Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Kad se svati malo odmoriše, podiže se Kraljeviću Marko, pa izvadi sablju dimišćiju, pa je metnu sebi na kolena, i Janku se onda okrenuo, pa je njemu tijo govorio: „Čuješ li me, vojevodo Janko, i ti s
A kad bojna koplja izlomiše, Janko trže mača zelenoga, Alil trže sablju dimišćiju, jedan drugom juriš učiniše: manu Alil, a dočeka Janko, na mač oštru sablju dočekao, na dvije je pole presjekao, i