Jakšić, Đura - PROZA
Oni mi prodadoše oca, a na domu su, opet, kao verni susedi, čuvali naše kuće... Zar nije to blagorodno? Nije li mudro to?
— Dobro, dobro, — veli uča, a brk mu se smeši, — to će bit’ od one vaše prepečenice, ha?... Pa, sinko, kako na domu? Je l’ ti otac ozdravio, ili je još u vrućici?... Milisav ćuti, a suze mu teku niz obraze.
— Hvala, snao, — reče Sremac, trgnuvši svoju suvu ruku, — hvala ti! A je li Đoša na domu?... Sirota žena pogleda ga strašljivo, pa onda reče: — Nije! Još juče ode s nekim ljudma u čaršiju...
Obradović, Dositej - BASNE
K večnom vozderžaniju sa zakletvom sebe privezavali, a bolje se hranili i pojili nego bi da su u roditelja svojih domu živili. Na ovi božji svet vikali, a u njemu kako i ostali ljudi rado živili.
kratak razgovor nekoga staroga kapetana Raškovića, iz Golubića u Dalmaciji, s jednim Svetogorcem, koji sam u njegovom domu, na dan svetoga Nikolaja kojega on slavljaše, u rečenom selu, decu učeći, slušao; i budući da je kratak, a vesma, i u
Svak vredan i razuman, kad namerava u jednom domu ne sve vreme života nego samo godinu ili mesec ili kraće vremena prebivati, on se stara da mu je taj dom čist, uređen,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
koliko se može i koliko je bog dao; napija se u zdravlje domaćina Davida, koji je s Trudom stekao svoj pošteni dom i u domu mahala i zahire, te može danas uljudno dočekati odabrane goste svoje.
I domaćica priđe popu k ruci i upita kako je na domu, kako poša sa zdravljem. Dođoše i dva brata Boškova, te se zdraviše s popom, pa posedaše tu i zaturiše razgovor.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zatim otpoče molitva, u kojoj je starac prizivao sve božje ugodnike da pomognu domu i narodu njegovom: zdravljem i berićetom...
A ta slika, živa slika, kao da ga je mamila k sebi, kao da mu govori: Hodi k nama! Sladak je život u domu tvome!... Slatka je ruka materina; blagi su ukori staroga babe!... Hodi k nama! Sve će biti što ti duša zaželi.
A od juče?... Taj isti Lazar puca na nj; pa kad mu to nije za rukom ispalo, on nanosi sramotu domu njegovom I pljuje na sedi perčin oca njegova... Dakle, ko je taj Lazar?
Umi se harambaša, poumivaše se i hajduci, pa, kao i u kakom domu, okretoše se sunčevom rođaju te se pomoliše bogu. Po molitvi jedan hajduk prinese čuturu harambaši.
— Pa, šta mi radiš, Ivo? - Hvala bogu, aga. — Kako su na domu? — Bogu hvala. — Šta mi Lazo radi? — Dobro je. Osta tamo kod kuće, teše neke paoce i lotre...
— Kako je zdravlje? — upita Kruška. — Hvala bogu... — Kako na domu? — Hvala bogu! — Ako, ako!... Zdravlje, najprije zdravlje, pa onda drugo. Miloš ne odgovori ništa.
Dao te bog videti! — Bogu hvala! — Kako na domu? — Ono što je tamo — dobro je. Ama nije mi sve tamo... Aleksa se smeška. — Jedno mi jagnje zaluta u tvoje stado...
— Ti si postavljen za starešinu onome narodu. A starešina u jednom selu, to je isto što i starešina u jednom domu. Je li tako? — Pa šta sam skrivio? — upita Kruška. — Zavađao si narod. — Jok ja. — Jesi.
Zbogom!... A prolazeći pored Ivana, pogleda ga mrko, tako da se ovome osekoše noge. — Teško tvome domu, Ivane Miraždžiću!... Hajduci se zdraviše sa Zavrzanom, Jovanom i Jovicom. Zavrzan se pravdao drugovima.
Dučić, Jovan - PESME
Na pustom putu atom praha, U nebu sunčev krug i slika, Žižak u domu siromaha, Suza u oku mučenika. HIŠĆANSKO PROLEĆE Vidik se krvlju sav zarubio, Prvi kos peva tanko i tanje.
Putniče, kada se opet vratiš domu, I u toploj sreći i jadu studenu, Ti prisluži svetom Marinu; i k tomu Ljubi svoga bližnjeg i njegovu ženu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
ti Jovane Bojičiću i ti Nastase Andriću, ama zar vi mislite da ja ne vidim da ste i vas četvorica u ovom božjem domu?
A poslije službe veselje na sve strane. Puna i krčma, pa sve nazdravljaju popu i njegovu domu. Nađe se i nekakav šaljivčina koji nazdravi „crkvenoj popadiji”, ali Krsta Zamlata isteže šamarom i sastavi ga sa
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Fala i tebi na luli, a i vama, dražajši gospodin-Ćiro, na toj počesti koju ste ukazali mom skromnom domu. — Fala i vama, tako reći, drugi stranoprijemni Avraame! — veli pop Ćira i rukuje se s njim, pa grabi što pre na vrata.
Baš ti to nije ni najmanje lepo. Hahaha! O, ženo, časni te utuk’o!... Koliko je lepša slika u pop-Spirinom domu. Koliko je više hrišćanske skrušenosti i pomirljivosti pokazala gđa Sida ovih dana!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
milioni gladnoga naroda radnika... naš znoj... rame uz rame, složno... sutra na Božić u Domu... čas je kucnuo... da grmne jedan jedini krik, da se prolomi strašna, očajna, gladna, uzvišena reč: u akciju!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad bi se Varvara pojavila u Trifunovom domu, namirisana, sva bi deca Trifunova visila o strininom vratu. Plakala bi, kad bi Varvara polazila.
Iako je i on zalazio, u Temišvaru, i Varadinu, po naređenju, u kuće kirasira i njihovo društvo, ova raskoš, u domu jednog upravnika ergele, bila ga je iznenadila.
A bira najlepša stvorenja. Najlepše leptirove među leptirovima. Tog dana, u domu Valdenzera, u jednom krilu Herrenhausa, iznad avlije i bašta, ručak je prošao, kao kad u kući ima mrtvac, pa se ruča.
i siromašni ljudi, a sutra će, možda, izgubiti sve što je njegova žena, radom svojih ruku, stekla, ali se u njihovom domu gostoprimstvo ne plaća. Oni, već godinu dana, znaju Božiča, pa su rado ugostili i Božičevog rođaka.
Da bi dokazao, kaže, svoju podaničku vernost, uzvišenom domu („Ihro Röm, kay und kön. cath. May“) carice, taj major je smatrao da treba da skrene pažnju, na dolazak, u Švehat,
po Italiji, protiv njenih neprijatelja, hrabro borili, i delom posvedočili vernost i podaničku dužnost njoj i njenom domu! Što, kaže, veruje da će i ubuduće, svagda, činiti! Ali je to bilo pa prošlo.
Idi ti, kaže, kud te oči vode. Cigani ste vi Srblji, a ne neki privilegovani nacion! Idi ti, a ostavi mi ćer u očevom domu. Pa da na proleće vidimo. Možda će i ona naći svoju sreću. Nisi ti jedini lepotan na svetu!
Vlaškalin je, na domu, ostavljao ostarelog oca, koji je bio star za toliki put, pa mu je ostavljao i svog psa, ali kučka nije ostala sa
Vikao je, ako nema da mu javi nešto lepo, da mu ne izlazi na oči, u njegovom domu i familiji, nego neka ide u štapskvarteru. Pavle se onda mahnuo, i Trifuna, i Vitkoviča, i Kostjurina.
Teodosije - ŽITIJA
Bog Izrailjev, jer poseti i izbavi narod svoj i podiže rog spasenja našega, ovoga svetoga gospodina mojega i brata, u domu oca mojega Simeona raba svojega, da dade poznanje spasenja nama narodu svome, na otpuštenje grehova naših milosrđa radi i
I kao što su božastveni oci u crkvi bili učesnici božastvene trpeze, tako su i u domu patrijarhovu bili zajedno i za telesnom, trpezom.
mnogo ga je molio da ne ode brzo od njega, govoreći: — Zbog zimske nevolje, vladiko sveti, ostani s nama kao u cvojem domu, pa čak i do Vaskrsenja Hristova, i posle toga po povoljnom vremenu otići ćeš svojoj kući.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Dok se vi ne vratite, nabaviću karte za igranjac. Danas u Omladinskom domu sviraju „Torpeda” i mislim da će biti moćno! - podigao je ruku i mahnuo nam.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ubijenim, podnadulim nogama, i ugušenom voljom i svešću, potpuno zaboraviv svoje na domu, bez razgovora i smeha, počeše da skaču, ređajući se jedan za drugim, putem kud projahaše oficiri, sa štapom u ruci.
Sad ih je zamišljao u bratovljevom domu, velikom zdanju od drvenih greda, ispunjenih nabijenom zemljom, na obali Zemuna, pred kojom su iz vode stršile lađe,
Seljaci, koje videše pri prolazu, na poljima, orali su jašući. Jedino još ovce, sećahu ih na njihove ovce na domu i poneki konj, mrkov, na ponekog njihovog mrkova.
Bi im mrsko da žive i mrsko da se sećaju svojih na domu. Natrag, nisu verovali da će se ikad vratiti. Mozgovi im zatupeše i ni lik svojih najmilijih više nisu umeli da
Blatnim i groznim slikama sećanja, javiše im se oni koje ostaviše na domu i, prvi put, izrekoše neki da ne misle da se kući vrate.
Naviknuvši se na vojni posao, ispekavši svoj zanat, on ga je i prezirao, a još više te ljude što su mu na domu ličili na Cigane, kao i njihova naselja na čerge.
Život, onaj na domu, za Vuka Isakoviča ne beše život, pravi život bio je za njega negde drugde, divan i značajan. Kod kuće je bilo samo
Učini im se kao da su na domu i razveseliše se. Graničari iz primorija, koje je dovodio oberkapetan Ivan Horvat, nisu bili još stigli.
slutio da nikad bolje biti neće i da će ih ne samo podeliti među redovne pukove, nego da će ih podeliti i kod kuće, na domu, razdelivši ih spahijama i gradovima kao roblje, kao sluge, kao paore.
Svitanje je i tu, kao na domu kod njih, bilo veliko i spuštalo se sa dugih, tamnih brda, na ravan, zaraslu gustom travom.
Napišite: črez Lorenu rukoju voenuju proidoše i voevaše; domu priidoše, i pri nem v službah voenih biti...” U stvari, bilo mu je žao, što, šaljući svoje ljude u Varadin, ne može da
Decu i ženu ostavljaše u bratovljevoj kući spokojno, a što se tiče naselja, i onih što ostadoše na domu, činilo mu se da će možda i o njima neko brinuti, tako da će ih zateći u visokom žitu, što je već i u ravnici nicalo,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
biva degradirana, gubi mnoge privilegije, pre svega slobodu, zaštićenost i bezbrižnost koju je imala u roditeljskom domu. Momak ženidbom postaje suveren čovek, svoj gospodar, a devojka potčinjena supruga, po mnogo čemu ropsko biće.
(napijanje za zdravlje domaćinovo) (Vuk, ŽOSN, 1987, s. 71) — Daj, Bože, domu ovome sretan podmaldak, najviše muškije glava! (Begović, 1986, s.
239) — Vaša kuća vazda svega punana bila, a muškijeh glava najviše! (zdravica polaznika) (Vrčević, V., 1883) — U domu ti se rađala muška dječica, u brdu ti rasla vinova lozica, a u polju klasala šenica bjelica! (Knežević, V. M., 1957, s.
jeste aksiom, što se jasno vidi iz narodnih poslovica: „Rep glavi ne zapoveda“, „U mlađega pogovora nema“ i „Blago domu đe se stariji poštuju“.
i običaj da se za Božić, kao položajnik, uzima zdravo dete koje bi svojim džaranjem vatre trebalo da donese blagostanje domu koji polazi.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bila je to, očigledno, jedna od onih dugih dečjih ljubavi koje traju od prvog osnovne sve do smrti u staračkom domu. Mladi čovek je nagovarao mladu ženu da se malo prošeta dok on čeka za karte, pa bi ona pravila krug Kosovskom i
— I tako, ne poznaješ više Žiku? — viknu. — Pofrancuzio se, je li? A kad si mi krao slaninu iz paketa u domu »14. decembar«, to ništa, a? A što te Žika lečio od upale pluća, to si zaboravio? I sad se ne sećaš starog Žila!
Matavulj, Simo - USKOK
Sad knez nema u domu od muškijeh glavah nâko jedno uvuče u kolijevci!... Ala je stari soko ohronuo, potavnio, jadnik!
A u zdravlje i tvojijeh na domu i svijeh kojima si u srcu! Janko zahvali zdraveći domaćinu i njegovima, veličajući njega i sav mu rod.
Dao ti bog sreću, kako bih ja rad! Dao ti bog poroda, prve kćeri, a potonje sinove, da se dva zla u domu ne sastaju. Najgori ti sinovi bili kao što su ova dva stara svata!
“ Tada svi ustanu, vojvoda napije sedmu zdravicu domu, bratstvu i rodu, i to se zove: „Zdravica s nogu“. Tada svi izlaze, redom kako su ulazili, pa kada se odmaknu, prospu
— Vazda poklanjao, imao zašto, imao odakle, katunski bane! A ja ti u tvome domu što manje trebao! Knez uđe u kuću, a medik, zadovoljan, osta pušeći.
Bješe to čovjek omalen, sredovječan, širokih leđa i riđih brkova. U domu brastva Iličkovića medištvo prelazi s koljena na koljeno.
— Čuj me, Krstinjo! Žao mi je, vjere mi, što smo do ovoga došli, sad kad smo bliže grobu no domu, a do sada nije Crnogorac ljepše držao ženu, no ja tebe!
Zanago, jedva bi čekala da od nas pobjegne, jer je i onako malo radosti imala u našem domu. Pa da ti pravo kažem i sada me srce boli kad o njoj mislim, jer nijesu to godine kad je lasno udovati pored nas
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U trenucima klonuća on je pomišljao da se vrati toplom roditeljskom domu, ali ove razborite misli živele su u meni samo dok je besnela bura.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Nesrećan u očinskom domu, nesrećan u bračnom životu, rđavo prošavši u činovničkoj karijeri, odbačen u jedno malo mesto gde ga niko nije
Sremac, Stevan - PROZA
Nastade strašna galama; domaćin se derao i galamio za šestoricu. Digla se u tom inače mirnom domu veća galama nego da si poterao čitavo tuce žena u aps.
Radičević, Branko - PESME
Al' i moma iz zasede Poskočila oma — Beži, sele — eto bede — Beži majci doma! Beži moma, manu rublje, Beži l' domu svome? Sve u goru beži dublje, A momak za njome.
probudit onu srpsku zoru Zoru onu, onaj danak beli, U divnome tako razgovoru Do po noći često smo proveli, Onda domu svaki, i ja svome, Još se moli Bogu istinome Da što pređe ode noćna tama, Da što pre se posastanem s vama, Braćo
Na domu mi ostanula majka, Imam tamo i starog babajka, Dođoh amo da umijem lice, Da donesem majci jutrošnjice.“ Ovo reče,
Idu Srbi, i sve veće znadu: Znadu Musta da na domu nije Sa kog su se na put opremili, Al' opeta nazad im se neće. Ta zar su se zaman samorili?
42. I veće posla vidi mog svršetak, Ka milom domu taki ja pojezdi; I veće vidi mileni vrletak, Di lepa tica moga srca gnjezdi, Već kućâ znani ugleda početak, I gore
I kada sve ja poprivatim bliže, Meni se čini, tajna kraju stiže, Jer do sad skriva s' na domu svojemu, A danas svetu ukaza se svemu; Al' kakvu tajnu na srcu imade, To pesma moja do sad još ne znade.
27. On je prati njenom domu Govoreći reč laganu, Tu će pitat junak momu, De se sutra da sastanu; A deklica vini, mani, Dok ne reče: „Kod
89. Lepo veče, krasno veče, On po svoju ode momu, Al' mu onde baka reče, Da ne ima nje na domu, Da jutroske rano ode Bonoj strini u poode. 90. „Kad će doći?“ junak pita. „Za pet dana“, reče stara.
94. Preksutra je, podne zvoni, A on ode tražit momu, Baka mu se na put goni; Šapnu: „Nije još na domu.“ Al' on s puta turi baku, Te ka vrati, pa za kvaku. 95.
88. Sad naš junak na domu je, Na prozor se naslonio, U gradinu pogleduje, Kako pred njim stoji tio, Kako dan se još otima, Kako nojca
“ To proslovi jadna samo, Spusti dole oko ledno, Okrete se, te polako, Uputi se domu svome, Pa gledeć je mirnu tako, Ko b' po licu rekô tome Da de mir se taj navukâ, Beše otoič pakô muka.
Beži majci doma! Beži moma, manu rublje, — Beži l' domu svome? Sve u goru beži dublje, A momak za njome. Beži moma, do kolena Noge joj se bele, Bele noge do kolena
Kostić, Laza - PESME
iskušenikom smesta nek jedan paši odjezdi, neka mu nosi ponizne vesti da se grešnica nije mogla spasti, da j' u našem domu, u njegovoj vlasti! Žurite brzo na najboljem konju, paša nek dođe, kad hoće, po nju!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
oreola u svetu, srpska narodna pripovetka nije mogla postati, u prvom redu baš zbog toga, ni dragocenost u svom domu. Istina, tražena je i čitana, ali ne i razglašavana.
Kad je čuo to seljak, on si rano porani pa ode svome domu. Oreže i okopa vinograd, pa ga opet radbotaše kao i pre. Vinograd ponese divan rod. Sve se selo čudilo rodu.
je, čestiti care, da si mi to kazao, ali pogledaj što si na ovoj karti potpisao: što mi bude najmilije u tvojemu domu da ponesem sobom kad od tebe pođem. Car videći to, poljubi je i povrate se opet u carski dom.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
GLAVA IV Ana vodi međunarodne razgovore u studenskom domu na Novom Beogradu. Krvava povest nesrećnog zeca koji je pravio neprilike u pijanom stanju.
) Posebno mesto u mojim memoarima zauzimali bi međunarodni razgovori koje sam vodila u studentskom domu na Novom Beogradu (III blok, soba broj 39) sa predstavnicima velikih sila.
), povratak domu mom bio je čisti standarac. Najpre, nešto kao bolest — temperatura trideset devet sa osam, hodanje oko mene na
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Poniže stoji, od istog pisca: „Zabranjen pristup samo za lisca!“ Pjetlić i Mačak u domu bijelom živjeli složno, šapa uz krilo, drugarstva takvog na svijetu cijelom niti će biti niti je bilo.
Pred veče oblak naiđe tmuri, zaćuta šuma, kiša se sprema. Lovdžija Mačak domu se žuri, a kada stiže — Pijetlića nema...
U samu zoru maglica pade, ozeblom šumom zaigra kos, umoran Mjesec domu se krade, oprezno ide, plašljiv i bos. Šulja se Mjesec, utvara prava, kad, gle, na pragu — bakica spava, spustila
Kad padne veče, krenu se braća, Svaki se domu — pečurki vraća. II Curica neka jednoga dana kupeći drva u šumu zađe i tako najzad, s bremenom grana, pred malom
“ A čiča Triša, nagnut nad virom, bezbrižno hrče ko u svom domu a sanja sanak, čudan i smeo: kako uz Japru jaše na somu. Mamuza ribu i lulu čačka. „Požuri, some, čeka te mačka!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Silazi sa voćke dole! Obuj se i natrag idi, Pa majku da slušaš lepo, kad svome domu se vratiš”. Jedne večeri, deco, Pavle se povrati kući; Kiridžije ga našle, što često prolaze selom: Polumrtav je lež'o
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
U duboku šumu bespočetnu sklonimo se, sve će nam se naknaditi u tom domu, moj ratniče! U SAMOĆI TUŽBA On, iz Carigrada poslan s poveljom opečaćenom i bisagama punim novih kadionica ode
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
ali vozar priteže uzde, slušajući glas sveštenika koji se molio za pobedu oružja, za zdravlje i život vojnika i onih na domu. Svi su ponavljali molitvu smireno, šapućući od srca, iskreno, da ih Bog blagoslovi i sačuva...
Zna stari iz iskustva da vojska često gladuje, pa poneo da sina mine želja na srećne dane u roditeljskom domu. Raspitivao se uz put za komandu svog deteta, i, najzad, čuo strašnu vest...
Za klao je kokoš, razdelio za pokoj duše svome sinu, i, tužan i slomljen, vratio se... Ko zna da li je stigao svome domu. Novine nismo dobivali, ali smo preko komordžija saznavali šta se radi na evropskim bojištima...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ To dočuo mlad Nemija, Pa otide svome domu. Opasa se nevestački, Pa otide na kladenac, Trže Radu za ručicu Odvede je u šumicu.
“ Al’ govori mlad Nemija: “Ako ne smeš majci d’ ideš Ajd’ d’ idemo mojem domu.“ 210. Sadim jelu na planinu, Ne otido za godinu, Kad otido da ju vidim, Ko me srete, svak mi reče: “Jela ti se
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Suza sa oka još kanula nije, još telali mesto mrtvih viču. Zdravo, na domu mrki pogledi, mržnja i svađa. Zdravo, u sramu, pokoru, bedi, braća smo, braća! Zagreb, 1918.
Međutim, saznao sam, posle – iz verodostojnog izvora – da je jedan profesor Univerziteta (Pavle Popović) u domu planinarskog društva, na Avali, kad se o tome pričalo, rekao, smejući se: „Pa nije ni mati pesnikova u redu, izgleda.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
I tako lagano glavnom ulicom, idući domu ministra predsednika. I kuće i kafane i hramovi i kancelarije, sve se ispraznilo, sve je živo izišlo da sudeluje u tom
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pop Petar ima dobru ženu, ali za njega pričaju svašta... Tako se, eto, samo u mome domu živi kako je Bog zapovedio... To vide ljudi, milo im, pa mi zato i dolaze...
Pandurović, Sima - PESME
Ali kad tuga godine poraste, Kad prođe mladost, lepota i cveće, Prijatelji lažni kad odu, k’o laste Što se domu svome nikad vratit’ neće; Kad uzdaha dugih podigne se plima, Kad ti oko tašta zadovoljstva prozre, U duši tvojoj
Nosila se nižu. Preplanula lica, Naši pali borci vraćaju se domu. Crna masa sveta oko njih se tiska, U sumrak, kroz svetlost svetiljaka belu. Zaborav je, možda, budućnost im bliska!
sina, dva čestita krila Poleta i nada u buri i lomu Nisu dali maha porazu ni slomu, I bili su ponos našem skromnom domu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Tako je to bivalo s koljena na koljeno u Janovome domu i taj red zateče i njega kad ga Bog posla na svijet. Grof Vencel, otac mu, bijaše jedino dijete svojijeh roditelja,
U domu im niko se ne stavljaše za njihove tajne puteve, niti o golemoj izmjeni njihova ponašanja, koje bivaše s dana na dan trezve
u vječno našljedstvo ni jedno svoje dobro; ni junaštvo, ni pamet, ni bogastvo, ni ljepota ne ostaje za vazda u jednome domu, no prelaze s jednoga na drugi!“ „Tako je, valaj!“ potvrdiše mu drugovi. „A da — što bi? pričajte ljudi!“ reče medik.
„Čuješ, Joke!“ započe on. „Žao mi je, vjere mi, što smo do ovoga došli, sad kad smo bliži grobu no domu. Do sad Crnogorac nije držao ženu, kao ja tebe, a i po sad ću, vjeruj! No se čovjek zaboravi.
Da, na nas! Mi smo bliže grobu no domu, kao što poprijed rekoh. Da rečemo udajmo đevojku u Primorje, ili đe mu drago, svejedno, naša bila, tuđa se nazvala.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Koliko hljeba pojela, toliko jada imala! Ko te izda, izdalo ga ljeto! Krv platio na svom domu! Kud god išao, vazdan kukao! Kuća mu se kocem zatvorila, ljuba mu se u rod povratila, a vas mal mu u begluk otišô!
— Na svom koritu svako pseto najjače. — Svuda je proći (hoditi), al’ (najbolje) je doma doći. — Svud je dobro, a u domu najbolje. — Moj stan, ja ban. — U svoje voće kad ko hoće. — S tuđeg hata nasred blata.
Teško gladnu u konaku praznu, A junaku u bratstvu nejaku! Teško domu u kom sloge nema! Teško drugu bez svojega druga I slavuju bez zelena luga.
U tvojoj se kući svaka sreća svila. U domu ti se rađala muška dječica, u brdu ti rasla vinova lozica, a u polju klasala šenica bjelica.
Onako se omlađivale muške glave u njegovom domu, a u velikom dobru. Što smo mu spomenuli kućno šljeme i žitno sjeme: kućno mu šljeme bilo tvrdo, temeljito, bez zemana
i njegovu svaku dobru sreću, — bog dao i milost božija; te mu vazda u njedrima igrala puna i izobilna ćesa, a u njegovu domu igrala svaka dobra sreća; ko u sretnoga junaka.
Ko god mu polio mujaliku vina, a izio krupicu hljeba, po jedan berićet u srcu nosio, a po pet i devet u njegovu domu osvajalo; među svojom ga braćom hvalio, a za zdravlje boga molio; bog mu pomogao, pa mu niko nauditi ne mogao.
Ko je od moji' prijatelja, kumova i pobratima na domu da radi o dobru, a ko je na putu, da ga bog proputi i zdrava svome domu povrati, pukani' ruka, bez ikakovi muka,
je od moji' prijatelja, kumova i pobratima na domu da radi o dobru, a ko je na putu, da ga bog proputi i zdrava svome domu povrati, pukani' ruka, bez ikakovi muka, vesele sreće a punane ćese, da boga da!
I kuda ću dalje i nam bog dao zdravlje, i da ste mi svi zdravi, i ja s vami! 8 Daj, Bože! ovome domu složnu družinu, valjane radine, dobre gospodare. U birtiju ne svraćali! Na putu ne prevaljivali!
U kolu vesele bile, igrajući skakale, i svojemu domu išle igrajući i pjevajući, muška čeda grleći, u naručju noseći, i na lijep rod rišćanski gledajući, za svoja čeda boga
i ti, moj brate mili, vazda mi prvi odio i za sovrom ovako junačku i poštenu braću vodio; zdravo ih doma dovodio, a na domu zdravo i veselo naodio! Zdravo mi bio kao što bih i sebi želio!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
| je, čestiti care, da si mi to kazao, ali pogledaj što si na ovoj karti potpisao: što mi bude najmilije u tvojemu domu da ponesem sobom kad od tebe pođem.” Car videći to, poljubi je i povrate se opet u carski dvor. 26. ČUDNOVATA TICA.
Ali kad već ostari, pokaja se gospodu Bogu, povrati se svome domu, i jedva živa zateče svoga roditelja, te se s njim oprosti i ukopa ga, te do smrti živje | kao pravi hrišćanin, ali opet
svoje redom kazivati, kako je ploveći po moru srio Turski brod, pun robova, i kako ih je svijeh otkupio, i svakoga domu otpustio, „a ova đevojka“ reče, „i s njom ona starica, ne umijući kuđ hoditi a i neimajući su što tražiti svoje
Sveti Sava - SABRANA DELA
Kondak, glas drugi Podoban „Tečnije“ Igo Hristovo primiv, Simeone, i njegov krst uzev posledova mu, zasađen u domu Gospodnjem procveta kao finik, kao kedar livanski umnožio si čeda svoja, muž želja duhovnih, jer se kao čudotvorac
A ti, čoveče dobrodušni, vladiko moj, poznaniče moj, koji se zajedno nasladismo u domu Božijem, čedo moje slatko, Spiridone, moli Boga za nas, ne bih li tvojim molitvama oproštaj grehova dobio.
Mir božastveni neka ti bude, mir i domu tvom božastvenom, mir i svima koji rabotaju domu Svetoga Simeona, mir i svim igumanima zajedničarima tvojim, i
Mir božastveni neka ti bude, mir i domu tvom božastvenom, mir i svima koji rabotaju domu Svetoga Simeona, mir i svim igumanima zajedničarima tvojim, i poklonjenje im tvorim preko tebe, čedo moje.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Više sam filmova vidla u Kremnima, u domu kulture, za nedelju dana, nego za ova dvámeseca u Beogradu! A, vidiš, čudo i meni sinulo!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
preživivši u ftorom braku i rodivši poslednji plod utrobe svoje, po malo dana prestavila se zajedno s porodom svojim u domu roditeljskom, u Semartonu. Bilo mi je tada devet ili deset godina.
On je imao u domu jednu staricu sna[h]u s dvema sinovicama. Ova naša strina, imenom Bosiljka, bila nam je namesto matere kako god dvema
Naša sestra, od sviju nas najmlađa, imenem Julijanka, ostala [je] u Semartonu u domu dedovu, gdi po nekoliko meseci prestavila se.
Svuda se oni dobri ljudi raduju viditi koga iz daleka da istim jezikom besedi. Ko god ima dovoljno hleba u domu, raduje se da mu ko na ručak i večeru dođe.
Iz Slavonije pređemo u Horvatsku, i nedaleko od Garevice dođemo k domu i bratiji mojega druga, gdi njega sve srodstvo njegovo, braća, sestre i snaje, tako veselo dočekaju kao da je iz
U domu kvartira mojega na[h]ođaše se jedan đak, | brat doma gospođe, imenem Antun. Ovi pri jezuitam slušaše filosofiju i kad g
Reče mi da ga pođem u tom i tom domu u Petrinji čekati i da će on tu prekosutra biti. Moj ljubezni Antun otprati me u sestre svoje kolesi do Turova Polja.
Ovi me | dobri sveštenici jedva dočekaju i pri cerkvi Svetoga Georgija, baš pred gradom Kninem, u domu cerkovnom stanem učite decu.
mesto blizu Bosne, okuže se neke kuće u Golubiću; onda ti, kud koji može, beži, i ja pređem u Kosovo, gdi prebudem u domu popa Avrama Simića jedan mesec.
(to je bio ovi sveštenik) da me uzme u svoj dom; probesedi nešto s njim grečeski, pak onda meni reče: „Možete stajati u domu popa Marka, ako vam bude po volji) mesec ili dva, dok što malo grečeski naučite, zašto ćete doći u takova mesta gdi se
razbegnu i te zemlje začnu prosveštavati, za malim je ostalo bilo da se jelinski jezik i nauka u istom otečestvu i domu svome, to jest u Greciji, sasvim ne zaborave i ne pogibnu.
Popo, ko te je zapopio u vreme kad nisi znao knji|gu?” U domu školskom soderžavalo se oko trideset učenika iz različni[h] mesta Grecije i ostrova; u moje tri godine tu neki su
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kriva, Galica, pa i Čmanjak, koji se uto bješe probudio, povedoše se za roditeljima, te učas nasta plač i ridanje u domu Kušmeljevu. Bakonja skoči. — Prikinite,... ja sam poslom došâ! — Kakvim poslom, grom te ubija! — veli knez.
da zamijeni fra-Pinjatu Ćuka. Tri dana mladi fra-Brne bijaše kao gost u parohijskom domu. Njegov lijepi zelenko grizao je u nuglu konjuške a njegov sejiz (jedno momče Krkotića) libio se uz staroga slugu
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
ZIMSKI SUMRAK 22 TVRĐAVA 23 ETO ŠTA UČINI SJAJ 24 NAILAZI HLADNO DOBA GODINE 25 JAVA 26 SLIKA U RODITELjSKOM DOMU 27 U DOZIVIMA 28 SKROVITO MESTO 29 MI STIŽEMO PADOM 30 NA NEKOJ PADINI 31 RASKRŠĆE 32 OPET POD NEBOM 33 POD NOĆNOM
Vi niste na javi. SLIKA U RODITELjSKOM DOMU O ta slika na ogromnom zidu Hladnog, skoro opustelog doma: Dva rošava stabla i put boje hroma Sa nekim kolima što
Slutila moju bolest na daleko. Ti si u mome oku dok još gasne Videla prva novog smeha klicu. A kad se vratim domu ure kasne Znala svu priču samo po mom licu. Sedim za stolom i ne znam svog lika.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Gospod i sveti mučenik, čijem domu služimo mi, mali i grešni stvorovi, uslišili su vaše molitve. Moliću se Gospodu i dale za tebe, dete, jer svetovna
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Od užasa princ zaneme, a izaslanik se naglas nasmeja. »O kakvom domu princ priča?« On odlučno pođe ka princu, ali u istom času crvena žaba na prinčevom dlanu poče da raste i da se penje
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ako je knez dobro razumeo, mreža je već bila ispletena, lepljiva, a pauk je sedeo u njegovom domu, tu, pred njim, sa tim licem čednog strasnika.
U domu Obrenovića, u Crnuću, pripremao se izlet na Rudnik. Kao da očekuje nešto izuzetno, Ljubica je od jutra bila na oprezu.
krhkost trajanja, Dositej je ispratio svog prijatelja, oprostio se s njim nad grobom, ali u njegovom, odjednom praznom domu, više nije bio rad da ostane.
U Rodofinikinovom raskošnom domu, jeromonah Dositej, taj omanji, punačak starac sa bezazlenim licem ali iskusan sa ljudima, brzo je uvideo da ovaj predah
je, odavno, osećao kao svoju prvu dužnost, udesio je da Bogoslovija, koju je hteo da osnuje, bude smeštena u njegovom domu, u samoj blizini Bajram-džamije. Izgledalo je da je sve podredio ovom cilju i kad je, opet u septembru, ali 1810.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' i moma iz zasede Poskočila oma': „Beži, sele, eto bede, Beži majci doma!“ Beži moma, mahnu rublje... Beži l' domu svome? Sve u goru beži dublje; A momak za njome.
I, evo, usamljen sada, On sanja o bajnoj zemlji i njenim poljima cvetnim. U domu razvrata gnusnog on sanja obale puste, Gde stoje spomeni večni za rane njegovoj duši; On čuje potmuli ropot Jegejskog
Silazi sa voćke dole!... Obuj se, i natrag idi! Pa majku da slušaš lepo kad svome domu se vratiš!“ Jedne večeri, deco, Pavle se povrati kući; Kiridžije ga našle, što često prolaze selom; Polumrtav je lež'o
Stazama starim, i dušom i krokom, Vremena prođoh i prostora mile; I pogružena u bolu dubokom Stigoh umorna domu pod okrilje.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Proučiv njihove biografije, doznadoh da su se svi oni okupljali u domu Lavoazijevom. Naumih da ih svojim spisom predočim u toj naučničkoj zajednici.
„Kad završih školovanje u svom rodnom mestu, pođoh u Milet da onde budem Talesov učenik. U njegovom domu nađoh i njegovog prijatelja Anaksimandra, pa me tako poučavahu njih obojica.
si mi, mudri naučniče i stručnjače naše republike, ukazao veliku čast da primiš moj poziv na večeru u mome skromnom domu, nećeš mi, sigurno, odbiti ni moju molbu da izvršim ovde na pijaci neke kupovine za tu gozbu“.
Kupljena riba bi smeštena u onu drugu korpu koju je napunila do ivice. Naše društvo pođe, bez Milona, ka domu Demokritovom u najboljem raspoloženju.
Svi pismeni i prosvećeni građani Atene pohitaše da pozdrave filozofa u njegovom domu, no Aristoteles pričeknu dok veliki talas tih poseta ne prođe.
“ Aristoteles mu saopšti potanko šta je sve naučio u očinskom domu od svojih učitelja, ispriča mu kako je bio u Abderi kod Demokrita i kako ga je ovaj uputio da vlastitim očima posmatra
No ja ću da umrem ovde, u svom očinskom domu“. Diokles se usprotivi: „Nećeš, bogme! Ti si mi nekad, kad mi ono Erazistratos baci omču oko vrata, spasao život.
U velikom varoškom domu vladalo je drugo raspoloženje. Čim je Gerike onamo stigao, doznao je da je glavnokomandujući opsadne vojske, carski
Toga dana vladalo je svečano raspoloženje u očinskom domu Njutnovom, u Ulzdornu, malom mestašcetu grofovije linkšajrske.
brata izveo na put, pa naposletku, osnovao i svoju porodicu da u njoj, na svom vlastitom zemljištu i u ovom očinskom domu, proživi svoje dane, voljen od svih“.
Posle toga dođoše na red razne uspomene iz onog doba koja je u njihovom domu preživeo. Uživeše se u ta vremena, smejući se veselo, jer sada im izgledaše mnogo što šta lepše no što je u stvari
Doznadoh gde je Lavozije živeo, stanovao i radio. U njegovom domu okupljali su se skoro svi veliki naučnici francuske revolucije. Poznavao sam ih po njihovim delima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja mislim da sam to jasno dokazao, to jest ovaj moj govor vidi se suviše jasno. Odnesite moje pozdrave vašima na domu! — Hoćemo, hoćemo — odaziva se narod i nakreće poliće.
Zdravo, kaže Sreta, a ti kako si, šta radiš, i svi tvoji Cigani kako su na domu? Zdravo, kažem, komšija Sreto, svi su zdravo na domu; pa baš eto tu, gospodin predsednik, izvadim moju kesu, cigaru
Zdravo, kažem, komšija Sreto, svi su zdravo na domu; pa baš eto tu, gospodin predsednik, izvadim moju kesu, cigaru tutun da zapalim.
Retko je kad bilo takog veselja i radosti u Albaniji kao u bogatom domu moga prijatelja, odakle smo se, posle venčanja, krenuli našoj kući u Kašare.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I najzad, valjda, rezignirano kunjanje u kakvom staračkom domu, u krilu složenih bijelih namreškanih ruku, kao u stare duvne sklopljenih vjeđa i opuštena lica, ostarjela od istinskih
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Posle onakva života u roditeljskom Domu, posle neobuzdane samovolje, kojom je obeležavala svaki svoj korak, najedared nastade prelom: ona se potčini uticaju
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad je čuo to seljak, on si rano porani pa ode svome domu. Oreže i okopa vinograd, pa ga opet rabotaše kao i pre. Vinograd ponese divan rod. Sve se selo čudilo rodu.
Ovako sam jadan prejadan, tužan pretužan. Doći će veliki sveci, a ja ni božje kapce vina u svome domu. Kad to ču najmlađi sin, ode braći i kaza im sve po redu što je od oca čuo.
je, čestiti dare, da si mi to kazao, ali pogledaj što si na ovoj karti potpisao: što mi bude najmilije u tvojemu domu, da ponesem sobom kad od tebe pođem. Car, videći to, poljubi je i povrate se opet u carski dvor.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kako gost nezvani, ogrnut u priče, Ranjene mu grudi baca posred blata; I crna šamija na domu ga viče, I traži ga zemljom grobova i rata. Kao kule stare stoje misli crne, Omiljena mesta sa dubokim plačem.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
koje su bile pod mojom kontrolom; “prave” slike su bile potrošene, pošto sam video malo od sveta samo predmete u svome domu i neposrednoj okolini.
Nikad neću zaboraviti tri godine provedene u njihovom domu. Nijedna tvrđava u toku rata nije imala strožu disciplinu. Hranili su me kao kanarinca.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ova su se imena nalazila u domu slavnih u Idvoru. Ali kada je 1869. godine car ukinuo Vojnu granicu i njene stanovnike prepustio Mađarima, graničari
Ali preda mnom je iskrsavao čitav niz prepreka da ija postanem student u Prinstonu, u domu lepo odgojene američke mladeži.
Tu u domu Lukanićevom, našao sam najpažljivije slušaoce moga tumačenja američkog učenja o slobodi, kako sam je ja shvatio čitajući
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Jeste li zdravo? — pita ih zabrjžuti otac. —Toliko što imamo dobra, — odgovara Spasoje, da upita: — A kako je na domu? Možeš li sam? —Slabo... stoka tek što se drži... No svejedno, — reče življe, — samo da ste mi vi živo i zdravo!
Stoga se curica lako obikla na novom domu, pa sve ređe dolažaše s gospodarem u selo. A selo je daleko dvije ure hoda od mora, iza visokoga brda, ispod krševa, u
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
A mi, ako se budemo tako ponašali i međusobno vređali iskazaćemo time jedno nepoštovanje prema ovom domu. Zato vas lepo molim, strina-Daco, i vas, prija-Sojo, uzdržavajte se!
stvari dešavaju u Kini, ali je pravo čudo što se to isto dešava i kod nas i to u najvišim krugovima našeg društva, u domu jednoga našega mandarina”. (Govori.) E, ovo, jest, ovo mu ne valja. ŽIVKA: Ne valja, dabome da ne valja.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
u pesmama tužilo, naricalo, devojke su u horu plačevno nabrajale (šta sve i koga nevesta ostavlja u „toplom”, „svom” domu, a odlazi u „hladan ”, „tuđ”)99, i to svakako i u Stankovićevome kraju, i Stanković je to mogao u detinjstvu slušati.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Sredinu zaravni zauzeli Kolašinci. I oko njih su drvljanici od pušaka. Osećaju se da su na domu i nekako bi hteli da su boli od svih. No uzalud.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Javor« 1890. ZA POTOKOM (Po nemačkom) U samotnom domu našem Čuje s’ uvek žubor lak: Potok teče, vodenica Odgovara: tikatak! Potok teče dalje, dalje..
Pokušaj jedared to u svome veku, U svetinji badnjoj zapaliti jelku; Taj običaj lepi, kô san neke vile, U tvome će domu opružiti žile, Primiće se taki, bez ikake sile, Na najveću radost dece tvoje mile.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ruke drsko otima; Što buntovnike, posle hajduke, Koji na drumu Turke čekaju, A i na samog cara kidišu, U svome domu vešto zaklanja; — A ne može li?... Eno Dunava! On ih na onu stranu saldumi; — Taj Glavaš mi se ovde popeo!...
Ne! Al’ evo Kolebana! (Koleban dolazi.) HASAN: Jesi li ga našao? KOLEBAN: Na domu beše! HASAN: Sam? KOLEBAN: Ne beše sam.
Šta hoće vezir?... Ukratko kazuj, Jer me na domu čeka posao! ĆERIM: Ovaj peksijan ne dođe amo da sluša, no da zapovjeda!
ĆERIM: Stanoje će, umoran, s puta doma dospijeti... A onde će se do ludila zbuniti: jer je neće na domu zastati. HASAN: Koga? ĆERIM: Nju... Tu ženu svoju. HASAN: Šta?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja ostadoh da dežuram u kancelariji. U celom je domu vladala mrtva tišina, samo se u avliji čulo odmereno koračanje stražara. Otvorim prozor I pogledam napolje u noć.
ne znate da je plamen već progutao ili će naskoro progutati sve one mile kutiće, sve one stvarčice u vašem očinskom domu, za koje su vezane sve vaše detinjske uspomene; vi ne znate kakva opasnost preti vašem ocu, koji tamo stoji u bojnom
sa razdrobljenim kostima u lokvama krvi, orositi tvoja večernja rosa i uviti tama ove noći; koliko će usana koje na domu čekaju vreli, slatki poljupci, puni nege, ljubavi i milošte, osvanuti sutra neme, hladne i ukočene!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ino ničto vljaščše slišit eja v domu Tokmo proščalnija rječi žalosnija: „Prostite m', srodstvo, Az ninje othoždu ko Gospodu Bogu, Vi že molite sja, grehom
Zar misli da ću pasti žrtva zlobe? Čija nosi bronju grud I danju, noću, v domu, polju, radnji? Kakva vojna, oko nas? Polk černi nek' se množi; v sram će pasti. Čista sovest nama štit.
Biće pa će proći i žalost i vaj, Poblediće zvezde — spomenu je kraj. I na grobu mome, večnom domu mom, Dići će se drvce u rascvatu svom. Raširiće grane, osenčiće ’lad, A njemu će prići putnik neki mlad.
i razumevanje Gorestnog plača valja znati još i ovo: 1) Ispod četvrte i pete strofe, u dnu lista, ispod crte („u donjem domu primedaba”, kako je pisao B. Rajković), odštampano je kao upozorenje sledeće: Plač Jer. 5. 13. 16. Gl. 5. 17.
Ja samo žalost budu imati, jer nejmam svjeta polak gledati, bez službi domu gdjegod mojemu s naukom ja, s naukom ja. MELODIJA K PROLEĆU (str. 44).
— Glupaja i zvjeroobraznaja žena polna jest pustoslovija, a sovsjem ničtože znajet. Ona sjedit pred dvermi domu svojego na stolicje, ili pokazujetsja na prozorje, da bi mladim ljudem ugodila, ukrašajetsja da bi ih ljuboviju pljenila.
Ona jest tako zvjeroobrazna i neukrotima, da jeja nogi u domu svojem zaostati ne mogut. — Sad jest na polju, sad na sokaku, i na nejakom šetanju (špaciru) nahoditsja, jest na vidimih
— Bolje jest vo pustoj zemli ili u roglju krova živiti neželi s prekoslovnoju i gnjevlivuju ženoju kupio u domu. Jeja muž prinužden jest črez ju stiditisja, i kogda kto jemu o nej predstavit, togda jego vesma opečaljajet.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VUJO: Pozvah ih, gospodaru, i svetoga oca, serdare i sve što sam na domu našâ — a to je malo, gospodaru, višina ih ode na razbojištu snagu kušat. — KNEZ ĐURĐE: Sad idi! Idi!
Bojić, Milutin - PESME
Samo jedan put će odgovora dati: Preko reke krvi i mostom lešina Domu svome stižeš, gde izgleda mati S nevericom sina.
Jakšić, Đura - PESME
Oh, sveti me, Crnogorko, Ne kukanjem i sa plačem, Već krvavim ljutim mačem: U boj, u boj, Crnogorko! A na domu hrani sinke, Moju nadu, Crnogorko; One divne muške slike, One hrabre osvetnike.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Zemlje prođoh, noć mi svuda bez svanuća, van sa neba toplo što mi grane tama! Domu dođoh: tuga, jesen šumi, i miriše zreli grozd!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
je njemu i njegovim monasima gospodar sam Bog, da on drugih gospodara nema niti ih priznaje, i da će ostati tu u božijem domu do sudnjeg dana. Ne. znam šta se odjednom zbilo sa tim starim jarcem.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Silazi sa voćke dole! Obuj se i natrag idi, Pa majku da slušaš lepo kad svome domu se vratiš.' Jedne večeri, deco, Pavle se povrati kući; Kiridžije ga našle, što često prolaze selom: Polumrtav je ležô
Ti, što čitaš retke ove, U viteško kolo hodi, Ljubav bratska tebe zove, Svome domu da te vodi: Da sloboda novih dana Iz bratskoga sine zbora Od Dunava i Balkana Do Jadranskog sinjeg mora!
šta ću ti reći: Dođe li poznanik kakav da moju malenkost traži, A ti ga učtivo primi, pa onda ovako kaži: „Gospodin na domu nije, i tek će uveče stići, Pa, da vam ne bude dugo - možete slobodno ići.“ Da, to je doista mučno!
I, evo, usamljen sada, On sanja o daljnoj zemlji i njenim poljima cvetnim. U domu razvrata gnusnog on sanja obale puste, Gde stoje spomeni večni za rane njegovoj duši, On čuje potmuli ropot Jegejskog
Delije tada dograbiše momu, A vlasti turske razbojnike skriše... Otide Jelka Salijinom domu, I nikad o njoj ne sazna se više. A ovu ploču i krst više groba Rodbina diže još u ono doba. 16.
Tišina vladaše svuda. Sva čeljad na domu spava, Duboka caruje ponoć i nigde živoga java. Pokadšto zastruji vetrić u tami ponoći mirne, I laki proleti šušanj kad
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Stariji aleksandriski naučnici sećaju se često boravka velikog Sirakužanina u ovome domu. Pokojni Konon, koji mu je bio najbliži i dopisivao se sa njime, umro je sa željom da ga još jedanput vidi.
Još primih posle službe čestitke svih učesnika mome krsnom imenu. U gostoljubivom domu našega poslanika svečan ručak. Džinovski morski rakovi, nežne artičoke, hladan šampanj, „sek“ zbog suvog režima.
U njenom domu skupljali su se svi oni koji su još živeli u starom grčkom duhu i obrazovanju. Hipatija nas prepoznade i plati za nas
On joj obeća da će joj doneti još takve robe, i donese joj, zaista, još, pronjuškavši svu varoš. „U domu Hipatijinom provedosmo dvadeset četiri srećne godine.
Tamo u mome rodnom domu nemam nikoga više, Dunav je ostao još, jedini prijatelj iz ranog detinjstva. Inače, zaista, nemam bližih poznanika ni u
Od Todora su sačuvana dva vrlo lepa portreta; onaj koji se nalazi u mom očinskom domu, izrađen je od našeg poznatog starog slikara Jovana Isajlovića koji je živeo dugo godina u Dalju i bio prijatelj naše
onog trenutka, koji se tako duboko urezao u mojoj pameti, ja sam bio, sve do danas, u stvari, samo gost u mom očinskom domu. U Oseku bih dočekan oberučke.
U očinskom domu ostadoše samo naša majka, baba i obe sestre sa svojom guvernantom. Ali za vreme školskih raspusta, ožive opet naša
Ali je ruski, i u svojoj dubokoj starosti, govorio kao Rus. Mnogo lepih časova proveo sam u domu Kepena i Vegenera, jer publikovanjem njihovih „Klimata Zemljine prošlosti“ nije naša naučna saradnja prekinuta, nego se
Zaustavio sam se na pola puta i sklonio se ovde u Kib. Tu ću, naviknut na duži boravak, u prijateljskom domu, najlakše da podnesem dužinu letnjih dana. Hajde da Vam opišem ovo mestance i saopštim njegovu istoriju.
Vaš ljubazni poziv da božićni raspust provedem u Vašem domu, primam rado i zahvalno. Ja, i onako, putujem već ovih dana za inostranstvo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Branko je stipendiju svoju delio pokadšto s još tri generacije na domu. U lepom velikom gradu, bogatom svačim, Branka je sirotinja potplakala kao tiha voda obalu.
Ne bogzna šta, ali redovno. Te partije postadoše vesele scene u domu frau Rozinom. Frau Roza se ne karta, ali razume kartu, i sedi pored igrača.
Za Stefanova starešinstva u domu Vlaovića prvi put dolazi do reči i Vlaovićka. Marija Stefana Vlaovića imala je pravo da mužu kazuje šta opaža u kući i
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Oči njegove majke zvale su ga izdaleka. Snažan i lep, korakom srndaća pođe Vedran ka svome domu. Za njim su vode pevale.
Sav u groznici vrati se Belko svom domu, ali čitavu noć nije uspeo oka da sklopi. Možda mu se letenje samo prisnilo? Samo kao čudo u groznici prikazalo?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ne imao poljskog berićeta, ni u domu od srca poroda! Rđom kapô dok mu je kolena! Taj poklič, predavan od veka veku, od kolena kolenu, razlegao se po celoj
Na nogama opanci. — Oružje su odlagali samo kad su ulazili u crkvu, spavali na domu ili se brijali. Iza pojasa su uvek pretile kubure, nadžak i noževi.
Ne imao poljskog berićeta, ni u domu od srca poroda! Rđom kapô dok mu je kolena! Patriotizam u našim pesmama — u starijim kao i u mlađim — sadrži široku,
Ne imao poljskog berićeta, ni u domu od srca poroda! Rđom kapô dok mu je kolena!“ Pa ja ne smem nevere činiti gospodaru i mome i tvome.
Mene tvoja žena ne trebuje, u nas nije kano u Turaka, — snašica je kano i sestrica; ja na domu imam ljubu vernu, plemenitu Jelicu gospođu; a sve bi ti, brate, oprostio, ali si mi izdr'o dolamu, već daj mene tri
Ja kad tako svadbu urediše, zeman dođe te ti domu pođe, a prati ga novi prijatelju, prijatelju dužde od Mletaka, i prate ga dva duždeva sina, i prati ga stotinu Latina.
vina, da napojiš u polju svatove, pa da pustiš te hitre telale, nek telali kroz svatove viknu, nek svatovi svaki domu ide. Nu rasturi to veselje tvoje, moj ujače, Crnojević-Ivo!
No ti s’ molim jutros na podranku, molim ti se, a ljubim ti ruku, da rasturiš u polju svatove, nek svatovi svaki domu ide. Prođ’ s’ đevojke, da je bog ubije!
babovu dvoru, i još bih ga za devet čekala u Žabljaku, u vašemu gradu, nikom ne bih obraz zastidila, ni ja rodu, ni ja domu mome.
je Rade govorio: „O Hajkuna, dušo moja draga, daj mi nađi od riznice ključe, da što malo za ašluka tražim, daleko mi j’ domu putovati, treba mi se putem ponapiti“.
Prema tebe, prema doma tvoga, tj. prema tebi, prema domu tvome. Sve je slika, mio pobratime, tj. devojka odgovara tebi i tvome domu. Potegli smo na boga i sreću, tj.
prema tebi, prema domu tvome. Sve je slika, mio pobratime, tj. devojka odgovara tebi i tvome domu. Potegli smo na boga i sreću, tj. pošli smo prepuštajući se božjoj volji i sreći. Ja od čuda lijepe đevojke, tj.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Bojim se nogama: nisam na pravici postojan, niti u crkvi, Boga našega domu, sa strahom tvrdo, nego često iz crkve propadam i zaludnje misli mislim.
pčela na cvetu, ka novci u kesi, i ptići u gnjezdu, ka pismo u knjizi i riba u vodi, prsten na prstu i domaćin u svom domu.
život nam darujet I lučše ješte dati obeštujet, Hristos vaskres i ne umret k tomu, Na vsegda budet žiti v našem domu. Blaga vnosit vsa v dom naš sa soboju, Đavol musit ustupiti sa zloboju.
PRAZNO MORE Tafra i blaga je u tvome domu. Gledajući nas oskudnih, Nemoj zatvoriti od nas Srdca tvoga! Milosrđu, otvori nam svoja vrata Zašto mi na ovom velikom
« Ta iz toga valjaše da ga oni i vrlo paze i počituju ga, zaštono za veliko poštenje njihovu domu i svemu im rodu dika iz toga kćaše biti (kako jest doposle to bilo). Ali što da se čini?
I opet svi ujedno odoše te popleniše domove. Što god za njih valjade, sve izvukoše napolje svome domu a grad zapustiše.
I sva zemlja koja se ispunja od moje blagodeti svakim blagom, to je moje crpalo. U mom velikom domu nisu teke isto zlatni i srebrni sudovi, nego svakojakih se sudova nahodi, i bakarnih, i gvozdenih, drvenih i zemljanih.
I od onoga drveta lomeći grane, svima pomalo razdadoše na blagoslovenje odneti svaki svome domu. DVOR U EFESU Apostol Toma budavši već tamo u velikoj Indiji, te doču za njega onaj ondašnji car Gundafor.
« I tako im ujedno među sobom besedeći caru se gorko za svojim bratom zažali i vrlo poče plakati onde u njegovom domu kod njega i sa svi svoji boljari.
gospodin, zašto lepo se nosi, bogato se drži, a ona jedna sirota — a putem u mraku nije ga poznala tko je, dokle ga u domu kod sveće ne smotre. I uzboja se od njega videći da je on carev čovek i sudac je.
A sad eto, same crkve postaše gore i rđavije od kućetina pri sokaci. U gospodarskome svakom domu lepa i dobrosvidna se razlog i uprava ima; domaćin ja li posluje svoj zanat, ja li tek i onako na stolici sedi
O ŽENAMA I DEVOJKAMA Devojka kad je za koga već prstenovana, vrlo se boji zla glasa na nju da što ne izađe. U svome domu sedi, na daleko ne hodi, po sokaci ne zuri, s momcima se ne smi šaliti ni smejati, il' se kome rugati, nego i od