Jakšić, Đura - PROZA
I vi govorite o ljubavi! Vi!.. Smešno! A kad su mrtvi ljubili? Za života beste bič živima, gaziste sve što se usudilo disati, ljubiti... A sad u grobu tražite milosti, čeznete za jednom iskricom ljubavi!... Čudno!
Obradović, Dositej - BASNE
pomešati, i teraće ga o svom rođenom trošku; u tom poslu on ne zna pet ni devet, to je njegov element bez kojega on disati ne može.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
sve je na svome mestu, ali nada svima je smrt Lazareva... Činilo mu se da neće moći živeti, da neće moći disati ako Lazar diše!... I, stegnuvši pesnicu, baci strašan pogled pa kuću oca Lazareva.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nije mogućno da su to one budalaste priče iz detinjstva što mi i sad matorom ne daju disati! Nije mogućno tim pre što je osnov misterioznosti u lekaru, a lekar je ovde Joca, moj Joca.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Odmah je Ljuba počeo lakše disati. Dok se on za novce brinuo i namirivao, donde je oko neveste bila Soka. Soka je primetila, kad je nevesta rukavice
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Mnogi obrazovani ljudi dođoše da bi od Srbije stvorili jaku kneževinu, modernu državu i „da bi mogli disati slobodnim vazduhom slobodne Srbije“ (Dositej Obradović).
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Svi plaču. Ona gleda ukočeno na brata. Brat priđe k njoj, počne joj maramom zrak rediti, da joj je lakše disati. — Kad umrem, obucite me u venčane haljine. Jedva je razumeo šta govori. Opet gleda na brata. — Ubili ste me.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica ga gledaše sve začuđenije i zbunjenije, pocrvene i stade disati ubrzano... Obuze i nju uzbuđenje. — Vi ne znate i ne verujete... a ja bih za vas...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DROBAC: Nana je dobra protiv velike tuge. SOFIJA: Šta je to velika tuga? DROBAC: To ti je... kad ne da disati! SOFIJA: A ovo? DROBAC: Ovo ti je odoljen, protiv grčeva. (Sofija vrisne) Šta ti bi? SOFIJA: Ožarih se!
Sveti Sava - SABRANA DELA
A samo na jedno paziti: provodite kako je na život u vrlini ukazano, a nikako drugačije. Ako je moguće, disati rečju spasonosnom, i svim što je za spas i sazdanje i korist.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
koji su god onda u kolesi, pune im se ne samo oči, uši i [h]aljine pra[h]om, nego i nosovi i usta, zašto moraju disati i odisati; pak ako najpređna kola stadoše, sva za njima, ako će i[h] [h]iljada biti, tu valja da stoje gdi su se našla, i
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kad se počeh približavati karlici kostura, oni se stisnuše oko mene toliko, da sam jedva mogao disati. Radio sam polako i oprezno. Osećao sam kako im zastajkuje dah.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Obojica ćute kao zaliveni, samo im se noge pomeraju, odskaču od zemlje i opet staju na prste... Starcu teško disati, steže ga mladić kao klještima... Najzad se nekako dohvati pasa, odakle istrže mali oštar nožić.
»Šta se ovo vraća svetlo, slatko ?... Gle, slobodno se diše !... Oh, kako je slatko disati !... A šta je ovo zakovano?... Ruke i noge prikovane za pod, za šta li... ni mrdnuti se ne može... A-a...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ I tog’ ću se držati Dok god budem disati, Srpskog oca pravi sin, Pravi srpski sin. Ot oca mi ostala Lepa dara tri: Ime Srba, mač i krv Što m’ u srcu vri; Ot
Ćipiko, Ivo - Pauci
Dok je gođ mogao stati na nogama, nije htjeo ostavljati svoje kuće, a i sada, kad mu već ne da ni disati, jedva se sklonio, na molbe Radine, da se preseli k njima.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
prežive, pa ako i nema ničega drugog do ovog sparnog letnjeg vazduha i ove ljute travuljine, dobitak je već i to što mogu disati i što se mogu znojiti u naporu da napabirče koje šturo zrno sa izgaženih njiva.
i gde će sitni Artemije moći na miru preživati svoje detinjaste misli, grickati kao pacov svoju buđavu koru hleba i disati svoj smrdljivi vazduh. Ne kidiše Dadara na mene. Ni na Doroteja čak. Drugo nešto žulja njegovu pohlepu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
pravo da ti kažem, sve ovo što će biti posle ovoga, što ću kadgod možda biti radosna, vesela, i što ću možda slatko disati, spavati, sve to, ako me ti ne budeš obilazio, sve će mi to padati kao grešno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jednima vetar poduhvati vatru i plamen zakovitla preko naših glava. A već od dima se nije moglo disati. Tek posle jedno dva časa uminu sneg. Otkravljeni malo, počesmo silaziti u dolinu, punu blata i raskvašenog snega.
— Zna se. Podelićemo bratski — i Tanasije zamače za ogradu. Bilo je podne. Vazduh vreo, da je teško bilo i disati. Dve hiljade osam stotina! — začu se komanda. Topovske cevi kao da progutaše granate i zatvarač škljocnu.