Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milutin Milanković KROZ CARSTVO NAUKA Sadržaj UVOD 1 PITAGORA 9 DEMOKRITOS 27 ARISTOTELES 45 ARISTARHOS SA SAMOSA 64 ARHIMEDES 86 U TOLEDU 106 NIKOLA KOPERNIK 128 OTO GERIKE 144 ISAK NjUTN 170 U
prirodnjaka onoga doba, a možda i cele Antike, a ekspertiza Hipokratova svrši se time što saopšti adberićanima da je Demokritos jedini žitelj njihove varoši koji je duševno potpuno čitav.
Ali kada se sve to u toku vremena prikupilo, sredilo, proučilo i objavilo, uvidelo se da je Demokritos bio jedan od najvećih mislilaca svih vremena i otac materijalizma.
On se trže iz sna i pojuri za njima, poskakujući na levoj nozi. DEMOKRITOS Bilo je to, ako se ne varam, godine 397 pre nove ere, pretposlednjeg dana meseca aprila.
Da li je Demokritos čuo reči nomofilaksove, sporedna je stvar, ovaj gest mu je sve kazao, a to mu beše toliko smešno, da se, kikoćući u
I Demokritos se sit nasmejao; on se pojavi na vratima i zapita učtivo: „Šta želite iznenadni gosti?“ Sad nomofilaks zinu da govori.
prisutnog i tebi predvedenog građanina Abdere Demokrita i da o tome podneseš svoje stručno mišljenje Velikom Senatu“. Demokritos je saslušao samo početak ove besede, jer čim nomofilaks izgovori ime učenog lekara, on uzviknu radosno svojim
„Kojem srećnom slučaju ili proviđenju imam da zahvalim za tvoju posetu?“, upita Demokritos Hipokrata. „Ti znaš, dragi moj, da ja već po svom lekarskom pozivu mnogo putujem. Nedavno sam bio poduže u Ateni.
varoši ugledati divan spomenik, podignut onom istom Demokritu kojem je sada trebalo da ispitaš ispravnost pameti“. Demokritos poče da se smeje i govori kroz smeh: „Da će tako biti, smeo bih se opkladiti, kad ne bi onakva opklada pretpostavljala
Onda će oni, jedan za drugim, da se isprse i reknu: „Demokritos! Pa on beše pravi, pravcati abderićanin!“ „Dobro sam ga poznavao!“ „Bio sam mu prvi komšija“.
Senat će, odmah posle toga, jednoglasno odlučiti da mi se na najlepšem mestu varoši podigne dostojan spomenik“. Demokritos se smejaše slatko. „Da moj brajko, spomenik od tuča ili pentelikonskog mermera“.
„Jest, jest, takav jedan spomenik! Ne zbog toga što sam Demokritos, već što sam abderićanin, pravi pravcati abderićanin“. On se smejaše tako slatko da mu suze udariše na oči.