Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Nad barom što nam se popela do brade, od devet nebesa, osam se smračilo, a deveto se dimi. Sve iznad njih se zapalilo! Gledamo taj plamen visoko iznad goleti, gledamo taj plamen, - u njemu još ničega nema!
Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula. Tvoja glava, il ruka, šta je sad palo na vagu?
9. S praga vidim oba Beograda: u oblaku svetli Gornji grad, Donji se dimi pod oblakom na rekama. U Gornjem vlada žezlo, u Donjem veslo. U Gornjem listaju psaltir, u Donjem špil.
U Donjem dimi se kazan, sa Gornjeg top: Gornji grad brani Donji, koji ga hrani! U Gornjem gradu despot podiže kulu, s koje se
DIM Šta se ono dimi nasred póljā? Ono tamo, pod onim oblakom? Iza onih sedam žutih slama? Zar je ono nasred póljā peć?
Dučić, Jovan - PESME
Sve je mirno tako. Na vodama leži krv večernjeg sunca, Dimi se, i hladi, i mrzne polako. Albatros je jedan kružio nad vodom, Zalutao amo ko zna s koga mora.
Afrika
Malo dalje od nas na pučini mirno dimi brod Otar, koji je doplovio iz Dahomea, i koji je sad u karantinu zbog slučajeva žute groznice koja se tamo pojavila.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
MIŠIĆ: Kir Janja, ja vas molim, nemojte da vučete greh na vašu dušu; nemojte je davati starom kir Dimi! JANjA: Gospodin notarius, vi mene uvređivate! Šta fali moju Jucu? MIŠIĆ: E, šta vi uzimate vas?
Radičević, Branko - PESME
Ako jezik oće da sačuva Pa toljagom po glavi ga gruva... Bolje, bolje da ga Višnji primi, Da nam više po izbi ne dimi... Što je čađi više je neg dosta, Ako kuća i jeste nam prosta. POEME I EPSKE PESME TUGA I OPOMENA 1.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGA: Opet tvoje levantinske mudrolije! Vama sve miriše na dinju punu pčela! Žensko ti se dimi u glavi! „Hiljadu i jedna noć”, je l? Šeherezada? Biser u pupku? Mnogo ti čitaš i fantaziraš!
Ilovača bar nema jezika... MAJKA HASANAGINA: Smiri se, kćeri. Vidiš li, svima im se dimi iz usta. BEG PINTOROVIĆ: Ti, stara, ćuti. A ti poljubi dete, pa da krećemo! MAJKA HASANAGINA: Hajde, kćeri.
Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula. Tvoja glava, il ruka, šta je sad palo na vagu?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Posle mogu ići po kući, i raditi što oću, samo se nekako kujne klonim, jer se bojim, da se opet ne dimi. MAKSIM: Šta to znači?
Ali kad me odunud zviznu, kume, pođoše mi suze na oči, a ja natrag! Pita me gost, šta mi je. Jako se dimi kujna, odgovorim.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Još uvijek tako, večerom, zimi, sučući svoje brkove sijede, starina Mačak uz lulu dimi i čudne priče prede li, prede.
skrenu sa šina, pusti se šorom, pa ravno ide pred kuću trošnu starice Vide, do samog praga sporo se penje, šišteći dimi, hukće i stenje. Povika baba: „Jadna mi sreća, eto mi starog, pijan ko vreća! Opet si kaput propio, avaj!
Kasnije, u zrelo doba, čitavom zemljom, širom, deda je putovȏ vozom, čuvenim našim „Ćirom“. Odžak se dimi, pištaljka svira, a babe viču: „Evo ga, Ćira!“ Znate li dedu? Hrabar je on, auto pozna, kamion. Kola bez konja!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Beograd, 1920. PISMA IZ PARIZA I BEČ On se sad dimi noću. Sneg i blatna voda, što curi sa njegovih crnih krovova, isparava se.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
„Eh, da me iz položaja glupog izvade, Odmah bih jurnuo na livade! U strmoj avliji, pokraj Ibra Iz kazana se dimi džibra; Seljaci zaseli, piju ko Rusi: E, da mu je prvenac da okusi!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Krv pravedna dimi na oltare, ćivoti se u prah razvijaše. Zemlja stenje, a nebesa ćute... Luna i krst, dva strašna simvola — njihovo je na
vas viđu pod sjajnim pokrovom, čest, narodnost đe je vaskresnula i đê oltar na istok òkrênŷt, đe u njemu čisti tamjan dimi. Slavno mrite, kad mrijet morate! Čest ranjena žeže hrabra prsa, u njima joj nema bolovanja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nikad nije video da duvan tako dimi. Turkinja lako sedi prekrštenih nogu, strogo i redom gleda sve putnike, naginje se da ih bole vidi, kao da raste iz
Tavanica se spusti niže, nad samo njegovo čelo, i lampa je u njega zakucana, pa se njiše i dimi, i bole ga oči u umornoj dreci kafane, kojoj kraja nema.
što krivo stoje, ugarci su opet ljudi, varoški oklamiši i čankolizi, kelneraj vodoravno stoji, lampa pravo, uvis dimi, teška glava žulji mu vrat; Đorđe dolazi sebi: u kafani je, mnogo je pio, obrukao se, muka mu je...
Onda kleknu na pod, staklo razbijene lampe krcnu pod kolenima. Nemo se moli Bogu i zaklinje... Na stolici dimi lampa i šara tavanicu. Dimom obešen o tavanicu, njiše se veliki list senke. Đorđe kleči uz postelju.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Dugo je čekala. U krčmu dolaze ljudi i odlaze. Lampa dimi i zaudara, a jedan pijanac dodijavao joj, grdeći njenog poočima; nudi je da u njega dođe služiti, gdje će joj dobro biti.
U tom osjenu podbočio se Danguba. U ustima mu kamiš; iz lule se odavno ne dimi, ali on kamiš jednako po ustima premeće, udiše u se vazduh i izdiše.
Mala soba pri zemlji služila je svima: u njoj se kuhalo, jelo, spalo i pralo prljavo rublje. Lampa se dimi i tek žmiri, unutra je sparno i zadušljivo; nenaviknut teško bi mogao da izdrži.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Malo dalje od nas na pučini mirno dimi brod Otar, koji je doplovio iz Dahomea, i koji je sad u karantinu zbog slučajeva žute groznice koja se tamo pojavila.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A kad Turci staše da frljaju puške (pucaju) a selo da se čuri (gori, dimi), narod si ripnu da bega, ama sve beše sanjivo, brljivo, pudljivo, dečica nabrala stra' pa plaču, žene okaju (viču,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I tko grli i cjeluje svoju lepu snašu! Ovako sedeći, misleći o zimi, Sad se, rekoh, vije cv'jeća baši Dimi, Koj' u teploj Greciji šilje dim duvana Muhamedu na nebo s đaurska divana, Ružeći veja imena negda slavnih
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
težak bolesnik, »zapale u odeljenju gde je ležao papriku i sumpor«, i To tamo (iza dobro zatvorenih vrata i prozora) »dimi dan i noć« (SEZ, 68, 1955, 85, Gornja Pčinja).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Povazdan se dimi u ovoj nesrećnoj dolini i ako ovako nastavimo, sve ćemo ove jadne rajske životinjice pogušiti dimom.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
U JESEN MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN Ptičice su ućutale, Planina se dimi, magli, A oblaci golubasti Bog te pita kud' su nagli.
Rođen Stevan Sremac Milan D. Rašić: Grof od Monte Hristo. Po Aleksandru Dimi, šest svezaka (1856. godine objavljene su i sveske od VII do X) 1856. Jovan Sundečić: Niz dragocijenoga bisera...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Dim, dobro... recimo, videćeš dim, — nastavlja profesor pomalo zbunjen. — Videćeš, recimo, dim kad se lađa dimi, ali šta ćeš da vidiš ako se lađa ne dimi?
— Videćeš, recimo, dim kad se lađa dimi, ali šta ćeš da vidiš ako se lađa ne dimi? 'Ajde reci ti meni, kad se tako iz daljine lađa približava a ne dimi se, čime će se prvo javiti? — Zviždanjem!
'Ajde reci ti meni, kad se tako iz daljine lađa približava a ne dimi se, čime će se prvo javiti? — Zviždanjem! — odgovara Milan još uvek pouzdano.