Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Popa Miloje i Jova Jurišić pošli s Aleksom da ga namire s Milošem. Pozadi je išao Stanko, dičan kao bor, ponosit kao soko. Čeljad se užurbala da ih dočeka, te jedno po jedno prilažahu ruci starinama.
i prišao da se pozdravi s kumom, starojkom i drugim svatovima, nisi mogao gledati u nj od silnog bleska srme i srebra. Dičan je, pa se još više diči. Po pozdravu, starojko i kum smakoše se, te ga posadiše među se.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
O, dunjo sveta, zgranaj se u grb: Konstantinopolj, dičan Carigrad! IV Sa čijih nogu da miriše nard? a mi smo Cveti, Jerusalim grad!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Steg dičan buna i ubica. O rode ti si izabranik njin. Klekneš li životu ponizna lica nisam više tvoj sin. ZDRAVICA Zdravo, svete,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Začuđen mladić od take i tolike počasti, a i onako dičan, pušti se da ga vuku. Kad na jedan put prestanu Cigani, i tek što reknu: „Jeli već dosta, gospodine?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Pazi, Uso!... (Glasno.) Pa, bako, bješe li mlad?... STANA: Mladić je još. (Briše suze.) Uzorit mladić, dičan, ugledan!