Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— graknuše mnogi. — Do ručka stići ćemo u Ovčinu! — viču Ćebo i Srdan. — Do mraka možemo se vratiti! — dovikuje Đilas. — A ja velim da idemo sutra — veli čiča Mirko. — Aja!... Bolje danas!... Sad!... Odmah!... — diže se graja.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I onda započe borba, strašna, krvava... Samo se čuo Zavrzanov glas gde dovikuje Surepa: „Ta reci jednu!... Govori, ne onemio!... Vidiš kako ja pravim džumbus!
Ne daj!... Drž̓ onog tamo!... Zbogom braćo... osvetite me!... I susretahu se u ljutom boju. — Junački, Devo! — dovikuje Zavrzan. — Ala Stanko džumbusa!... Gledaj Zeku šta čini! Ej, veseli Klempo, zar izgubi glavu?...
Afrika
Fransis Bef je čas raznežen do suza, čas praska rasrđeno; dovikuje strašne, infamne stvari svojoj ženi, pogledajući je nežnim pogledima. Oboje stari, ekstatični, divni i detinjasti.
Bezglava kokoš odleta onda daleko između nas, trza se, baca po zemlji. Njamkoro se smeje i nešto nam dovikuje; ostali crnci diskutuju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Videla je samo kako, u oblaku prašine, Isakoviči pred konje istrčavaju, i slušala glas Pavlov, kako ajgirima dovikuje, kao da ih je molio. Srećom, hungarska kola su izdržala sve to, i sve se dobro svršilo.
Pavlu se, tamo, u Engelbirti, činilo da čuje, kako mu se i bratenci smeju. Kako mu njegov debeli Đurđe dovikuje, da njegov vahtmajster, Pivar, koji je u štali odrastao, zna bolje, nego Kajzerling, orijentaciju.
Učini mu se, da ga čuje, kako mu opet dovikuje, svoje, uobičajeno: „No, kapetan! Ne grustjite po prošlomu!“ Kad mu se Višnjevski, bled, otmen, lep, ukaza u sećanju,
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE SPASOJE (gleda za njim kao čovek koji ne zna šta će i odakle će poći; najzad prilazi vratima Vukičine sobe i dovikuje): Ljubomire! Ljubomire! LjUBOMIR (dolazi). SPASOJE: Bio je ovde Marić, sad je izašao. LjUBOMIR: Šta hoće?
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Jedan se tamni čovek diže ispred neba i s rukom pred ustima dovikuje: — Ana-Marija, Ana-Marija! Jedan prozor se otvara na ostrvu: — Jeste li vi? — Mi smo, dođite.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali naskoro pred nama se ukaza selo, te pođosmo hodom. Vidimo da se u selu odigrava nešto neobično. Narod trči, dovikuje se... A na glavnom putu kuda mi idemo sakupilo se mnoštvo naroda, pa okrenuto nama, neprekidno maše maramama.
Naiđe i druga, i mi poznadosmo vojnike. Mašu nam rukama, viču iz vagona, a poručnik Branko nagnuo se kroz prozor i dovikuje nam, smejući se: — Zabušanti! Iz nekih razloga našu diviziju prebacuju sada na severni front.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Poneku sirotu ženu ti neprekidni pogrebi toliko uzbuđuju, da nam dovikuje ružno i da nas proklinje glasno. Psuje i njegovo veličanstvo – a ja koračam uštogljeno. Nisam čuo.
Pred njom, na konju koji poigrava, moj drug iz detinjstva. On mi dovikuje, smešeći se, nešto. Odlazi preko mosta. Nikad ga više nisam video. KOMENTAR UZ „VOJNIČKU PESMU“ U septembru 1918.
Bio je zarobljen u Rusiji, pa se vraća sa činom praporčika. Vodi sa sobom i nekog, belog, Rusa, kome svaki čas dovikuje: „Vjatka, drž’ fason!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sima je pošao ka vojnicima koji su pucali u njega, gledao im crne osmehe i stao da im dovikuje, na savršenom turskom jeziku, da stanu, da prestanu, da je to put u zlo.
neizmernosti, radost ga je još protresala a neki znoj, brz, hvatao i Vasa nije primećivao da već pada, polako, dok dovikuje, kao u šali, svojim zmajevima: „Gle, izede me pas, zakon mu njegov! Ne bojte se! Eno peva Čamdžija!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
užas, umesto da postupi i sa mnom kao sa svima ostalima, on, predsednik, pošto me je nekako pronašao očima, ustaje, dovikuje mi, i rekao bih čak ironično: „Lazo, ajde, Lazo. ti dolaziš.
Mi gledamo svoje najbolje drugove kako padaju oko nas. Jedan od njih dovikuje nam izvesnu šalu u trenutku kad nastupamo kroz kišu mitraljeskih zrna, od kojih ga tri odmah potom pogađaju u grudi i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
pa se neprestano domišljaše šta Mu TO može značiti. »Ili mu to u knjizi piše jesi, pa ne ume da čita, ili dovikuje đaku: bježi!
Jedan mališan sa vrha brda, više kuće, dovikuje majku i javlja da ne može nigde da nađe jagnjad, koja su se pozavlačila negde u paprati.
— uzvikuje mu Mitar veselo. — Kad si umeo hajdukovati, treba da umeš muški umreti. — Jedanput se mre! — dovikuje drugi. — Zar mi znamo šta nas čeka sutra, prekosutra, svakoga časa... I mi ćemo za tobom svi...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ANKA (Risti): Hajde brže! (Odvede Ristu.) XIX ČEDA, RAKA ČEDA (udari u sladak smeh, zatim ode prozoru i dovikuje, mašući rukom): Rako! Rako!. RAKA (dolazi spolja): Šta je? O, zete, što si se tako obukao?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ I kad ovaj poruk čujem, Dreše mi se s grla guje: Tako ćemo!... to ti prijan Do nebesa dovikuje. »Starmali« 1888.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Fransis Bef je čas raznežen do suza, čas praska rasrđeno; dovikuje strašne, infamne stvari svojoj ženi, pogledajući je nežnim pogledima. Oboje stari, ekstatični, divni i detinjasti.
Bezglava kokoš odleta onda daleko između nas, trza se, baca po zemlji. Njamkoro se smeje i nešto nam dovikuje; ostali crnci diskutuju.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Suze, ah, lije I prsi bije Serbija. Srb Srbina dovikuje, k obrani poziva, Diže glase do nebesa i Boga priziva; Rusa viče i nariče, sinji puca kamen, Ali Moskve više nema,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kao da nam dovikuje odozdo iza debelih zidova i zamandaljenih vrata: ja vas ne primećujem, crvi! vaše kazne su smešne i moj duh moćno lebdi
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
se lijepa đevojka, ona ide na tavnička vrata, i donese jednu kovu vina, na uzicu spusti u tavnicu, sa tavnice grlom dovikuje: „Oj junače, bog te ne ubio! Otkle li si, od koje l’ krajine? Kako li se zoveš po imenu?
U gradove saćeraše Turke; trči Đorđe od grada do grada, i građane svagđe dovikuje: „Čujete li, vi Turci građani! Na gradov’ma otvorajte vrata, izmeđ’ sebe dajte zulumćare, ak’ hoćete mirni da
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nikolica je morao još nekoliko puta da se okreće i da joj izdaleka dovikuje: — Mir, Žuja, eto mene sutra! Bogami dolazim, ne varam te! — Istinu ti veli, Žuja, on je čovjek od riječi!