Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne krijem: selaka se klonim i lomim guste veđe na. sluge i nadničare. Kad je jednom, malo pripit, Tola Dačić, prvi nadničar u kući, pokušao grubo i ismevački da se šali sa mnom, bez reči sam trgao nožinu iz pojasa i jurnuo
Ujutru su po livadama nalazili gomilice žutog cveća. Tola Dačić laže po selu da nožem koljem pse Katićima i da ih bacam u Moravu, jer njima stalno nestaju psi, pa i kerovi koje Đorđe
“ — susreo ga Tola Dačić i podsmešljivo rekao: „Da podmladiš ženu?“ Nisku đinđuva hitro je gurnuo u džep i kosimice, odozdo, zagledao se u šarene
Da je sada noć, možda bi mu rekao. Tola preskoči plot. GLAVA DRUGA Tola Dačić trza konopac crkvenog zvona, da seljaci sude seljacima, zanesen zvonjavom na uzbunu, savija se i uspravlja, drhti od
Ni poželeo srećan put.“ „Šta ti to govoriš?“ „Gonio si me da radim više nego sluge. I Tola Dačić lepšu je mladost imao od mene. Ni po odelu se nisam razlikovao od slugu. Dedi Luki lakše je bilo.
I zato što u tvom bogatstvu stoji zaboden i moj nož. Odmah ću da ti kažem. Tvoje prezime, nasledniče Adame, jeste Dačić. Jeste, ruku mi mojih, baš Dačić! Sve znam. Dačići će biti tvoji nadničari i sluge.
Odmah ću da ti kažem. Tvoje prezime, nasledniče Adame, jeste Dačić. Jeste, ruku mi mojih, baš Dačić! Sve znam. Dačići će biti tvoji nadničari i sluge. A razlika je između vas samo u prezimenu. Istinu zborim.