Radičević, Branko - PESME
Niko tebe ne ćede pomoći, Rode mili, u preteškoj noći, Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dovati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu, A Srbiji bijel dan osvanu. 1843, 1. dek.
“ Pa se mlađan za njom stisnu, Dovati je sade; „Jao mene!“ ona vrisnu Pa pod lipu pade. O da čudna valjuškanja Po zelenoj travi, O da čudna ljuljuškanja,
“ Pa potrči bistrome izvoru, Pa dovati tu lipovu koru, Pa se napij vodice lađane, Pa ubrzaj te noge lagane, Udri gorom, po stenju se veri, Pa jagode, pa
Oj Čupiću, ljuta gujo, Oj Ćurčijo, mrki vujo. Ao Luko, Turska muko, Ao Petre, Plai vetre, Što dovati tursko more Pa o srpske razbi gore!
bija izustio, Al' već Pega s neba se spustio, Dok dlan o dlan, do meneka stiže, Meni s' kosa od miline diže, Pa dovati s glave šušljajicu, Pa je lupi dole o zemljicu, Uzjâ Pegu, a on maknu krili, Pa pod oblak za čas odo tili.
Valjda med se po zemljici lije, Jer košnica ne mož' ga da skrije. Skoči brže s Pegaza lakoga, Dovati se uljanika toga, Pa u jednu košnicu zagleda, Kad al' u njoj ni traga od meda, Digo drugu, digo sve i redom,
Je l' sretniji kogod od meneka?“ Tako zbori detić ovaj vrli, Pa dovati sa zemlje jerove, Pa i ljubi, pa i sretan grli, Pa još zbori reči ovakove: „O jerovi, moji sokolovi, Deco moja, moja
“ Pa dovati jera tananoga I još onog, brate, debeloga, Tog u desnu, onog u šuvaku, Udri njima po vetru i mraku. Bože veli,
Bože veli, čudna dela tvoja! Ali gledaj kud ćeš, glavo moja, Jer ako te to jerje dovati, Oćeš bogme grko oplakati. Okreto se, napolje se mako, No u itnji nekako s' spotako, Preko nekog pado brakolomstva,
Al' eto ti ujedanput čuda: Dođe čovek jedan odnekuda Pa kako se dovati livade, Travurine nestajati stade, On imaše nešto iza pleća, Glednu bolje, kad al' breme cveća, Kako dođe a on ga
litica, Kako dođe, na nj'ga uka, dreka Od jejina i od kukavica, Al' on ništa, već sekiru lati, Pa njom desno i levo dovati.
kako je, Samo vide besno lice moje, Pa pomisli, kakova sam luda, Može oda nj trista biti čuda, Te me divno ušicom dovati, I o zemlju pola mrtva sprati.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ŠALjIVAC: Nemate šta mnogo raditi. Samo ga uhvatite, pa ga držite dobro. MANOJLO (otežući): E, a kad me dovati zubma? ŠALjIVAC: Vaša je dužnost svome gospodinu pomoći. MANOJLO: Bogami ja ne smem.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pipnu ga ja, a on ladan. Teke najednom ču, kako nešto „cuka“. Ja zaglednu bolje da se uverim da ne zabušava, pa ga dovati za telećak... — E, oca ti tvoga, pravo za telećak! — smeje se potporučnik. — Pa mislio čovek da mu je tu srce!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
što ja kažem: moja krava ubola, tvoju kravu.“ — „A a! more! stani dok pogledam u ćitap;“ pa se segne rukom, da dovati ćitap, a Ero te za ruku: „Nećeš, Bog i Božja vjera! Kad nijesi gledao mojoj u ćitap, lje nećeš ni tvojoj.“ V.
Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem. Čoek bi htio da vode pije, ama ne može da dovati. Kad carević sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek progovori: „Odi unutra kod mene,
što ja kažem: moja krava ubola tvoju kravu.“ — „A a! more! stani dok pogledam u ćitap;“ pa se segne rukom, da dovati ćitap, a Ero te za ruku: „Ne ćeš, Bog i Božja vjera! kad nijesi gledao mojoj u ćitap, lje ne ćeš ni tvojoj.“ 32.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
! Prida mnom?! Taaako!? A zašto?! — Prije svega, reci ovoj magarčini da se ne zagoni, jer ako ga svaki prstom dovati, neće ostati paprička od njega! — veli Čagljina. — Taa-ko!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ciknu kako ljuta guja, manu glavom i ostalom snagom, iz glave je kose iščupala, ostavila kose na direku, pa dovati jednu krpu platna, preturi je gradu niz bedene.
četiri noge podlomiti, pa ću t' ovde tako ostaviti, te se tuci od jele do jele, kô ja, Marko, bez mog pobratima“. Dovati se Šarcu na ramena, pak potrča kroz Miroč planinu.
Kad to viđe Ljutica Bogdane, on poteže tešku topuzinu, pušća za mnom uz kršno primorje; dovati me po svilenu pasu, pobratime, sapom od topuza, šćera mene za uši Šarinu, jedva mu se u sedlo povratih i utekoh uz
Pobježe mu Velimir dijete, ćera njega na Šarinu Marko, dostiže ga u polju široku, dovati ga malo topuzinom, pade dite u zelenu travu.
Ode tatar i kaza carici što je rekô Kraljeviću Marko. Kad to začu careva đevojka, skoči mlada na noge lagane, pak dovati pero i hartiju, u lice je perom udarila, od obraza krvi otvorila, Marku sitnu knjigu napisala: „Bogom brate, Kraljeviću
preskočiti šćaše; al' ne dade Šarac od mejdana, već se prope on na noge stražnje, i kobilu na prednje dočeka, i malo je dovati zubima, te joj uvo desno odadrije, sva kobila u krvi ogreznu.
Tebe care na divan zaziva, da ti ideš caru na divana“. Rasrdi se Kraljeviću Marko, pa dovati onu kulu s vinom, pa udara careva čauša: pršte kupa a pršte i glava, i proli se i krvca i vino.
Pa povika Porča od Avale: „Sluge moje, izved'te mi đoga!“ Dokle Porča sedlo opremio, dotle sluge izvedoše đoga: dovati se đogu na ramena, pravo ode niz pole Vračara dokle dođe tihoj vodi Savi, pa se Porča pokraj Save fula.
Sve to gleda Zmaj od ognja Vuče, pa s' dovati na svoga kulaša, pa poleće uz polje Vračara; kad je malo Porču sustigao, pa je onda Porči govorio: „Stani, kurvo, od
A kad Ivo knjigu opravio, on prizivlje k sebe jazidžiju, pa dovati jedan tabak knjige, iskidaše knjigu na komate, pa pustiše po knjizi jaziju, te pozivlje kićene svatove.
Pazite mi roba dragokupa bolje nego Džafer-bega starog!“ Siđe Grujo niz tananu kulu, dovati se pomamna đogata, pa išćera njega na čaršiju.
To izreče deli-Radivoje, pa se skoči od zemlje na noge, a dovati brešku po srijedi; za njim skoči trideset hajduka. Ode Rade preko gore čarne, Novak osta pod jelom zelenom a sa svoja