Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁰ Dakle, dete rođeno u subotu na neki način je demonsko i nečisto, ali upravo zato je i imuno na štetna dejstva zlih bića i vidovito.
) ne uvede u ljudsku zajednicu, jeste nečisto, demonsko, ne-ljudsko i opasno biće. Tek ovim strogo propisanim magijskim ritualima dete se postepeno uvodi u red ljudskih bića,
U narodnim verovanjima i običajima, zapravo, dolazi do izražaja protivrečna slika prirode deteta: ono je demonsko, nečisto, s jedne, ali istovremeno i anđeosko (nevino, dobro), s druge strane.
ono je u isti mah i mrtvo (za pređašnje stanje) i živo (u novom vidu postojanja), ujedno životinja i čovek, htonsko (demonsko) i sveto biće.
i oblikovanju specifičnih ljudskih osobina, već i narodnom modelu deteta po kojem je ono, kad se rodi, „nečisto“, „demonsko“, „opasno“, „neljudsko“, i tek pod dejstvom čistilačkih magijskih mera, obrednim uvođenjem u zajednicu, postaje „čisto“,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kao neki pomanitali eskadron demona, za mnom je jurilo stado, i to negovo demonsko blejanje podsećalo me na najodvratniji kikot... ... Zastali smo na samom vrhu Laudanovoga šanca.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
BREST Ulme (ulmuѕ campeѕtrіѕ). Brest. Reč je zajednička slovenska. B. je poznato demonsko drvo. Na njegovim granama naročito rado sede vile, »jer na to drveće vragovi ne smeju« (ZNŽOJS, 7, 1902, 116).
idd; 63, 629; Marzell, Die heіmіѕche Pflanzenwelt іm Volkѕbrauch und Volkѕglauben, Leipzіg, 1922, 99 id›), i kod Srba demonsko drvo.
, 303, 390). Brest. I u kasnije objavljenim verovanjima b. je demonsko, sveto i lekovito drvo. U Gruži »kod bresta u Krušiku, u Guncatima, viđa se noću crveni plamen, ali kad se njemu priđe,
Prema jednoj staroj nar. pesmi, j. je i demonsko drvo: na korenu joj sedi zmaj (Vuk, Pjesme, 1, 664). U drugoj pesmi: »Munja groma nadigrala Dv̓jema — trima jabukama I
»Ova vrsta drveta gotovo redovno je u Srbiji bila zapis« (GEM, 39—40, 1976, 260). Po nekim verovanjima, h. ili dub je demonsko drvo. Dubovima se biju zduhači (SEZ, 66, 1953, 245).
R. Bulat, Pogled u ѕlovenѕku botaničku mіtologіju, Zagreb, 1932 2—6. Cer. Demonsko i senovito drvo: priča se da se noću viđaju vile kod jednog cera u Klisuri i kod Miljkove Jabuke u Ugljarevcu (tako se