Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Teško, bože, Mladenu, kazati se ne može! Dao bi da mu oseku desnicu do ramena, samo da ne mora kazati ono radi čega je došao!... Ali mu ne biva drugo!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
ja ću biti slobodan, pa ću do dve nedelje sam sa mojom sopstvenom personom k vama doći, a donde ljubim gospođi mamici desnicu i pozdravljam brata Jocu i frajla-Milku, i ostajem vami — do groba veran Ljuba Čekmedžijić Kad je frajla Julka ovo
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Vasilije prođe kroz Trijest i Vijenu, a on mu je desnicu, na kolenima, celivao. Hteo je da i njega povede u Rosiju, ali ga je grof, svemoćni, u Vijeni, zadržao.
Svemogući. Njemu su, prvi put, sa Balkana, lelekali, da pruži svoju moćnu desnicu (zamišljali su je toliku, da može čitave zemlje dohvatiti) i primi pod svoju zaštitu, i njih, koji su u ropstvu, u bedi,
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pozdravite sve. Adresirajte ovako: Venezіa San Paulo Nr. 5008. U Veneciji, 1 aprila 18... ljubeći vam desnicu pokorni sin Šamika” Okupa se i obuče. Kad ode, preda na poštu pismo.
Matavulj, Simo - USKOK
Osuđenik gledaše za njima, pa kad i pošljednoga nesta okrete se vladici: — Vladiko sveti, daj mi tvoju desnicu i blagoslovi me.
Radičević, Branko - PESME
dvojicu, Od dvojice opet četvoricu, Ne plašit se te junačke muke Dok je mača, dokle traju ruke, Pa zla sreća kad desnicu srubi, Dočekati šuvakom i zubi, Škrgutnuti, zlotvora ščepati, Pa zubima kô janje zaklati — Dati život u divnu
pa se zaustavi, Nasloni se na tu šaru pušku, Preko krša, preko provalija, Ode gledat mrko unaprijed, Onda pruži tu desnicu ruku, Okom planu, riječ progovori: „Tamo, braćo, za onom planinom Gnijezdo je ponajžešće guje, Tamo živi stari
Biće junak sred beloga dvora; Bacio se njemu na prozora, Na desnicu naslonio glavu, Te on gleda Božu velju slavu: Kako vijar oblacima vije, Kako munja u rastove bije...
Tice poju, a vrelo žubori: „Odmori se!“ kao da govori. Mileta se bacio u travu, Na desnicu naslonio glavu; Iz daleka zvoni klepetuša, Divno zvoni, al' on je ne sluša, Od lova mu telo malo trudno, Al'
kano babu moga“, Treći opet ne zbori nikako, Gleda pušku, gleda mača svoga, Pogleduje tu desnicu ruku, Sjaju s' oči kâno mrkom vuku, Sastavio one strašne veđe, Gleda kroz nji niz brkove smeđe, Strašni brci pali
Selimane vide grdne jade, Vide jade, ljuto se prepade, Zaboravi tu desnicu čilu, Bedeviju obrte pretilu, Pleći dade i pobeći ćaše, Al' Mileta 'vako dozivaše: „Stan', Turčine, a tako ti
se Bogu, Puškom đogi slomi prednju nogu, Opet pali jedno momče čilo, Radivoju salomio krilo: U ramenu slomi mu desnicu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
četrdesetak godinica, dok je moj djed Rade momkovao u Lici, imao ti je on tamo nerazdvojnog druga i prijatelja Danu Desnicu, svoga voljenog „kamarata“.
I baš među takvima našao je moj djed svoga kamarata, Danu Desnicu. Kako je do toga došlo, to ni on sam ne bi znao kazati.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Prvo počo da zateže, da odbija, dok ti ja ne spustih desnicu na nož! Kad vide nož, odma je omekšo! A vidi ga sad! Aaa, neće se ovo svršiti na ovome!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Sluga nižajši. JELICA (pokazuje na stolicu): Ako smem moliti. ALEKSA: Ljubim desnicu! (Sedne.) Ja uvek želim na ovom mom putešestviju sa Serbima naipače blagorodnima upoznati se, i danas se zjelo radujem
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Nuto moga posla! Za čast i goštenje činim ljude nevesele!” Onda gospoža doma ustane, celuje vladiki desnicu, govoreći: „Milostivi naš i sveti gostu, ne častimo mi vaše preosveštenstvo toliko koliko nas vi častite s otačes|kom
Ovde, dakle, očevidno poznao sam nevidimu desnicu blagoga promisla, koja me vodi i mnom upravlja. Po pleneniju Carigrada, kad se svi učeni Greci po Italiji i po
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pitagorini učenici se podigoše sa svojih sedišta, a on podiže desnicu u znak pozdrava Suncu koje se rađalo. Svi zatim padoše ničice zemlji, a kada se digoše, predadoše se pobožnom ćutanju.
Bio je sposoban da govori samo rukama i očima. Zato zatrese kosu i podiže desnicu svečano u vis. No ti gestovi dopadoše se majmunu, te i on zatrese svoju grivu i diže desnicu u vis.
No ti gestovi dopadoše se majmunu, te i on zatrese svoju grivu i diže desnicu u vis. Kad to vide nomofilas, on zgrabi svoju dugu palicu da njome raspali po životinji, ali se na vreme priseti da bi
Zato podiže samo desnicu u vis. To isto učini i majmun. Pet teških kapljica znoja pocuriše sa čela nomofilaksova, padoše u prašinu i ostaviše
Kad, pri kraju dođe red na Aristarha, on položi svoju desnicu na njegovo rame i reče mu: „Hvala ti, sinko moj!“ Princeza pogleda zahvalno na svoga oca, a njena maćeha stisnu besno
Rizničar natače prsten na svoju levu ruku, a krunu uze u desnicu pa, priljubivši prsten uz nju, stade da je obrće ovamo onamo posmatrajući je znalačkim pogledom.
Tronut, Gerike me uhvati za ruku. Stisnuh njegovu prijateljsku desnicu, pa mu rekoh: „Nisam doduše, učeni jezuita, ali sam dovoljno prosvećen da jasno uvidim da ste vi: našli nov jedan put u
On pođe pravo nama, pruži mi ruku, stisnu prijateljski moju desnicu i pozdravi me prijateljskim rečima. Deca slušahu pažljivo šta govorimo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ode! I sad će se nevine valjati žertve.” Ognjenom Đorđu je veće uskipila žestoka krvca: Triput je podig’o, spustio desnicu snažnu nedvižim, Teško jer srcu je slatku raskinuti prirode svezu.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Tananom inscenacijom, pevač taj trenutak povezuje s pojavom crnih gavranova koji majci u krilo bacaju junakovu desnicu.
Od sredine 30-ih godina među srpskim piscima dolazi do jače ideološke polarizacije na levicu i desnicu. Na levici se od književnosti ponovo zahteva da služi određenim društvenim ciljevima.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zatim ga svukoše i ogrnuše skrletnom kabanicom. Potom spletoše krunu od trnja, staviše mu je na glavu a u desnicu mu staviše trsku. Poklecali su pred njim i izrugivali mu se govoreći: 'Zdravo, kralju jevrejski.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A ako bi joj umro muž, ona bi s velikom mukom podizala decu, „na preslicu i desnicu ruku“, ili bi se preudavala protiv svoje volje i umirala od žalosti za ostavljenim porodom.
jutrom i večerom moleći se silnu Jug-Bogdanu: „Gospodaru, silan Jug-Bogdane, ljubimo ti svilenoga skuta i desnicu tvoju bilu ruku, nu potrudi čudo i gospodstvo, i povedi mila zeta tvoga, nu dovedi Strahinića bana u dvorove i u kuće
Doneše mu suvu drenovinu; steže Marko u desnicu ruku, pršte drvo nadvoje, natroje, al’ iz njega voda ne udari: „Bogme, care, jošte nije vreme“.
Kada viđe da je za majdana, onda ište suvu drenovinu. Donesoše drenovinu Marku; kad je steže u desnicu ruku, pršte pusta nadvoje, natroje, i dv’je kaplje vode iskočiše.
ja, beže, gledim iz prikrajka kako ćeš i onda dočekati; a ti uze jedno siročadi, uze njega na lijevu ruku, drugo uze na desnicu ruku, odnese i u dvore za stole: „Jed’te, pijte, gospodski sinovi!
Uze Marko perna buzdovana, uze njega u desnicu ruku, pa ga baci s Urvine planine a u sinje, u debelo more; pa topuzu Marko besjedio: „Kad moj topuz iz mora
on dođe svojemu Novaku; sa stricem se u obraz poljubi, a svog oca u bijelu ruku; đoga pusti u goru zelenu, uze pušku u desnicu ruku, pak otide u goru zelenu.
Kad se baba iz sna probudila, uze štaku u desnicu ruku, ode pravo ka Ružici crkvi, te kazuje protopop-Neđeljku kazuje mu šta je u snu snila.
Bajo na nevjeri da će poginuti, baci mača u zelenu travu, pak Turčinu pod sablju podleće: desnom ga je rukom uvatio za desnicu i za britku sablju, a lijevom za grlo bijelo, obori ga u zelenu travu, od ljutine zubima ga zakla.
78 PREDRAG I NENAD Rani majka dva nejaka sina u zlo doba, u gladne godine, na preslicu i desnicu ruku. Lepa im je imena nadela: jednom Predrag, a drugom Nenade.
U pesmi o njima obrađen je starinski motiv o borbi rođaka koji se ne poznaju. Na preslicu i desnicu ruku, tj. onim što bi zaradila kao prelja i inače. Predrag majci do konja doraste, a do konja i do bojna koplja, tj.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— U štap, u štap, što se čudite! — viknu poljar. — Svak zna da je poljaru štap desna ruka. Ranjen sam, dakle, u junačku desnicu. Knez Valjuško najzad izdade naređenje: — A sad: vežite hajduke i marširajte: pravac škola!