Jakšić, Đura - PROZA
Na Veliki petak osvanulo je pet stotina kosača, mrka pogleda, čvrste desnice. Ma koji spahija u zemlji madžarskoj obradovao bi se ovakoj mobi, ali sad strepljaše, jer to ne beše gomila žetelaca,
eterom opijeni ranjenik što škripeći zubima, ječi, dok mu nevešti lekari lagano hladnim gvožđem košticu iz razmrskane desnice čupaju. Posle se utiša sve. I noć, i vazduh, i rika topovska — sve je zanemelo.
Teodosije - ŽITIJA
Na tome kamenu i do sada se poznaje položenje moćne desnice Gospodnje. Sa mnogim umiljenjem hvaljaše Boga, koji ga je udostojio da i na taj željeni i sveti vrh uziđe i da se pokloni,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Dok je Sremac bio konzervativan satiričar ondašnje političke desnice. Domanović je bio satiričar demokratske levice. I jedan i drugi, sa suprotnih tačaka gledišta, i sa suprotnim
Radičević, Branko - PESME
Rodi Cveta sinke jednolike, Četir sina, očine prilike, Još očinog srca i desnice, Ta desnice pa još i srećice. Zatim Cveta rodi dve ćerčice, Kao majka behu lepotice.
Rodi Cveta sinke jednolike, Četir sina, očine prilike, Još očinog srca i desnice, Ta desnice pa još i srećice. Zatim Cveta rodi dve ćerčice, Kao majka behu lepotice.
“ Vidje jade Fatima djevojka, Proli suze niz bijelo lice, Prihvati mu pušku iz desnice, Pomože mu pušku napuniti. Uze Milun i pušku nasloni, Nasloni je na taj tvrdi kamen, A zagleda Turčina mlađanog,
(OJ MORAVO, ŠTO BI BEZ SRBINjA) Oj Moravo, što bi bez Srbinja, Što bi Srbinj bez srca junačka, Što bi junak bez desnice ruke, Što bi ruka bez te sablje britke, Što bi sablja bez vešta kovača, Što bi kovač bez tog tvrdog gvožđa, Što bi
Manu mačem vojvoda Mileta, Dočekao Neten-bega kleta. Oj Turčine, loše si srećice, Ispade ti sablja iz desnice! Oj Mileta, ti gromovni plame, Ti preseče ono levo rame, I još pleće, i to srce živo, Kraj ložice sukće mač
duga Po remiku, kano trsku kaku, Zadrkta se srce u junaku: „Oj konjicu, vazdanja srećice, Ao puško, draža od desnice, Da ljuto mi na srdašce zavi!“ Ciknu junak, pešadiju savi, Jednim maom udari trojicu, Šestoro i pada na zemljicu.
“ Kroči, skoči, već do Cvete stiže, Već joj mača iznad glave diže... Ao Bože i Bogorodice!... Pade maču, — ali iz desnice, Pade za njim besni Radivoje: Ta čelo mu prsnulo na troje, Zrno pusto straga mu na čelo, Bistri mozak i oči ponelo.
Bog i gleda pa i blagosilja... Rodi Cveta sinke jednolike A očine slike i prilike, Još očina srca i desnice, Ta desnice pa još i srećice; Zatim Cveta rodi dve ćerčice, Kao majka beu lepotice.
Bog i gleda pa i blagosilja... Rodi Cveta sinke jednolike A očine slike i prilike, Još očina srca i desnice, Ta desnice pa još i srećice; Zatim Cveta rodi dve ćerčice, Kao majka beu lepotice.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
I tako započe jedno od onih čudnih prijateljstava između otresitog bojdžije i zlopogleđe Dane Desnice, najsiromašnijeg momka u selu, i veselog Rade Ćopića, djevojačke duše, gazdinskog sina, koji je imao čak i dva kožuha:
Jedno od tih čuda predstavljao je i nenadani dolazak djedova kamarata iz momačkih dana, Dane Desnice. Istom jednog jesenjeg popodneva, punog suvog vjetra, perja i oštre graje čavki, ispili se pred našom kućom krupna,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
) FILIP: Gledajte ovo delo, grdnu krv, gledajte tu na zemlji leša dva! Udarac moje desnice ih obori! Za jade je moja plata to! (Iznenađenje i preneraženost.
” JELISAVETA: „...udarac moje desnice ih obori, za jade je moja plata to!” SOFIJA: Valjda nećeš da kažeš?... Pa to znači... VASILIJE: Naravno da znači!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” „Da nije truda i rada desnice Brzo bi se ispraznile sve mesnice; A levica je jaka na rečima, U savetima, u odborima, i u većima, Od jutra do
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Sva nebesna kola mirodržna, i dvižima i nepodvižima, praznovaće sjutra u horima udar strašni moguće desnice. Grdne bezdne, mračne i nijeme, snom vječnijem mrtvo uspavane, sjutra će se zatrest jekom slave presilnoga
Dan četvrti strašnoga javlenja mogućnosti Gospodnje desnice bješe blizu sveštenog odiha: himni svete slave počinuše i grmljave slatkijeh muzikah; legioni u duge redove sa
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ To govoreći, pokaza rukom prema vrtu, raširi svih pet prstiju svoje desnice, stavi je pred svoje čelo i učini njom pokret koji u mimici označava šašavost.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ako se na paralelizmu još malo zadržimo, možemo reći da su se i u romanu, i to najpre u Zimskom ljetovanju Vladana Desnice, počele povremeno pojavljivati slične slike dehumanizovanog sveta, crnohumorne i groteskne.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
svojih žitne njive, Ručak i užinu čekajući, — Znaš, zgotovljenu prabapskim načinom Od vernih ljuba, — nevine desnice Hajdukom dali, koji zverski Lesu po gustomu blude bedni; Umisle hiščne vseljuju v hladnu grud; Po zemlji najpre
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Janjetu mirnom deru utrobu; Kada se zločin mrakom praćeni Postelji krade žrtve nevine, Da jednim tiskom vične desnice Život uguši...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Najzad, 1950. izašlo je Zimsko letovanje Vladana Desnice (1905-1967). To je prvi modernim prosedeom pisan roman s tematikom iz poslednjeg rata (u primorskom zaleđu Zadra).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
I jagnje se primaknu da uzme knjigu iz desnice onoga koji sedi na prestolju.“ Zato je Nikanor mudro postupio kad je svoje viđenje uprostio do te mere da postane
Petrović, Rastko - PESME
Kad sam se rukovao sa prijateljskom rukom, ali čvrsto, i tako da spona između palca i kažiprsta moje desnice opre se o takvu sponu njegove, izvršili smo najočitiji čin Novoga Zaveta i Pokajanja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
junak kao soko sivi: „Kralju Đurđu, roditelju krasni, ubi mene Madžar iznenada, brez junačkog moga ogledanja, moje sablje i desnice ruke!