se umijem?

? ČEDA: O, molim... PERA: Vi ćete mi dopustiti... (Ode.) H ŽIVKA, ČEDA ŽIVKA: Zete, nisam te zagrlila od dana venčanja (Grli ga.) ČEDA: Ali čemu se vi to radujete?... ŽIVKA: Gle sad! Mesto i ti da se raduješ, a ti još pitaš.

MOMAK (laska mu to): Pa... razume se!... Znao sam ja još pre tri dana da će ova vlada pasti. ČEDA: E? MOMAK: Ama, znam ja to iako ne čitam novine.

DARA: Kod zubnog lekara. ČEDA: Šta će tamo? DARA: Šta znam ja, opravlja zube. Već četiri dana ide svaki dan. ČEDA: Tražio je neki sekretar ministarstva spoljnih poslova na telefonu.

Deveti joj mesec pao baš u vreme kad je trebala da polaže maturu. I posle toga gotovo da dignem ruke, kad jednog dana – ti odskoči i uskoči u ministarke. Alal joj vera, Živki, rekô sam mojoj Kati.

ŽIVKA: Ama, zar ceo taj spisak da primim? Pa to mi treba deset dana samo na to, a imam toliko posla da nemam kad ni čestito da ručam. VASA: A trebalo bi da ih primiš.

A ona meni: „Nemoj, boga ti, mama, godinu dana nismo joj prag prešli, pa sad će reći potrčali smo što je ministarka!

DACA: Pa prošle godine. KALENIĆ: Godinu dana. Uha, za godinu dana se i krupnije pogreške zaboravljaju, a kamoli takva jedna sitnica. Piši, ujka-Vaso: da se zaboravi!

DACA: Pa prošle godine. KALENIĆ: Godinu dana. Uha, za godinu dana se i krupnije pogreške zaboravljaju, a kamoli takva jedna sitnica. Piši, ujka-Vaso: da se zaboravi! ŽIVKA: A ti, Jovo?

(Živki.) Dozvolite mi sad, tetka, da vam i ja kažem svoj slučaj. Mene su pre godinu dana isterali iz službe. Nestala su neka akta iz moje fioke i usled toga omelo se jedno izvršenje.

Ali stvar je sad već bila i prošla i, kao što vidite, ja sam punu godinu dana strpljivo čekao da se zaboravi. Ja ne znam, možda se nije još zaboravilo, ali, kad je sad već tetka Živka ministarka,

Takav se slučaj desio ovih dana u kući mandarina Si-po-po.” (Govori.) Znaš, onaj mandarin Sipo-po, to je moj otac Sima Popović. ANKA: Ju!...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

ravni: Sofki pred oči „sve iziđe”, u mislima se okreće prošlosti, u sećanju se vraća sve do trećeg preduskršnjeg dana kada je otac efendi Mita iz krajeva pod turskom upravom - kuda je bio prebegao - poslao Arnautina, prvog vesnika njene

pri tome Stanković upotrebljava može se nazvati postupkom najbliže asocijacije: da bi nas vratio do davnog preduskršnjeg dana kada je otac poslao glasnika kao najavu junakinjine udaje, pisac u pripovednoj sadašnjosti bira upravo trenutak kada taj

Bilo je na tri dana pred Uskrs. A ona tada [ . . . ]”18 Čini se da je još razgovetniji drugi slučaj. I možda zato što je Stankovića

„Od Radičevića do današnjih dana naša lirika pokazuje, veli on, „izvanredno pravilan, upravo tipičan razvoj jedne originalne lirske ‘cvasti'.

Čovek bi se ovde mogao prisetiti Stankovićevog pripovedača iz Starih dana, koga likovi zovu Mile; recimo u času kad sustopice prati Tomču i - kako je ranije već isticano - u njegovoj mimici i

u koje nas - kao što je to u prvom poglavlju pokazano - ne uvodi niko drugi nego jedan dečak: pripovedač Mile iz Starih dana. Onaj dečak koji nas je pre toga, u pratnji svojih roditelja, proveo kroz noćnu igru svetala i senki.

drugi Stankovićev lik, Sofka ima u sebi nešto od dečje ustreptalosti, od osetljivosti malog pripovedača iz Starih dana i Našeg Božića. Otuda i njeni - neočekivani i neočekivano jaki infantilni strahovi.

Kuće - kuće iz „starih dana”, iz „pustog turskog” vremena - oronule su, uza zemlju se pripile, ali su „tople”; dok su „nove”, iz „današnjeg”

Naglo i nenadano, junak se jednog dana menja. I to pripoveci daje sižejni preokret. Kad mu se u poznijim godinama rodi ćerka, Naca, u njemu se budi ona jaka

Sve dok u takvome biranju, odlučivanju, i sam jednog dana ne postane nepokolebljiv. Na stranicama Gazda-Mladena vodi se jedna tiha a uporna borba; ne neposredno, nego

potiče iz tuđe tačke gledišta: „Još detetom je bila sigurna u kakvu će se lepotu razviti i kako će ta njena lepota s dana u dan sve više poražavati i zadivljavati svet.

Već smo imali prilike da analiziramo simboličke slike smrti što su se tih dana pojavljivale u junakinjinom opažanju. A i gazda Mladen, videli smo, u sličnim trenucima takođe sve oko sebe vidi kao

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Svet počeo da se miri sa sudbinom. Tako isto i hajdučki kapetan. Iz dana u dan vidi on kako od nada nema ništa. Već je počeo da se ljuti na svoje bratance Jančeta i Kostu što se ne turče, no

Zašto da njegovi zemljaci pomisle da je više sojtarija no hajdučki kapetan? Ali — pusto nemanje!... Baš tih dana bejaše došao u Brod bogati prizrenski trgovac Spasa Čemerikić sa punim bisagama zlata i srebra da po Gori otkupi

Tu je u njima za teških dana, ne zna se kad upravo, sagrađena čudna crkva i još čudniji konaci za kaluđere. Sve u steni koja je imala svega

Udarile su odmah po službi u snažne dvopeve. Hoće da se napevaju za čitavu godinu dana, čak do drugoga Petrovdana. Jer u zavičaju teško kad to rade. I da pokažu ostalim planincima, tvrda uha za ovaku pesmu.

Jedni su mu čitavih petnaest dana brali grožđe po mnogobrojnim vinogradima i prenosili u krbljama na svojim jakim konjima, a drugi na čelu sa poznatim

starina je ostavila pravilo da prvaci kod Šedrvana odlučuju početak i završetak berbe: prema godini od pet do petnaest dana.

Ta se odluka na vreme objavljivala i posle završnoga dana bilo je dopušteno da u tuđe vinograde ulazi ko hoće i bere koliko može, pa čak i stoku uvodi.

Jedne je godine, u nevolji, najmio mamuške Cigane, ali je posle nekoliko dana pošla rugalica uz orahovačke krše, koja je u prevodu sa arnautskoga, ovako počinjala: Blago vama, mamuški jeđupi, Kad

Možda baš zbog ovake malo vidljive privlačnosti, Hamza Vukašinović se na nekoliko dana pred branje požalio Durutu kako teško nalazi rabotnike i kako će mu ove godine vinogradi ostati nepobrani.

LjUTA PRAVOSLAVKA Još pre dvadeset dana susedi su joj doneli tu crnu vest, u koju ona nikako nije mogla verovati. Kaludrani su bili u gradu jedne subote i na

Vera božja; ona tvrda, arnautska, jaka kao din turski... Nije lagao Arslan Košutan. Međutim, možda baš toga dana u njegovom selu desilo se nešto jače od svekolikoga toga zaticanja.

Nasmejao se stari lisac, odobrio mu tako viteško držanje, pa ga posle nekoliko dana zajedno sa Kasalom poslao u oteti mlin, da tamo budu nastojnici i da se na taj način sačuva pobratim kad mu je već

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Dugo usta neće moći Da se rastanu, A u to će i dva dana Da se sastanu. — Goro, goro, dolina vas Zalud rastavlja; Dane, dane, noć vas deli, Ljubav sastavlja!

Nagledaj se te miline Pa se divi višnjoj moći: Bogu zore i večeri, Bogu dana, Bogu noći. »Neven« 1881. DIVNA ZVEZDA Crna noći, ko te vodi Kad je vreme da se širiš, Da bolnima melem pružiš,

I kad proklija jednoga dana, Pa se ostabli, pa se razgrana Sva ona ljubav, sva ona snaga, Sva ona težnja krepka i blaga, Poljupci oni iz večnog

Sve one misli, kô barjak beo, Koje si sobom sa neba sneo: Kad sve to nikne pa se razgrana, Svanuće zora lepšega dana; Opšta će sreća u vrtu svêsti Najlepša cveća venac oplesti. Venac će ovaj podarit’... kome?

tako vešto znao Naslikati sliku gorku, Kako j’ duši kad s nepravde Um poludi; To je bilo proročanstvo Ovih naših dana hudi’. Oj, Petefi, retki stvore...

Božićni je dȁnak kruna sviju dana, Barem u Hrišćana; A u tojzi kruni alem što se sija Radost je dečija. Ko u toj radosti ne zna da uživa, Srce ga

Padaj, sneže, dva tri dana I zastri nam trulež ceo, Neka našem iskušenju Nek’ bar Božić bude beo! Oh, Božić je praznik mira.

Rodio se Hristos, ali ne za rđe Kojima se spava, kad je doba rada, Što od srca svoga, od Boga im dana, Nadri-filosofski pravi nakarada.

Prosuće se muka Dugo zadržana... — Oh, zar nema bez toga Svetu boljih dana!!? KAD VEĆ MORA... Kad već borbe mora biti Među braćom jedne krvi, Bar da nije topom strasti Koja teži sve da

Došô bih ti ruku stisnut’ — Ma da je već hladna. No sećam se dana — Ej, mladosti mila! — Kad ’no su nam rukovanja Najtoplija bila.

Tako prođe pet-šest dana, žena zove ga Pa ga opet šalje ribi (dugotrpljivoj) Da joj kaže novu želju njenog gospodstva.

Kad izide, na polju ga narod dočeka, Smeju mu se, rugaju mu s’: tako t’ i treba! Prošlo opet pet-šest dana (sad će biti kraj). Posla opet bab’-Anuška, to jest carica, Posla gardu da dovedu dedu ribara.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Uh! (Najedanput ga pusti.) Uh! usmrdila sam ruku (duva u ruku, pak je posle briše maramom), sad je moram tri dana prati, dok je opet u nobles dovedem. VASILIJE: Majstorice, to nije lepo od vas.

JOVAN: Kad neće, ja idem od vas. FEMA: To je inpetretinencija! Znaš šta je, Jokan, ako me opslužiš tri godine dana, daću ti pet stotina forinata. JOVAN: Pet stotina forinata! Pa posle da duvam u prste?

MITAR: Promisli se dobro, ovde je razgovor o Parizu. FEMA: Ah, i tri dana biti bez karaktera, mlogo je, a kamoli tri godine. MITAR: U Parizu svaka gospođa ima po dva muža. FEMA (jako): Oh!

Miljković, Branko - PESME

Dan i noć si pomirio u svojoj smrti što nas obasjava. Taj san je u noći produžetak dana i puta. Šta si ptica ili glas koji luta pod divljim nebom gde te pesma ostavila samog na vrhu Lovćena s čelom punim

smo padu skloni Ovde je noć što se životu opire TIN S druge strane groba živa zvezda kuca I zapaljeni vetar na početku dana sniva Noć u mome glasu više ne doziva prostore izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne

TRIPTIHON ZA EURIDIKU I Na ukletoj obali od dana dužoj, gde su slavuji svi mrtvi, gde je pre mene crveni čelik bio, gorki sam ukus tvoga odsustva osetio u ustima.

hod da te od prostora skloni, posustalog, od noći osvetljene pozajmljenim zvezdama, i tu da zaboraviš, zaboraviš svakog dana po malo, ako je ime uzrok tome snu. Ne viđaj ljude sa opasnim rukama u dnu gde je pepeo svedok krvi i sve pospalo.

Ne viđaj ljude sa opasnim rukama u dnu gde je pepeo svedok krvi i sve pospalo. Zaboravi, zaboravi svakog dana po malo. Jedno je ime uzrok tome snu.

zlo zaspala sanjaš i gorki plod podneblja zagonetke nad svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz postaje svod gorkih nam dana zabludelih tokom zvezda pod kojim sam u zanosu pao. Pašće sunce tamo gde sam ja klečao.

zlo zaspala sanjaš i gorki plod podneblja zagonetke nad svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz postaje svod gorkih nam dana zabludelih tokom zvezda pod kojim sam u zanosu pao. Pašće sunce tamo gde sam ja klečao.

SMRĆU PROTIV SMRTI HRONIKA Prvoga dana pomreše ptice i zmije nastaniše gnezda i vetrove Drugoga dana ribe izađoše iz vode i voda oteče prazna Trećega dana

SMRĆU PROTIV SMRTI HRONIKA Prvoga dana pomreše ptice i zmije nastaniše gnezda i vetrove Drugoga dana ribe izađoše iz vode i voda oteče prazna Trećega dana šuma je pošla prema gradu a grada nigde Četvrtoga dana sazidaše

dana pomreše ptice i zmije nastaniše gnezda i vetrove Drugoga dana ribe izađoše iz vode i voda oteče prazna Trećega dana šuma je pošla prema gradu a grada nigde Četvrtoga dana sazidaše ćele-kulu od lobanja i škrguta Petoga dana šuma je

dana ribe izađoše iz vode i voda oteče prazna Trećega dana šuma je pošla prema gradu a grada nigde Četvrtoga dana sazidaše ćele-kulu od lobanja i škrguta Petoga dana šuma je skupljala kraj reke obezglavljene leševe Šestoga dana malo

dana šuma je pošla prema gradu a grada nigde Četvrtoga dana sazidaše ćele-kulu od lobanja i škrguta Petoga dana šuma je skupljala kraj reke obezglavljene leševe Šestoga dana malo vatre zaljubljeno nalik na sunce Sedmoga dana ne

Krakov, Stanislav - KRILA

Na svojim nažuljenim plećima, sem teške ratne spreme, Vukli su i svu toplotu julskog dana, koju su neke duge krstarice iz dalekih tropskih voda donele kao strašnu istočnjačku bolest.

”Smrtna opasnost”, visilo je između bodljikavih žica. Znali su da će jednog dana kroz zrak i žice strujati vesti o njima... te su vesti bile crvene, ranjave...

Sve ćuti, samo gde gde gunđanje i šapat. Umorni su, jer svaki nosi u sebi sećanje prošlih krvavih dana i tamne slutnje za nove... za nove? Ako ih bude bilo.

— Josipović, Josipović. — ponavljalo se svugde ime junaka tog dana, slikara—vojnika. Bataljon je celoga dana ostao tu pripijen uz padine duboke jaruge.

— Josipović, Josipović. — ponavljalo se svugde ime junaka tog dana, slikara—vojnika. Bataljon je celoga dana ostao tu pripijen uz padine duboke jaruge. Pokatkad bi prsnuo šrapnel i otkinuo koju granu.

a šta? ranjen... kod Bitolja?... šta?.. nije, kod Popadije... Odmah mu je saopštio da je Branko pre nekoliko dana poginuo nad Moglenom, a Siniša slomio nogu, i inače se ugruvao pod slomljenim aparatom.

Možda je i on bio priviđenje. Svi su bili zaneseni, pospani i bliski smrti. VIII U LUDIM ŠUMAMA Toga se dana događale neobične stvari.

To je, kažu, štitilo od kuršuma. Zato su ipak ginuli od granata. A toga dana im se nije znalo broja. Sunce se pomračilo još za jutra, i više nije izlazilo. Bar za one koji su drhtali na kosi.

Čak se ni broj nije znao, jer su udovi bili pomešani. Tu je bilo mesa i od poručnika Luke. Celoga je dana preplašen menjao mesta po grebenu. Suviše su blizo granate padale. ”Poginuće” šaputali su za njega.

Možda je i onaj sretni poginuo. Žene i novac, kažu, donose nesreću u ratu. Sunce je bilo za sve prljavo tog dana. Nije bilo dovoljno svetlosti. Dim je grozno gušio sušičavog Kazimira.

H NA JURIŠU A već od jutra tako grmi. Pa ne samo od jutra, već mesec dana su oni u vatri, pa ipak im je to sada kao novo i zanima ih. Zanima ih, jer za sada još ništa ovde ne pada.

sve bliske smrti odleteše kao davni mučni snovi u zaborav noći, a ako su još ostale rane, one su bile tu da se jednoga dana dole u huci Soluna kaže: — Ranjen sam na jurišu, u samim žicama. Oh, kakvo je samo klanje bilo!

Petrović, Rastko - AFRIKA

Kad mu nešto sasvim smešno saopštim, kao da sam toga dana najzapadnije što sam ikada bio, on besni: Kao da iza najzapadnijeg nema opet zapadnog, sve dok se ne stigne na istu

Nijednog staništa, ni staze, a čežnja je da se ostane tu duže, da se provede više dana u izležavanju pod džinovski širokim fromažeima. I to je prva čežnja pred ovim oblama.

ekvatorskog podneva kao usred sicilijanskog ili napuljskog; obično se svrši time što se on suviše oslobodi, i jednog dana, kada je slučajno sa manje otpornosti no obično, bude ubijen od sunca kao kakav mitoliški junak koji se usudio prkositi

Mešam tu vodu sa vinom donetim iz Basama, da bih ugušio njen ukus, ali se na sve to gadim sve više. Celoga dana ova mešavina vode i vina bila je moj san i moja uteha; sada, vidim da ni njom neću ugasiti žeđ, sedam na prag, na

Samo zbog jednog dana žeđi usne mi sasvim ispucale i grlo potpuno upaljeno. Srećom boj donosi kuvani sitronis, neku vrstu vreloga nakiseloga

“ Pitam ih igra li se uz pesmu; odgovaraju mi da se igra sa maskama, ali da se to sme samo danju i samo izvesnih dana. Stariji me vode da mi pokažu neke svete maske. Iznosi ih jedan mladić, iz kolibe, uvijene u neke krpe.

Ja i sam osećam svežinu, jer čim se iziđe iz pojasa prašume u savanu, razlika je između temperature dana i noći vrlo velika. Iz jedne od koliba dopire pevanje praćeno od više zvučnih instrumenata. Lupamo.

njegovo očajanje, ne što dobija goste, već što mu ih sudbina ne raspoređuje pravilno: tako da ne padnu svi istoga dana, a da ih posle mesecima mora čekati.

Ili će jednoga dana Blonde ogrnuti pantersku kožu i namaći na prste panterske nokte, koje drži sakrivene u šumi, pa sačekati prvoga

Ali one će kao juče, kao pre dva dana, kao uvek, iskočiti odmah zatim kroz njegovo oko, ili uvo, ili kroz njegov nos, ili pupak, divnije, mlađe i svetije no

Kad pomislim na maske koje sam mogao kupiti na reci Komoi...! Video sam mnogo stvari toga dana, obišao nekoliko sela i gledao nekoliko tam–tama, tako da sam sasvim zaboravio onaj jutrošnji Dede u Batleu.

Pristup jami čuvali su ostali članovi Vihibi. U ovom položaju je ostajao mladić po tri i više dana u potpunoj pomrčini, i u stalnom dodiru sa žrtvom koja se počinje raspadati.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

ISAK: Ali je vreme puno bremena! Puno nesreće!... Tri dana ima Otkako lutam ovom planinom; S obrazivošću mačke divije, Bežô sam s puta zveru, čoveku, Tebe da nađem, ili...

GLAVAŠ: Pa, Rade?... Ima li gdegod što? Po gori mirno?... A po selima?... RADAK: Nesreća! Deset je dana kako putujem Kô senka neka gore zelene.

je čamac sasvim potopljen, Eno, Radače, sam se uveri: Iz vode kljun mu jedva nazireš; A drugi puknut do polovine Tri dana čeka da se opravi. Bar da sam znao. RADAK: Bar da si znao?...

STANA: Oh, sina, pašo!... Sina, sina daj! Grudi su moje suva obala, Dole je na dnu stege hrapavo, Plamen ga žeže dana žestokog...

ISAK (Ćerimu): Dobro bi bilo da pribeležiš! Jer tupa pamet mozga labavog Jedva će petu za dan tubiti, A za dva dana... ode uvetar!... Šaku ćeš magle paši nositi!... ĆERIM: Krmak!... HASAN: Opet te pitam: Hoćeš je dati?...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

« Evo šta sam našao. Naše napadne operacije svršene su još krajem meseca juna, dakle na deset dana po objavi rata, i mi smo posle desetodnevne ofanzive prešli u defanzivu.

000 boraca. Borba oko Gramade i Derventa trajala je tri dana i Hrvatović najposle bi prinuđen da se povlači naglo Knjaževcu, jer mu je pretila opasnost da mu Sulejman preseče

Iznenadna pojava turskih kolona s kose, otkuda im se niko nije nadao, rašila je sudbu ovoga dana. Kako mi sad zvone one jutrošnje Komarovljeve reči: »Mi smo preduzeli sve mere, predvideli smo sve!

Kako nam je skup svaki čovek, a kako smo danas lakomisleno stotine izgubili! Večeras, uz čestitku sutrašnjega rođen-dana, opravljena knezu cifrasta depeša o današnjoj borbi. Hajde da se lažemo... ІX Aleksinac 10 avgusta, utorak, 1876 g.

Današnji je dan prošao u mučnom očekivanju. Na levoj obali Morave oko sela Mrsolja trajala je gotovo celoga dana krvava bitka. Gledao sam je s aleksinačkih položaja, s pozicijske baterije broj 10.

Šta li će sutra biti?! H Aleksinac 11 avgusta, u sredu uveče, 1876 g. Da strašna dana; nikad ga zaboraviti neću. On se duboko urezao u mojoj pameti; da ga zabeležim i u ovaj dnevnik.

Spaseni smo! Posle bojne huke nasta svečan mir, posle žarka dana tija, blaga noć; prorešetani, iznureni i od dima pocrneli bataljoni vraćali su se na svoja noćišta, po logorištu se

Na tri dana posle ove dozvole cena svinjetini spada na 4 groša po oki; često si mogao videti gomile vojnika, gde ca neoderanim

Turci su odstupali i đeneral se spremao da pređe u nastupanje. Mnogi u štabu dobili su toga dana odličija i činove. Tako je pukovnik Komarov postao »prevashoditeljstvo« tj.

Ali jednoga dana puče glas po celoj čerkeskoj postojbini da je Moskov prešao čerkeske granice i upao u njinu domovinu.

A kad posle vreloga dana i ovih strašnih prizora nastupi tija, prohladna noć, tebi u ponoćno doba još izlazi pred oči strašna slika smrti; goli

Usput ka Prugovcu stiže nas odnekud pukovnik Rajevski. On je tek pre 10—15 dana došao iz Rusije, i kad se prvi put javio u štab u Aleksincu, ja sam ga dočekao.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

To rumeno čedo, Melem naših rana, To proleće živo Sred jesenjih dana. Oh, rumeno čedo, Proleće i cveće, Znaš li onu pesmu: „Oj, pelen-pelenče!

Ta je pesma izliv srca, Izliv duše srećnih dana, U njojzi je moja cpeća, Ljubav moja opevana. U njojzi je odziv raja Na usklike žića mlada, Sa najvišeg negda visa,

Ali ko bi danas smeo Sećati me srećnih dana — Ne smem ni ja da te čitam, Pesmo moja nečitana. Pored mene sveća dršće, Kâ da b’ pesmu čitat’ htela, Ja je

XXIІІ Noć je pala strašno mračna Posle mutna dana; Ja u mraku Smiljku držim, Ona rasplakana. Pokušavam da je tešim, Pa joj zborim tude: „Zalud plačeš, čedo moje

Ne vara li sve na svetu —“ — Ali vara kad je moje... Za nedelju kratkih dana Preminuše obadvoje. XXXVII Mesečina kao negda, Gle, još ima živih ptica!

Sreća im je bila kratka, Jad će biti Bog zna dokle. „Kume, kume, pogledaj ga, — Ima li mu jošte dana?“ Mila kumo, ja ga vidim, Umreće ti danas Jana. Eto vam ga moga kumstva! Eto vam ga mojih želja!

Tvoj je život pritisnulo Ratnih dana krilo, — Nestalo te — niko ne zna Šta je s tobom bilo. Neki vele: „Izgorela Sred onih vijora.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Tako si ti hteo! Takav je, uostalom, bio naš nepisani zakon. To se znalo i išlo se toga dana do umiranja. Predveče počeli smo se penjati uz neku planinu. Čuli smo još jasnije pucnje topova.

Samo što nas ne poljubi. Kaže: „Ja njihov večerašnji nalet ne bih mogao izdržati.“ U toku borbe ovih nekoliko dana izgubio je dve trećine oficira i vojnika. U četi nema više od pedeset pušaka.

Srećom te toga dana nisu leteli njihovi aeroplani. A tukla je i naša. Čini mi se još žešće i jače, te se Bugari malo primiriše.

Cela je ta noć protekla u nervoznom puškaranju. Pošto se iz ovih rovova preko dana nije moglo izlaziti, to smo još u toku noći pratili ljude da dovuku što više municije.

Uputili smo dalje ljude da donesu artiljerijsku municiju i još istoga dana, pred veče, grunuše naši rovovci. Petnaestog septembra uveče situacija je bila ovakva: šest četa našeg sedmog puka

— Da čujemo sad šta je radio sedmi puk šesnaestoga septembra? — obraća se Radojčić Predragu. — I mi smo toga dana ostali u svojim rovovima — reče Predrag. — Bilo je doduše neko malo pomeranje, koliko da se izravnjamo.

Da vas muka spopadne. Bilo je leševa od pre deset dana. Povremeno dune vetar sa vrha i nanese kužan zadah. Tek sada, iz rova, mogao sam da pogledam levo i desno.

Pred našim rovovima nalazile su se neke isprepletane žice, zaostale verovatno još od borbi iz prošlih dana. Komandant me pozva i naredi... — Otkuda tebe da zove komandant?... Jesi li ti imao komandira? — zapitkuje Mišić.

U zoru, videli smo ogromnu brešu. — Koji je datum bio toga dana? — zapita Radojčić. — Sedamnaesti septembar po starom, ili trideseti po novom...

— zapita Radojčić. — Sedamnaesti septembar po starom, ili trideseti po novom... — Toga dana je dakle izvršen juriš i osvojen Kajmakčalan. — Toga dana... — E, da čujemo sad Svetislava.

— Toga dana je dakle izvršen juriš i osvojen Kajmakčalan. — Toga dana... — E, da čujemo sad Svetislava. — Sedamnaestoga septembra — pričao je Svetistav — otpočela je artiljerijska paljba u

Vezu smo pogubili. Neki težak zadah ispunio maglu, pa jedva dišemo. Sigurno od leševa, što leže već toliko dana. Ispred nas naslagano je pločasto kamenje. Možda su ovde bili zakloni prilikom borbi poslednjih dana.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

POPOVIĆ 237 SAKRIJ BLEDE TVOJE ZRAKE... 238 NA PRIRODU 240 DAVORJE NA POLjU KOSOVU 242 SPOMEN VIDOVA DANA 246 SPOMEN PUTOVANjA 250 NA SMRT JEDNOG S UMA SIŠAVŠEG 254 GROBLjE 257 MILOŠ SVETIĆ 260 PRVI PRELAZAK CRNOGA

Takvu igru dopuštao je sebi čitav niz drugih pisaca, u raznim stepenima zainteresovanosti, sve do naših dana, ali niko pametan među njima nije hteo ovim stvarima pridavati značaj veći no što ovakva dokolica, ili vežba, ili

nekim njegovim nedovršenim i tek posle njegove smrti štampanim rukopisima pa, pravo govoreći, i dalje, mnogo dalje, sve do dana današnjeg.

za krat prvi, Ovako ću zadjeti joj mreža mojih vrvi; Te daj danas, te daj sutra, — serce mi se nada, Neće proći ni pet dana da se mnom oblada; Da pitoma tako bude, da ju svirjel mami, I kol'ko god jogunastoj uzbude se čami.

Kol’ko dana u godini osvane, Toliko je teških muka za mene Što ne mogu s tobom biti, Čarne tvoje i ljubiti Očice. Neka duva hladni

Da sujetne moje želje! Bez nje nema života, Bez nje ceo je svet pustinja I sva zemlja tamnica. O, vrati se, zrače dana, I horizont osvetli, Volim vidit moju dragu I u sebi tužiti. 1828. Jovan St.

I gordinja taje svaka, I ostaje večno — ništa. Jovan St. Popović SPOMEN VIDOVA DANA (Odlomci) Za večerom Lazar sedi, Sutra ide Vidovdan, Pogružena njega gledi Srpske vojske smućen stan.

Nego čuj me, Cvet-devojče: Evo tvrdu reč ti dajem Da ću ti se junak javit Onog dana kad se venčaš U po prve tvoje noći.

Kad su klekli na jastučić, Usta ustma približili, Pomislilo Cvet-devojče Na poljubac jučerašnji I na reči toga dana, Pomislilo, zadrktalo, Te potraja i poduže Taj poljubac izdajica.

Cvet-devojče prije bilo Kao sunce usred dana, A sada se ukazalo Kao mesec u ponoći. Plakalo se, zapevalo I čitale molitvice Dok ne bilo danu pola, A kad

Plakalo se, zapevalo I čitale molitvice Dok ne bilo danu pola, A kad senka od krstova Bila dana tog najmanja, Izlože se razna jela, Savijača i gužvača I prebele pogačice, Šeširići za pekmezom, Lukumići i maj

našli, Nakonče su snaši dali, Žitom mladence posuli, Pa se selo za trpezu, Da se počne gostovanje Od tri cela bela dana I tri noći izmeđice. A na dvoru počišćenom Svatilo se hitro kolo, Hitro kolo preveliko.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

(Vujo odlazi.) JELISAVETA: Kad bi pameti imao. — Tri dana nema kako ugledah Vrhova ovih kamen studeni; I knjiga dođe, iz Mletaka je? Šta piše? Ko li? Šta je? Čija je?

STANIŠA: Pa, mila snajko, primi ovaj dar! I ako se ogizdati može Svetlost dana sjajnošću Danice, Mila snajko — nosi alem drag!... JELISAVETA: U Veneciji nema takovih. STANIŠA: Nema...

ogrljak Kroz trošnu zemlju, crne slojeve, Kopajuć gneva oštrim noktima, Prorinô zemlju, prezrô podzemnost; Da onog dana, dana Vidovog, Krvavi pečat vlade paklene Na čelo tisne celog naroda... VUKSAN: Da! da! I pravo ima Orlović!

Kroz trošnu zemlju, crne slojeve, Kopajuć gneva oštrim noktima, Prorinô zemlju, prezrô podzemnost; Da onog dana, dana Vidovog, Krvavi pečat vlade paklene Na čelo tisne celog naroda... VUKSAN: Da! da! I pravo ima Orlović!

— reci, Da je: „Za deset tisuć’ cekina, Tu i tu, na tom i tome mestu, Naroda srpskog izbor sinova Hiljadu palo — dana tog i tog!...“ I to za kog? VUKSAN: I zašto? KATUNOVIĆ: Za sebe. I za buduće svoje prijatelje. VUKSAN: Ha! ha! ha!

SVI: Živeo! KNEZ ĐURĐE: Srce mi zna — Svedok je jedan bog Da sam o vama samo mislio Za triest dana moje veridbe. VUKSAN (za sebe): Jest o nama, O ceni našoj — Kô pošto bi nas bolje prodao? Pa opet hvala mu!...

Izlomiše mi starost lisnatu, Odvojiše me s decom rođenom... To beše užas samoj prirodi, Onog se dana more ljuljalo I rikajući gnevno, đipaše Mutnijem peskom more šibajuć — A s oblaka se zmija javljala Prisipajući oganj

BOGDAN: A mi idemo Turcima — Vi’š, starče! Otkada Đurđe ženu dovede — Mletačkog dužda porod pakosni — Ne prođe dana za tog vremena, A da sinovi naših planina Tiranstva njinog sledi žalosne Mučeći mukom ne osetiše.

brodar mučne pučine, Uprvši pogled, pun očajanja, U bezgraničje gleda žalosno; I zalud pita burne valove: Kojeg će dana zemlju ugledat?

Na ustima mi ledi poljubac, Ne dâ mi srcu jasno zakucat Da na drhćuća nedra pritisnem Mog žića danak, sunce dana mog. KAP. ĐURAŠKO: Umreće! Sad zbogom!

KATUNOVIĆ: Što me ne ubiše, što ne proliše Iz grudi mojih svaku kapljicu? Da samo dana ovog nesreću Ne gledam danas živim očima! Oteše sve, baš sve do Cetinja. — Jaoh, boli!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Već bi se na nekoliko dana znalo kad će gradom minuti krdo Relje Kneževića sa Zmijanja, i čaršilije bi se iskupile na ćoškovima, i Turci bi

i jednog kobnog dana — dobro se on sjeća — nenadno se digoše vrući planinski vjetrovi, pognaše i zavitlaše mlaku prašinu u kovitlac,

Tih dana obnoć je u torovima blečalo blago, torske su ljese bolno, kao da cvile, škripjele, čobani su snivali nemile i čudesne

Već nekoliko dana, od jutra do mraka, ona neprestano jadikuje i nariče na groblju, ne jedući i ne pijući ništa. Nude je jelom i pićem,

Svakom svom čeljadetu, malom i velikom, podigao je Relja, odmah, prvih dana, biljeg, pa je groblje tvrdo ogradio, sve sam, bez ičije pomoći. Držao se čisto i u redu.

su mu put prijetili da će ga na ražanj nataći i uz vatru kao vola pripeći, a treći su ga put svukli gola i držali dva dana u teškim gvozdenim bukagijama pod vrelim suncem uz razbuktalu vatru.

— Počuj-de, momčiću! Otišô ja jednog dana u nuriju da vjenčam jednu seljačku Đurđiju. To je bilo za sultanovog nadžaka. Ona moja Đurđijetina ostala sama kod kuće.

Lepešine su stizale, oni su učili, a ja sam iznosio iz podruma ardović po ardović. Jednog dana prebaci Simeun štuc pre'o ramena, pa će pokojnom Parteniji: — Sveti moj oče, ti čuvaj ovu našu svetu ćabu, a ja odo'

Dones'-de, Mićane, još jedan ardović! Drugog dana jope' štuc na rame. Ispratismo ga ja i Partenija nadomak onog mosta na Gomjenici.

I vladike počeše kô i šikutori nositi škrljake i šajcati se po čaršiji u po bijela dana sa švapskim rospijama, stid i' i sram bilo Kristova lišca! — uzdahnu majstor Glišo i opet prezrivo pljunu.

dugog moljakanja i ustezanja, Simeun izvrnu čašu i poče: — To je bilo prve neđelje iza ukopacije, a upravo na neđelju dana pred onaj moj, ako se počem šjećate, zulum u Bronzanom Majdanu, kad sam ono 'nako po starinski malo preplašio Majdance

Svijet se bio malo smirio, ali još, štono vele, zaudara kokija od baruta. Tako to potraja jedno dva-tri dana, dok povikaše: „Eto, veli Turaka Krajišnika na Banju Luku! Eto i', kažu, kô na gori lista!“.

Bojić, Milutin - PESME

sebi u dane prezrenja, Pogrdnih reči val kada me plavi; Verujem sebi i snagom titana, Zaklapam groblja iznurenih dana.

Sami u svome grcamo opelu, A čini nam se to je pesma dana, Pesma spasenja i života mlada. Krijemo prošlost s pohlepnošću vrana, Grcamo u snu večnih maskarada, A čini nam se

Zar je već jesen čovekovih dana Posula inje po srcu, zatrne Poslednji spomen prošlih velikana? A svetlost kamo da iz magle crne Vodi nas Bogu?

zlatne kose, Hoću mladost zlatnim urešenu resom, Slapi tvoje krvi da mi rane rose, Da u meni rikne mladost onih dana Kad Saulu pevah himne um što nose, Kad osetih okov Mikhinih usana, Okov poljubaca! A sad okov zlata.

Zrelost jedrog dana prazna mu je sena, Nejasnih oblika jedno Novo čeka, Skup raskoši, sunca, nestalno ko pena. — i odjednom on se

Avaj, sfinkse vreli požudnih usana, Ti si ludi demon, što ljubeći davi, Ti si vrelo podne mog blistavog dana, Orao što žrtvu diže i krvavi.

Umorno je sunce stvaranja i nada, A duboka ponoć grobnice rasklapa, Prošlih dana kraj nas teče maskarada, Gde Um, trošni starac, Sumnjom se poštapa.

mučno bije kroz oblaka sloj, Razvejava bura rascvetani badem, A ja zalud miris, zalud sunca kradem, Jer julskih je dana sve to manji broj. O, ne dalje, dani.

Zašto niste jesen dana strli Biser pićem iz zmijskoga pakla Kap poslednju srčući, dok grli Vrat vam ona što nas s neba smakla?

I urla pustoš buđena iz sna I cikće ponoć pogleda risna, A razjarena Deca Dana Stižu kroz pustoš, gde se survava, Gde se od noći dan užasava, Na plavi, cvetni kut Jadrana.

kad se ponoć niz padine prosu, U senci venja jedan car Balkana, Rasturiv svoju pozlaćenu kosu, Odmarao se od noći i dana.

(1916) BEZ DOMOVINE Misao nas jedna ranom zorom budi, Misao nas jedna celog dana prati, Misao nam jedna noću tišti grudi: Da li otac pati?

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

” i natovari mu ovolika akta... sedam, osam, dvanaest svedoka... pet godina robije. A jednog dana tek, nestalo akata, ili: iskazi svedoka sasvim drukče glase nego kad si ih prvi put čitao, i onaj...

VIĆA: Pa baš zato! JEROTIJE: Ama, otkud to ide? VIĆA: Ne bi mu baš ništa falilo. Odsedeo bi dva do tri dana u 'apsu, a ja bih ga posle pustio. JEROTIJE: Znam ja da bi ga ti posle pustio, ali što ne ide, ne ide!

Zapitam gazdu: ima li ovo dva-tri dana koga putnika, a on veli: ima tri nedelje kako mu nikakav putnik nije prekoračio prag.

I to, nisam ja učio kao što današnja mladež uči — godinu dana, pa hajd' u stariji razred. Nego se ja, gospodine moj, nisam micao iz razreda po godinu, dve, pa i tri, ako hoćeš, sve

MILISAV: Neće, ali navuče, pa kad isprlja, opet ostavi, a ja plaćam pranje. A kad navuče nešto, ne skida po mesec dana. Eto i sad, dohvatio mi nove novcate gaće. ŽIKA: Što mu ne skineš, pa nek ide go! MILISAV: Ne mogu, nemam to srce!

TASA: Ja te molim, gospodin-Žiko, da mi oprostiš, ali ovo se više ne može izdržati. Pre tri dana su mi met'li iglu u stolicu, pa sam ripnuo tri aršina uvis; prekjuče su mi namazali šešir mastilom iznutra, pa sam se

Sedao sam ja i na plavi plajvaz, ali mi je podmetnuo sekretar, pa mi je bilo milo, iako me svrbilo deset i više dana. TASA: Pa ne marim ja, kad se ti našališ sa mnom, gospodin-Žiko!

ŽIKA: Pa tri meseca, nego! A šta bi ti hteo, da svršiš valjda stvar za tri dana. Dete jedno od kile mesa pa ga čekaš devet meseci, a ti bi hteo da ti tvoga grmalja iz Trbušnice dam za tri dana.

Dete jedno od kile mesa pa ga čekaš devet meseci, a ti bi hteo da ti tvoga grmalja iz Trbušnice dam za tri dana. Ti misliš pravda – to je tako, uzbere se kao zrela kruška.

Nego, ne valja mu samo što smo ti u fioci našli sto i nekoliko lažnih dinara. SPASA: Pa nabralo se. Od dana na dan pa se nabralo. Dođe mušterija, traži oku vina... ŽIKA: A ti njemu oku rđavog vina, a on tebi rđav dinar.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Od prve zbirke Pesme (1924) pa do naših dana ona je sedam decenija bogatila i usavršavala liriku koja ima sva tradicionalna obeležja: ispovedna, osećajna,

Jakšić, Đura - PESME

Vrata škrinuše... O, duše! O, mila seni! O, majko moja! O, blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam

Pevaš pesme, tužne, mile, Od ljubavi i megdana, Pa se sećaš strašne sile I strašnijih jošte dana; Ta bojeva davnih, stari’, Sa Tatari i Madžari, I kozačkoj novoj slavi, Na Timoku i Moravi.

Nastasijević, Momčilo - PESME

SUTON Krila li to? Nenadno mahnu na tamu. Ili crveno jato potonu za breg? Breza li to, il’ bledi pramen dana? Belasa tvoje telo u suton. Bolno je zaplazilo niz ove strane, pesma se ne dopevala.

Il’ nedoljubljeno zaboluje niz tvoj lik, il’ muti suton dušu. Breza li to, il’ bledi pramen dana? Belasa tvoje telo u suton. TRUBA Šta vredi plavetno nebo, i zumbul i devojče i laste let. Negde zàpeva truba.

VODI ME, POVEDI SLEPA Vodi me, povedi slepa, ja ne vidim bela dana, duša mi u bogu sama! Zemlje prođoh, noć mi svuda bez svanuća, van sa neba toplo što mi grane tama!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Lomila se po kujni, ognjištu, rafu, sudovima. Navek jedna strana kujne bila u mraku, te je celog dana tamo gorela sveća, da bi se moglo da radi.

Jer, jednoga dana umalo ne propali. Tako se govorilo, mada se to nikad po njihovoj kući nije osetilo ili videlo. Deda Mladenov, posle oca

Što je najgore, sa pravim begovima i Turcima po Skoplju i Prizrenu da se u rasipanju, raskoši i bančenju nadmeće. Jednog dana na ženske i karte gotovo sve dao, izgubio. Sve trebalo da se rasproda.

Pokatkad, zapio bi se. Istina, i to retko, krišom. Onda, ne znajući od stida, muke, bola, šta će, po tri dana bi ležao.

Jer, gotovo još i nepresvučena, baba bi odmah došla ovamo k njemu, u dućan. I to je bilo uvek svakog dana. Ispočetka, baba bi gotovo celog dana presedela. Uveče, zajedno s njim, zatvorivši dućan, odlazila kući.

I to je bilo uvek svakog dana. Ispočetka, baba bi gotovo celog dana presedela. Uveče, zajedno s njim, zatvorivši dućan, odlazila kući. Docnije, samo bi navraćala.

Docnije, samo bi navraćala. I to češće, po dva i više puta preko dana. I to sve tobož poslom. Ne što hoće. A kad bi bila subota, ili uoči kakvog velikog praznika, kada je veliki »pazar«,

Ne što hoće. A kad bi bila subota, ili uoči kakvog velikog praznika, kada je veliki »pazar«, celog dana presedela bi. I to gore, na tezgi, do čekmedžeta gde se ostavljao novac. Ne mešala se ni u šta.

Zato bi celog dana presedela stroga. Po njoj, njenom licu, ništa se nije poznavalo da se štogod dogodilo, desilo. Samo, mesto one njene

joj je bila navučena bošča čak do stopala, da su joj virili samo vrhovi prstiju belih joj čarapa na nogama, celog dana bi mirno, nepomično tako ostajala, kao da joj sin, gazda od dućana, nije umro, nestalo ga, već kao da je otišao, nekud

Naročito zbog matere mu i ostalih žena, da ne bi one udarale još u veći plač te da se celog dana kuća razleže samo od plača, naricanja. A najviše i zbog samoga njega, Mladena.

A ono ne samo da ne napreduje već ide u propast. To je za Mladena bilo najteže i najgore. Dućan, trgovina, celog dana tamo sedenje, prodavanje, nije mu ništa bilo. Brzo, za kratko vreme ušao je u sve poslove. Cene svačemu već je znao.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

). Zanimljivo je takođe narodno verovanje da b. l. može pomoći protiv metilja (»za dva dana i dvije noći ne jede se ništa, pa onda jedi saramsaka — bijeloga luka — što možeš više«, BV, 16, 1901, 280); zna se,

»Koji ne jede b. l., smatra se za vešticu«, SEZ, 32, 41). Za vreme »nekrštenih dana« njega nose za pojasom »kao predohranu od svake nečastive sile« (ŽSS, 177); o Belim pokladama svi se mažu ‹njime› ili ga

l. meće pod glavu ili pored glave, »da ga ne bi nagazile noćnice« ili od babica, ili »da bolje spava«, i tu stoji 40 dana (SEZ, 13, 1909, 394; 14, 109; 16, 171; 176; S. Troj.

verige (da brani novorođenče od veštica, ŽSS, 194, Stig), ili se (takođe od veštica) maže njime novorođenče kroz sedam dana po rođenju (SEZ, 17, 534 i 535), ili se metne pored novorođenčeta, zajedno sa nožem (GZM, 6, 1894, 667), ili glavicu b.

Pored porodilje mora biti b. l. obično kroz 40 dana (Karadžić, 1, 1899, 246; 4, 1903, 118; GZM, 6, 1894, 670); ili joj se b. l.

l. veša o vrat ili o desnu ruku (SEZ, 17, 72), ili joj se ušiva u kapu (ŽSS, 194), ili je njime mažu kroz 7 dana posle porođaja (SEZ, 17, 534 i 535); takođe joj se b. l.

242; G3M, 4, 163; 12, 1900, 159; BV, 16, 280), probadi (ŽSS, 305), stomaka (GZM, 20, 1908, 347), zatvora (piti ga 40 dana našte srce, ZNŽOJS, 11, 270; G3M, 4, 163), šarlaha (SEZ, 16, 433), zaušaka i bolesti ušiju (GZM, 4, 163; SEZ, 16, 433)

— bogišu — koja je tog dana osvećena raznosi narod kućama da bi ga ona čuvala od groma. V. podatke i sugestije u S. Trojanovića, SEZ, 17, 116 id.

Ako žena usled čini ne može da zatrudni, treba duhovnik da blagoslovi gospinu travu; trava se zatim skuva i nekoliko dana pije izjutra naštinu. Sem toga, žena ovu travu treba da nosi uza se (Glück u Wіѕѕ. Mіtt. Boѕn. Herc.

Naročito je interesantan b. kralja Milutina. Prvoga dana kod njega se drži sabor, koji kulminira u obedu, pri kome mesto u začelju zauzima bor; oko bora izvode se i

(SEZ, 19, 1913, 166); b. u velikoj kapi, smiljevcu, koji mlada nosi kroz 40 dana posle venčanja, takođe je apotropajon (upor.

, 18). Smatra se, međutim, da je grehota kititi se (svežim) bosiljkom pre Krstova dana (GEM, 5, 1930, 40). Apotropajski cilj svakako ima i običaj da se kladenac kiti b.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Sa sela navrvljeli seljaci da i ovoga dana pokušaju sreću: jedni da od gospodara otkupe krupno blago što ga gospodar rubačinom istrže selu, a drugi, siromašniji,

patke i guske lepršaju se i lepeću krilima, sa prozora gospa Pava, žena gospodareva, baca im žito; ona se time preko dana često zabavlja. Rade iziđe na ulicu, gazi po čaršinskom blatu, tražeći gdjegođ da kupi jabuka.

Prvi put, bilo mu je tada dvanaestak godina, dovede mu otac prćijašicu u kuću i leže ga s njome. Ali cura iza nekoliko dana odbjegne ga i pođe k svojima: mali Rade bijaše premlad za njezin curski bijes!

Usjekao badnjake u visokoj planini, sanio ih i naložio ih na vatru, a uoči Badnjega dana dočekao oca u po puta. Bijaše pošao u primorje po vino, zalažući glavu, preko snježane planine, samo da ga, po običaju,

curska ljepota; nosi ga među momčad gdje se u umetanju teškim kamenom ogleda momačka snaga, osobiti ponos i slava toga dana. Lani je odbacio svojim vršnjacima, a da vidiš ove godine! ...I čisto ruke same se pružaju da teški kamen dohvate.

I čisto ruke same se pružaju da teški kamen dohvate. Sviće, i svjetlost snježana dana uvlači se u kuću, ali ne može još da savlada na ognjištu rasplamtjeli plamen božićne vatre.

Dok svanu, kao da se dana zaželi, diže se i radoznao proviri na vrata: jednako je vazduh snježan. Stakne zapretanu vatru da je oživi, a s njome

Treba je nabaviti ili pustiti da stoka skapa od gladi. Ima nekoliko dana što Ilija razmišlja gdje da je namakne. U gazda—Jova pričaju, ljudi da je preskupa i za gotov novac, a na dug ne zna se

Jednom, vraćajući se iz planina, oznoji se i u putu okisne. Razboljevši se, od toga dana već se nije mladosti ni zdravlja nauživao. Seljaci govorahu da mu se krv sledila, a ljekar je našao bolest opasnom.

I nikada ne bi mira bilo. ... Jednoga vedroga zimnjega dana, kad ni suncu led ne popušta, Nikina se bolest pogorša, rekao bi: sada će umrijeti.

A Ilija je kamatar: da nije imao svoga računa, ne bi se bio tako istrošio. Pa i komšije vele koga su onoga dana vidjeli u kuću unići i iz nje izići! Što su njih dva krišom kod Ilije radili? I Petar premišljaše šta da učini.

Je li pošteno? Sjutradan pošao je Petar u drugo selo da pohodi starce: djeda i babu; istoga dana pošao je i sestri.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Dolazio sam tu mnogo puta i ranije i docnije, ali mi se nikada voda nije učinila tako bistrom i toplom kao toga dana. Bilo je sparno već pre podne i izgledalo je da će po podne padati kiša.

Ovaj nema više od dvadeset i pet godina. Makarije Počeo sam pre dva dana da pijem napitke koje mi spravlja naš novi brat Dorotej. Osećam se već malo bolje. Bol u utrobi mi je uminuo.

Drugi bi obično odvraćali pogled od mene. Dorotej je, naprotiv, celog dana sa mnom razgovarao o svemu i svačemu. Ja bih video da sam mu bio na smetnji. Ja bih to svakako video.

Niko od nas ništa ne zna o ranama. Ova je osobito opasna, a činilo se, još samo pre tri dana, da se zamiruje. Prohor Čim sam video Doroteja kako ulazi na kapiju, znao sam da će se nešto promeniti u našem

Možda bi se neko i divio njegovim podvizima da je bio mrtav, ali bio je tu među nama, iz dana u dan, zanet sobom. Gomila dokone meropaške dečurlije, jurcajući po šumi u potrazi za vranićima i svračićima, naišla

Drugi put se Prohor zarekao da će tri dana i tri noći klečati golim kolenima na kamenom podu crkve, pred oltarom. Zavrnuo je mantiju i klekao.

Stezalo mi se grlo od čemera dok sam ga gledao. Već u toku drugog dana molitve su mu postalo razvučene i trome. Odebljali jezik mu se teško pokretao, reči su postajale sve nerazgovetnije.

Znao je da je vidar spasao sigurne smrti ovog istog starog čoveka koji je, evo, samo nedelju dana posle ozdravljenja izašao lično na Kulu kao da prkosi. Zar se nije govorilo da je na samrti?

Svakog dana, odgovori, sve dok ne smiri ranu. Posle će dati uputstva za dale lečenje. Znači li to da sam do sada bio pogrešno lečen

Nebo se otvorilo i na žednu zemlju pao je plah dažd. Morava se zamutila. Proći će najmanje desetak dana pre nego što se razbistri. Dani su čisti i prozračni posle provale oblaka, koja se sa olujom sručila na Vratimlje.

što smo svi mi ljudski stvorovi, krhki i privremeni, smeteni, zbunjeni i unezvereni pred licem nepoznatog i sutrašnjeg dana kojem tajnu ne poznajemo? Da nije tako zar bih mogao podneti svoju odvratnu ljusku, u koju sam živ sahranjen?

Jelena Uobraženi mladi petao penje se ovde svakoga dana. Ima pet dana kako je ovamo počeo dolaziti i nijednom, ama baš nijednom, nije skrenuo pogled prema meni.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1880. NAD BEOGRADOM Spomeniče nemi prohujalih dana, 3ašto ti je čelo sumorno i tavno? Da l' se sećaš, možda, krvavih megdana, Što digoše u zrak tvoje ime slavno?

Večno će ti mirisati Sa mirisom prošlih dana, Sećaće te sviju snova, Što prosanja mladost rana. I u bolnim tvojim grudma Vaskrsnuće život novi, Oživeće

i našto zvuci, Kad čujem šapat tvoj! O zvučne strune nemirnih dana! Čuvajte slatki glas Za pozdrav dana, kad zora rana Istokom raspe kras; Pa svu noć budan kad pogled sklopi Anđelak

i našto zvuci, Kad čujem šapat tvoj! O zvučne strune nemirnih dana! Čuvajte slatki glas Za pozdrav dana, kad zora rana Istokom raspe kras; Pa svu noć budan kad pogled sklopi Anđelak mili moj: 3vonite zvuci, zvonite

Koliko puta pade noć, Koliko dana prođe, I još je silna ona moć, U snove što mi dođe! Ja dižem zlatni pehar svoj, Poklonik mile vlasti, I sve u slavu

Nad njima večnost tavna Spokojno, tiho spušta koprene svoje skut, I kruna božijeg truda, svetilo vedroga dana, U mirnom hodu svome svršava dnevni put.

U toku burnih dana ti blagi, nebeski glasi, Smrtnome stvoru daju pitomu, rajsku ćud, I u tom slatkom času požuda adska se gasi, I smerna,

1883. POD LjUPKIM NEBOM... Pod ljupkim nebom Arkadije sretne Pitom i ljubak nihao se cvet, Al' jednog dana iz doline cvetne U tuđ je prenet svet; Gde hladni Borej dŷše, i snegom zasipa ravni; Gde slavuj ne peva slatko u tihi

Dvadeset prijatnih dana duvahu vetrovi. I tada U suva i tiha polja pastiri pognaše stada; Jer sniska, zelena trava zemlju je pokrila veće, A

Jednoga toplog dana, pod senkom mirisnog hlada, Na svome cvetnome tronu štedra je sedela Lada. Već šeset puta je Svarog obišô zemaljskim

Mala jedna tica živi od starina, od vajkada. Ona peva cele noći, ona peva celog dana, Ne plaši se od kobaca, kiti beži od seljana.

Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije, Nestalo ga jednog dana i nikada došlo nije... Kud se delo? Šta je s njime? Niko nije znati mogô. I od ovog tužnog dana proteklo je vrlo mnogo.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Veći deo dana provodim u staroj zgradi Univerziteta, u Kapetan Mišinom zdaniju. Polovinom prošloga veka poznati bogataš i ortak

Sada ću Vam pročitati njegovu prvu stranicu, pa ćete videti kuda i zbog čega putujemo. „Svakoga dana, između izlaza i zalaza Sunca, vidimo nad nama ili plavetnilo nebeskog svoda ili oblake.

Beograd Pločice od ilovače, ispisane pred našim očima na Vavilonskom tornju klinastim pismom, stavljene su idućeg dana u zasenak da se tu lagano suše; svakog dana pridolazile su nove.

pred našim očima na Vavilonskom tornju klinastim pismom, stavljene su idućeg dana u zasenak da se tu lagano suše; svakog dana pridolazile su nove.

Mi bismo je videli i u po bela dana na istome mestu, kada je ne bi Sunce svojom svetlošću zasenilo. Tako su vavilonski astrolozi došli do saznanja da

istoka prema zapadu, ali ako posmatramo pažljivo njihov položaj prema ostalim zvezdama, vidimo da se taj položaj menja iz dana u dan. Neke se od njih kreću između ostalih zvezda, koje dobiše nezasluženo ime nekretnica, veoma polako, a neke brže.

kugle od istoka prema zapadu, seli bez prestanka po toj kugli od zapada prema istoku, optrčavajući je za nepunih 28 dana i menjajući pri tome svoj izgled prema svome položaju ka Suncu.

doduše, u dnevnom kretanju neba od istoka prema zapadu, i time stvara dan i noć, ali ono se pri tome pomera, iz dana u dan, pomalo prema istoku.

Tim pomeranjem, ono se opšeta za godinu dana na kugli zvezda nekretnica po jednoj putanji koja se zove ekliptika. Ova ne stoji pravo na osi obrtanja, pa zato dani

Tim su stvorili naš besprekidni niz sedmica, nedelja. I iz naših evropskih naziva sedmičnih dana jasno se vidi kojem je nebeskom božanstvu koji sedmični dan posvećen.

Rastrešen i rasejan, ipak sam uspeo da dobro svršim posao koji mi je bio poveren. Tek trećeg dana moga boravka uspeo sam da predmetu svoje žudnje učinim prvu posetu.

Kao zaljubljeni mladić, koji ne gleda na druge žene, no na svoju ljubljenu, ja svakog dana svraćam na Akropolu. Tu obično zasednem, između Partenona i Erehtejona, na jedan pretureni trupac stuba dogod me

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

mladi mesec) treba da naglasi tananost i nežnost mitskog prediva, ali i njihovu magijsku snagu (svetlost na prelazu iz dana u noć i obrnuto).

Kao želja usijana… Pevaš pesme tužne, mile, Od ljubavi i megdana, Pa se sećaš strašne sile, I strašnijih jošte dana; Ta bojeva davni', stari', Sa Tatari i Madžari, I kozačkoj novoj slavi, Na Timoku i Moravi, – Kako ste se onda

Stanković, Borisav - TAŠANA

Koliko puta, kad stanu da mu govore i ne daju da uzme tebe, on, ako je toga dana još i tebe video gdegod, na kakvoj kapiji, kroz kakav prozor, on se onda od derta zapije, i duboko u noć dođe kući.

me deda-popa, i veli: ako je toliko prešno on će odmah, čim svrši večernju, doći; ali, ako nije prešno, onda drugog dana. TAŠANA Kaži: prešno je, i moli ga, moli neka dođe. HADžI RISTA (Tašani unezvereno): Zašto je prešno da dođe?

Pa ti si ovde u svojoj kući, i kako onda da si sama? TAŠANA (nastavlja): Da, ostavite me samu. Ti u dva, tri dana ako navratiš, a otac, i kad dođe, sve tamo, na dvorištu, po ambarima, štalama, sa momcima, čivčijama, a ja sama ovde

STANA (siteći se i pokazujući na Tašanu): Bolesna, ja! A što po tri dana ništa ne okusi, to ti ne govori?! KATA Ama da vi tamo s momcima noću dugo ne sedite; i možda po kući lupate i

Pa i za to ima leka! Uzmi i posti: samo hleb i vodu, za nekoliko dana, da ti telo, snaga ne bude silna, pa onda đe ti i san biti i čist i blag. TAŠANA (neugodno): Ne to, dedo! Nije to!

Oh, dedo, onda taj strah! Strah, strah, da se izludi! I tako svakog dana i svake noći. I jednako, uvek, sve veće, sve strašnije... Ali dosta! (Umorna, sustala, tare čelo.

Ali, zato molim te, preklinjem te: da mi dolaziš svakog dana. Jer, pravo da ti kažem, sve ovo što će biti posle ovoga, što ću kadgod možda biti radosna, vesela, i što ću možda

tek znam: zašto je ona uvek kad bi tako zajedno spavale, pa se probudimo noću, i ja joj počnem pričati koga sam toga dana videla, kako me ko pogledao, kako mi se koji dopao, a ona onda, sirota, ležeći pored mene, u mome krilu, počne da

(Hoće da skrene razgovor, seti se): Baš dobro! Znaš, pre dva, tri dana bio sam na preslavi u vašem selu, gde je vaš čivluk.

ljubavi, kao brata, a najviše iz sažaljenja što sam siroče, sam bez igde ikoga, što od begovske milosti živim dok jednoga dana, ko zna u kojoj mehani i pod kojim ćepenkom u čaršiji, ne naću me mrtva. (Uzrujano Nazi): Slušaš li?

Juče sam mog Asu zaženio i zaprosio mu devojku. I sada tri dana veselje. Eno ostavih gočeve i zurle da sviraju. I kada nam ti javi, jedva dočekasmo.

Sišli i došli, pa mi kažu da ovih dana treba trogodišnji pomen zetu — pokojniku dati. Pa eto dođoh s njima da te pitam: kad i u koji dan pada?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Na kapslama za metke je spavalo dete sve dotle dok jednoga dana ne pokaza veštinu da kroji i šije devojčicama za lutke. Puškari ga onda isteraše.

Jednog dana zapodenu se teoriski razgovor u šnajdernici. Kostica, drugi kalfica, dok ćuta, ćuta. Pa onda uturi noge u cipele,

” zapita naposletku majstor. „Video sam; a sam vam hvala što se ne naljutiste.” Kostica kao da je tog dana položio neki važan ispit.

Posle se oslobodio, dobio diplomu, radio na parče kod raznih majstora. Jednog dana iznajmio dućan i počeo samostalan rad. Čitaonica ga je prva dočekala s novim imenom: majstor Kosta.

” Ako pijan čovek na ulici tetura i zapleće: „Ovaj misli da po zemljotresu gazi.” I tako iz najsrećnijih dana njegova života ostade čoveku ime Kosta Zemljotres. Naravno. nije se ljutio. Od njegovo troje zdrave dece je potekao izraz.

” Odvede Srećka jednog dana na nauk kod svirača, ugovori koliko će plaćati i kupi ćemane. Srećko nije daleko doterao sa sviranjem, ali je jedne

Postade vezilja. „Treba samo da počne vesti za crkvu, i onda se zna da će plesti sede.” Seti se jednoga dana majstorica Ristana — „Došlo mi kao u san” — nekog lekovitog blata kraj manastira u Sandžaku.

Malo je bolelo roditelje njegove što im, otkad se oženio, nikako nije dolazio. Piše, zove, ali sam ne dolazi. Jednog dana Ristana opremi muža na put. Trebao je ostati u Budimu, dva, tri dana, a ostao je nedelju dana. Ristani milo.

Piše, zove, ali sam ne dolazi. Jednog dana Ristana opremi muža na put. Trebao je ostati u Budimu, dva, tri dana, a ostao je nedelju dana. Ristani milo. Kad se putnik vratio, imao je šta da priča: „Mnogo Mađara!

Jednog dana Ristana opremi muža na put. Trebao je ostati u Budimu, dva, tri dana, a ostao je nedelju dana. Ristani milo. Kad se putnik vratio, imao je šta da priča: „Mnogo Mađara!

Svako od njih misli da Ristu, i nijedno ne razume tu prirodu. Kao kamen je ležao Rista na njima. Prošla je godina dana od Ristine osude. Proleće ogranulo. Zeleni se trava, zeleni se reka, sunce greje nežno kao da miluje.

Jednoga dana stiže vest da je Rista pomilovan s tim da za četrnaest dana napusti mađarsku teritoriju. Sastao se samo sa ženom,

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

— Kao što onaj koji je poverene sebi novce sinoć na karte izgubio, sokakom odi, tako sam ja tri dana u misli udubljen bludio, želeći dokučiti šta je pacov izgrizao; no badava, sav moj trud i podvig bi sujetan, zato

Mačka u kući nije nigda mirna bila, nit je dana prošlo kad je ne bi on s kerom zavadio. Kad bi oraja našao, on bi znao sve pojesti, i potom ljuske tako lepo složiti da

Malo je teška? O, ništa, ja poznajem vaše ostroumije; od onog dana kako ste se dosetljivo kod vašeg gospodara supruga izgovorili, ja sila na vaš razum zidam. Niste jošt?

Najbolje je delo ostaviti na nekoliko dana. Obično spisatelji, pod izgovorom mnenija o svoji deli dobiti, običestvuju pre vremena faliti se i sočinenija svoja,

slučajeva viditi kako gdikoji od gimnosofista na usšiljenom kakvom stolpu s kapom u ruci na jednoj nozi po osam dana neprestano stoje, kako drugi na glavi stojeći zatvorene oči čuvaju.

« — O, ona će mi se dopasti; daju li novce pre venčanja? — »Novci su u svako vreme gotovi.« — Pravo! Dakle, do osam dana.

) »Frajlice, vi dobro izgledate.« »O molim, vi me bešemujete, bila sam ovo dana nešto unpässlich, ѕonѕt ѕehe іch іmmer recht gut auѕ.« (»Dobro i nemecki govori«.

Život moj o dlačici jedne vaše reči visi, i ja bez vas po tri dana ne jedem (ovde se razumeva »jer nemam šta«). Zapovedite, ja ću u vodu skočiti, ja ću u nebo odletiti; ja ću lavove (od

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

šesetogodišnjicu života, te — osvrćući se u ovome trenutku za sobom i prelazeći preko jučeranjega i prekjučeranjega dana — da pogledam čak daleku mladost, najdragoceniji deo života.

Rodio sam se o ponoći, prema čemu se ne bi moglo u biografiji reći: „On je ugledao svetlost dana 8. oktobra 1864. godine“, već: „On je ugledao svetlost milikerc-sveće, 8. oktobra 1864. godine.

Babica je tom prilikom konstatovala i to da sam sa rođenjem zadocnio punih sedam dana. Ja ne znam po kome sam redu vožnje ja trebao da stignem sedam dana pre, ali znam da sam u tom zadocnjenju celoga svoga

Ja ne znam po kome sam redu vožnje ja trebao da stignem sedam dana pre, ali znam da sam u tom zadocnjenju celoga svoga života ja video jednu tragediju.

Zamislite, molim vas, debi, prvo stupanje na pozornicu, prva pojava u životu, pa zadocnjenje od sedam dana, i to u doba kad nisu postojale naše državne železnice.

Pa onda — ja sam negde napred to pomenuo — da je moj otac sve do moga rođenja bio bogat čovek i da je nekako baš tih dana bankrotirao, što znači: da nisam imao zadocnjenje od sedam dana, ja sam se još mogao roditi kao bogatoga oca sin.

do moga rođenja bio bogat čovek i da je nekako baš tih dana bankrotirao, što znači: da nisam imao zadocnjenje od sedam dana, ja sam se još mogao roditi kao bogatoga oca sin.

može li se nekako od sudbine dobiti satisfakcija, drugim rečima: može li se nekako naknaditi taj gubitak od sedam dana koji mi je nanelo zadocnjenje. — Može, kanforom! — tešio me je moj kućni lekar. — Kako kanforom?

— Pa, kad budete umirali, možemo vam uštrcati malo kanfora, te da vam produžimo život za jedno sedam dana, koliko ste izgubili pri rođenju.

No ono što me je, i pored ove utehe, još uvek uznemiravalo bila je pomisao da je moje zadocnjenje od sedam dana, koje me je sprečilo da se rodim kao sin bogata oca, možda kakav neodoljiv fatum koji lebdi nada mnom; tako da

neodoljiv fatum koji lebdi nada mnom; tako da predosećam da mi se pred kraj života može još i to desiti da na sedam dana posle moje smrti moj loz dobije glavni zgoditak.

I tada će se reći ne samo da sam pri rođenju sedam dana zadocnio, već i da sam sedam dana ranije umro, a to bi već bila strahovito bezdušna igra sudbine.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Naša je artiljerija tukla bez prestanka njihovu pešadiju i držala je još uvek na izvesnom odstojanju. Jednoga dana javi nam se jedan pešak: – Pomlati nas njihova artiljerija i ostade nam žalba što ne možemo da se naplatimo njihovoj

Sa jezom smo pomišljali na onaj dan, kada će nastupiti „premijera“ — kao što reče potpukovnik Petar. I jednoga dana, septembra meseca, kao da se zemlja prolomi. Ama na jedan mah.

Spuštala se mračna jesenja noć puna vlage. Izvukli smo se bili iz naših rupčaga i uspravljeni udisali snažno. Celoga dana grčilo se naše telo pod strašnim zamahom granata iz teških neprijateljskih haubica. Slučaj nas je i danas spasao.

A sada smo, u punoj zbili, mi južna vojska, koja brani baš bagrdanske položaje. Sledećeg dana rano izjutra komandant je dobio izveštaj da će oko devet časova doći Kralj, da obiđe položaje.

To i sami vidite. Od naše energije i odlučnosti zavisi hoćemo li u toku sutrašnjeg dana spasti topove. Klisura u toku noći mora da se raščisti. Ali mora, gospodo, mora! — viče komandant.

Čak i nečiji automobil, i jedan fijaker. Maršovali smo ceo dan... Drugoga dana krenuli smo zorom. Sa nama idu i pešaci.

Ovaj događaj na drumu jako me je dirnuo, i da ti ga baš ispričam. Dok smo bili još u Ćupriji, naiđu jednoga dana meštani u naš bivak i dovedu jednoga mangupa konja. Vele, sigurno je iz našega puka.

Kada kaplar dobije batine, to ti je ono vojničko predovoljstvo, u godini dana jedanput... Ali kada podnarednik dobije deblji kraj, e to je malo neobično. Uvređen je ponos starešine. To ja znam...

To je u vezi sa onim što se baš sada odigralo na drumu, o čemu ću ti docnije govoriti. Posle dva dana došlo je naređenje da krenemo na granicu, prema Bugarima. Stigli smo, čini mi se...

Ali koja vajda!... Nismo imali nikakve rezerve, i posle tri dana morali smo odstupiti. Prošli smo kroz Pirot noću. Tek sutradan zadržasmo se na položajima Veletina glava.

A ovako... Morali smo da zastanemo. Ipak, dobili smo malo vazduha, bar za nekoliko dana. Dotle su se naše trupe žurno povlačile, i kada smo dobili nešto prostora, onda kretosmo i mi.

Prošli smo kroz Niš, i zaustavismo se na Kurvin-Gradu. Istoga dana dobijem naređenje da hitno odem u Leskovac i da se javim tamošnjem komandantu trupa. Nije mi bilo milo.

Petrović, Rastko - PESME

u vodu, dugo ostadoh nem, Zamočih ruke nadute, i ne pogledah u dom: Svežina jedina tada postade brižni šlem, Protivu dana koji poda mnom i sada čeka Kao zamorna duboka reka.

Ja zastor ne dižem s okna: toliko već je dana; Prigušeno mi samo dopre poslednja ulična huka, Ali otkada, gle, ni jedan šum ne pođe iz ovog stana, Do šum kojim točim

Ti voljna patnja dana si mi sveg, Ti daljne radosti bolne, ti steg; Ti brižne ljutnje, ti ljubavi si san, Ti željna miso što uljuška mi dan: Ti

MOLITVA VUKA Bar spavaj, bar spavaj ako moraš crći, zli putniče, Uvek na obali dana, kojoj je druga Nepovrat, Sve što si oteo od njega ti, ljubavniče, To je poverena ti tajna, ko gad il brat; Pa sve što

Već više dana ležah na podu, u bunilu, Toliko je duša moja teško patila, Sve jedan i isti san stajaše na krmilu, I ludilo je noćno

izići do smrti iz ovog mraka, I bljuvah na sami spomen vreli pobedničkog zraka; O kako mi je bolno bilo u duši onih dana, Kada bih, i čelom, svaku stopu poznao svoga stana!

sale što davno već je znana Sedeći nepomično vrebam Istrajnost naspram Smrti Ja se ne sećam više otkad ni kolko ima dana Da su nam pogledi tako unakrsno uprti Jedno će od nas istrošeno sklopiti svoje oči, I kroz njih se nikada neće vratiti

O, toliko dana već kako napuštaju me stvari, I moja privrženost, za njih, sa njima da odlazi, Samo duboko plavi krug sve dalje što se

pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada - kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore, Plavilo odmakne odjednom providne svoje zastore; Samo nada mnom ona duboko zanosna

Odjednom oči otvoriti! ... Zadihan i probuđen za čas jedinstvom u drveću, Da l smrti ostavih žeđ za dno idućeg dana?

Artur Rembo RUKE Ljubite ruke svoje da zasjaje vam jednog dana, Preskupo nikada dosta nije ruka vam namirisana. Gajte ih.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

tek u podne, živela je školjka lepotica, zvana Sedefna ruža, rasla i samoj sebi šaputala: — Da mi je izaći na svetlost dana, da mi je videti sunce i cveće, osetiti dah vetra! — Svetlije je na površini mora, pevaju i lete ptice šarenih krila.

Koralna grana seti se koja je, takođe sanjala da ode u Gornji svet. Toliko je o tome mislila da se jednoga dana otkinula od dna i s talasima krenula u visinu.

Ali, žena je verovala u svog sina. Čak je počela da mašta kako će on jednoga dana stvarati čuda. Zar nije, mimo sve dece, iz suze rođen? Ali, mališan se plašio dece.

Među njima, u školi ili na igralištu, osećao se kao među nekakvim surovim džinovima. Jednoga dana zaplaka i odbi da i dalje ide u školu. Tamo mu se svi rugaju, ćuškaju ga i smeju mu se. — Nisam ja za školu, majko!

Makova je svakoga dana bilo sve više. Već su čitavo polje prekrili. »Kao makovi u mom snu!« — pomisli žena i vide kako, krupniji od svih,

U oku snahe, pa sina vide Lepotica prvo čuđenje, pa prekor. Uzdahnu Lepotica, a u zoru prvoga snežnog dana umre muž. Ni u snu, ni na javi nije mogla da zaboravi njegov pogled. »A ti?« — pitao je očima. »Šta ja?

Suvišna i tuđa živela je Lepotica, uzalud čekajući da dođu starost i smrt. A onda, jednoga dana, odluči da smrt i starost sama potraži, da se svojima skine s leđa.

Beli mrav — ko je još za takvog čuo? Iskosa i potajice pratili su starci rašćenje belog mravka, očekujući da jednog dana, ipak, promeni boju. Ali, što je više rastao, beli je mrav postajao sve belji.

Možda ga drugi neće ni opaziti?« Pokušavala je majka da pobedi svoju strepnju, ali nije prošlo ni dva dana a iz otekline je izbilo nešto nalik na krila. Već sledeće nedelje zabune nije bilo: krilca su se pretvorila u krila.

Svet ispod njega širio se u svoj svojoj lepoti, a krila su mu svakoga dana postajala sve brža i sve jača. Tako jednoga dana, odlete u nebo više nego ikada.

Tako jednoga dana, odlete u nebo više nego ikada. Nije ni opazio da se pod njim kao zlokobna krila vrana — gomilaju oblaci.

Uzalud mu govore starci da prištedi za crne dane! Varalica se smeje: za njega crnih dana ne može biti. — Ne prestaju da se rađaju budale! — smeje se. Dosadi već i sudijama da mu sude.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

TOMA Pa što se ne uda? Što ti to... Silom! Zašto si vlast? ARSA (pravdajući se): Pa to i radim. Gledam. Svakog dana govorim onom njihovom kmetu i pretim mu. »Neće«, odgovara on. »Ona nas, Cigane, i ne gleda«. TOMA A, neće? ARSA Neće.

Mitke pevajući): Bog ubio, Vaske, mori, tvoju staru nanu, Što te dade vrlo na daleko, Na daleko, Vaske, tri godine dana. MITKA (rukom je zaustavlja dalje od sebe): Potamo. Ne priodi mi! A bakšiš? Daću... Jer...

Ona, Redžepovica, će mi se upije u pamet i će se razbolim. Bolovaću. Nedelju dana mrtav bolan će da bidnem za njuma... Ne li me izdadoše, potkazaše?

I tri dana crkve zatvorene, tri dana čaršija zatvorena. Stamena kuka i moli: — Stojane, more Stojane, Gde se je čulo, razbralo,

I tri dana crkve zatvorene, tri dana čaršija zatvorena. Stamena kuka i moli: — Stojane, more Stojane, Gde se je čulo, razbralo, Brat sestru more da zema?

MAGDA (nudeći ga): Uzmi, gazda. Sve je isto ono što si voleo kada, kao nekada, leti po mesec dana ovde dođeš da se razonodiš i provedeš. TOMA (setno): Da, kao nekada.

kao što još onda otac htede da te ubije, kad ti sav novac što ti dadosmo za trgovinu, a ti sve, sve — ne čeka ni tri dana — već sve popi i proloka s Cigankama i po mehanama. Pa tada, kada otac htede da te ubije...

Šantić, Aleksa - PESME

Zatim bi otac, kô vedar sjaj dana, Uzeo gusle u žilave ruke, I glasno počô, uz ganjive zvuke, Lijepu pjesmu Strahinjića Bana...

udarima gorim, I dršće i strepi, kao list sa pruta, I zove me tamo odmah preko puta, Pod širokim dudom od stoljetnih dana Gdje kućica stoji krečom okrečana, Pa ko da su vjetri snijeg nanijeli — Spram jarkoga sunca ona se bijeli, A noću,

Kô ranjena tica, što bi nebu htjela, Otima se duša iz olovnih dana, Ali kobni vjetar grabi je sa strana Pa se natrag trgne premrzla i svela.

I kobna misô moriti me stade: Što moja nisi, i što smiraj dana Ne nosi meni zvijezde, no jade? Što moje bašte ostaše bez grana I slatka ploda, što rađa i zrije Na vatri sunca?..

Hodi, I pođi sa mnom preko rodnih strana, Po lijepijem mjestima me vodi, Gdje šume čežnje mojih davnih dana. Onamo ima ruža zavičajnih, Što nisu svele od studena inja, I vrela živih i putanja sjajnih, Gdje duša ljuta još

I da s tobom gledam na tvoj Lovćen plavi! Pa jednoga dana, kad se gospod javi, Kad orlovi naši visoko zabrode I sa tvojih ruka panu gvožđa tvrda, Da pobjednu himnu slušam s

I slušam kako širom rodnih strana Radošću zvoni sa gusala struna, Dok se u zlatu vaskrsnijeh dana Sa nebom ljubi tvoja gorda kruna. 1911. OTADžBINO, GDJE SI? S njedara tvojih davno nisam brao Nijedne ruže...

Pod krov njene duše, kô selica letom, Vraćaju se svetle uspomene dana Kad je decu divnu, kao stabla s cvetom, Gledala kraj ornih plugova i brana.

vaše teške mreže, Da, prekaljen tako naporom i radom, Jednom gordo pođem, s novom vatrom mladom, Kroz maglu zlih dana svom zavjetnom cilju. 1906.

Pod bremenom tvrdim, sve do pola dana, Proveo je stari povijene šije, Još mu sa široka lica namrežgana I s runjava koša znoj curi i lije.

1918. ZORA Golubovi prvi lete preko luka. Ne znam šta je, srce s njima bi mi htelo! Kao da me davnih dana jutro srelo, Kad sam trčô majci raširenih ruka I padô joj glavom u krilo i meku Ljubio joj ruku...

mrtvih strana, Daleko po kršu, po rodnome kraju; I dva plava oka suzom zablistaju — Kô dva plava neba, kô dva vedra dana.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

zbog turskog nasilja, ovako opisuje svoje mučenje u šumi: Hodih mlada po gori zelenoj, pasoh travu za petnaest dana, pasoh travu kakono i srna, i ne viđeh leba zalogaja.

Kada dođe bijelu Leđanu, lijepo ga kralju dočekao: vino piše neđeljicu dana. Tada reče Todore vezire: „Prijatelju, Mijailo kralju, nije mene care opravio da ja pijem po Leđanu vino, već da s tobom

Ja ga znadem i on me poznaje. Kralj ga rani sedam godin' dana da rašćera kićene svatove i da otme Roksandu đevojku: sad će njega za nama poslati.

drugo bješe Uglješa vojvoda, treće bješe Mrljavčević Gojko; grad gradili Skadar na Bojani, grad gradili tri godine dana, tri godine sa trista majstora; ne mogoše temelj podignuti, a kamoli sagraditi grada: što majstori za dan ga

Traži sluga Stoju i Stojana, traži sluga tri godine dana, al' ne nađe dva slična imena, al' ne nađe Stoje i Stojana; pa se vrnu Skadru na Bojanu, dade kralju konje i intove,

Gojko; junaku se srce ražalilo, žao mu je ljube vijernice, žao mu je čeda u kol'jevci, đe ostade od mjeseca dana; pa od lica suze prosipaše.

I tako je u grad pa donose čedo u kol'jevci, te ga doji za neđelju dana; po neđelji izgubila glasa, al' đetetu onđe ide rana: dojiše ga za godinu dana.

u kol'jevci, te ga doji za neđelju dana; po neđelji izgubila glasa, al' đetetu onđe ide rana: dojiše ga za godinu dana. Kako tade, tako i ostade, da i danas onđe ide rana: zarad čuda i zarad lijeka, koja žena ne ima mlijeka.

Ležim, brate, tri bijela dana; ako budem, brate, još tri dana, nikada me više viđet nećeš: izbavljaj me, pobratime Marko, jal' za blago, jali na

Ležim, brate, tri bijela dana; ako budem, brate, još tri dana, nikada me više viđet nećeš: izbavljaj me, pobratime Marko, jal' za blago, jali na junaštvo!

još tebe ja molim kako dragu vjerenicu: ti mi imaš u dvoru pusta konja velikoga, hrani mi ga u dvoru, djevojko, osam dana, vjerenice, a kad mi se izvrši, djevojko, osmi danak, ti mi pusti konjica l̓jepom zelenom planinom, i njega mi ti pokri̓

orlušići, pa i skupi Kraljeviću Marko, on i skupi u svil'na nedarca, odnese i dvoru bijelome, pa i rani čitav mesec dana, čitav mesec i nedelju više, pa i pusti u goru zelenu, — sastado se s moji orlušići. To je meni učinio Marko!

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

U PARIZU 40 NEKA STISKA 42 ČOBANIN SAM U SELU 44 REKOŠE MI BUDI PEKAR 46 JEDNOM KAD ME ZVAO RAK 48 JEDNOGA DANA 51 PLAVI KAKTUS I KLEKINjE 54 PONAŠAM SE POPUT PAŠE 56 GNjAVI ME TEČA 58 OTKUD MENI OVA SNAGA 60 U ŽIVOTU TO JE

PAŠE 56 GNjAVI ME TEČA 58 OTKUD MENI OVA SNAGA 60 U ŽIVOTU TO JE BITNO 62 MOJA GLAVA DOK RADI RADI 64 JEDNOG ZELENOG DANA 66 HAJDE DA RASTEMO 67 DUGME SLUŽI KAPUTU 69 DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM 70 USLED PROLEĆA 71 NA POLjU GDE SE ČAVKE

JEDNO TUŽNO MORE 79 KAPETAN JE PITAO MORNARA 81 LEPTIRI SA LEPIM GLAVAMA 82 U ZASEDI IZA PETNAESTE 83 JEDNOG ZELENOG DANA 84 MA ŠTA MI REČE OVE PESME NE VREDE NI PREBIJENE PARE DOK IH NE PROČITAŠ. MRTVA SLOVA NA PAPIRU.

sam na taj loz Na taj loz Rekoše mi ČOVEČE SVRATI OPET DOVEČE AKO BUDEŠ DOBAR GOST NAĆI ĆE SE NEKA KOST JEDNOGA DANA Jednoga dana Pre sedam dana Srelo se sedam Gotovana Prvi gotovan Naočit mlad Sede pa reče PREZIREM RAD

Na taj loz Rekoše mi ČOVEČE SVRATI OPET DOVEČE AKO BUDEŠ DOBAR GOST NAĆI ĆE SE NEKA KOST JEDNOGA DANA Jednoga dana Pre sedam dana Srelo se sedam Gotovana Prvi gotovan Naočit mlad Sede pa reče PREZIREM RAD Drugi gotovan

mi ČOVEČE SVRATI OPET DOVEČE AKO BUDEŠ DOBAR GOST NAĆI ĆE SE NEKA KOST JEDNOGA DANA Jednoga dana Pre sedam dana Srelo se sedam Gotovana Prvi gotovan Naočit mlad Sede pa reče PREZIREM RAD Drugi gotovan Nemade kud Dodade

ujutru kada svane Ja neću dati Snu da stane Hoću da sanjam danju i noću Odlučio sam I tako hoću JEDNOG ZELENOG DANA HAJDE DA RASTEMO Do stola Do stolice Do kašike Do police Rastimo Sa lastama lastimo Sokolice Delije

nisu posla čista Jedan je platan pustio bradu Kada je trebalo da olista Usled proleća u reci Savi Bilo je ovih dana loma Kečigi Mari se vrti u glavi 3aljubila se u jednog soma NA POLjU GDE SE ČAVKE ČAVČE Na polju gde se čavke čavče

četiri gosta Možete skinuti s vrata Samo jednog Uvek natrag zovete Kada odlazi Vaše rođeno dete Svakog dana Ma koliko bio dugačak Čovek u srcu čuva Jedan potajni zračak Da će i sam Biti negde daleko Kada odlazi Onaj

kao mračni talas Srce mu je htelo pući U malenoj praznoj kući Koju grle kao vreže Pocepane stare mreže Jednog dana preko žala Dunu dašak maestrala Alas uze svoju lađu A sudba htede da se nađu Tužni alas i bela školjka Koje muči

rano da se sazna Da je prva ljubav neprolazna Ljubav čeka požurite gde ste U zasedi iza petnaeste JEDNOG ZELENOG DANA Jednog zelenog dana Onog zelenog leta Kada je bela rada Odlučila da cveta Neko je nekom rekao NAJLEPŠI SAN SAM

je prva ljubav neprolazna Ljubav čeka požurite gde ste U zasedi iza petnaeste JEDNOG ZELENOG DANA Jednog zelenog dana Onog zelenog leta Kada je bela rada Odlučila da cveta Neko je nekom rekao NAJLEPŠI SAN SAM STEKAO PODELIMO GA NA

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Borio se dva dana pucajući iz crne ugljarske kolibe, a onda je, kažu, čak od Bihaća dovučen top i koliba porušena, a hajduk ubijen.

Sahranjen je na samoj ivici Gaja. Kraj njegova groba, pod kruškom divljakom, za vrelih ljetnjih dana hladuju čobani. Okupe se oko kamene nadgrobne ploče bez natpisa, naherene i obrasle mahovinom, pričaju i smiju se, a

Čim su ga, prvog školskog dana, đaci ugledali onako neispavanog, mrkog i zlovoljnog, nastao je bojažljiv šapat: — U-uh, s ovim neće biti lako.

i ostale đake kakav je koji i je li pogodan za družinu, a na rastanku Stric još jednom potvrdi da već od sutrašnjeg dana kreće da „kupi vojsku“.

A zar je lako naći takvu hajdučku družinu? Jednoga dana za Stricem u logor doskita i jedan nezvan gost, koji ni po čemu nije spadao u ovo odmetničko društvo četvrtoškolaca.

Međutim, novi učitelj opazio je poslije nedjelju dana da Nikolica dovodi Žuju i veže je u šupi, pa je strogo naredio: — Da te više nisam vidio s tom čobanskom džukelom, jer

Toga dana rastuženi Nikolica uz put reče svojoj kuji: — Žuja, gotovo je sa školom. Kad ne daju tebi, neću ni ja ići.

Toga dana svima je bilo žao napustiti logor i započetu kolibu. Nikolici je bilo najteže, njemu je valjalo ostaviti i kuju da čuva

— A ni ja još ne znam da crtam. Posao na kolibi nastavljen je sa istim žarom kao i prošlog dana. Građevina od jaka kolja i vitka pruća brzo je rasla uvis.

On je upadao najprije u svoju njivu, drugog dana u Stričevu, pa u Mačkovu i tako redom, brao kukuruz, kopao krompir i čupao rotkve i slatku repu.

i ljuljašku, pozabijao u stablo prastare bukve gvozdene klince da se lakše može popeti gore, u široku krošnju, a jednog dana izgubio se nekud prema stenovitoj jaruzi kroz koju je romorio taman potočić. Satima se nije vraćao.

— Šta bi sad, kuda bi?! Istog trena sjeti se Jovančeta i onoga nezaboravnog dana kad je taj hrabri dječak pred samim učiteljevim nosom iskočio kroz prozor i pobjegao. Da, da, pobjegao!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Potom toga, putem pak kroz kamenitu hodeći zemlju toliko dana vode nigde ni za lek. Opet na svoga im voća zlo viknuše.

Zašto angel je dolazio po jedanput u godini dana, te bi probrčkao onu vodu i od toga je ljudma zdravlje bivalo. A nije od same vode.

Kad to videše Rimljani jer mnogo dana nigde niko nit se čuje a ni vidi unutra, popeše se uz beden videti što je to. Al’, sve mrtvo leži.

što da besedi i navala mu je prispela besedljiva na usta, mučno mu je to sve jednim mahom izgovoriti, nego i nekoliko dana vala da razredi da i sam oblakša te ne smeta jezika, i ljudma neka je naslatko slušati i primati razbirajući im po redu

se i vi ne zagušite, te piće prospete i čašom o zemlju krhnete, pak napolje psujući izpoutičete bez obzira, nego na više dana to razgodismo te među tim dnevi da biste od mnogog vam stajanja prepočinuli i zastajalo bi vam se prvašnje učenje u

Smrti nisu probirni dni; znate to da ona nejma praznika ni svečanih dana. Jedna godina četiri vremena u sebi nosi i [u] jedno magnuće vremenom mnogo je poslova promenjeno s zla na bolje i s

Ne nanosim ti toga umlja kano vrag Evi ravniti se s Bogom, nego mati mu kažem ti hoćeš mu biti do malo dana. Ne ustručaj se so toga, Marije, veseo glas ti doneo sam, a ne koju šalu ni lažu.

Ne plaši se, Marije, nećeš se ti ni u čemu spotaknuti kano Eva! UDVORENjE TREBE Besednik Današnjega dana sustiže s neba ko tome gradu i veliki činonačelnik nebesnim silama Gavril arhistratig prošavši mu nebesne krugove dođe

vide je a trbuh joj raste, jer no starac sa svojim dunđerlukom se živeše, te i ponadaleko hođaše za poslom po mnogo dana baveći se tamo. Da kade stiže s puta mu u Nazaret pravedni Josif, dođe svome domu.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A vukao je šamare preko cele godine. Sem prvoga dana Božića i Uskrsa, slave i Todorove subote (kad se pričešćivao), nije bilo dana da Pote nije dobio šamara, ili u dućanu,

Sem prvoga dana Božića i Uskrsa, slave i Todorove subote (kad se pričešćivao), nije bilo dana da Pote nije dobio šamara, ili u dućanu, ili na česmi.

A posle, baš da je sve zaboravio kalfa Kote, nije trebalo da zaboravi onaj šamar što ga je pre nedelju dana dobio i on sam od majstor-Mana kad je tu istu pesmu pred njim zapevao. Zato je više nije pevao pred majstorom.

Pred pašu je u tursko vreme izlazio kad god je hteo — u po dana, u po noći, i bio viđen i mio gost u pašinom konaku. Paša se vrlo često savetovao s njim.

I sve dok cveta dafina, ono nekoliko dana, čorbadži-Zamfir nerado ostavlja kuću i slabo izlazi u čaršiju. Tu sedi i puši, pije kafu i amberiju, odatle naređuje i

puši, pije kafu i amberiju, odatle naređuje i savetuje i grdi, ali i kad se naljuti i grdi koga od mlađih — ipak je tih dana dobre volje. Bio je stari ašik. U mnogim pesmama je spevan s mnogim, sad već čestitim i primernim matronama, staricama.

staroga fazona, nalik na one faraonove „kolesnice“ iz biblijskih slika, koje su s njim zajedno propale onoga fatalnoga dana u Crvenom moru; ali tek kad vam kažem da je još samo paša imao takav „pajton“.

Ali većim delom dana to je mesto samo za čeljad i za ženskadiju. Tu posedaju na one seljačke, grubo odeljane i sklepane tronožne stoličice,

Svakoga dana imaju dosta posla devojke dok sve to izribaju, pa se sija po čorbadži-Zamfirovoj avliji kao da su se sunca spustila i

U njemu je pet dana radio, a šestog, u subotnji, pazarni dan, pazario s okolnim seljacima i ćurkastim seljankama i seljančicama, koje se

Mane je sada uzeo i jednog šegrta, koji već pola godine dana — od poslednje slave Manine — kako ide bez kape, čupav i gologlav, jer još nikako ne može da se seti gde je izgubio

Mane je bio kao lud nekoliko dana. Nije se on navikao na takve stvari, nije bio činovnik, pa da je oguglao i da može tako lako progutati i svariti tu