Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ili će on ubiti Stanka ili — ako to ne učini — Stanko će ubiti njega! To znam utvrdo!... Ovo je kavgadžija, a ono je delija. Udariće sila na silu!... Moj Sulja mi već više ne može reći: ti pušiš džaba moj duvan!...
Alal vam vera!... A čija si ti, snaho? — upita Jelicu, koja iđaše pod grdnim teretom jednog stuba kao delija. — Ja sam iz Aleksića kuće! — odgovori Jelica. — Da nisi Stankova? — Jesam. — Da si živa i zdrava! Što valja — valja!
glave zimkulja — krava koja se muze zimi zor — sila zurka — rupa kroz koju se viri; trunka, mrvica iđiš — junak, delija izvećati — iskopneti, dotrajati izmećar — sluga, u pogrdnom značenju izmir — pomirenje ispiraziti se — ispizmiti se,
Afrika
Žene u svilenim šarenim suknjama i povezačama navrh glave, kao Senegalke, sede u krug oko zida i primaju pozive crnih delija u plavim salopetima ili samo sa polucilindrom na glavi. Mnogi mladići igraju sami između sebe.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sala od straha gotovo prazna. Kad ali kroz velika vrata ulazi delija, jašući na magarcu. Već je nasred sale. Magarac pun praporaca na „šabraku”; jahač u belim „triko” čakširama, na glavi
pun praporaca na „šabraku”; jahač u belim „triko” čakširama, na glavi crvena zašpicena kapa sa praporcem, pa se delija svima klanja. Magarac triput rikne kao dobrodošlicu.
da je prosjak — Krečar; nije ga bilo na balu; Pastirka — Perina igračica; lopov — Pera; babica — gospođa Čamčinica; a delija na magarcu — sam Čamča. Čamča je svoju ulogu dobro igrao.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Požuri samo, ne oklijevaj! (Povratak ratnika) Deda Rade, stric Nidžo, Petar Čobanin i Maligan Delija središnje su ličnosti ove dečje mitologije: njihova je zasluga što se, u stvarnom životu, nisu previše opirali dečjoj
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nit sam ga vidio ni čuo za njega. Ta ne dolazi džabe Petrak baš našoj kući. Ja sam tu, ja ... — Delija naša — dodaje Petrak kao da je konačno našao onu pravu, završnu riječ za čitavo moje opčarano mjesečarsko tkanje, od
ali, onako uzbuđen i premoren od čudesnog noćnog doživljaja, brzo sam zadrijemao među djedovim koljenima, ja, velika delija, smjeli lovac na mjesec, naoružan grabljama triput duljim od mene.
— Četu, pravu četu, jakako, moj rođo, samo da mi je odakle namaknuti jednu kitu starih ličkih noćnika i delija. Osokoljen, Sava prijateljski protrlja svoj čekinjast obraz o svečevo lice i smekšano procepa: — I tebe će tvoj Savica
medresu, a? Ej, teško meni. Hajd ovamo u ćošak, da ti pokažem kako se kreše šibica. Teškom rukom delija kreše i lomi šibice, a Mikan ga gleda zlovoljno i gunđa: — Vala, Đukane, da nijesi skojevac i bombaš, ja bih ti rekao
jedan krupan kosmat mitraljezac s našušurenom ćubom kestenjaste kose, koja mu je virila ispod naherene kape partizanke. Delija je bio tako natovaren kako samo može biti bezdušno opterećeno neko partizansko kuvarsko kljuse: na leđima golem ranac,
— A šta ti je to u rancu? — sumnjičavo prupita čiča. — Municija za šarca. — Hm, baš municija? A to u torbici? Delija nasmiješeno, s ljubavlju, udari dlanom po nabijenom torbaku. — Ovo je municija za mene, orasi. — Aha, tu smo!
— Kako to? — zabezeknu se čiča, više radoznao nego ljut. — Kako, pitaš? — uozbilji se delija. — Ama, znaš li ti, druže, da je nama, krajiškoj djeci, jedina i najveća milošta i dar, otkad znamo za se, samo orah i
— Vidi sad toga đavola! — začudi se čiča. — Eto, tako ti je to — zaključi delija. — I sad tamo, u Prnjavoru, usred najžešće bitke i tarapane, neko iz naše čete dreknu: orasi, bog vas mazo!
I on, grešnik, na ovoj zimi, zaželio se oraha. Neki naš kukavelj, Krajišnik. Delija zakratko obori glavu i zamišljeno reče: — Bi mi ga žao, onako mrtvog. I on volio orahe, živa ljudska duša.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
AHMED: A videste li jutros agu? Svako mu puce izglancano! Pa kubure unakrst, pa noževi unakrst! Čovek delija, nema šta! Prosto nemam reči! Pa mu sve sjakti, rukavom oči da zaklanjaš!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A oni mu kažu: — Došao jedan delija te skinuo zeca, i eno ga gore na čardaku. Onda im zmaj reče: — Idite i kažite mu neka mi ide iz dvora, jer ako mu
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: Al’ besedi Anđelija: Boži bio mlad delija, I pije se tekelija, I ljubi se Anđelija. STANIJA: Bolje uzmi neku knjigu, te čitaj. LjUBA: da me opet karaš.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
gori koliba stoji, ko god je vidi, trese ga strava, vještica baba oko nje broji kolac po kolac, na svakom glava. Delija momče kroz goru grabi, ide u najam opasnoj babi.
Macane, braco, lija me davi, Macane, druže, brzo me bavi, stotinu zrna u pušku stavi!“ Delija Mačak zaigra brkom: „Nisam se, Lišče, nadao vas!“ pa jurnu ravno, olujnom trkom, otkud je čuo drugarev glas.
U zoru Mačak nađe na kosi prosuto perje, kiša ga rosi. Zastade lovac, delija mrka, suze mu teku niz oba brka, a tužne oči po perju kruže. „Zašto me nisi slušao, druže?
Buljuk se zvijezda uz Mjesec jati, oblak ih sivi pažljivo prati. Dolje na zemlji staza se vije i junak jezdi, Delija neka, lopova četa uz put se krije: Nebojšu hrabrog zasjeda čeka.
“ — rekoše tako njih troje, ljuti, dok mudra lija po strani ćuti. JEŽEV ODGOVOR Diže se Ježić, delija stara galamdžijama odgovara: „Ma kakav bio moj rodni prag, on mi je ipak mio i drag.
Mačak se Toša na suncu grije, mije ga kiša sunčana vruća, a malo dalje, pod vrbom krivom, u hladu čmava delija Žuća.
Ribe su jutros, dao bih glavu, izišle rano da pasu travu.“ Delija mačak na noge skoči, zavrti repom, zaigra brkom, na vrata đipi, a za njim Žuća iz petnih žila, najbržim trkom.
“ Ježurka Ježić, kopljanik slavni, spokojno šeta, delija prava, on se ne boji nikoga živog danju ni noću, pa ni kad spava.
Moli te, kumi, tužnoga lika Vrebalov Ika iz Erdevika. TRAŽI SE STRAŽAR Stražar se traži, delija prava, uz malog batu dok obnoć spava, jer nešto strašno u tami šuška. Potrebni: fenjer, sablja i puška.
“ — dreknu bolesnik uz pokret nagao — „To sam ti samo babe lagao, pare dizao gde sam stizao!“ Od toga dana delija stara izgubi slavu mudrog lekara, ruga se danas i vrana s koca kakav je lekar Joca.
“ Mastilo tu je, hartija čista, pero, slobodno vreme, knjigama tuđim delija lista, vešto kraducka teme. Iz „Hajduk Stanka“ pokrade Janka Kȏ kuca tuđu kost, Andriću Ivi (neka nam živi!
Pišu mi pismo „Drugaru fini, najbolji dečak to je u Kini, boljega nema. Zdravo! Izvini!“ Sutradan poštar, delija znana, donosi vesti s afričkih strana, šalju mi, kaže, dečaka vrana.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
studena, Izmetala struk bosiljka zimi zelena, Čuvala ga dilber Mara b’jela rumena, Tu nalazi mlad na konju, mlada delija: “Božja pomoć, dilber Maro, b’jela rumena! Pije li se ladna voda bistra studena?
“ 232. Vozila se po moru galija, U galiji okovan delija, Gledala ga sa brega devojka. “Što me gledaš, sa brega, devojko, Oženjen sam, uzeti te neću, Okovan sam, grliti ne
zvoniti, tandrkati, škripati Davorija - pesma, uzvik dvorba - dvorenje, posluživanje; udvaranje delibaša - zapovednik delija; najbolji junak delija - 1. junak; 2.
Davorija - pesma, uzvik dvorba - dvorenje, posluživanje; udvaranje delibaša - zapovednik delija; najbolji junak delija - 1. junak; 2.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
osu se smej celog društva. — Koji Dule? — Pa tvoj, iz G. — Kako je to on pobeđivao? — Eto, nek ti priča Delija. — Koji Delija? — Pa taj moj, Blagoje. — A, dede, Blažo, vjere ti!
— Koji Dule? — Pa tvoj, iz G. — Kako je to on pobeđivao? — Eto, nek ti priča Delija. — Koji Delija? — Pa taj moj, Blagoje. — A, dede, Blažo, vjere ti! — Pa znate to svi, tek kad smo počeli, 'ajde, de!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Mili, ozbiljna kao žrec ... U susret joj stiže zec Spreman da se u trci Svud, sa svakim takmiči. Isprsi se delija, Zavrte se kao zvrk: „Dede, stara, ti i ja Da probamo jedan trk!” Zbori, a oko mu sija, I drhti mu levi brk.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
7. LAGARIJE (Sve što ne može biti) 1 Zajedrila po kršu galija, Konja igra na more delija, Poljem bježe dva pečena zeca, Ćeraju ih dva ’rta odrta, Čekaju ih dva slijepa lovca, Vino piju dva mrtva junaka,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A oni mu kažu: „Došao jedan delija te skinuo zeca, i eno ga gore na čardaku. Onda im zmaj reče: „Idite i kažite mu nek mi ide iz dvora, jer ako mu dođem,
“ 14. CIGANIN I VLASTELIN. Uputi se nekakva silna a pri tom bogata delija sam u kočiji na šetnju, i udalji se u daleke planine | kud ga je put nosio.
Iskoče svi na put, i tek što im delija pomoz Bog nazove, svi poskidaju kape i pred kolima na gola koljena kleknu, i jedan od njih poče mu govoriti: „Blago
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
FraBrne, hučući jednako i držeći se za kulju, darova mu pet krunaša zato što mu je dobro pazio kulaša. I tako delija Stipan iznese stope iz manastira.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Starac reče: — Jesi junak, ali ne tako veliki, nego kad si došao, eto sada je jedan delija oteo starcu što veje žito kćer, a ovim ljudima sestru, pojuri za njim, pa ako otmeš devojku, uzmi je za ženu.
Devojka sedi kraj izvora, a delija legao na njen skut te zadremao. Čim stiže naš junak, poteže topuzom i udari junaka tri-četiri puta po glavi.
Čim stiže naš junak, poteže topuzom i udari junaka tri-četiri puta po glavi. Trže se delija, pa poče koriti devojku što ga je po glavi biskala te ga je razbudila, ali kad se uspravi, vide da ga neko tuče po
Poveze kola, zasvira u svoje gajde i produži put dalje. Kad malo zatim stiže delija i stade pred ovoga čoveka, zaustavi kola i poče pitati šta bi sa čovekom koji je bežao putem.
Reč po reč, pa se ovi zavade, i delija poče da preti kolaru, a ovaj kao iz šale udari deliju po čelu, i ovaj pade mrtav na zemlju.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
“ Ali se baš u tom času zadade putanjom ozgo sa planine stari kolašinski osobenjak i delija Rujo Luković, večiti čobanin i vazdašnji planinski kolibar, iako iz bogate brnjačke Kuće.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Žene u svilenim šarenim suknjama i povezačama navrh glave, kao Senegalke, sede u krug oko zida i primaju pozive crnih delija u plavim salopetima ili samo sa polucilindrom na glavi. Mnogi mladići igraju sami između sebe.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Vladan Đorđević, gurajući se da dopre do đenerala. Parip mu je lepo igrao, a g. doktor se zakekečio na konju — pravi delija!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Na konja jašu, turakliju pašu. Maksim Zoriče, dobar vojniče, a pred konjici, dobri vojnici, Zorinkić Mija, poznan delija.
Tibule, o, srećni! Uslišila Delija ti ljubveželjni glas, Lira sa mnom već je umolčila, Ljubica jer i ne sluša nas. Tibul, Del’ju, Virgil a Kesara, Prv’
Al’ ja pevam, hvalim vsuje blagu, Plačnoglasni bijem u gitar, Vsuje molim Ljubicu mi dragu: Delija mi budi, ne Kesar!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— siromašni vursat (fursat) — samovolja, osionost gazija — junak gerdan — đerdan, ogrlica gerz — momak; đida, delija gigijati — podvriskivati gra (grah) — pasulj grahorast — zelenkastosiv graša — starinski revolver gruntovnik —
gruntovnik — činovnik u gruntovnici, nadleštvu u kome se vode zemljišne knjige deverati — teško živeti, mučiti se delija — turski vojnik; junak dert — jad, tuga, briga divanana (divanhana) — „prostrana prostorija na spratu, u starim
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Mladi puškar je bio nadaleko čuveni delija. Lovac, jahač, pevač, tvrdoglav i ohol, prznica, šaldžija, sila da radi i teče, sila da začas napravi kalabaluk.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
poleta — kad Grujica i njegovih trideset hajduka prerušeni u devojke dočekuju pašu sa Zagorja i njegovih trideset delija. Sve je to i dobro uočeno i prikladno rečeno.
Šta pominješ nekakoga bana? Ovo nije Strahiniću bane, no ja jesam carevi delija: jedeci se carski pokidaše, u ordiju tursku pobjegoše, sve delije hitro potrčaše da jedeke caru pofatamo; ako kažem
Strahinova progovara ljuba: „Gospodare, silan Vlah-Alija, ta l' ne vidiš? ispale ti oči! Ono nije carevi delija, — moj gospodar Strahiniću bane; ja poznajem čelo kako mu je, i pod čelom oči obadvije, i njegova oba mrka brka, i pod
34 LOV MARKOV S TURCIMA Lov lovio Murate vezire, lov lovio po gori zelenoj sa svojijeh dvanaest delija i s trin’estim Kraljevićem Markom: lov lovili tri bijela dana, i ne mogli ništa uloviti.
Markova sokola te ga ud’ri o jelu zelenu i prebi mu ono desno krilo, pa obrnu kroz goru zelenu sa svojijeh dvanaest delija.
ide kao gorska vila, brzo ide, daleko odmiče, odmah biše nakraj gore čarne, i uglaše u polju vezira i njegovih dvanaest delija.
Obazre se Murate vezire, pa kad viđe Kraljevića Marka, on govori svojim delijama: „Đeco moja, dvanaest delija, vidite li onaj pramen magle, pramen magle ispod gore čarne? U magli je Kraljeviću Marko, — gle kako je naljutio Šarca!
po polju delije, kao vrapci od kopca po trnju; stiže Marko Murata vezira i rusu mu odsiječe glavu, a od mladih dvanaest delija on načini dvadest i četiri... 35 MARKO KRALjEVIĆ UKIDA SVADBARINU Poranio Kraljeviću Marko, poranio niz Kosovo ravno.
“ Ali nasta Svilojević caru zmožnu govoriti: „Ono biše delija koji Turaka ubijaše s svojim buzdohanom, side brade do pojasa, Kraljeviću vitez Marko“.
Kad iziđe drumu na raskršće, loša mu je sreća priskočila: susrete ga Mehmed Arapine sa njegovih trideset delija; Turčin ćera tri tovara blaga, pa kad viđe trideset hajduka, a on viknu na svoje delije, te uvriško sablje povadiše, u
drumu širokome, Novak stade drumu u busiju, oko njega dva nejaka sina; al̓ eto ti jeke niz planinu, pomoli se trideset delija; svaki nosi džidu na ramenu i na džidi od hajduka glavu, a pred njima Mehmed Arapine Radivoja vodi savezana, i on ćera
Isjekoše trideset delija, od Turaka šićar pokupiše, tri tovara blaga zadobiše, pa sjedoše piti rujno vino. Ali veli Starina Novače: „O moj
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jovanče je s divljenjem gledao za njim. — Kad li ću ja postati onakva delija? — Hm, delija! — nepovjerljivo promrsi Mačak — a otkud je on samo nanjuškao da sam ja krio svoje alatke?
Jovanče je s divljenjem gledao za njim. — Kad li ću ja postati onakva delija? — Hm, delija! — nepovjerljivo promrsi Mačak — a otkud je on samo nanjuškao da sam ja krio svoje alatke?
Za komandanta je postavljen Nikoletina Bursać, slavni mitraljezac i nadaleko poznata i čuvena partizanska delija. Čim je primio novu dužnost, Nikoletina je zamolio komandanta odreda: .
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Podatljiva ruka nikad prazna ne ostaje. Ka slepac — bez očiju i u podne. Mlad delija a star prosjak. Bez prilike ništa ne valja činiti.