Krakov, Stanislav - KRILA
Inteligentan. Rđav ekonom. Odan piću. Preporuku zaslužuje. Z. ČETA. Komandir rez. kapetan II kl. Jovan Danović iz Užica. Ličnom hrabrošću i požrtvovanjem utiče dobro na sv činjene. Umešan i sposoba š sa r a zumevanj Šta je ovo?
Niko u bataljonu nije sanovnik imao. Ipak je to moralo smrt da znači. Pio je rasejano rum, koji mu je kapetan Danović za čaj poslao. Brisao je nadlakticom čupave brkove, i govorio da je republikanski režim spasonosan.
Sa ponosom je pokazivao na ogrebano meso i na kuršumom razderane čakšire. — Malo konjaka, gospodin’ majore. Kapetan Danović pružao je bocu. Major zastade n pruži ruku.
A sudija, student—potporučnik, pitao se: — Zašto, zašto ljude ubijati? Kapetan Danović je zbunjen gledao u svoje cokule, i vrhom okovanog štapa zakačio poderano pendže na njima.
sudije kraj njega znale da je dužnost vojnih sudija ubijati, i zato su im se već na usnama urezale reči: — Na smrt. Danović je ostavljao štap, grickao nokte, kijao, vadio maramu, i videći da optuženog izvode, maramu dugo savijao. Glasalo se.
Glasalo se. Major je rekao da se ovoga puta neće početi od najmlađega. Već se trn puta ponovilo: — Na smrt. Danović je pljunuo u stranu, lupio štapom o cokulu, i rekao: ”ne, za redovan sud”.
Počeli su da dolaze oficiri. Stazom između stenjara klatio se malo pogrbljeni kapetan Danović i zvonio okovanim štapom po kamenju. Svi su pitali o novoj ofanzivi, smeni i zimovniku.
Svi su pitali o novoj ofanzivi, smeni i zimovniku. Kapetan Danović je naredio da donesu konjak. Oko stene su čamili goli, ranjeni grabovi.