Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
ZBEG 325 11. MALO VEDRINE 335 12. 1813. GODINA 340 13. RAVNjE 344 14. NAJEZDA 348 15. LjUTA BITKA 356 16. UŽAS 363 17. DIVOVI 370 REČNIK 377 JUNAKU NAŠEGA DOBA velikom Srbinu NIKOLI TESLI Devetnaesti vek plete Ti venac slave.
I skoči u Savu!... Kad je izbio na vodu, čuo je kako zemlja tutnji. — To Turci idu! — pomisli. Pa zapliva... 17. DIVOVI Zeka se vrati u šanac. Tamo ga dočekaše veselo.
Neka svako zrno olova donese smrt onome koji se zakleo uništiti ime naše!... Dok je on to govorio, ovi divovi, što tako junački htedoše pogledati smrti u oči — razrediše se po šancu... — Pali!... I planu...
Dučić, Jovan - PESME
PUSTINjA Divovi sunca, kao vetri, Prolaze ovud s neba vrućeg, I minu gorke reči dve-tri Proroka negde vapijućeg. Noć ovud svugde
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sam u sebi pomisli: »Baš su to sve divovi iskorijenili i ponijeli!« pa onda dugo po gradu tumarajući, nađe jednu kulu zdravo visoku, i vidi đe u jednoj sobi
zato porani istoga jutra pa stane gledati po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo amo po gradu, kad najedanput vidi neke jele onako čitane iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kad goru oblak pokrije noćni i klanac teška osvoji tmina, dolaze kradom divovi moćni, biju u vrata staroga mlina. „Otvaraj brzo!“ — vika se ori i gromko ječi po pustoj gori.
Iz noći gluve sova se javi: „U šumi žive divovi pravi, junače, budi čvrst!“ Putuje Ćosa kroz mrklu tminu, uz divlji klanac, pustome mlinu i pjeva gromkim glasom:
Divlja se rika kroz klanac ori: „Neznanče, ko si? Vrata otvori!“ Iz mlina starog povika Ćosa: „Divovi, djeco, jeste li ludi?! Unutra sjedi čuveni gosa, hranu mu skuplja milion ljudi.
Starom se mlinu temelji tresu, napolju vode divovi boj, čupaju bukve, njima se jure. Ima ih, bogme, neviđen broj. Zaspao deda, malko i hrče, dok plamen šaru čudesnu
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
visoko u vetrove gorske da rane svoje hladim, ili me prodajte na obronke mora u zemlje druge i vrtove bogate gde divovi u pučinu zagledani neće stopalom tvrdim da stupe na čelo nejakih, tu da sednem kraj majke nezlobive.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
prljavog novca, Nudi, na prodaju, tri stare žene Toliko izbezumljene i ponižene, Da su vrištale i zapevale Kao divovi iz Kalevale! Drale su se — cela ih je pijaca čula!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sam u sebi pomisli: baš su to sve divovi izkorijenili i ponijeli! pa onda dugo po gradu tumarajući, nađe jednu kulu zdravo visoku, i vidi đe u jednoj sobi
Pređe preko bedema, uz jelu se ispenje i niz jelu siđe na zemlju; kad dođe u pećinu đe su divovi bili, uzme vatre pa potrči i dođe braći đe ih još zastane da spavaju.
zato porani istoga jutra pa stane gledati po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo amo po gradu, | kad na jedan put vidi neke jele onako čitave iz zemlje izvađene pa uz bedem
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
mnogo manji, a tako isto i crkva, da je voda oko ostrva široka kao more, a da se oko vode, svud naokolo, nalaze njeki divovi, od kojih strepe čak i sveci u crkvi, kojima ni sv. Frane ne može ništa, no im dopušta da mu oko iskopaju!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da čuje, sve pusto! Sam u sebi pomisli: „Baš su to sve divovi iskorijenili i ponijeli!
Pređe preko bedeme, uz jelu se ispenje i niz jelu siđe na zemlju. Kad dođe u pećinu đe su divovi bili, uzme vatre pa potrči i dođe braći đe ih još zastane da spavaju.
zato porani istoga jutra pa stane gledati po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo-amo po gradu, kad najedanput vidi neke jele onako čitave iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene,
Kad dođeš u pećinu, ti ćeš biti starješina, a ja ću biti prvi do tebe, a ostali divovi neka nas oba slušaju. Ti ćeš kao starješina imati svega do grla šta ti duša zaželi, samo zapovijedaj što ti treba,
Ti ćeš kao starješina imati svega do grla šta ti duša zaželi, samo zapovijedaj što ti treba, divovi će te služiti kao starijega. Starac pristane da ide divovima u pećinu, i tako pođu iz mlina.
Tako iziđu na jednu poljanu i uzmu se bacati kamena s ramena. Divovi ščepaju grdnu kamenčinu i bacaju je kao jaje. A kad ponudiše starca, on pogleda kamen i priđe njemu.
A kad ponudiše starca, on pogleda kamen i priđe njemu. Onda zagrnu rukave, pa počne gledati preko planine. Divovi ga upitaše šta gleda, a on im kaže: — Gledam preko koga ću brda prebaciti ovi kamičak.
Divovi ga upitaše šta gleda, a on im kaže: — Gledam preko koga ću brda prebaciti ovi kamičak. Kad to čuše divovi, u čudu se zagledaše, pa mu rekoše da im ne baca kamena, jer takoga nema nadaleko, pa im se žao rastati s njim.
A starac im veli da on ne može drukčije ili ga neće ni bacati. Divovi pristanu da ga ne baca, a priznaju mu da je bolji junak od njih. Drugi put pođu svi na vodu.
Divovi pristanu da ga ne baca, a priznaju mu da je bolji junak od njih. Drugi put pođu svi na vodu. Divovi ponesu bivoleće kože, a starac skopak. Divovi natoče svaki po mješinu vode, a starac poče kopati oko vrela.
Drugi put pođu svi na vodu. Divovi ponesu bivoleće kože, a starac skopak. Divovi natoče svaki po mješinu vode, a starac poče kopati oko vrela. Začude se divovi pa ga upitaju šta to hoće.
Divovi natoče svaki po mješinu vode, a starac poče kopati oko vrela. Začude se divovi pa ga upitaju šta to hoće. On im odgovori: — Što ćemo ići na vodu kad se može sve vrelo prenijeti i za nekoliko dana
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Livingstona i drugih velikih ljudi o kojima sam slušao na izložbi u Filadelfiji, a koji su bili duhovni i intelektualni divovi revolucionarnog perioda.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
gladnih vukova, miješajući se sa urlikom i lomnjavom pobješnjelih vjetrova koji potresaju zemljom, noseći kao nevidljivi divovi na svojim snažnim plećima grdne smetove, i razbacujući ih ražljućeno na sve strane...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Pojaviše se neki divovi visoki deset metara, zamahaše dugim rukama avetinjske babe, umesto trnova žbuna čučao je crn medvjed.
Lazara Mačka podiđe jeza. Čvrsto zatvori oči i poče da šapuće: — Znam ja, znam, nijeste vi ni babe, ni divovi, ni medvjedi. Sve je to drveće. Pa da bi se još bolje ohrabrio, on glasno zovnu: — Lazare!