Matavulj, Simo - USKOK
četiri stotine godina, a naš vladika da je za nas dobar, kao što bjehu i pređašnji od njegove kuće: Sava, Vasilije i Danilo! Oštro, oštro im otpisaše, čuvaše im obraz, kao i oni našemu!
Od tijeh ruševina vladika Danilo Petrović sagradi nov manastir na današnjem mjestu, ali i taj sruši Numan-paša Ćuprilović kad ono sa silnom vojskom
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
HADžIĆ 142 ĐORĐE MALETIĆ 144 JOVAN SUBOTIĆ 146 NIKANOR GRUJIĆ 148 VASA ŽIVKOVIĆ 150 MATIJA BAN 151 MEDO PUCIĆ 153 DANILO MEDAKOVIĆ 154 LjUBOMIR P.
pisci koji se ne nalaze u školskom izdanju (Dimitrije Davidović, Đorđe Magarašević, Teodor Pavlović, Jovan Stejić, Danilo Medaković, Nikola Tomazeo, Milan Đ. Milićević, Vladimir Jovanović, Milorad Petrović, nekoliko najnoviJih pisaca).
Svi raniji istoričari naši, Dimitrije Davidović, Milovan Vidaković, Aleksandar Ivačković, dr Danilo Medaković, naslanjali su se na tu knjigu i često je prosto prepričavali. Sama knjiga naišla je na veliki odziv. 1823.
Jedan od srpskih pisaca toga doba, Dr Danilo Medaković, 1852. godine, u svojoj Povѣstnici srbskog naroda, ovako konstatuje taj veliki prosvetni i kulturni napredak
januara 1831. Magarašević pripada istom redu pisaca u kome su Dimitrije Davidović, Teodor Pavlović, Danilo Medaković, piscima koji su više kulturni radnici no pravi književnici.
za trenut je vaskrsavao iz prošlosti staru dubrovačku književnost i vezivao je sa novom srpskom književnošću. DANILO MEDAKOVIĆ Rođen 17. decembra 1819. u Zrmanji, u Lici, gde je svršio nemačku osnovnu školu.
Listovi, naročito od šezdesetih godina, sve su mnogobrojniji, i sve bolji. 1852. godine Danilo Medaković je u Novom Sadu krenuo Srbski dnevnikъ, jedan od retkih slovenskih političkih listova u Austriji, koji će za
Dužeg veka i većeg uticaja bila je Sedmica, »list za nauku i zabavu«, koju je danilo Medaković krenuo 1852. u Novom Sadu, kao dodatak Srbskomъ dnevniku.
izdanje dala je Matica hrvatska u Zagrebu 1888, a peto, definitivno izdanje, prema ispravkama samoga Tomazea, dao je Danilo Petranović 1898. u Beogradu, u knjigama Srpske književne zadruge.
Ignjatovića, u Novom Sadu, od 1885—1886, izdaje Bršljan, koji je bio izraz konzervativne struje među Srbima u Ugarskoj. Danilo Živaljević kreće 1889. u Beogradu Kolo, koje je izlazilo do 1892. i opet se javilo od 1901. Do 1903. Oko 1880.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Skidosmo šajkače. — Druže... Bog da ti dušu prosti — progovori tiho kapetan Danilo. Zatim se okrete vojnicima: — Kako se ovo desi? — Čula se tamo larma — progovori jedan.
— Daj bre, tobdžija, jednu pilulu, da ne pomisle ljudi kako nas je artiljerija napustila — zavapi očajno kapetan Danilo. I ja slagah. Izvestih komandira, da se u ne prijateljskim rovovima opaža neko komešanje, sigurno će sada na juriš.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Bježi, grdna kletvo, s roda — zavjet Srbi ispuniše! U Beču na Novo ljeto 1847. goda SOČINITELj LICA VLADIKA DANILO IGUMAN STEFAN JANKO ĐURAŠKOVIĆ, serdar RADONjA VUKOTA„ IVAN PETROVIĆ KNEZ RADE, brat vladike
SKUPŠTINA UOČI TROJIČINA DNE NA LOVĆENU GLUHO DOBA NOĆI, SVAK SPAVA. VLADIKA DANILO (sam sobom) Viđi vraga su sedam binjišah, su dva mača a su dvije krune, praunuka Turkova s Koranom!
Kad sam gode mnogo razmišljavâ, vazda mi se posâ povukovâ. Ko razgađa, u nas ne pogađa. VLADIKA DANILO VIĐE DA SU SE OKUPILI SVI, PA I ON IZIDE MEĐU NjIH.
Krupno nešto učiš u pameti, — zbili ti se snovi na Turčina! — a ja zebem od mnogo mišljenja. VLADIKA DANILO Slušaj, Vuče, i ostala braćo! Ništa mi se nemojte čuditi što me crne rastezaju misli, što mi prsa kipe sa užasom.
Vječna zublja vječne pomrčine nit' dogori niti svjetlost gubi. VLADIKA DANILO (među svima kao da je sam) Đe je zrno klicu zametnulo, onde neka i plodom počine. Je li instinkt al' duhovni vođa?
VLADIKA SE TRZA KAO IZA SNA. VLADIKA DANILO Udri za krst, za obraz junački, ko gođ paše svijetlo oružje, ko gođ čuje srce u prsima!
SVI GLAVARI SKOČE NA NOGE S VELIKOM GRAJOM: Tako, već nikako! VLADIKA DANILO Ne... ne... sjed'te da i jošt zborimo!
Ali ti se jošt hoće pameti — poteža je ova naša škola. MUČI OPETA SVAK I GLEDA PREDA SE. VLADIKA DANILO Bože dragi, koji sve upravljaš, koji sjediš na prestol nebesni te mogućim zažižeš pogledom sva svijetla kola u
VUK MIĆUNOVIĆ Otpiši mu kako znaš, vladiko, i čuvaj mu obraz kâ on tebi! VLADIKA DANILO (otpišuje) „Od vladike i svijeh glavarah Selim-paši otpozdrav na pismo.
KNEZ JANKO Što je bilo? Što piše, vladiko? VLADIKA DANILO Ne može se ono pročitati. Daje ga vladika knezu Janku da ga popu povrati.
VUK MIĆUNOVIĆ (vladici) Ti, vladiko, znaš duboke knjige; nalaziš li u njima vještice? VLADIKA DANILO Đe vještice, što govoriš, Vuče! Nema toga ni u jednu knjigu.
VUK MIĐUNOVIĆ RAZMOTA ŠAL SA GLAVE, PA GA PRUŽI TE SVI ZA NjEM RUKAMA UHVATIŠE I U KOLO STADOŠE. VLADIKA DANILO Čuj, Nikola, kneže dupioski, i ti ruku pružaješ na kletvu!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ali, trinaest godina nakon toga, preporoditelj Crnogorstva besmrtni Danilo (prvi iz doma Petrovića) tijem istim kamenjem, sazda novi manastir i crkvu pod Orlovim kršem, gdje je danas.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Slušajte, Mardohaju! Nisam ovamo došao da slušam vaša proročanstva, već da pazarim. Jeste li vi prorok Danilo, Zaharija ili Habakuk, ili ste trgovac?“ On položi knjige opet na sto. „Imate pravo!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
reče mu tiše.... — A gledaj pored sebe sirotinju golu i bosu, izgladnelu... Pogledaj kako se iza zida išćućurio Danilo Jovanov, taman šaka jada... Gledaj Jovana Milivojeva do njega!... Gladni, goli.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Od sredine šezdesetih godina u prvi plan ulaze Borislav Pekić i Danilo Kiš, koji će sve do kraja veka jednako zaokupljati pažnju kritike i davati podsticaj mlađim srpskim prozaistima.
Postmodernizam, brz kao velika književna moda, upravo će njih dovesti u samo središte književnog života. Pri tome je Danilo Kiš umetnost pripovedanja sublimisao sve do trenutka kad ona samoj sebi postaje predmet.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
to novo čiča Danilovo »ministarstvo pomirljivosti i dobre volje« dođe prvi put u skupštinu. Starac Danilo neko je vreme kuražno i trpeljivo podnosio kišu interpelacija i sve bombe koje cy iz skupštine sipale protiv njegovoga
Ako se ne varam baš 13 marta skupština bi raspuštena. Rasterav skupštinu, čiča Danilo preduze da »raščisti teren.« Prvo uguši radikalne opozicione listove: tvoj »Rad« u Beogradu i »Oslobođenje« u
Dok se u Hercegovini razvijao ustanak, čiča Danilo je u Srbiji »raščišćavao zemljište« za nove skupštinske izbore. Pritisak je bio grdan, apšenje Adama po Krajini, Tajcića
— Da, 10 avgusta. — Tako će biti. 15 avgusta sastali smo se prvi put u Kragujevcu. Čiča Danilo sa svojim ministarstvom bio je još ranije u Kragujevcu, i toga dana dođe nam u skupštinu samo »radi viđenja,« kao što
to biranje kandidata za skupštinskoga predsednika, u kome su se Garašanin i njegovi tako pokazali, a već 19 avgusta čiča Danilo javlja da je nov kabinet obrazovan. J. Ristić i Radivoje bili su u novom ministarstvu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A ovaj se rat, kao za inat, odužio unedogled. — Znaš... žena je ka mazga — objašnjava čiča Danilo, rezervni kapetan. — Usići se najednom. More biješ je, more miluješ, more maziš... Aja!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
pesnici Vićentije Rakić, Gavrilo Kovačević, Jovan Hadžić-Miloš Svetić, Đorđe Maletić, Đorđe Rajković, Vasilije Subotić, Danilo Stajić i drugi.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
države, ali i čestih nasilnih smena na srpskom prestolu, naslanjajući se na Domentijanovu poetiku, pisao je arhiepiskop Danilo Drugi.
O svome vremenu Danilo svedoči kroz biografije triju ličnosti iz vladarske porodice, vezanih emotivnim i idejnim sponama.
kralja Milutina (1317), gde su njegovi brojni ratni uspesi pripisani nebeskoj zaštiti srpskih svetitelja, Save i Simeona, Danilo je (1321) preradio u opširnu biografiju, oslobađajući je pri tom hagiografskih primesa i suvišne retorike, čuda i
koherentan ciklus pričanja o ratovima, a uspehe na bojnom polju mogao je slobodno pripisati Milutinovoj ratnoj veštini. Danilo je zadržao tradicionalnu koncepciju o dvostrukom podvigu idealnog srpskog vladara, državničkom i duhovnom, ali ne
Danilovu, a bogatu državničku delatnost prikazao proširenjem Danilove uloge u biografijama vladara koje je napisao Danilo, dok je u biografijama kralja Stefana Dečanskog (posle 1331) i njegovog sina Dušana kao kralja (posle 1335), kojima je on
Ka duhovnom podvigu usmeren je tadašnji crkveni poglavar, arhiepiskop Danilo, a mladi kralj Dušan razvija se prema ratničkom podvigu.
Osnov ove kosovske poezije jeste sjajno Povesno slovo, koje je neposredno posle bitke (1392) napisao patrijarh Danilo treći u veoma negovanom stilu "pletenije sloves".
Manje plodan, Danilo Kiš (1935-1989) mnogo je više zaokupljen formom. U prvi red srpskih prozaista izbio je romanom Bašta, pepeo (1965).
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
JUNAČKI ODGOVOR LjUBOMIR NENADOVIĆ Pružilo se polje ravno Polje dugo zeleno; A na njemu knez Danilo Pije vino rumeno. Prema njemu Omer-paša Razapeo šatore – Pa on šalje poslanika Da mi s'lavi pokore.
Prema njemu Omer-paša Razapeo šatore – Pa on šalje poslanika Da mi s'lavi pokore. Svi se grotom nasmejaše Knez Danilo najviše; Pa odgovor Omer-paši Na fišeku on piše: „Rodio se s' da krst braniš A sad si mu ti zlotvor, Poturice