Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Moj otac i mati imali su osim mene jošt pet sinova: Nikolu, Petra, Grigorija, Dimitrija i najmlađega Simu, koji je u Ćesariji učio vojenu akademiju i bio kadet, a posle sa ćesarskom vojskom išao u Italiju
što Milutinović kaže, sa svojim Dimitrijem), i ne našavši svoje familije, po koju je jošte pređe sa Šapca poslao svoga Dimitrija, da je dovede, našavši Jakova Nenadovića u Zabrežju, a ne u Nemačkoj, i svoga sinovca Ristu, sina Milanova, koga je
Teodosije - ŽITIJA
I ušavši u svetu crkvu svetoga strastonosca Hristova, velikomučenika Dimitrija, i sveti mirotočivi grob njegov ljubazno celivavši i svetim njegovim mirom pomazavši se, u svoj manastir u Filokaliji
kraj zemlje pravoslavljem slavnog bogočuvanog velikog grada Soluna, na otačastvo svetoga velikomučenika i strastonosca Dimitrija, u kome i časne njegove mošti mirotočive leže.
Došavši u grad koji se zove Solun, pokloni se u crkvi svetoga Hristova mučenika Dimitrija, i sa toplom verom I ljubavlju celova njegov grob, u kome svete mošti njegove mirotočive leže.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
vremena, koje po veličini, arhitekturi i stilu zaista spadaju u red najlepših hrišćanskih građevina, kao: crkva Sv. Dimitrija (zaštitnika Soluna), crkva Sv. Đorđa i Sv. Sofije.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
ga u varoši traže i da se jedan trgovac raspituje za njega, koji mu donosi vest od brata, preko jednog bečkog trgovca, Dimitrija Kopše.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
uvuče na neki vestern, pa stoji sam na ulici ispred bioskopa »Imperijal«, zamišljajući raj tehnikolora na osnovu muzike Dimitrija Tjomkina, i nečeg drugog je bilo tu: možda izlizanih pantalona na kolenima i poslepodnevne dosade, bilo je u tom
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Tek istraživanja naučne istorije dokazala su da on nije bio potomak Brankovića, da je bio »samozvanac«, neka vrsta Dimitrija Lažnog, cara Jovana i Šćepana Malog, i da su njegove povelje čist falsifikat.
duševnog uveselenija, zabave umne i slovesnosti serbske cvećem zasađen i obdjelan« (Budim, 1830—1841), Upanія Dimitrija Tirola (Beograd, 1837—1838), a naročito Golubica »s cvetomъ knьižestva srbskogъ« (Beograd, 1839—1844), najbolji srpski
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I usred ove blagote, tišine i nekog poludremeža iskrsne on, Dimitrija, iz ma koje kapije. Kad njega spaze svi se pokrenu, nasmeju i uzviknu. Deca se odmah skupe oko njega i diraju ga.
Ko njega nije poznavao? Zapitajte ma koga za njega, i svaki će vam odgovoriti: „A, to je naš Dimitrija!“ A taj njihov Dimitrija beše za čudo, k’o niko razvijen.
Ko njega nije poznavao? Zapitajte ma koga za njega, i svaki će vam odgovoriti: „A, to je naš Dimitrija!“ A taj njihov Dimitrija beše za čudo, k’o niko razvijen.
I tako ga muče po čitav sahat. Ili uzme pa stane da ga tuče. On ćuti, trpi, i kad ga ovaj pusti, Dimitrija se povlači, češe i gledajući ga milo i ponizno — smeje se.
— A? — promucao bi on. Ali to a ne beše čisto, već neka sredina između a i i. — Zar istina, da ti voliš Todu? Dimitrija bi ga pogledao zablenuto, pa bi brzo oborio glavu i pobeg’o. A i sam popa tome se slatko smejao.
On ode do berbera, kaže mu, šta mu je Toda naručila, ovaj ga tad uzme i nakaradi. Kad bude gotov, Dimitrija gologlav, onako nakarađen, skačući s jedne na drugu nogu, vraća se Todi i pokazuje joj svoju nakarađeno ošišanu glavu.
A i sam se Dimitrija tome radovaše. Koliko puta on dođe k njoj i pita je: — Todo? — Šta je, Dimitrijo? — Ono, znaš... ’oćeš da se udaš?
pića; po dvorištu se vitlaju i prevrću deca; a oko kujne, zgureni uz zid, načetali se prosjaci i ostali gladan svet... Dimitrija obuko novo odelo, (ma da ga je popa grdio pa hteo i da bije za to) zakitio se cvećem, čak i perunikom, pa sav crven,
U subotu, uveče, celu noć se je pilo i veselilo. I Dimitrija, koji do tada nikad nije pio, tad se opi, jer je večerao zajedno s Todom i ona mu je nalevala čaše.
I kad on, Dimitrija, ču Todino silno jecanje, plač sviju žena pa čak kijanje popino, njemu se nešto smrče, usta ga zasvrbeše i pognuv glavu,
Ona iđaše polako, smerno i tužno. Odmah iza nje beše Dimitrija i ispravljaše joj bore na venčanoj, beloj haljini. Uzalud ga žene i devojke gurahu i grđahu da ne ide za njom, on se
Posle venčanja opet je bilo veselja. Jelo se, pilo, prosipalo do mile volje. Ali tek u noć nastade prava svadba. Dimitrija se opet opi.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
SPAVAJU JEDAN SAT I JEDAN INTERNAT 42 PONOĆ 46 ŠTA SU IZMEĐU OSTALOG RADILI STARI SLOVENI 49 ŽITIJE VESELOG DIMITRIJA 51 BALADA O OBUĆARIMA-KRPAMA 53 ŽIVOT NOĆNOG ČUVARA 55 ŽAL ZA ZANATIMA 57 MILICAJAC 59 GENERAL GRIGORENKO OTKRIVA
ŽITIJE VESELOG DIMITRIJA Na kraju ulice najzabitije Živi Veseli Dimitrije: On nema zanimanja, niti je Prijavljen kod opštine i policije.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
Saberi lik svojih sabesednik, svetih mučenik, i sa vasemi pomoli se proslavaljšomu te Bogu, vazvesti Georgiju, podvigni Dimitrija, ubedi Teodore, poimi Merkurija i Prokopija i 40 mučenik sevastijskih ne ostavi, va njihže mučeniji vojujut čeda tvoja
Saberi zbor svojih sabesednika svetih mučenika, i sa svima se pomoli proslavitelju ti Bogu, izvesti Georgija, pokreni Dimitrija, ubedi Teodore, uzmi Merkurija i Prokopija i četrdeset sevastijskih mučenika ne ostavi, u čijem mučeništvu vojuju čeda
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Dositej Obradović ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA Sadržaj ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA DIMITRIJA OBRADOVIČA NAREČNOG U KALUĐERSTVU DOSITEJA NjIM ISTIM SPISAT I IZDAT 2 PREDISLOVIJE 3 OBZNANjENIJE 9 POČETAK GREČESKE
PUTOVANjA 32 EVO ME MEĐU KALUĐERI; ŠTA SAM TRAŽIO, TO SAM I NAŠAO 36 ZAKLjUČENIJE PRVE ČASTI 47 ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA DIMITRIJA OBRADOVIČA NAREČNOG U KALUĐERSTVU DOSITEJA NjIM ISTIM SPISAT I IZDAT II 53 PREDUVEDOMLENIJE 54 I PREČESTNjEJŠI GOSPODINE!
103 HII LjUBIMEJŠI MOJ! 114 REČNIK MANjE POZNATIH REČI 119 ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA DIMITRIJA OBRADOVIČA NAREČNOG U KALUĐERSTVU DOSITEJA NjIM ISTIM SPISAT I IZDAT PREDISLOVIJE Slatka je stvar, i puna bezlobne
” Konac prve časti | ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA DIMITRIJA OBRADOVIČA NAREČNOG U KALUĐERSTVU DOSITEJA NjIM ISTIM SPISAT I IZDAT II PREDUVEDOMLENIJE Bas[a]na da sam hoteo više
On imađaše svoj kvartir u domu jednoga od prvi[h], u Beču među Greci, trgovaca, imenem Nikolaja Dimitrija Stojčo, kojega zaprosi dozvoliti mu da me primi pri sebi na kvartir.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
On mi potporu ne posla, no šta više naredi da napustimo šanac. Černjajev poljubi Dimitrija u čelo, obesi mu medalju za hrabrost i reče: — Trčite, molim vas, trčite odmah i kažite majoru Petroviću neka skuplja
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
sin slavne Srbije. Pesma je štampana u štampariji Dimitrija Teodosija u Mlecima, u zasebnoj knjižici, u maloj osmini (16, 5H11 sm), na 7 strana.
1950. štampani Katalog Matičine Biblioteke (rad dr Dimitrija Kirilovića), gde su zabeležene sve knjige koje ta Biblioteka ima iz perioda do god. 1847.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
vek). Stefan je svetom Simeonu - Nemanji pripisao i ulogu sveca zaštitnika domovine, po ugledu na kult Dimitrija Solunskog.
("Mnogo ima guslača ovde u Mađarskoj, / ali od Dimitrija Karamana nema boljeg, u rackom mačinu.."), a na njihovu široku teritorijalnu rasprostranjenost ukazaće i podaci sa
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zar ljudi nisu izgubili dah kad je izašla u dvorište da dočeka onu dvojicu kaluđera, Doroteja i Dimitrija? Zar onako rasna žena može biti hladna? Gledao sam je, sve na njoj je drhtalo od žudnje za muškarcem.
Ne, on je bio prost čovek, prostih nazora i razgovetnih misli, nije bio mrk i natušten, njega nije kao Dimitrija vodio oštri um koji tako često skreće izvan dozvoljenog i svetog u nedođin i tminu. Bio je površan i to je sve.
“ Krišom sam gledao grbavog Dimitrija dok je Makarije govorio. Lice mu je bilo nepokretno. Onako beskrvno izgledalo je kao isklesano iz mermera.
Zar su oni slušali grbavog Dimitrija? Gledali su ga tupavim pogledima punim prezrive gadljivosti i u njima je iz trenutka u trenutak rasla mržnja prema tome
Svi su oni pouzdano znali da je on obična jajara i nitkov i da je anđele izmislio samo zato da bi se rešio Dimitrija, svog mogućeg suparnika, kad se bude birao iguman.
Hteo sam da još jednom vidim u glavi sve ono što se dogodilo. Izveli su mene, Doroteja i Dimitrija u dvorište. Dok su kaluđeri kadili tamjanom naše ćelije i iznosili napolje posteljinu na kojoj smo ležali, nas su
Šta kažete, kćeri mesečevih proplanaka? Slutim da mrzovoljno odmahujete svojim krasnim glavicama. Nećete?! Nećete Dimitrija?! Pa zar se on nije čuvao za vas? Zar se trošio na sebarske brabonjuše? Matija Njih dvojica su zaspali.
Prvo što ću sutra uraditi to je da načinim tezgere. Dimitrije Evo slobodnog čoveka Dimitrija kako se znoji pod teretom prepunjenih tezgera, ropćući i sapinjući se o zamršenu travuljinu iza uspravnog visokog
Utanačismo da taj dan bude Mitrovdan, dan velikomučenika Dimitrija. Grbo je pristao ne trepnuvši, govoreći kako će to biti dan strašnoga konjanika Dimitrija pod kojim će sagoreti u
Grbo je pristao ne trepnuvši, govoreći kako će to biti dan strašnoga konjanika Dimitrija pod kojim će sagoreti u krvavoj peni dva luda đogata.
Pitao ga je iguman zašto je iskoristio njegovu bolest da bi iz manastira izbacio Doroteja, Dimitrija i Matiju. Nikanor se pravdao njihovom jasnom krivicom.
Dorotej pijan jaše pijanog Dimitrija i pijani Matija leži na zemlji, smeje se kao lud, u jednoj mu ruci čokanjčić sa rakijom (valjda s rakijom, od vode
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U ono doba živeo je u Beču, kao prvi sekretar poslanstva kraljevine Srbije, i moj rođak Jovan, sin Dimitrija, brata moga dede. Tako se moja promocija, izvršena 18 decembra 1904 god.
On je stanovao do kuće moga dede Dimitrija, i tu smo se upoznali. Bio je matematičar i čovek široke duše i obrazovanja, i tako smo se sprijateljili.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
(Beč, bakar) 1765. Zaharije Orfelin: Melodija k proleću 1783. Dositej Obradović: Život i priključenija Dimitrija Obradovića, narečenoga u kaluđerstvu Dositeja: njim istim spisat i izdat (prva čast) 1784.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Svi znate da bez naravoučenija priča ne može proći, i da nam je to lep amanet od našeg Dimitrija Obradovića u kaluđerstvu narečenog Dositeja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Šta je vaša crkva Dimitrija? Ja ću vam je sada preturiti a iz ruke teškim buzdovanom!“ Al' Latini to ne vjerovaše, no s Milošem oni s' opkladiše u
Madžarski letopisac Sebastijan Tinodi spominje 1554. godine kao osobito veštog srpskog guslara nekog Dimitrija Karamana.“ Hvaranin Petar Hektorović u Ribanju i ribarskom prigovaranju (1555) beleži kao narodne pesnike ribare Paskoja
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Te i zarad toga, kako se je to bilo zgodilo napre oktomvrija 26, na pamet svetoga velikoga mučenika Dimitrija, te šnjime učiniše Carograđani da se od god do god ima spomen držati one božije strašne prećnje tresovite.
I kade u jedno dobi car Maksimijan dođe u Solun grad nagledati ga, proču za svetoga Dimitrija da je on hrišćanin i dade ga za to uhvatiti te ga zatvori u tamnicu.
Ta i ovaj Leontij kade vide već sebe do zla, seti se svetoga Dimitrija i svoje domašnje prinudi da ga na ponjavi odnesu u crkvu do groba mučeničaskoga. I odneše ga tamo.
Pak posle toga boljarin pođe da otide do Ilirika k jeparhu skazati mu o veliki čudesi svetago Dimitrija, i pomisli uzeti od tela neko hise da i onamo krasnu crkvu spravi na ime svetomu, i one mošti položi pak u onu crkvu
Pak već kad mu ne smede darnuti u telo, uze se u drugu misao i uze onaj ramenik svetoga Dimitrija krvav (što su u ono dobi adet imali gospoda te su nosili nešto kano đakonski orar, kad na ramenu, kad se opet
I njega s onim ćivotom isceli. A kad već dođe k svetoj onoj crkvi, po zapovesti svetoga Dimitrija i onde od krvotočenja jednoga čoveka izleči i drugoga pak besomučna oprosti. A i po Solunu mnoga čudesa je pokazivao.
te hodže halaču po njoj), i taj car zaktede te iskaše neku čast da Mu pošlju Solunjani od mošti svetago velikomučenika Dimitrija.
oni carevi poslanici iz Carigrada, kade dođoše blizu ćivota svetomu, poče vatra sevati i iskre skakati od tela svetago Dimitrija i plamen golem stade izlaziti i svakoga ih oprlji preko usta, i iz onoga plamena glas neki čudan vrlo golemo glasovit
7. Klisar crkve svetoga Dimitrija I opet u jedno dobi svelukavi vrag, kojino je uvek zlurad, a na dobro mrzi, prokusi se i na to da preda izokolnim
Nego tako isto nešto od Boga taknulo mu je u glavu da to govori k ljudma (a to je teke dahnovenjem svetoga Dimitrija bilo). I na to svi mu ljudi poverovaše, te udundar svi jednak postrkaše se na beden gradski.
Te je blizu crkve svetoga Dimitrija sedio na glasu dobar čovek moleći se Bogu i o svome duševnome spasenju starajući se. Te ovaj habar za svetoga Dimitrija
Te ovaj habar za svetoga Dimitrija on je u svome priviđenju smotrio i to narodu je onde iskazao. Za cara Mavrikija, reče, dobi u arabitskoj vojski videše