Dučić, Jovan - PESME
Tad dade mladiću kćerku punu čara, I sa sebe dare velikoga cara: Zlatni pas za Serez i burmu za Voden. CAR Ceo dan sunčani zvone bučna zvona, Sva je Prizren
Radičević, Branko - PESME
ode noć, i sunce dođe Sa žarkim svojim blagodatnim zrakom, Na susret njemu širilo se srce Pijući njeg've blagodatne dare. Al' srce usko, mnogobrojni zraci, Di b' moglo ono nji uzdržati!
A u dušu dade žare, Dade meni lepe dare, Moje duše žarki poji — To su, Bože, dari tvoji. Vala tebi na to, vala, O ne pusti da na zala Upotrebim dar ja
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Budi podoban neba, Gospodaru, Diko sveta, PRESVETLI CESARU! Izlij na svet previsoke dare, Podaj Bolgarom nji(h)ove boljare; TVO(J)IM Srbljem vitezove stare i Greciji njejzine Pindare.
Kostić, Laza - PESME
I Misir stare šalje zidare, rođaci Vlasi tikvice nose, svi su se stekli: ili da prose, il' da te dare. Svi su se slegli u grdnu rpu kô rajska živad čoveku prvu, sve se to klanja u živom vrvu carevu grbu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Stade munja dare dijeliti: Dade Bogu nebesne visine, Svetom Petru Petrovske vrućine, A Jovanu leda i snijega, A Nikoli na vodi
Pa mi kuću zatvorila, Jarko sunce ukapilo, Sunce moje! Majci srce obranjeno, A tetkama crne dare!... Pogubila, Bog je kleo! Potraži mi dična brata, Dična brata utrenika, O, Đorđije, sunce jarko!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Kako to misliš: kako kome? (Jelisaveta sve vreme stoji na verandi, i posmatra šta se događa. Od dolaska Dare i Tomanije, na verandu je izašao i Vasilije. Tokom sledećeg Dropčevog monologa, sa ulice će doći i Filip.
Rakić, Milan - PESME
Jest, duša je moja ko kutije stare, Što u svetom hramu na dovratku stoje, Gde prolaznik svaki spušta skromne dare Za smirene svece i za bližnje svoje.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
vašim čadom i učenikom; privikavajte i[h] izrana da osećaju, da poznaju i da čuvstvuju premudrost, blagost i bogate dare tvorca svoga u stvorenju. Ovu samu knjigu, bez nikakve druge, Melhisedek čitajući, sveštenikom višnjeg boga postao je.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Da li ti nijesam rekao da više nijesi moja žena? Onda mu ona, izvadivši onu kartu, reče: — Istina je, čestiti dare, da si mi to kazao, ali pogledaj što si na ovoj karti potpisao: što mi bude najmilije u tvojemu domu, da ponesem sobom
Petković, Vladislav Dis - PESME
Il' sudbina za me sprema nove dare I grobove nove, pakao otkrića, I zalazak slave i ljubavi stare? Il' osećaj straha to ima da znači Mog nesrećnog roda
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Lako j’ onom ko je zgrnô Te jesenske lepe dare, Napunio sve koševe I podrume i ambare. Oblaci se sivi kupe, Smetovi će već da rupe, Navaliće sa svih strana —
deca, ne dajte se varat’, Nemojte naletat’ na svaki aparat, Pa ma kako bio umotan u šare: Otvorite oči, te Božije dare.
Sad je vreme berbe (ako filoksera Račun ne pokvari); Ne bude li ništa, ti se teši time: I Novembar ume dare da podari. Ume, ume, kume, — al’ i slagat’ ume.
Kako će im škola biti vođa duši! Pa tek društvo, društvo, dok im primer pruži, Eh, kako će Bogu dare da oduži! Slatko dete ne zna šta sve obećava. Da l’ vam se priviđa slava i država?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ako bude ugodnica, naših strana vila, Da joj predjel dare nosi od svih svojih sila; Ako l' bude, srećom mojom, podgorska pastirka, Te dolazi da se kupa i tu cv'jeće birka: O,
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ona vidi dražesti koje su kod drugi nepostižime, vidi dare koje drugi sujetno traži, i razdaje po volji dostojinstva i devojke koje njemu po njenom rasuždeniju bolje nego mlogima
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kazaše da je junak Marko, da bi mogô Arapa zgubiti; ja sam njega bogom bratimila, i kumila svetijem Jovanom, i dare mu mloge obricala: no zaludu, ne šće doći Marko, ne šće doći, ne došao majci!
blaga, već kad bi me teo pričekati dok se vratim s lepotom devojkom, tamo će me darivati lepo, sve ću tebi pokloniti dare, tebi dare, a meni devojka“. Ciknu Arap kao zmija ljuta: „U men’, kurvo, veresije nema!
kad bi me teo pričekati dok se vratim s lepotom devojkom, tamo će me darivati lepo, sve ću tebi pokloniti dare, tebi dare, a meni devojka“. Ciknu Arap kao zmija ljuta: „U men’, kurvo, veresije nema! Ne daš blaga, sa mnom se podsmevaš!
ja stekoh mila zeta svoga kom ljepote u hiljadi nema, voljeću ga nego oko jedno, voljeću ga neg’ jednoga sina; ja ću njemu dare pripravljati, pripravljati konje i sokole, i kovati čekrkli-čelenke, i rezati kolaste azdije, neka nosi, neka se
U tom sam se, snaho, prepanuo, Miloša smo zetom učinili, i Milošu dare poklonili, da prevede tebe preko mora i bez kavge i bez muke naše“.