Crnjanski, Miloš - Seobe 2
kola, koja je dobio, kaže, od sunarodnika, Trandafila – koji će naplatiti, i konje i kola, papreno, od njegovog tasta, Despotoviča.
Mislio je da je pošao u šetnju, sa ćerkom junaka, majora Joana Božiča, a eto ga vodi, u špacir, unuka voskara Despotoviča. Pitao se s kim to putuje i kuda? Tekla Božič je, međutim, bila rešila da odvede kapetana u još jednu šetnju.
Bilo je sigurnije, i udobnije, kod nekog prijatelja. Komersant Krečarevič, kod koga je Božič prenoćio, bio je rođak Despotoviča.
Šta je Božič tražio u Granu, Isakovič nije znao, ali je, iz razgovora, naslutio da se radi o nekom novcu, Despotoviča, koji je Krečarevič razdao po Granu, a Božič došao da tera.
Ćerka voskara Despotoviča, koji je verovao, iskreno, da je poreklom od despota, vukla je, za sobom, nevidljivu povorku ljudi, koji su je bili
poslužavniku, gorela je, u šandali, sveća, velika, u obliku ljiljana, belog, od voska, delo radionice njenog oca, Despotoviča, voskara. Gospoža Evdokija onda, brižno, spusti, francesku, rezu, na lokotu, na vratima, i leže na postelju.
Bio je to neki Sava Rakič. Pomenu i kuću bogatog voskara Despotoviča. Pavle se trže kad to ime ču. Upade, posle, u reč mladom fenriku – koji je govorio ti, svakom, u društvu – pa reče,
u kući počtenorodnog voskara, uvek, prepuno, kako se kod njega posetioci tiskaju, kako se tamo igra do zore i kako kod Despotoviča, oficiri, pevaju. Iz kuće mu ne izbijaju. Ceo Budim je pošešuljao.
Pavle na to, prebledeo, uzbuđen, dodade da to, svakako, nije čudo, kad se uzme u obzir lepota, koju je Bog ćerci Despotoviča, lepotici, gospoži Evdokiji, dao. Čuvena je i nema joj ravne. Zar ne?
U tom pismu se nalazi i ova rečenica: Takožde primih ot gospodara Ćirka Despotoviča, For. 800, za gospožu Evdokiju, u Kijev, otišlu! To bi značilo da je ta upaljenica otišla, za svojim švalerom, u Kijev.
mladom, lepoticom, koja živi u kući pukovnika Rakiča, ali koja je Pavlova švalerka, a zove se Tekla, unuka voskara Despotoviča iz Budima. O svemu tome, međutim, u pismima Aninim, Đurđevim i Petrovim, nema ni pomena, ni traga.