Obradović, Dositej - BASNE
„Ta pričekaj, prijatelju, 'odi, posedi malo, sad će čast biti gotova!” „Načast ti tvoja čast; časti se s kim si se i dosad častio”, odgovori pametni bik, pak ode svojim putem.
A kurjak ostane jaučući i sebi govoreći: „Dosad si lagao, a sad si baš dolagao!” Naravoučenije Ovako se najposle svakomu dogodi ko se u nepravdu, laž i prevaru
Davno se čita u crkvi: kom se dade mnogo, mlogo će se i iskati od njega. Al' se je to dosad razumevalo da će se samo na drugom svetu iskati, pak su se mlogi pri tom esapu dobro nahodili.
Veli joj orao: „Sedi ti s mirom, i hodaj tako ponisko kako si i dosad, bolje će za te biti; zašto složenije tvojega tela nije za visinu načinjeno.
Zato u svakom pretprijatiju potreba je dobro na um uzeti: s kim imamo delo, ko je ko, i kakav je, i kako se je dosad s ljudma vladao.
I ako ih je ko dosad, ili za neznanstvo ili za što mu drago, nenavidio, nek prestane, — ovo je pametnije i bolje, telu i duši i svemu
” — „Jošt jedno ostaje, pak ako i ovo ne budeš hotela, a ti moraš stradati kako si i dosad: hitrost i lukavstvo lisičje.” — „Neću ni to,” — reče ovca — „ni | to mi nije milo.
Ali ima na godinu toliko hiljada karagroša! Gore jošt za njega, po tome može mnogo gori biti, a pametniji ne, ako nije dosad bio. Može li to biti, i kako?
to je za toliko bilo za | koliko je on glavu u čabru držao; da sad iz toga pozna kratkost života, koji mu se je dosad dugačak predstavljao i činio, i da se unapredak opameti i urazumi.
Ja iz soveršenoga iskustva ovo utverždavam, jer sam proveo sav život dosad i s seljani i s bogatim ljudma i gospodom, i poznao sam ovu istinu u svakom narodu i jeziku među kojima sam živio.
A da što ćemo sad? Ništa, ka' i dosad. Kome, kao i meni, nije inat mio, mi ćemo se Grigorija Nazianzina držati, koji ovako veli: „Παντί βροτώ ευϕρονούντι
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
To si i sam mogao dosad da naučiš! A ako nisi naučio šta da govoriš, bar si mogao naučiti da ćutiš! Ako ti pred svakim budeš govorio kao
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
se, a žene u preprati, i opet počnu se razgovarati: šta je ovo, kakav je ovo novi običaj, te nam ni u crkvu kao dosad ne dadu novi popovi ulaziti?
znadu da su dahije ubile Hadži-Musta-pašu, i da je Derviš-beg, sin Hadži-Musta-paše, odma vezirom postao, i da je sve dosad u cara prosio, da mu dopusti da na dahijama oca svoga osveti, i da mu je naposletku sada car dopustio i ferman dao da,
On opet kaže mi: „Pišite vi onoj dvojici, kako sam ti juče govorio”. Sad ja uze̓ razmišljati, jerbo mislim da nije dosad Crni Đorđe komegode pisao, pa se bojim da on od jednu ruku ne piše, a ja od drugu, pak ću mu pokvariti plan i posao.
Ja onda reknem: „Kad me vi, gospodine, tako sovetujete i slobodite, i kad nije nijedno dosad prešlo pismo od Crnoga Đorđa, ja bi̓ napisao kako bilo da bilo, no ja nemam ovde ni divita, ni pera, ni ̓artije”.
No čovek u tolikoj prostranoj varoši, a nikada dosad toliko u gomili kuća ne videvši, šta će pređe da vidi i da mu se načudi: drevnocarstvujuštemu Kremlju, crkvama, ili
dela i imena, no samo što nam je govoreno, u pameti smo nosili, i kao kupci svuda se pokazivali; a sad sam već odonda dosad svašta pretrpljavajući poboravio, i malo ćete imena zapisati̓ naći, i to neka iz politike nezapisata, a neka i iz
On neke pusti, a pola i̓ poapsio, i u apsu dosad su petorica u gvožđu umrla. Iskali smo da i̓ po našemu zakonu sa̓ranimo, i nije dao.
A sad su mene kod vas opali, da sam od Turaka novce uzeo, i da mi odsad ni ti ni drugi kao neveri verovati kao dosad nećete.
Zato mi je žao, zato sam sada u ovom magnoveniju zabun i smućen, od mene ništa zasad ne gledajte, niti mogu kao dosad što raditi”. — „Ene ga sad! Ja ne kažem da si neveran meni i narodu. No kažem da si lud.
stra̓u, gledajući onu trojicu bez glava, dok jedan reče: „Gospodaru, nismo imali među sobom svoga vojvode, oprosti nam dosad, a odsad mi svi za našim vojvodom a on za tobom u goru i u vodu!” A i drugi svi: „U goru, u vodu, za našim vojvodom”.
Begu Novljanina i Osman-agu Fočića i nji̓ovu vojsku, pak mi da idemo našim kućama, a vi ostanite u miru i s nama kao i dosad u ljubavi i komšiluku; ili dajte da i̓ mi isteramo ili pobijemo”.
je Afiz sa carskim fermanom, neka ide carskim drumom, preko Morave, Jagodine i dalje Beogradu, kuda su od Kosova pak dosad veziri u Srbiju ulazili i izlazili.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Na pakost njegovu prvi je komšija gazda-Raki, i dosad se već nekoliko puta svađao i sudio s njim po opštini, sve oko potre, pa eto i sad mu se nekako izmakla nazimad te
Pa još ono njegovo zvanično ponašanje! Evo, smeo bih se s vama opkladiti u što god hoćete da niste dosad našli takvog kapetana da mu se i u govoru, i u smehu, i u pogledu, i u svakom ma i najmanjem pokretu ogleda stroga
A sad, vidite li samo, kako je razgovoran i kako se smeje... Sad kao prvi put kod vas... Je li, dosad nije dolazio, a? — upita ih Đuko vrebajući zgodu da ostvari svoj plan. — Nije do danas. Ovo je tek prvi put.
Sve je opet pošlo svojim putem kao i pre; dužnost se vršila kao i dosad — samo što je sad počela da stoji u sobi Đukinoj pred kancelarijom i ona torba sa glavom šećera, i što kapetan sad,
Baci molim te, ako si mi kum! — Platio sam. Kako da bacim? — He, moj kume — reče Radan sasvim jetko. — Ja sam je dosad devet puta platio! — Zar ovu glavu? — Tu, baš tu istu glavu — poznajem je dobro!... Ja sam je i nabavio kapetanu.
Sreja uzeo ćemane pod pazuho, pa se pokunjio i zamislio, jer mu se dosad nikad nije desilo da tako prođe sa svojom svirkom... A od bakšiša nema već ni pomena.
Pođe u sobu i pogleda numeru koju se dosad nikad nije setio da pogleda, kad i tu № 25! Baš taj će Mu broj dohakati najposle...
Jeina stoji jednako na pečurci, a pop više ništa ne govori o lepoti njezinoj. Dosad su popova deca išla u školu kod učitelja Grujice, i sam je pop govorio da će ih ostaviti tu kod njega neka izuče i
»na privat«. Sad se nešto priseti, pa ih izvadi iz škole i dade u varoš da uče. Dosad su svi seljaci do jednog voleli učitelja da ne može bolje biti i hvalili se njime: nigde nisi mogao nijedne za nj čuti.
iste učinjeni; ali je pomenuti učitelj Grujica samovlasno prisvojio sebi tu retku ticu i na moja poiskavanja i molbe ni dosad mi nije dao. »Još imam navesti ovde da on — Grujica.
— Jesi, more, još gde bio u službi? — Nisam — odgovori novi zvaničnik. — Pa šta si dosad radio? — Učio sam. — Zanat? — Nisam, nego školu. — Pa što nisi još učio?
Nadao se utvrdo da će dobiti Beograd, jer već dve godine služi u ovom srezu, i, bogu hvala, nije dosad još nikake ludorije učinio.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I strašno se beše rešiti na taj korak, tim strašnije što Lazar dosad ne ču slična primera... Ali sad, kad mu i jedan star čovek veli ono isto što mu jednako njegova crna misao šapuće, sad
— Onda ništa više. Ja rekoh da se smuši, tako me napade... Pop se zamisli. Njemu to nikako nije išlo u glavu... I dosad je bilo Turaka u Crnoj Bari, ali se nisu mešali u seoska posla... — Pa, neka bude, najposle.
A da se nije još i jutros gde sa Stankom susreo?... Srce mu strahovito zalupa. Njega obujmi zla slutnja. Dosad je mislio na sve drugo, ali sad sva njegova misao beše Lazar... — Možda se susreo, pa poginuo! — pomisli.
” Nije mogao da se osvesti... I dosad se bojao Stanka, ali sad je obamirao samo kada mu ime njegovo na pamet padne. On je slutio neku crnu nesreću.
Nikad te više nisam volela nego sad, jer bi mi sad bilo ubiti se, kad te vidim ljutita, kao udariti dlan o dlan!... I dosad je tvoja ruka padala na moje rame i obvijala se oko moga pasa, ali ovog čuda nije sa mnom bilo!...
A što tražiš da poslušam, poslušaću. A zar ja nisam i dosad slušala! — Jesi, ali... — Šta? — Ali ovo je sad drugo!... Bar meni se čini da je drugo!... Pre je tu bio i babo...
Dučić, Jovan - PESME
svetlost tog nepoznatog ponoćnog sunca, koje je slutio, i u koje je samo on verovao, i koje će proći putem kojim je dosad prošla samo njegova uznemirena duša.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
prsi i predade mu sina, prvo suze, pa onda poljupci počeše padati na punačko detence koje se nimalo ne srđaše na svog dosad neviđenog oca I žena je plakala — to se već zna! I druga jedna postarija žena iza nje — i bez toga ne ide!
Svi te vole! — Jok, jok, znam ja! — Kako znaš, radosti moja, kad ti s nama nisi dosad ni govorila? Ja bih pre umrla nego što bih dala da ti neko rekne okorne reči! Opet obe jecaju i zagrle se. — A đeda?
Ni đeda nije svu noć trenuo. Prvi petli zapevaše, prvi vesnici novoga dana i života. Anoci se nikad dosad nije njihova pesma učinila tako lepa.
Sad me ništa više ne boli! To bješe pošljednja njegova riječ! Prošlo je od to doba dosad šest godina. Ja sam lutao po svijetu, dok me naš rat ne pozva kući. Pri svršetku dobijem zapovijest da idem u B.
— Dobro. Onda je prvo: nemojte da laskate. — Hoćete, tj., da kažete: nemojte ni odsad da laskate kao što ni dosad niste laskali? Ona lako pocrvene. Baba međutim donese meda i oraha, pa opet iziđe.
— Međed — prošaputa ona kao odgovor na Karlosovo kašljanje. Bi mi neobično prijatno. Dosad nikad nije u mom prisustvu govorila ma šta protiv ma koga člana naše kuće.
1. I 187.. Počinjao sam ti, duše mi, dosad dvadeset pisama i sva poderao. Već su dva meseca od moga poslednjeg pisma. Ti si pisao, molio, zapomagao — ja ti ipak
A moji: moja mati, moj pobratim, moja zemlja? Osetih se ostavljen od sveta i pljunuo na sve što sam dosad voleo. Sam samcit, s njome u mom zagrljaju.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« Eto, tako je otprilike živeo gospodin popa u selu, a koji baš popa poimence, mislim da nije bilo nužno dosad da kažem, jer je davno rečeno da su svi popovi jednaki, jedan k’o drugi.
veći a drugi manji, oba vrlo smešna izgleda, a videlo se po njima da su oba mnogo putovala i štrapacirala, mnoge gazde dosad promenila, i da im mesto nije bilo u sobi.
I to su samo krupnije stvari koje dosad spomenusmo, a gde su tek one sitnije?! Na primer živine! Šta je i kakve je sve te bilo u avliji! Pravi Nojev kovčeg!
« — »Jeste, — odgovara i gavran. — Dosad je brijao tuđe brade, a odsad neće smeti ni svoju.« A Šaca kao opet nastavlja: »Julo!
Sutradan su se našli i razgovarali poduže pop Ćira i pop Spira. Pozdravili su se, razume se, hladno. Dosad su se uvek pitali za zdravlje i onda kad se obojica nisu makli ni iz sokaka, a sad se vratili obojica s puta, — pa
— E, da!? A otkud to sad, gospodar-komšija?! A zašto kao da ne možete razgovarati?! K’o i dosad, dragi komšija i kolega. — Ta...
— Ta znam, znam... al’ tek... k’o mislim da... ne mora zbog toga baš tako! — čudi se gđa Soka. — Ta i dosad je bilo proševine! Ju, bože, — čudi se i krsti gđa Soka, — ta to baš k’o neki paori!
— E pa to i ja znam, al’ to je đavo što je zub kod njega. Pa kako onda? — E, pa to je i kod mene đavo, što se ni ja dosad, baš k’o za pakost, baš nikako da domislim: kako!
Ovo mu je sada valjda deveti ili deseti put da je u inventaru stvari datih u »auštafirung«, i sam bog zna gde je sve dosad bio, i gde će još biti!
Izađoše i Melanija i Pera, a iz kujne se malo posle ču jedno: »Juf!« — Dakle? — ustade gđa Persa, koja je dosad k’o na žeravici sedela. — Dakle, šta se svršilo? Je l’ doš’o i onaj?
Međutim, poštovani čitaoci, koji su i dosad poklanjali vere samome piscu i nikom više, znaće da je sve to jedna izmišljotina i da se stvar sasvim drukčije razvijala.
pasijom«) i na njenu nesreću sela je baš u ona kola kojima je kočijašio jedan koji je drugima rado izvrtao kola, pa ih dosad mnoge već tako zadužio.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Pa kako kod vas, pošto rana? — Skače. — Tako i ovde. Kamo sreće da sam pre dva meseca žita nakupovao, mogao sam dosad najmanje dve hiljade hasniti. Sad se dva trgovca uzduž i popreko razgovaraše.
Baš su sami bili. — Jeste l', gospodine, dobili od mene pismo? — Jesam. — Pa niste mi dosad ništa na njega odgovorili. — Nisam bio u stvari načisto. — Ja sam došao da prosim frajlicu Savku. — Drago mi je.
Afrika
To je najveća ipak stvar, graditi. Ono što sam zidao dosad, ili sam prodavao ili poklanjao crncima. To je bilo uvek tako ružno.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Ovakva vremena, otkad je svetu, nije bilo. MIŠIĆ: He, he, he! Ne bojte se. Nećete propasti, kad niste dosad propali. Ta vi znate štediti! JANjA: Štedim, gospodin, od nevolja, zašto si nema.
Žao mi je samo taki krasni konja. KATICA: Ja sam dosad plakala, a svemu je tomu papa kriv. Koliko sam mu govorila da pogodi za šupu majstore, koji razumevaju. Aja!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
pa zatim poče da priča da je, do sada, kroz Vijenu, otišlo jedno stotinak serbskih oficira u Rosiju, jer je bilo, dosad, lako. U poslednje vreme, međutim, to više nije lako.
Veli, dosad mišljaše da smo svi mi jednaki, svi sinovi istog naciona, privilegisanog naciona. A naučih, veli, u Vijeni, da toga
Kad je njen muž, opsova, i kad udari konja i odjuri, Ana pogleda za njim, pa poče da šapće sama sebi da je dosad, u braku, sanjala, kao što devojke sanjaju, pre udadbe, ali da je eto došlo vreme da se probudi.
Sve što je, dosad, brbljala, o ljubavi, samo su uobraženja, devojački snovi i muške laži. Tako joj je o braku govorila i mati.
se on nije rodio da bude Ciganin, i živi pod čergama, i prosi u stranom svetu, nego da hoće da bude gospodin, što je i dosad bio.
„Imao si, apostole, pravo! Trebalo je krenuti, davno. Ali, dosad sam te, dugonjo, slušao, jer je tako od Vuka ostalo. Odsad ću sve kako mi moja tikva bude došaptavala.
Čudnu kuću, za kakvu nikad dosad nije čuo. Od lipovog drveta. Koju tamo, celu, tesle, izrađuju, tako, da, posle, samo balvane sastavljaju i krov na nju
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ova osećanja, gotovo nesvesna, često su uzrok raznolikog načina mišljenja i delanja. Dosad se nije uspelo da se ove nijanse pohvataju sa dovoljno tačnosti.
god.), koje su Drobnjaci delom asimilovali a delom istisli. Poslednji su se ostaci Kričana dosad održali prema Durmitoru na desnoj obali Tare. Lužani su bili iste sudbine: 1455.
posebno mijački haljetak jer je ranije nošen i po celoj zapadnoj Makedoniji, u kojoj su ga poneke stare žene očuvale. Dosad se naročito održao kod Mijaka i kod Golobrđana na levoj starni Crnog Drima. Višnjeve boje su i čarape i pojasevi.
godine, i universitet (1874. god.). Jugoslovenska akademija je dosad izdala znatan deo velikog srpsko-hrvatskog rečnika pod rukovođenjem najboljih lingvista, kao i vrlo značajnu građu koja
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ALjOŠA: Pre tri meseca! PAVLE: Još pre tri meseca? No pa to je dovoljno vremena; vi ste se izvesno dosad izmirili sa takvim stanjem? ALjOŠA: Ne, gospodin inženjer, ja ljubim Lidočku, ja mnogo ljubim Lidočku.
Sve će se skrhati, sve; razume se, propašće i vaših pola miliona dinara, koliko ste dosad uložili u ovo preduzeće. NOVAKOVIĆ (prestravljen): Mojih pola miliona? Zar mogu, zaboga, propasti?!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Darivao sam je sa dvadeset i četiri dukata. Izvučem posle dišpensaciju i venčamo se, i tako dosad srećno živimo. Kupio sam joj posle jedan đerdan od bisera, šest nizova kao grašak, dao sam za njega šest hiljada
— Sad neću više nikog pitati; hoću odavde upravo u Košicu. — To je još gore. — Već gore ne može biti, nego što je dosad. No pre nego što će se iz Žitomira krenuti, Krečar se pobole, padne u vrućicu. Sad je tek beda.
No Pera se ne popravlja. Gospodar Sofra dugo promišlja. Gospođi Soki dosad još nije ništa o tome govorio, ali jedared već mora. Prilikom zapodene razgovor.
Lepo su je ukopali i iskreno su je oplakali. Velika promena u kući Kirićevoj. Gazdovstvo veliko, a nema ko će kao dosad upravljati, nema Sofri savetnika, iskrenog prijatelja. Deca ne razumeju.
Šamika je dobar, ludo dobar, al’ se ne ženi; dosad se još nije oženio. Pera je lopov. Blago tebi. Ti imaš jednog sila, al’ čestitog; taj ne ide nikud, samo gleda svoju
Sažalitelan pogled baci na njega. Volela bi da ga više nije videla. Dosad barem u snu, u fantaziji, pratio je lik mlađanog Šamike; kod nje je Šamika uvek bio mladić kao Ahil.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nikada dosad ona nije bila izložena požudi, niti je iko, osim njenog muža, bio tako kraj nje, u blizini. Da joj se ovo desilo druge,
Idući nečem vanrednom, što je kao nebo osećao da sve pokriva i završava. Tako da mu se sve što je dosad činio, ne čini ludo i uzaludno, a budućnost da mu bude shvatljiva i u njoj da se ovo prazno, grozno čekanje na mir
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Ti si, brate, trideset i šesti ovog leta... – Pa, što ne stavite crnu tačku? – Dosad, fala bogu, nije niko poginuo, a i da jeste, crna tačka se po propisu ne stavlja u naseljenim mestima.
Matavulj, Simo - USKOK
— I neće biti druge službe danas? — Na što druga?! Napojali smo se boga od prije zore dosad! — Bjehu li u crkvi svi iz kuće? — Niko osim kneza. Pristav je imao posla oko peciva.
ni pola kantunače rakije, a da sam je stavio pred četvoricu kalućera, koje bih ja izabrao, od cijele kantunače ne bi dosad đavolje kapi ostanulo. Ali, nećemo tako — završi uzevši poslužavnik s više čašica... — Ček’ kome ću najprije ponuditi?..
— Gotovo sve, samo nijesam kadar pisati. — Pa kako ćemo onda? — A kako ste dosad? — Mučio se starac te skrpljao, pa kad zapre, onda nastavimo naški. — Ja se čudim što uopšte ne pišete naški?
A kud ode pristav? — Da-ti, ode na pogreb — odgovori Milica. Medik se okrene Janku: — A sad, momče, drži se kao i dosad i stisni zube! Ja, vidiš, vidam po naški, a ko zna bolje, može biti nego po učevnu!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: Ja znam da Marić traži deset hiljada. MATI: Al ako se bude u devojku zaljubio? OTAC: Zašto se nije zaljubio dosad? MATI: To je ništa. OTAC: Ajd, ostavi se toga razgovora. MATI: Da, ostavi se toga! Treba da usrećimo dete.
ŽENA: Jesam li ti ja što kriva? MUŽ: Nisi. ŽENA: Pa zašto si srdit? MUŽ: Ta nisam srdit, razumeš li? ŽENA: Dosad si mi svašta kazivao, a sad nećeš. MUŽ: Idi jedanput od mene. ŽENA (mazeći se): Neću da idem, znaš.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SMRDIĆ: Nama nisu poznati. ŽUTILOV: Sramota od našeg magistrata što nisu dosad publicirati. SMRDIĆ: Pa zašto i ne publiciraju? ŽUTILOV: Jer su sami konzervativci po službama.
Kakva je boja srpska? ŠERBULIĆ: Šta, Srpkinja, pa ne zna ni kakva je boja srpska! NANČIKA: Što nisam dosad znala, to ćete mi kazati vi. ŠERBULIĆ: Ja... ja...
ZELENIĆKA: Ha, ha, ha! Srblji bi hteli nešto, a neće da reskiraju. Nek propada ne samo koliko je dosad pogoreno i opustošeno nego i dvaput još toliko!
ZELENIĆKA: Šta, šta? To nije vojvoda! LEPRŠIĆ: Ko je kupovao barut dosad, kupovaće i odsad. A vidimo da iz Rusije sve ide. Zato nije trebalo ljudma volju kvariti.
Sremac, Stevan - PROZA
Odavno, veli, posmatra rad sviju političkih stranaka, i dosad se nije upisao, veli, još ni u jednu stranku niti je potpomagao, jedino stoga što je hteo da ih hladno proštudira i
mislim tako... I, doista, pošto je malo prošlo, g. Paja je morao nešto misliti i razmišljati. I onda kad ste mi dosad, dragi čitatelji, verovali, dopustite mi da i na kraju ove pripovečice budem tumač gospodin-Pajinih misli.
Radičević, Branko - PESME
Ciknu hajduk kâno ljuta guja: „Jao puško, ostala mi pusta! Uvijek mi dosad vjera bješe, Pa zaš sada nevjeru učini.“ Te je uze i opet potpraši, A zagleda bijesnog Mehmeda, Puška puče, Turčin
(UKOR) De si, dušo, de si, rano, De si danče mio, De si, sunce ogrejano, De si dosad bio? Ta sinoć se tebi mlada Baš zacelo nada! Sunce zađe, pade tama, Aja osta sama!
Jedanput opet sreću on uživa, Sunašca njemu nesta na istoku, Pa gle ga opet na nebu visoku; Sve obasjalo, što s' dosad utaja, Te rajske kraje milog zavičaja.
47. Još on pita zlato svoje, I tu malko stade šala, Da mu kaže, koliko je Dragi dosad već imala. Naša dekla tu uzdanu, I suza joj jedna kanu. 48.
Već izbija deset sata, A još nazad nema zlata. 64. „Ta de mora dosad biti? Ko zadrža draga moga?“ Ujedanput đerđev iti: „Ta evo ga, ta evo ga! Znam ja kroke svoga mila!
On je teši, ovako je kori: „Muči, zlato, ludo ne govori, Ta i dosad u boj sam odio, Pa ti svagda zdravo doodio, San je, veruj, san je laža stara, Mozgom krene, pa srdašce vara.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zakleo se u dušu, u vjeru, u šta hoćeš, pa opet slagao ko pas? — Jok, to se dosad nije čulo u ovoj okolini uozbilji se djed. — A da je konj pakostan i zavidljiv, da tuđu sreću očima ne može gledati?
— Hoće, vjeruj ti bogu — potvrdi maštoviti Đuro. — Oho-ho, ljudi, dosad smo imali vučje svece, pa vjetrene, pa ženske, pa ove, pa one, a sad, evo, stekosmo i lopovskog.
— Vid i Soja — začu se glas moje majke, istanjen i paćenički, jedva ga prepoznadoh. — Je li dosad kažnjavan i osuđivan? — Ovo mu je prvi put — utače se stric Nidžo s lagašnim prizvukom samilosti.
Tamo se iznosi svakojaka bakarna starež i, dok to kalajdžija stručno pregleda, Rožljika ga propituje gdje je sve dosad bio, šta je vidio, šta ima novo i tako dalje.
Da ih nijesam ni imao, morale bi mi dosad izrasti. Ovolika vojska i ordija, moj mili brate, ne hrani se i ne drži bez stotinu ruku.
— Pa gdje si ti meni, kume Petre, dosad bio? — prijekorno se zagleda Pantelija u došljaka. — sve štokud po stražama i osiguranjima, pa nikada da te vidim.
I de ti sad pogodi zna li jedan ovaki sȃm da jede. — Ne zna — uvjerljivo reče konjokradica. — Ja sam ih sedmoro dosad othranio, to ti mene pitaj. S lakim zračkom nade komandir pogleda u čupavog pritvorenika i nasmiješi se.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Rekao si, i s pravom, da žene unose nered... HASANAGA: Rekao sam da ne dolaze odsad, ali su dosad dolazile. Samo ona nije našla za shodno...
Kad stigneš kući, odmori se, sedi u baštu, uzmi nešto da vezeš, dugo gledaj u neko drvo. Zagledaj se u ono što dosad nisi ni videla.
HASANAGINICA: Sve to izgleda lepo kad se priča. Ali tu ima nešto mutno... Dosad sam osećala samo bol. I zato što gubim dete, i zato što se sa mnom tako postupa. Ali sad osećam strah...
Čudna stvar... BEG PINTOROVIĆ: Ne znam zbog čega otežemo! Šta si sad zapeo? Dosad je moglo da bude gotovo! Nemo, bre, da si takav, iznesi to dete, šta te košta, pa da mi idemo dalje!
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
| Ja dobitka od moje knjige nikakva ne ištem, samo da se hoće toliko novaca naći da tipograf plaćen bude. On dosad nije nikakvu srpsku knjigu na štampu izdao, zato sumnjava se preduzeti je na svoj trošak; ne znajući kakvu će sreću
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda se đavo rasrdi, pa mu reče: — Kad ti dosad nisi ništa naučio, nećeš nikad ništa ni naučiti, nego idi bestraga kud te oči vode i noge nose.
Kad je dečko dognao goveda, ne znajući nizašto, odmah, kao i dosad, udari šibljikom o krov i reče: „Prilp“, pa odmah u kuću, i dospije na ručak.
ali ga ne puštaju unutra: onda on otide u kuću upravo carici, pa joj kaže da je i on ljekar i da ima travu kojom je on dosad išćerao nekoliko đavola. Carica, kao svaka mati, skoči brže-bolje i odvede ga đevojci u sobu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Šta vam se čini od imperatorstva arhidukata Austrije? PUTNIK: To ne znam šta je. dosad se zvao imperator Austrije.
PUTNIK: Kakvo je to besplatežno pristanište? Ja nisam dosad čuo da se za pristanište gdi plaća. DOKTOR: Ali gdi je trgovina slobodna? PUTNIK: Aa, slobodno pristanište.
DOKTOR: Svi desetorica? MANOJLO: Svaki, kažu, oće da kupi za sebe, jer dosad nisu čitali. DOKTOR: Što dosad nisu čitali, trebalo bi i kazniti; no u ovo vreme, kad je kritika izišla, zaslužuju
DOKTOR: Svi desetorica? MANOJLO: Svaki, kažu, oće da kupi za sebe, jer dosad nisu čitali. DOKTOR: Što dosad nisu čitali, trebalo bi i kazniti; no u ovo vreme, kad je kritika izišla, zaslužuju pametnice; podaj im badava, neka
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Jest! Ali ako Sreti dođe ćud, pa okupi batinom? Oho, milostivu gospođu batinom? To ne ide, zašto bi našoj gospođi dosad bila leđa kao čivit. Bože moj, da nešto prođem obučena sokakom. Kako bi svaki pogledao, kako bi se čudili i divili!
SULTANA (klekne pred Trifića): Ako Boga veruješ, oprosti mi, neću više biti kao što sam dosad bila, ja ću te uvek ljubiti i počitovati. TRIFIĆ: Idi, luda ženo, ja nemam s tobom ništa! (Na strani.) dobar lek.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Gde si dosad bio?“ A Gile ti, ni pet ni šest: „Izveo me“, kaže; „na večeru onaj balet-majstor iz pozorišta što nosi košulju na cvetić
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
No gle, ja zabrbljao, a ne pitam te kako si dosad životario. MITA: Kako? Po našem običaju: ako se ko ženi, ja provodadžija; ako je daća, ja držim slovo počivšem; ako je
MARKO: devojko, ti ćeš meni s tom modom doneti kakvu bedu u kuću. Ja se s baronima nisam ni dosad mešao, pa ne želim ni odsad. JELICA: Kad smo primili vizitu, sad ne bi bilo galant da mu absagujemo. (Kucanje na vrati.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Stigosmo najzad rijeci bez broda, pred nama pjeni zelena voda, niko je dosad prešao nije, jer po njoj bezbroj vrtloga vrije, putnika vuku u zagrljaj. Ovo je vile vodene kraj.
„Kad sloga bude opet ću doći — Ognjena vila ponovi tiše. — A dotle, bogme, kao i dosad, živite tako kod starog Triše.“ Prope se plamen u tamu krova, obavi vilu veselim krilom.
Ježa primiti neću!!! OGLAS DIVLjE SVINjE Ja, divlja svinja, Brljanić Brlja, javljam svima da znate: nikada dosad ručala nisam na knjizi đaka Mate. Otkuda priča o tome kruži, ko li me tako svirepo tuži?
Stajao na samom pramcu, kao sveća, prav i krut, krstio se i čudio kako laća znade put. Sve je dosad bila šala, sad vazdušni čeka put, valja ići avionom, pa je deda zabrinut.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TANASIJE: Pa razume se! Jer, reci ti meni, Agatone, ko nama garantuje za tu tetku? GINA: Ko zna koliko je stvari dosad već izneto iz kuće? VIDA: A koliko će se tek izneti dok prođe četrdeset dana. SARKA: Ju, moj budilnik!
su svi posedali, a on ostao na nogama): Razgovarao sam, dabome da sam razgovarao i nisam zavijao onako izdaleka kao dosad, nego rekoh: Ti znaš, sinko, zakone, ali ih znam i ja, pa 'ajde da se ponesemo.
Gde može ona sama da izađe na kraj sa svetom? I evo da ti kažem šta sam već dosad u tvoje ime učinio: naredio sam svima ovima da se sele. Ti bi imala nevolje sa njima, ali ja umem i da podviknem.
Od ovoga trenutka imate mene da smatrate za šefa familije. TRIFUN: Budi ti šef kome si i dosad bio, a ne meni! SARKA: Ni meni, bome, ne. AGATON: Vama ja i ne mislim da budem šef.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Jesi li razumeo? Pešadija je dosad zloupotrebljavala artiljeriju i tražila da se otvori vatra čak i onda kad to poslednjem kaplaru ćorne na pamet.
smo sada u ratu, i mojim ljudima je potrebno da znaju samo četiri komande: plotun, brza paljba, juriš, i na bajonet!... Dosad je moj puk izgubio šezdeset procenata. Ostatak će izginuti u sledećim borbama... E, lepo, našto da ih mučim!
ako hoće da dođe. — A... ne bi bilo rđavo. — Njegove se usne razvukoše u osmeh. — Ali kada nije došla dosad... sumnjam — i preko lica pređe mu senka neraspoloženja. — Da pokušam, a nadam se... — Hajd, vidi.
“ Pronosi se legenda od usta do usta. Pričaju da je to proročanstvo nekog vidovitog seljaka, i što je on dosad prorekao, sve se obistinilo...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Grehota je da ona globi naše selo, kad mi i ’nako nismo tražili dva učitelja. Kako nam je dosad mogao jedan otaljavati !...
Samo ne znam šta bi. — Ja imam hleba, doneo sam sa stvarima, a ti nabavi koje jaje, pa ćemo večerati. — Hm, dosad smo kupovali od Smiljke, po sedam za groš. Daće valjad’ i sad tako... — Evo ti groš, pa kupi i spremi.
Ona pomisli da se to i on žuri za poslom. Međutim Gojko je dosad spokojno šetao po travi, i tek kad je nu spazio, počeo je nemirno tumarati, kao da je u nekom poslu.
Ne grešite se, ljudi ! — Taki je zakon, čiča Vuksane, odgovori mu predsednik, tako mora da bude. dosad se upisivalo svake godine samo po desetinu novih đaka, pa se nisu ni uzimala deca iz inokosnih kuća, a sad nam treba
— Divljaci. Kao da nisu dosad videli čoveka. Ali šta je ovo te niko ne dovodi decu od svoje volje ? — Naučeni su. Do sad su učitelji upisivali samo
Ljubičini đaci većinom su dosad čuvali ovce i goveda, a među Gojkovim bilo ih je koji su i kopali, plastili, nalagali snoplje...
»Bog ga video, kad ih pre nauči pesmi! pomisli Ljubica. — Vidi se da je nisu znali dosad: eno još ih uči kako se to igra«. Zatim se okrete svojim nestašcima i strogim tonom vrati ih na svoja mesta.
Svi troje se nasmejaše i ućutaše. — Pa gde si, bolan, dosad, ded’ pričaj: gde si bio, šta si radio? obrte se Velja Gojku. — More... šta ja!
»Šta je ovo... šta ovo ja mislim i činim ? Zar to ja činim od istine... ja, koji dosad ne smedoh pogledati u žensko!... Bežah od njih kao od đavola, kao da će me jedan pogled njihov satrti. Šta je ovo ?!...
Bežah od njih kao od đavola, kao da će me jedan pogled njihov satrti. Šta je ovo ?!... Hm... to je nešto novo, što dosad nije bilo, to se sad nešto počinje, mora biti... Ali šta ?
deca će već doći, pa neka ih on vodi; i onako nije dosad bio u crkvi, odgovori ona žučno, a obrazi plamte, crvene se kao krv...
Očekivao je potpunu poslušnost, a ono, eto!... Pa sad ti razumej žensko srce! I šta je ona mogla dosad misliti?... Ne, ne... izabrao je nezgodan trenutak, to je izvesno. A njima, ženama, tako ponekad dođu lutke u glavu...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“Lice kvarim te sokola ranim, Suze ronim te sokola pojim, Ja ga ranim da mi aber nosi, Da mi nosi i da mi donosi, Dosad mi je tri abera don’o: Na dvoru mi do tri kukavice, Prva kuka nikad ne prestaje, Druga kuka jutrom i večerom,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Pokraj kantardžinice. GINA: Čula sam. DROBAC: Bolje bi bilo da si viđela. GINA: Ako se dosad nisam nagledala... DROBAC: Teže ti je vješati mrtvaca nego živoga. VASILIJE: Ko su ti ljudi koji su obešeni?
(Ulazi Blagoje, sa flašom u džepu) BLAGOJE: Šta je Drobac tražio ovde? GINA: Pa dobro, Blagoje, gde si ti dosad? BLAGOJE: Išo da čujem vesti sa frontova! GINA: Vidim, puna ti flaša vesti!
SIMKA: Kao da je u centru. BLAGOJE: Biće da je negde između Foto Lazića i KnjiŽare Debeljević. SIMKA: Dosad je obično pucalo noću... A Gina strepi zbog Sekule? BLAGOJE: Kukumavka! SIMKA: Ko zna u šta sve mogu da ga uvuku!
GINA: Kako mogu da kažem da ga poznajem, kada muku kojom ga muče ne poznajem? DARA: Dosad ga niko nikakvom mukom ne muči! Treba njima Sekula živ i zdrav! TOMANIJA: Misle da može mnogo da im ispriča!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da upotrebimo sve boje, lelujave boje, naših snova i slutnji, zvuk i šaputanje stvari, dosad prezrenih i mrtvih. U formi to nije bogzna šta! Ali, delimo ritam sunčanih dana, od večernjih ritmova.
Video sam da niko ne ide kuda hoće i primetio sam veze, dosad neposmatrane. Kraj mene su, tog dana, prolazili Senegalci, Anamite; sreo sam jednog svog dobrog druga, koji se vraćao
Najveći uticaj, koji se još širi, to je Engrov. Kubiste, koje su, dosad, potpuno nalazile svoje osnove u Sezanu, pronašle su ih sad u Engru.
Često, kad smo padali duboko u vode, zastajao mi je dah, od neke magle, koju nisam, dosad, nigde video; žute i teške kao sumpor.
I dok su, dosad, ljubavi koordinirane, i ljubavno bile vezane samo stvari naporedo, ja ću vezati ljubavlju i ono što je daleko jedno od
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Taman on ode, a ja sedoh i zaronih glavu među ruke. Nikako ne mogu da verujem da je sve ovo istina što sam dosad video u ovoj zemlji, dok opet neko zakuca na vrata. — Napred!
— Baš dobro što ste došli, gospodine, te ću se tako malo odmoriti. Dosad sam radio, pa me, verujte, već glava boli! — reče ministar i pogleda me klonulim, pomućenim pogledom.
u našem narodu u starom veku”; a moj sin piše delo: „Uticaj štednje na kulturni napredak u narodu”; a moja ćerka je dosad napisala dve pripovetke, opet za narod, u kojima se iznosi kako vala štedeti, a sad piše i treću: „Raskošna Ljubica i
Ja nemam dece, ali će država poslati moju svastiku da uči slikarstvo. — Gospođica svastika ima dara? — Ta ona dosad nije slikala ništa; ali, ko zna, može se očekivati uspeha.
drugi bi se, brzoplet, već deset puta dosad umešao među nas, ili počeo ma s kim razgovor, a on toliko vremena sedi sam samcit i samo ćuti.
Stekao je više popularnosti, nego iko do sada. — Možda će njega izabrati?... — upitam. — Više nego sigurno, jer ovo dosad što je kandidata, sve su stariji, i posle toga i vreme ih već pregazilo, a ovoga je juče kmet projahao.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
dirka ga Anđa. Jovo ćuti, pa samo lomi kukuruze. — Očiju mi, on se ljuti na me!... — Šta će se ljutiti, ko je se dosad ljutio na pripevanje, odgovara Blagoje Čvorić. — Ka' da ti to, Blažo, navraćaš vodu na svoju vodenicu? — Jok ja.
On je i dosad razmišljao o tim stvarima, a kako da ne misli sad, kad je već na pragu važnih događaja?... Ali eto, osim plašnje, ništa
Ali da l' će ga i sad sreća poslužiti?.. Ponovi u pameti sve dosadanje značajnije ispite, i dođe do zaključka: da ga dosad nije sreća ostavljala. Pa valjada neće ni sada! Kad je mogao dosad dobivati najlakša pitanja, možda će moći i sad...
Pa valjada neće ni sada! Kad je mogao dosad dobivati najlakša pitanja, možda će moći i sad... »A šta bi sad mogli da ga zapitaju?« pomisli u sebi.
»Justinijan!... zeleni i plavi!...« Kako se to još jutros nije mogao setiti, te se bar ne bi morao dosad ovako mučiti. I to se još nad knjigom sanjalo!
I vladaoce sam dočekivao, i ministre, i... 'nako... svaka čuda video u mom veku, a 'vaka čuda ne videh dosad... — Kako, bolan!...
Ko vas ono 'nako obruka? — Šta, čitao si? veli Mitar. — Jesam, brate, pa ne mogu da se načudim. Ono se nikom dosad nije desilo. — Kako nikom, bolan! Pa čime ti se pune danas novine nego 'nakom grdnjom! Ali čekaj još malko.
! crnji si mi od đavola, život si mi otrovao!... Sve mi je crno u ovoj pustoj kući!... Čudim se samo šta sam čekala dosad... — Šta!... ja crn?... A ti?... ti što mi cediš krv kao vampir, što me sistematski moriš da me u grob oteraš! ...
istog trenutka kad iskaza tu davno spremljenu reč i kad ugleda njeno strašno dejstvo — žena ispusti detinju ruku koju je dosad držala, otvori oči jako, pogleda ga, pa polako pođe iz sobe...
»Oče Jovo«, rekne mi i hukne kao da je džakove nosio, a ja već znam da je dosad cedio šljivovicu s bratijom u kafani »kod plovana« (otac Sima je pio samo šljivovicu, a komovicu, veli, nije mogao ni
čki da se je oženio, a da baba Soka ne zasluži haljinu i dukat kao provodadžika. Ona je već dvaput dosad bila u č’a Glišinoj kući i iskala Kaju za dobre prilike, no snaša Jula obično je govorila da je još rano za to, da joj
I otpočne žurno da se oblači; videlo mu se na licu da je ljut, a kako ne bi: dosad si bio kapetanov tast i uživao poštovanje sviju varošana, a gle sad po najvećem mrazu hajd’ u selo!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA (ulazi spolja): Ode gospodin Sreta? JEVREM (trgne se iz misli): Gde si bila dosad? DANICA: Pa tamo, u hodniku. JEVREM: Je l' se nije čulo tamo šta smo razgovarali ja i gospodin Sreta? DANICA: Nije.
SEKULIĆ: Kažu: Sekulić, služi svakoj partiji. A što brate? Ja sam vojnik, tako sam vaspitan, vojnički. Dosad sam bio u ovoj komandi, sad prelazim u ovu. Ne pitam ja ko je starešina, nego: „Razumem!” JEVREM: Pa jeste!
JEVREM: Pa račun, što su pili glasači. SRETA: Ama, ne govorim ti ja to, nego sto četrdeset i dva glasa imaš dosad. JEVREM: A, je l' ima toliko? A biće još. Je l'? SRETA: More, bila bi cela varoš, samo da ne beše one bruke.
DANICA: Koga ovoga? SPIRA: Pa ovoga što ti je do sada bio verenik. DANICA (iznenađeno): Kako dosad? SPIRINICA: Pa dosad dabome, jer sad više nije. SPIRA: Ti reci jasno: nije više, jer je Jevrem sve prekinuo.
DANICA: Koga ovoga? SPIRA: Pa ovoga što ti je do sada bio verenik. DANICA (iznenađeno): Kako dosad? SPIRINICA: Pa dosad dabome, jer sad više nije. SPIRA: Ti reci jasno: nije više, jer je Jevrem sve prekinuo.
IVKOVIĆ: Ali vaš položaj mora biti vrlo neprijatan? DANICA: Dosad je bio, al' sad više ne! IVKOVIĆ: Kako to? DANICA: Stupila sam u otvorenu borbu protivu oca. IVKOVIĆ: Vi?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Tada mu se ogadi taj zanat i dosadi taj hlebac, i on ostavi drugove i dođe u Beograd. Dosad kad god je dolazio u Beograd, dolazio je u crnom ancugu, i kad uđe kod Dardanela, a on ulazi ponosito pa pravo
— pitaju opet. — Srećno, Đorđe, da častiš! — Što, — pita ćir Đorđe, — da neje nešto dobro za akcis za piće? Ovo dosad pustahilak beše! — E žestoko, slavno! — veli Sreta i jednako šparta po kafani. — Gazda Đorđe, predsedniče! Mićo!
! Naš srez ne samo da ne sme izostati iza ostalih, nego ja mislim da treba da im prednjači kao i dosad. — Pa dobro — reče jedan prgavo i zlovoljno — pa u čemu se sastoji to? Šta hoćeš ti upravo od nas?!
Tu vi njemu otvarajte oči, — a svilarstvo, voćarstvo, kovanluk i te stvari, to mu niko ni dosad nije branio da radi. Štaviše, gladni vlasnici to i vole da se narod zamaje tim a batali svoja sveta građanska prava;
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
„Zaboga, Cico, gde si dosad bila? Nisi se valjda u crnoj zemlji krila? Brže bi došla iz sedmogodišnjeg rata... — Četiri sata.
Nije važno! U štalama carskim nek me tad zaposle! ŽALOPOJKA PRED PRAZNOM KASOM Takvu žalost nikad dosad ne opeva moja lira: U blagajni Kraljevine ostadoše tri talira!
To važi i za knjigu moje lirike, koju je, dosad, ponajbolje predstavio Ljubomir Simović u Plavom kolu SKZ; to je primenljivo za pesnički opus svakog pesnika koji, budući
Dobili su dve-tri nagrade, ušli u školsku lektiru. Dopunjavana, skraćivana i proširivana, knjiga je dosad imala četrdesetak izdanja. Posle su došle ostale zbirke, da joj prave društvo.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Potrebno je bilo da se koja od mreža, dosad upotrebljavana za ribolove u dubinama, preustroji tako da se ne zamršuje, ne izokreće i ne prevrće na velikim dubinama
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Sve su naše glave izabrane! Momci divni, isto kâ zvijezde; što su dosad ove gore dale, svi padali u krvave borbe, pali za čest, ime i svobodu.
Iako je zemlja pouzana, dvije vjere mogu se složiti, kâ u sahan što se čorbe slažu. Mi živimo kao dosad bratski, pa ljubovi više ne trebuje. KNEZ JANKO Bismo, Turci, ali se ne može! Smiješna je ova naša ljubav.
A meni se kâ u zarok stjeca, i rekâ bih, eto ga niz polje. SERDAR RADONjA Gledaj čuda, što je jadni čovjek! Mi se dosad ništa ne sjećasmo najboljega našega vojvode. A đê bio Draško Popoviću? SERDAR VUKOTA Hodio je do u Mletke Draško.
Pandurović, Sima - PESME
— bol i strava, Nemir živi; a njih možda trava, Mir željeni s neba čuva plava; Dok tog srca u zlatnoj samoći, Koje dosad nevolje su tukle, Ne pokrije veličanstvo Noći Razvejane akorde umukle.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Ja mnim nijesi dosad bivao u boju?“ upitaće Mišan, gledajući put istoka. Rumen obli lice Petrovo pa naglo odgovori: „Nijesam imao kad, a
Pa, da ti pravo kažem žao mi je i dosad, jer nije u tijem godinama, da može udovati... Dakle, što bi mi? Ko bi nas pripazio još ovo malo dana?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ a đavo mu onda iz zida odgovori: „Anatemate tebe i tvojijeh đaka! jer to ni ja dosad nijesam viđeo!“ Iz (pre-)puna čanka nije greota odsrknuti (tj. gde ima dosta, odande nije greota ukrasti!).
na sve četiri strane da bi mu se vazda kupili na punu sopru (sofru), na dobru volju, na pošten glas, na svijetal obraz; dosad, dobro a u naprijed bolje, a podrži mu ih, jaki Bože, i ovako.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Na to se vjerenik ražljuti, pak mu reče: „Muči, ničij sine, ako si sve dosad istinu govorio, tu si najpotonju slagao.“ 10. SELjANIN I GOSPODAR.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
(Ulazi Gospava) GOSPAVA: S kim se onaj napolju nolko ubeđuje? IKONIJA: A gdes ti dosad? Nisi valjda sve sonim voskarom? GOSPAVA: Pusti ti njega! IKONIJA: Jeste l se proveli, il te preradio?
Stanković, Borisav - JOVČA
sluge nego osećanja probuđene muškosti, ko zna od kad si lom zatajavane, u nju zaljubljenog čoveka koga, kao takvog, nije dosad poznavala, samo zamišljala, sanjala. Godi joj da nastavi istraživanje u tom pravcu. Polagano se izdiže, seda.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I da ne dođoše Turci, da ih ne smire i pomire, dosad, bog i duša, bilo bi i[h] jošt toliko; i ne znam bi li ko ostao neproklet.
sam iz Hopova izišao i kud sam prošao, za pristojno i potrebno nahodim priložiti ovde jedan razgovor kojega sam svrh dosad izdate materije s jednim učenim prijateljem imao, kojemu, kako bi[h] što složio i načisto prepisao, pre nego bih
Ja: „Molim te, ljubezni, kaži mi čistosrdečno, što misliš o ovom što si dosad čitao. Mogu li se nadati da će na kakovu polzu biti?
jest, revnitelj), učini se kao da si pravi revnitelj, i govori što god možeš sebi voobraziti da se pravično može protiv dosad mnom napisatih stvari reći.” Zil[otij]: „Kao kakav revnitelj [h]oćeš da ti govorim?
” Zaklinje me da mu kažem kako ja to znam. „Iskustvom“, odgovorim mu, „poznao sam da je more lažljivo, već me je dosad više od deset redi uplašilo, pak posle prestane i bude lepo, zato ga se već ne bojim niti verujem ni njegovoj dobroti
„Kuraž, mon ami!” — odgovori mi jedan od nji[h]. „Promisal nebesni koji te dosad nije ostavio, neće ni odsad. Kad sve potrošiš, što god imaš do poslednjeg novca, ako meždu tim ne nađeš način da možeš
Ako mi ko za manu pripiše što ortografiju nisam pazio, neka izvoli rasuditi da mi dosad na našem dijalektu s našim slovami gramatike nismo imali. Ja u mojem spisaniju samo sam na naš čist izgovor smatrao.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Lipo! Ali ćeš čuti istinu, pa čini kako znaš. A istina je ovo: u Zvrljevu dosad nije bilo lupeža, palikuće, ubojice, ni drugog vražjega stvora, kâ što će biti ovaj Bakonja!
Ajme meni! Ajme meni! Kako nisam umra na mistu!... — E, sad se već nema rašta kriti — poče Balegan. — dosad sam krija radi mira domaćega, a sad se već nema rašta kriti! I ja sam ga vidija!
A šta mi pomaže da se dozna ko je krivac? Konja više ja ne vidi’, jer je on dosad na turskoj granici... — Tako je, vire mi! — prihvati gvardijan.
— pita Brne, čudeći se što on dođe u to doba, a znajući da nema vremena na pretek. — O, brate, puk navra, kâ nikad dosad! — veli Tetka duvajući... — Dobro je, dobro! Ima sami veliki misâ dosad blizu stotinu (tj. plaćenih velikih misa).
— O, brate, puk navra, kâ nikad dosad! — veli Tetka duvajući... — Dobro je, dobro! Ima sami veliki misâ dosad blizu stotinu (tj. plaćenih velikih misa). A pomisli, teke je deset uri! Još će puka doći!
Ja ga mislim zadržati i na ručak i na večeru. Jedno što je bogat, kako se vidi, a drugo što je iz oni krajeva odakle dosad nije niko dolazija. Zato, brate Brne, triba da ga svojski privatimo, zbogu mlogo razloga, a najviše... — Pa zovi ga!
Meni je žâ nesritne divojke. Ako ja budem i dalje išâ, ona se neće udati, a bilo je prilike i dosad da se uda... Razumiš li? Bujas potvrdi glavom, slegnu ramenima i izađe. Tada Bakonja briznu u plač, u silni plač.
Neće živiti dalje od Božića, a sve će njegovo ostati jednome mu lupežu sinovcu, koji se i dosad nakrâ. Barem tako mi je brat pripovidâ. A... — A ko ti je brat? — prekide ga njeki.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ja činim taj korak: al sa njime gle Kao da vučem korenje i vreže Iz nečega što sam dosad zvao tle. Evo me gde lebdim u vazduhu sad Trenutak jedan van zemaljske teže. Moj povratak novi biće opet pad.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Morao si dosad da ih pocepaš. A ja neću da si vagabund tamo i da me brukaš. Šta će ti katolici da misle o nama Srbima kad tebe vide
Ja četiri sina imam. Siromah sam čovek, nadničar... Ako me ubiješ, deca će mi poskapati od gladi. Aja sam tebe dosad mogao stoput da udavim. — Neću. — Zakuni mi se u decu. — Živa mi deca. — Ti nemaš dece — drhti. — Udaviću te!
Više je i ne muči. Oseća da će biti. Zna. U piću samo sebe satire. Spašće ga. Rekla mu je da će dobiti siguran lek. Dosad nije. Ni posle neće. Svaka žena bar jedanput u životu zgreši. Stade: zar s Tolom? Mojim nadničarem?
Naslednika da mi rodiš. Što ti je nezgodno? Ne dam ništa Vukašinu. A Tola je jak i sve ga žene hoće. Dosad je sve mušku dedu imao. I ti ćeš roditi muško. On će da ćuti, mora, ne sme nikom da zine, platiću mu, ubiću ga!
Ako sam dosad nešto ružno o ludima rekao, nisam to učinio što mi je za njih ljubav u manjku. Pomrčine mi ove najmračnije, da samo nju
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Mladić se zagleda u lepoticu i začudi: dosad je nije video u okolini. — Odakle dolaziš? — upita je, ali lepotica se samo osmehnu i ne reče ni reči.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Br. Radičević IX UKOR Gde si, dušo, gde si, hrano! Gde si, danče mio? Gde si, sunce ogrejano? Gde si dosad bio? Ta sinoć se tebi mlada Baš zacelo nada'! Sunce zađe - pade tama A ja ostah sama!
grešan prema Tebi, Ja nisam iš'o putem Tvojim svetim; Ja sam se samo starao o sebi, A nikad Tebe Majke da se setim! Dosad sam bio sebičan i ružan: Za svoje bole ja sam samo znao, Bez osećanja da sam Tebi dužan, I da Ti ništa, ništa nisam dao!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Gle, idejo, iskro besamrtna, dosad su te struje i potoci okeana ovog zanosile, sad nas evo na izvor čudesah, sad nas evo u carstvo svjetlosti, na
Od udara ovog svevišnjega bezdne hladne zasute atomom, koje dosad ime ne poznaše do sna hladna i tišine mrtve, ne zefira, ne luče, ne glasa - sad ih moćna potrese desnica, te joj
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A posle, dve razne sudbine: onaj junak gine od cepanice, ova propalica od mača. Bar prema ovome što sam dosad pročitao.
Ali obećavam ti: vršiću službu kao i dosad i sve će dobro biti, nadam se. Pa se jedva rastavismo iz zagrljaja i ja pođoh uskom stazom koja vodi ka rezervi.
Rasplakale su ga šumadijske čarape. Dabogme. A zašto? Zato, brate, što od svoje granice i od nekoliko godina pa dosad, sve što je video za njega beše novo, različno od njegovog, nepoznato: i priroda i klima, varoši i sela, i hrana i
sem ljubavi od njega ništa ne želi i, slobodan svih obaveza što ga uznemiruju, neka je dobar samo da je i dalje voli kao dosad. Jest, ništa drugo od njega ne traži mala, nesebična mіѕѕ Pound, neka se ne boji i ne uznemirava.
onu reč čuo onda, kad se spuštao niz ove iste stepenice odakle ga je oborio strašan širok udar po glavi posle koga sve dosad nije mogao da upravlja po svojoj volji mislima i da ih vezuje. „Ali nije u tome stvar, nego zašto...
— O, — odgovori ljubazno gospodin Leđenski — pa ti dobro znaš da to nikad nije bio moj običaj. Niti sam te pitao dosad, niti ću te pitati odsad.
Tako sam ja mislio i držao se toga sve dosad; a kako su drugi o tome mislili to, Boga mi, ne znam i ne mogu znati. Tek maločas, kad sam seo za sto, pade mi na um
Malo li je on dosad izdržao i malo li ga još u životu čeka da izdrži! Osećao je, dalje, Mitar kao da mu se duša podelila na dve ravne
Ta opomena bila je prosto u tome: da se ovako kao dosad više niti sme niti može, i da se doguralo do one krajnje tačke i granice, toliko opasne, i kad se odlučno mora kidati:
stišaj to zečje srce kao da si na optuženičkoj klupi i čekaš presudu, pa napred u ime Boga, prelomi stvar o kojoj si dosad samo sanjao, a davno morao da prelomiš.“ Eto, sa ovim rečima sudija je neobično energičnim korakom prišao ogledalu.
Međutim ima nešto što dosad nikad nisam iznosio, a o čemu danas znamo samo nas nekolicina, u koje spada i moj stari drug Branko Popović, profesor
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I samo to je bog. Bog je naličje Smrti. Jedan oblik borbe protiv smrti, i ništa drugo. (I, dosad, izgleda, jedini koliko-toliko efikasan oblik te borbe.) Gdje nema smrti, nema ni boga.
Kad bi me neko prodrmao za ramena i razbudio te mi rekao: „Slušaj, čovječe! Sve što si dosad doživio i iskusio, sve je to puki sjen i pričina: ništa se od svega toga nije stvarno dogodilo, sve si to samo sanjao!
I divio sam se samo što i drugi to čudo ne vide. XXIV Pročitao sam ovo što sam dosad napisao, i prasnuo u smijeh. Što li sam se dao u filozofiranje! To mi je slabost od djetinjstva.
Sve što su ljudi, bar dosad pokušali izmisliti i postaviti na njegovo mjesto — „društvo“ , „čovječanstvo", „beskonačnost svemira“ , „besmrtnost
— A što kaniš dalje? — iznenadi me pitanjem. — Pa... kao i dosad — odgovorim neodređeno. — Kad putuješ? — Sutra u podne, brzom prugom. — Kuda? — Prema jugu...
Do boljeg rješenja, to ću predati u pohranu na željezničkoj garderobi. Ali javlja se i mali dosad nepoznati osjećaj strepnje nad dragocjenošću; u kovčegu su i arci mog dnevnika, koje sam ispisao u bolničkoj dokolici.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Eh, lud li sam što se ja o mome sad brinem? Zar nije sve jedno: zar me nije i dosad prezirala! Sve je propalo, i mladost, i oni lepi snovi o budućnosti, sve, sve!... Šta da se radi?...
— Kako... ja šta ću? — Hajde u goru. Đuricu udari kao munja po srcu. Sve dosad smatrao je tu misao nekako onako, kao i svaku misao koja je daleko od dela.
drugi provalili zid, te izveli Đuricu, on odmah zaključi da će imati posla sa velikom, organizovanom družinom, kojoj je dosad bio potreban javan odmetnik od zakona, i ona ga je našla u Đurici. Ali opet, zašto da provaljuju zid ?
Ovakva zadovoljstva nije on u svom veku doživeo. Ona, koja ga nije htela dosad pogledati, sad se razgovara sa njim i još kako: šali se. »Nišani me puškom, kao da sam ja malo dete, da se plašim.
Malo docnije stiže i Đurica, koji je sve dosad bio prikriven u Vojkovcima. Vujo ih sve počasti dobrom večerom, pa onda stade da ih oprema na posao.
Ali, što se može dogoditi svakom ratniku, dogodi se i njoj : od tolikih strela, koje dosad srećno proletahu pored nje, jedna se zakači i ubode je.
Ona sama opažaše da nije sa njom sve u redu, ili bar da nije onako kako je dosad teklo, ali se još ne mogaše domisliti svojoj nezgodi.
Ta ona je tako lepo videla one čudne poglede, koji se ne mogu ni sniti ni zamisliti. — Bar ona dosad nije nikad tako što sanjala!...
— Slušaj što ti govorim! Vlast će doznati brzo; u to ne sumnjaj! I sitnije stvari po selu se raščuju odmah, a ova je dosad obletela unakrst po selu; a što zna celo selo, to se ne sakri od vlasti. Ti misliš oni u srezu ne znaju gde ti danjuješ?
gotovo blag, a sad poče sve više da liči na Pantovca: stade da napada plahovito, grubo (ako se može reći da ovo dosad nije grubo), bez osećanja i bez ikakva sažaljenja.
Gotovo plašljivo, raširenih očiju Đurica pogleda popa. Ova strašna misao, koja mu dosad ne dođe na pamet, porazi ga kao grom.
»ali zna da nisam rđav čovek!...« — O, popo, da znaš kako mi je to... Niko mi dosad nije tako govorio... a ja sam sve sa njima, od detinjstva... s ocem... — Jeste, sinko, znam ja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ko bi u tu zemlju otići mogao, taj ne bi nikad ostario niti umro; ali tamo ne može niko otići, jer koji god je dosad u tu zemlju odlazio, svaki je glavom platio.
kad iziđe, kaže mi da si ti rekao da onaj sav kamen nasitno stučem, te ja otidem, pa opet devet godina udride, evo sve dosad, pa vidiš kakva sam se načinila. Pa me još ni sad ne bi pustio, da nijesam utekla.
i u razgovoru s njima stane se faliti šta je on junaštva počinio, pa onda zapita njih: — A jeste li i vi štogođ učinili dosad?
Kad je dečko dognao goveda, ne znajući ni za što, odmah, kao i dosad, udari šibljikom o krov i reče „prilp“, pa odmah u kuću, i dospije na ručak.
Onda on otide u kuću upravo carici, pa joj kaže da je i on ljekar, i da ima travu kojom je on dosad išćerao nekoliko đavola. Carica, kao svaka mati, skoči brže-bolje i odvede ga đevojci u sobu.
Mali mu reče: — Ja neću ništa nego da se nikoga ne bojim. A ovaj mu reče: — Nijesi se ni dosad bojao, pa odsad nećeš ni toliko.
Onda se đavo rasrdi, pa mu reče: — Kad ti dosad nisi ništa naučio, nećeš nikad ništa ni naučiti, nego idi bez traga kud te oči vode i noge nose.
šta biti od ti njiva i šuma, i tu ti se oni svađaju i svađaju, kad jedared, došli oni do njegovog višnjovca, koji je sve dosad pivô; tu ti stariji zgrabi njega i ubije s njim mlađeg, a višnjovac jaukne i osuši se.
On odgovori: — Gospođo, ja sam došao da ti kažem šta je narod rešio: dosad smo ti davali po jednu plećku kao danak za Božić, a sad velimo da i ono rebara ide uz plećku!
— Razumjeh, efendum; nego da te nešto pitam: hoću li kroz sedam godina više raditi i služiti te nego dosad? — Haj, haj, to se zna, a da kako? — A da hoću li, moj zlatni aga, tvoj hljeb jesti ali ću iz doma donijeti?
A ona njemu: — Devet mi manka, a desetoga ćeram. A ti, uhvati li kojega skakavca? — upita baba. — Uhvatio bih ja dosad i stotinu, nego su odveć lukavi i plašljivi, pa svi preda mnom bježe.
Na to se vjerenik ražljuti, pa mu reče: — Muči, ničij sine! Ako si sve dosad govorio, tu si najpotonju slagao. KLINČORBA Pripovijedaju da je došao soldat babi u kuću i iskao da mu da štogod za
Petković, Vladislav Dis - PESME
U LEGENDU “LEPOTA” Da l' se ova bajka u istini zbila, Tamo gde već nema ni ruina stari', Gde noć zaborava sve je dosad skrila Osim nje, što ide sa nestalih stvari Uz oblik vetrova i govor dubrava, Kao duh umrlih preko naših glava?
Sve se dosad preživelo. Nema više Ni vremena ni potrebe da se strada. I dok negde strašno liju teške kiše, Sad sudbina, kao majka,
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
takve vrste izumitelj je pored varnica dužih od sto stopa proizveo struju nebrojeno puta jaču od one koja je ikad dosad proizvedena na uobičajene načine. 2. Visokonaponski predajnik.
neki izumitelj imao toliko sreće kao i ja u tome, naročito što se tiče korišćenja vlastitih usavršenih naprava u ratu. Dosad sam se uzdržavao da javno izrazim svoje mišljenje o ovom pitanju jer mi se činilo neprikladnim da se bavim ličnim
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Uvredi bi se... —A nećeš da se svetac uvredi... Umešće nas... Da, biće roda od masline ka dosad! — i nasmija se šrezrivo. — Ma moja duša vanka tega... Učiniću ča budem mogao. — Valja, — potvrdi Bukalo.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ja se, razume se, ne osećam pozvanim da govorim o umetnosti uopšte, nego jedino o književnosti. U stvari, sve što sam dosad rekao ima jednu jedinu svrhu: da me približi onom dosta uskom aspektu ili stajalištu sa koga bih želeo da iznesem
Ne treba tražiti bolji primer od srpskog jezika. On se dosad različito zvao: odvojeno srpski i hrvatski, pa srpski ili hrvatski, najzad zajedno srpskohrvatski.
O toj se reformi dosad toliko pisalo da se, izgleda, više ništa novo ne može reći. Pa ipak, ne možemo a da ne primetimo da se zanemaruje
Ni pesmu na kojoj ćemo se ovde zadržati niko dosad nije analizirao, ni posebno, ni uzgred. Premda su je pominjali, na nju su se osvrtali i neki od najboljih naših
Mislimo, razume se, na našu kulturu, kojoj je književnost sastavni deo. Ali kod nas, nažalost, dosad nije ispitivan odnos između književnosti i kulture, pa obično izbegavamo da o njemu govorimo, što je u Dučićevom slučaju
Uvid u sve, u periodici razasute, Drainčeve spise dosad nije bio moguć. Sada se, kao na dlanu, nude svima nama da na njih bacamo nov analitički pogled, određujući im u isti
Evroazijstvo se u vezi s Draincem dosad nije ni pominjalo. Ali se kao njegov književni program ne uzima toliko ni kasni balkanizam koliko rani hipnizam, kome se
) a memorišu se u prirodnojezičkome sistemu. Iz svega što je dosad rečeno čini se da je dovoljno jasno kako se ovde ima u vidu jedna osobena i srazmerno malo ispitivana strana prirodnoga
Bio je to ključni prelom, koji je valjalo ozbiljno proučiti, a sve dosad to nije učinjeno ni u stihu ni u prozi. Čak se nije valjano analiziralo ni šta je stvarno Vuk uzeo kao osnovicu
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Jer,eto, šta si ti svršio – ništa. Niti imaš škole, niti znaš jezike; triput si dosad otpuštan iz službe. Zar nije? ČEDA: Dozvolite... ŽIVKA: Hoćeš da kažeš: kad si takav, što smo dali dete za tebe?
DARA: On je činovnik, majka! ŽIVKA: More, kakav činovnik! Čas u službi, a čas napolje. Jesmo li triput dosad trčali za njega da ga spasavamo? Nego tako, zaćorila si se, a mi popustili, pa sad trljamo glavu od brige.
Nego tako, zaćorila si se, a mi popustili, pa sad trljamo glavu od brige. Dobro, što smo dosad trpeli, nije nam se moglo drukčije pa smo trpeli. Ali sad, boga mi, može nam se, pa ne moramo više da trpimo.
PERA: Nisam, boga mi! ŽIVKA: Ne mogu prosto da verujem! PERA: Pa pravo da vam kažem, gospođo: on je dosad bio samo siromašni činovnik, mala plata, a znate kako je, ženske koštaju, pa kud bi tu siromašan činovnik sa malom
ŽIVKA: A šta bi ti, teča-Panto? PANTA: Pravo da ti kažem, Živka, meni mi za mene nije. Provlačiću se kako sam se i dosad provlačio, ali mi je za ovo dete. (Za njim stoji Mile, dorastao dečak.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ali se pripovedno vreme u Nečistoj krvi - koje dosad niko nije pažljivije ispitivao - počinje ubrzavati i odmah posle svadbe, pa još više posle gazda-Markove pogibije, a već
I dosad će otuda, kao nekad otac mu, tek pokatkad dolaziti ovamo u kuću podno varoši. Opis Tomčinog vraćanja u Tursku, koji je
čak i prilično visoka osetljivost Stankovićevih likova za prostor u kome se nalaze ili kroz koji se kreću - na šta se dosad u kritici nije obraćala pažnja - očigledno nije samo individualna nego je i opšta karakteristika, koja je, kako se to
A ipak, kod njega i ovde nalazimo - na što se inače dosad nije obraćala pažnja - izvesno zanimljivo variranje, tako reći isprobavanje izvesnih narativnih mogućnosti.
sveta koju kod mladog Crnjanskog nalazimo postoje - kao njen bitan deo - dve pominjane ravni: neposredno vidljiv svet i „dosad neposmatrane veze”.
Boja i senka očevidno nisu ništa drugo nego iste one - vizuelno ispoljene - tajanstvene „dosad neposmatrane veze” (saglasnosti) između čoveka i prirode na kojima je Crnjanski gradio svoju pesničku sliku (model)
novostvoreni - sami po sebi zanimljivi, oni su još zanimljiviji zbog vrlo specifične uloge: služe za uspostavljanje onih „dosad neposmatranih veza” o kojima je Crnjanski govorio u svome pesničkom programu.
A, opet, čim se sintaksički sklopovi počnu rasklapati kao u dosad pokazanim primerima, neizbežno se dezautomatizuje i aktivira intonacija: pojavljuju se, videli smo, nove pauze, menja se
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA i EVICA FEMA: Jedanput za svagda, ja neću da si mi takva kao što si dosad bila. Kakve su ti te ruke, kakav ti je obraz ispucan i izgrđen, kanda si od najgore paorske familije.
JOVAN: Pa šta ste me zvali? FEMA: Zvala sam te da ti dam regulu da ne budeš kao dosad, ili kao što su ove drolje. Prvo i prvo: ti se nećeš više zvati Jovan. JOVAN: Nego? FEMA: Hanc.
FEMA: Kukavico, to je nobles... Ti nećeš više raditi kao dosad, samo ćeš za mnom ići, mene i najveće madame ...madame, vrag im materi, nisam mogla otoič pogoditi ...
JOVAN: Dakako. Ja sam njen pedinter. Sad moram sve drugojače urediti nego što je dosad bilo. Vidite ovaj orman? Napolje š njime, mora soba biti prazna, zašto kažu da ljudi od mode sve prazno u sobi imadu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
To je najveća ipak stvar, graditi. Ono što sam zidao dosad, ili sam prodavao ili poklanjao crncima. To je bilo uvek tako ružno.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ja bih želeo Da od tog lipše stara drtina! RADAK: Ne razumem te — Al’ kaži lepo i razumljivo Šta si na svetu dosad činio?
ISAK: Tužna bi káža otud ispala Šta sam na svetu dosad činio, I opet sve bih mogô kazati Sa jedne reči mučnim teretom: Ja sam robovô! VUK: Mnogo si kazao!
I zato... TREĆI TURČIN: Be, aferim, babo! STANA: Zato im treba zube vaditi. A ako dosad nisu vađeni, Treba im smesta glavu odseći, Da više ne laju!... PRVI TURČIN: Mašalah, babo!
(Pokazuje na teme.) Al’ priznat moram da nisam smeo Na njega dosad javno napasti, Sve dok mi nije dirnô zenicu! A sada slušaj, verni Ćerime!
Tek posle malo ide razgovor. ĆERIM: A đe te tako uplaši, efendum?... HASAN: Mene?... Jok! A ni ja nisam dosad kušao Da njega plašim zortom kakovim! PRVI TURČIN: Zato se i uhajinio! DRUGI TURČIN: Vjere mi, zato!...
KOLEBAN (gleda kroz prozor): Još sa njim idu trojica. HASAN: To nije dosad činio! KOLEBAN: Nešto se danas drukče setio. HASAN: Muke će biti, Ćerim-efendi! PRVI TURČIN: Strašno izgleda.
ISAK (meće ruku na pištolj, a šapuće s Ćerimom): Nastranu, kažem, sad će planuti, A dosad jošte nije slagao!... ĆERIM (škripi zubima): Zmijo pogana!... Svud si mi na putu!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Zatim se okrete svima oficirima koji su bili tu i reče: — Gospodo, danas će Turci napadati možda žešće no ikad dosad, naše je danas samo da ce branimo, budite spremni na to, za po časa polazimo na pozicije.
— Gde ste vi dosad? Ako se ne varam, vama je naređeno da se u 7 časova javite meni u štab, a sad je devet — pitao je đeneral.
Zašto ih ne bijete i ne jedete? Bolje da ih vi pojedete no Turci. Vojnici poskidaše kape: — Vala, gospodine, dosad nismo smeli, a kad nam ti veliš, mi ćemo odsad klati gde god uhvatimo.
— Bacite tu glupu pušku iz ruke. Šta će vama puška? — Zašto? Ja sam se ovom puškom dosad borio. — Ali kad vam kažem bacite je; bacite je odmah tu na zemlju.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XV Tebi, cvete, tebi pevam, — Ta ja dosad nisam pevô. Ti si mene raspevala, Što je tvoje, tebi evo. I dosad sam volô sunce, Što me istom sad ogreva;
XV Tebi, cvete, tebi pevam, — Ta ja dosad nisam pevô. Ti si mene raspevala, Što je tvoje, tebi evo. I dosad sam volô sunce, Što me istom sad ogreva; Volelo mi srce slavlja, Koga sad tek razumeva.
Voleo sam Srpstvo milo, Većma nego sama sebe, Al’ sad mi je stomilije, Jer u njima nađoh tebe. Sve, štogod sam dosad volô, Tim sam samo tebe snevô. Tebi, cvete, tebi pevam, — Ta ja dosad nisam pevô.
Sve, štogod sam dosad volô, Tim sam samo tebe snevô. Tebi, cvete, tebi pevam, — Ta ja dosad nisam pevô. HVI Oj, meseče, mnogo mi je krivo, dragu si mi u čelo celivô, Ti u čelo, a sunce u lice, Rujna zora
“ I tada mi ispovedi, Što joj stidak dosad skrivô, Ispovedi: „Ja osećam Ispod srca nešto živo.“ Tek to reče, a istok se Zarumeni, — divna slika — Da l’ od
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ja se već i ne sećam više u koliko sam sve borbi dosad učestvovao. Ali znam jedno: lakše podnosim borbu u prvom streljačkom stroju, nego ovo podmuklo prilaženje.
Kapetan Radojčić ga prekide. — Kada ste tako uspostavili front, da vidimo šta je bilo šesnaestog. Dosad ste se uglavnom slagali. Pričaj sad ti Svetislave. Svetislav poče: — Osvanuo je šesnaesti steptembar.
Ali trgao sam se. Možda bih ga time pokolebao, i nevoljno mu ulio uverenje o bliskoj smrti. Oni su dosad bili spokojni i svaki je verovao da će izbeći opasnost.
— Vidite li? — govorio je Dragan. — Neka ode jedan da donese moj fenjer. A vi ste danas slatko spavali. — Dosad. A šta ste vi radili? — Posvršavali smo poslove. Sada nas nešto zove komandir. — Pomaže bog, ljudi!
Oni će narediti kad treba da bude. Verovatno sutra na noć. Sve pripreme koje smo dosad izvršili ostaju. — Komandir se obrati Draganu: — Vi ste izvršili podelu ljudi i pokazali mesta? — Sve je gotovo.
Osećao sam kako me nešto steže oko grudi, a pred očima mi kao neka magla. Dosad su se naši odnosi razvijali bez ikakve smetnje i svi su konci bili u mojim rukama. Ali sad se pojavio i treći...
I to sve u ime nekih viših ciljeva, nekih ideala, za koje oni nisu dali nijedan nokat dosad... Toma me nagovorio da svratimo u jednu kafanu i da im napišemo pisma, koja ćemo predati čuvaru kuće.
Ali mi smo bili malo poodmakli. — Ofanziva takvih razmera kakve dosad nije bilo na Solunskom frontu. Sa svoje strane čudio sam se otkuda da izaberu za ofanzivu baš ovaj, najnezgodniji
— Težište napada je opet na nama, Srbima! — upade Ćirić. — Kao i uvek dosad na Solunskom frontu dopunjuje komandir. — Moj prijatelj pokazao mi je i direktivu Vrhovne komande, koja će u toku
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Pre bi dosad voda gromovi sevala, Slavujevim glasom sova propevala, Pre bi sunce zraka lišilo se svoga Dosad nego Ana obljubila koga.
Pre bi dosad voda gromovi sevala, Slavujevim glasom sova propevala, Pre bi sunce zraka lišilo se svoga Dosad nego Ana obljubila koga. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.
Pita l' tebe tko za mnje: „Znaš li ono tko je?“ — „Dosad“ reci, „nije g' vid'lo oko moje; Neverno, čula sam, njegovo je srce.
prsta znakom: S ovom ću ja, jer joj žetve u Serbiji zjelo, Tisjašču krat obnoviti svakojako pjelo; Ljubov pjeti, ka i dosad, nevinost pastira, Seoskoga slavoslovit zadovoljstvo pira; Vospariti da veliča zasluge muževa, Čananije moje vispar da
soderžanija ovih stihova, živost predmeta, bogatstvo i raskoš krasodavanija i okončenije mnogogubo prenebreženog dosad stihosočinjenija zajemljuju da ćeju svim prosvještenim, rod i jezik svoj istino ljubjaščim Serbom, Serpkinjama, da i svim
u prvome izdanju nije bilo; taj neproučeni i nepravedno potcenjivani pesnik zaslužuje mnogo više uvaženja no što smo mu dosad ukazivali.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Svačem ja znam verak. Nit mi trebaju kakve sprave, ni kaurske lumere. Šta će mi taj gad? I dosad je svijet brez tog bio, pa je nekako živio...
„Šta ćemo, po Bogu braćo!“ Dobro. Šjedićemo, pićemo i razgovaraćemo se ko i dosad, dok se ljudi ne skupe, pa... — Tebi je, Simeune, uvijek, do nekakve bresposlice! Glava, bolan, igra.
Mi smo seljaci s ovim sudom dosad zadovoljni bili, pa bi željeli i odsad. Ne dižemo se, ne bunimo se, ne tražimo od Zemljane Vlade nikakve práve kô gazde.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Koliko imamo konjanika pandura? (Broji na prste.) MARICA: Ja sam čekala sve dosad da vi tu svoju dužnost ispunite. JEROTIJE (sam sebi): A treba i raspis predsednicima...
JEROTIJE: Ama, pitao sam to! A, jest! Taso, deder čitaj depešu. TASA (čita): „Prema saznanju i tragu dosad uočenome”... JEROTIJE: Preskoči to! Odavde, evo, odavde čitaj!
MILADIN: Nikad ti, gospodine Žiko, nisam spomenuo dosad. ŽIKA: Nemoj nikad više u životu ni da pomeneš. (Zvoni.) MILADIN: Neću, gospodin-Žiko!
Čekaj, brate! Neće taj tvoj Josif da se istopi za dan-dva, niti će Trbušnica da se raseli. Čekaj! Gde si čekao dosad, čekaj još koji dan. MILADIN: Pa ja velim...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
i misaonosti, s druge se vraća zavičajnoj zapadnoj Srbiji, njenim predelima, prošlosti, kao i svakodnevnom životu, koji dosad niko nije pesnički oblikovao kao on (izabrane pesme Hleb i so, 1985).
Ćipiko, Ivo - Pauci
I nigda dosad ćutljiva planina ne osjeti toliki žagor, kikot i veselja napitih seljaka; vična bijaše tek šaporenju potresenih grana,
On ju je poznavao. Po selu se govorilo da Jure za njom pristaje, a da ga i ona lijepo gleda, ako i nije dosad šta vidjeti. Ivo zastade i skloni se ispod krošnjate masline. Bijaše mu dodijala vrućina.
Grem baš da vidim ča je donija, — reče naprasito glavar, diže se i pođe u dvorište. — Ča si činija dosad? — upita slugu. — Kitilo je, — odgovori on. — A jesi li ča naprtija? — Ništa! — Ni malo drv'? — Mokra su ...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Doći će tek za nedelju dana da vidi ima li kakvih promena, ali se više neće penjati ovamo svakodnevno kao dosad. Da li mu je teško da dolazi uz strme padine do Kule? Možda sam i ja preterala. Možda sam bila nametljiva.
Konji su dobri, uhranjeni, istimareni, sedla nova, samari za tovarne konje novi. Sve novo, dosad neupotrebljavano. Lauš hoće da se pokaže pred kraljem.
Kao da se razmnožavaju poput gamadi. Ne vidim da su ih pokolebali gubici koje su dosad imali. Dadara me obično odmeri hladnim prezrivim pogledom i odvrati nešto grubo.
Hoćemo li se baciti blatom na njegovo lice koje je sve dosad zarilo istinskom svetlošću? Pokažemo li grešnom ljudskom stadu kako je čak i Dorotej sklon opačini i grehu, pokazaćemo
U ovome trenu i na ovom mestu ja sam najzad ono što jesam i to saznanje me ispunja nekom dosad nepoznatom samilošću prema samome sebi. Vidim sebe odozgo sa najviše kule kako stojim u tami kao utvara. Izgnanik.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Pa od čuda i sramote Zaigra mu srce živo, Što ni u snu nije snivô I njegov se usklik ote: „Kô u ljutom dosad boju, Srećo moja, ti me prati! A da stignem panu svoju, Ljubav će mi krila dati.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I još bolji u oba slučaja; jer, dosad bolesti, a i sada, evo, nevolja nas dovela na razgovor; a kroz nevolje su ljudi najbliži rod.
” I Branko je pisao pesme. I ni njemu ni Pavlu redakcije dosad nisu ništa objavile, iako su dobijale ohrabrujuće odgovore urednika.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Otkad je ovog našeg, kao što ga vidimo, sveta, pak dosad, i dokle god ljudi bude, bilo je, ima i biće moralista koji neprestano na ljude viču, psuju i prete, i s tripoda
odricali, to ja opet velim da je najveći filozof iskustvo, i mogu u ovom magnoveniju 50 nji izbrojati koji dosad jošt ništa mislili nisu, i ako nas nadežda ne prevari, ni odsad, premda su vpročem u takvom položeniju gdi bi se i
»Kako je dosad naš Roman bez služitelja sebe pomagao?« — pitaju moji čitatelji. I ja odgovaram: onako isto kao mnogi u naše vreme
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kako sam danas plodan pisac, verovatno bih bio i plodna žena, te bi u tom slučaju dosad već imao kompletno izdanje svojih celokupnih dela, dok ih ovako kao pisac, još nemam.
Komšija bakalin, koji je dosad govorio samo o tuđim predlozima, tek sad stiže da iznese svoje sopstveno mišljenje: — Ja bih njega u trgovce, ali ne da
samo što se svaki događaj opširno zapisuje, već se istorija sve više i više prostire i na one delove sveta o kojima se dosad nije vodilo računa.
Zemlja će, kao i dosad, biti Sretenova glava, a za Mesec uzećemo ovoga maloga iz druge klupe. Taj mali iz druge klupe bio sam ja.
Imajući da biram izmeđ' ljubavi i računice, izabrao sam kao lakšu ljubav i idućeg časa mesto dvojke, koju sam dosad imao, dobio sam jedinicu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Privremeno je uzeo jedan deo zemlje, ali ime Srbinovo nikad neće uništiti. Vi ste dostojni sinovi vaših pradedova i dosad ste služili verno kralja i otadžbinu... Mi vam odajemo hvalu, a i buduća pokolenja biće vam zahvalna za sve žrtve...
Iz zemunice iziđe stari lekar, i obrati se meni: — Je li, tobdžija, gađaju li ovu osmatračnicu? Rekoh mu da dosad još nisu, ali lako mogu, ako nas samo opaze aeroplani. On pogleda unezvereno okolo sebe, i ljutito mahnu glavom.
U neizmernom očajanju koje je obuzimalo zemlju, zašto i oni ne bi podnosili opšte jade zajedno sa svojima?... Dosad ih je nosio neki kolektivni zanos. Dosad je još bilo neke nade.
Dosad ih je nosio neki kolektivni zanos. Dosad je još bilo neke nade. Ali sada, pred bolnim saznanjem da većina naroda ostaje, oduševljenje se gasilo, duh je
Bre... Bre!... Šta se tada sruči na moju glavu!... I kako ja ne vodim računa, i kako se on čudi što nisam dosad sve konje pogubio, i kako ovo... kako ono... i da će on meni da oduzme bateriju. Ispadoh ti ja najgori čovek!...
Oni su svi odobravali — Ali, ljudi, šta ću ja čak u Pirot, kad mi je kuća u blizini Kragujevca!... — E nije nego!... Dosad si se verao po gudurama, a sada ti je malo Pirot. Kaži hvala i na tome — dobacuje kapetan Vela.
vojnici na topovski poredak sa šestornim zapregama, te im je neobično što ne čuju ono večito kloparanje topova i kara. Dosad njihova kolona bila je teška i glomazna i pred njom su se sa strahopoštovanjem sklanjali rodovi oružja.
Kaže, biće mu lakše. Pade kao vreća, te ga sklonismo pored puta. Dosad je već umro... Poznato je već da se biljke u tami očajno izdužuju, da bi se dočepale svetlosti.
Veliki broj splavova i malih brodova prenosio je vojnike. Dosad je već hiljadama ukrcano. Iz jednog broda pokulja crn, gust dim, dok iz odžaka drugih brodova bije treptava jara.
Kola odlazila i vraćala se natovarena hranom. Sva ona rasplinuta osećanja, koja su dosad ljude činila ravnodušnim kao da su kanalisana ovim oštrim komandama. Vojnici su postali okretniji, hitriji.
— Auh — učini neko. — Odakle gađa? — zapita Luka. — Prosto ne znam. Dosad nije gađala — odgovara brižno komandant diviziona.
“ — To nije trebalo naglašavati. Mi smo tako i dosad radili — veli malo uvređen komandant diviziona. — Sem ako oni ne misle da isteramo topove na greben, pa da nas tamo
Petrović, Rastko - PESME
”I oslobodićeš, pustićeš preko knjiga, naše zvuke; Ko je izmeđ vetrova dosad razazno naše jauke: Jedini ti si kroz rudokope reči svirao ove zahuke, Jedini ti si sviralu probio za naše zvuke.
”I uputićeš, uputićeš srcima naše zvuke, Ko je iz olujina dosad izdvojio naše jauke: Jedini ti si kroz rudokope reči svirao ove zahuke; Ti, kroz planinu, sviralu dubio za naše zvuke.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Uzgred smo dosad već više puta dotakli i gradaciju — postupno ređanje sve jačih i jačih slika. Po sebi se razume da takvo ređanje ostavlja
Kada Miloš sitnu knjigu primi, knjigu gleda, a suze proljeva. Pita njega trideset čobana: „O Milošu, naša poglavice, i dosad su knjige dolazile, al' se nisu sa suzam' učile! Otkud knjiga, ako boga znadeš!
Kad to začu Vukašine kralje, on doziva slugu Desimira: „Desimire, moje čedo drago! Dosad si mi bio vjerna sluga, a odsade moje čedo drago; vataj, sine, konje u intove, i ponesi šest tovara blaga: idi,
ga kobi Stevanova ljuba, zagrli ga, pa ga i poljubi: „Bogom brate, Vaistino slugo, višnjim bogom i svetim Jovanom! Dosad si mi verna sluga bio, odjako si bogom pobratime, nemoj budit gospodara moga; jer sam, jadna, zao sanak vid'la: gdi
stajaše u polju Kosovu, na bojno se koplje naslonio, bojno mu se koplje prelomilo, pak na njega Turci navališe, dosad mislim da je poginuo; al' ne viđeh Vuka Brankovića, ne viđeh ga, ne vid'lo ga sunce!
Budi njega sluga Golubane: „Gospodaru, Kraljeviću Marko, i dosad si na vojsku išao, al' nijesi tako drijemao, ni iz ruke čašu ispuštao!
Pa sjedoše rujno piti vino, vino piti i veseliti se; al' govori Mina od Kostura: „Čuješ, Jelo, i srce i dušo! dosad si se Markovica zvala, a odsad si Minina gospođa.
Gleda knjigu Senkoviću Đurđe, gleda knjigu, a suze proliva; al’ ga pita Senkoviću Ivo: „Roditelju, što suze prolivaš? dosad su ti knjige dolazile i kroz tvoje ruke prolazile, ali nisi suza prolivao“.
Al’ besedi Đurađ Senkoviću: „Drago čedo, Senkoviću Ivo, jesu dosad knjige dolazile, al’ ovaka nigda došla nije; ako li je kad i došla ’vaka, a baba je onda mlađi bio, pa se nije od knjiga
Već ču li me, draga nano moja! Ako junak bude na konaku, pitaj, mati, dobroga junaka a je li se dosad oženio; ako bog da i sreća donese te s’ ne bude jošte oženio, ja ću mlada baš za njega poći, jali za njga, jal’ već ni
Poslije je više zato nijesam štampao što sam sve očekivao neću li je u narodu gdje od koga čuti; no dosad nigdje im spomena.
dorat doro — v. dorat dosle — dosad doslužiti (čašu) — ne prepuniti dosluk — prijateljstvo dostojanje — imanje, očevina dotirati — doterati dohakati —
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
A mene svako pseto, čim me spazi, odmah drž za nogu, za tur, za taban, gdje prije stigne. Dosad bih triput optrčao zemaljsku kuglu, toliko sam se nabježao pred psima.
— Zato tebe voli tvoj Sivac — tješio ga je Nikolica. — Eh, čudne mi njegove ljubavi! Dosad mi je pojeo dva i po šešira, rukav od košulje, bukvar i moj najbolji crtež na kome je bila naša kuća, drvo, bunar,
Nikolica ubrzano zatrepta i u čudu se zagleda u svoju kuju. Pazi, molim te, pa i Žuja je žensko, a on se toga dosad nije sjetio.
Stric izbulji oči i od čuda zabaci šešir na potiljak. — Au, au, pa ja se toga dosad nijesam ni sjetio! Zaista, Jovanče uopšte nije dobio batina, ni jedne zvrčke.
— Ih, dosad nijesam ni znao kako je lijepa ova naša šuma — ote se i nehotice Jovančetu. — Čini mi se da sam tek sad progledao.
— Bogami, pravo kažeš — dočeka djed Aleksa. — Meni je svaki učitelj dosad nedjeljom čitao novine, a ovaj bulji u mene kao rak i pita: „Hoćemo li da trgnemo po jednu ljutu?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Oni se mole Bogu, a ti kuće poganiš. Ama evo ti je već prispeo tvoj rok da preuzmeš za to plaću što si dosad činio. Ili ti mniš da se je to utajalo od strašnoga božijega oka, kojeno svašto izgleda i motri!
Vrlo lepa mirizma iz ćivota mu, piše se, da izlazi. I može biti da i dosad onde stoji, kako ovde za njega se piše. Ako ga ne uzbudu odneli kud Rimljani kad su harali Carigrad, i mnoge su svece i
I to on taki posluša i učini, te bi svet. Do njega je pusta bila ona gora; on je prvi naseli. Tako i dosad to biva. CAR, LAV I ZMIJA Grčki car Teodosije izađe s gospodom jedanput u lov podaleko među planine.
Pravo, reče, to govoriš kako vam zakon Mojseov zakazuje da nejmaš svoga ti venčata muža. Takvih si ih dosad petoricu promenila, a i sad toga šestoga što imaš, nije ti pravi muž, nego nevaljalo š njime se držiš.
A što tadar otrže se i ode s uporom nepokorno ovamo, to već propade, ode, i dosad onako. Kako što i sami znamo to i vidimo mnoge tuđoverce oko nas, te nas jošte kore rugajući se hulom našemu zakonu.
« Tako i bi to, te i dosad svu srbsku zemlju Turci drže. Kade to doču jadni Amira, za dobar svet sebi primi taj govor od njih i reče: »Đerček, može
sukobi i belaj me snađe te napade me opak daudžija ka ljuti dušman, a moj bližnji drug izobličivati me i zlom obnositi! Dosad ka svaka carica počitovata sam od svakoga bila. A sad sam ka neka vrlo zločesta horospija progonjena.
« Tako to od onoga dobi prigađa se i biva i dosad po svetu ta smrt. I na koju stranu napusti joj Bog vladu neka ti ljudi s postom, s mobom, pokajanjem, s deobom siromaši
— Pak na to reče slepac hromcu: — Ta pomagaj, zašto ti nisi meni i dosad kazao. Ta ja ako sam i slep, te ništa ne vidim, to bar sam zdrav na nogu i snažan sam u leđi, mogu te nositi.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
koliko još ima da prođe dok ga zakalfe; a čim postane kalfa, iskijaće prvi šegrt — mišljaše fatalista Pote — za sve ove dosad dobivene šamare. Bože zdravlja! Zapamtiće prvi novi šegrt ko je kalfa Pote!
Iz te kujne se već dosad pet devojaka podsvojkinja udalo. Tu se zagledale i zaljubile u momke čorbadži-Zamfirove, za njih se udale i postale
E, što iskate više?!... — Neje sproti trgovačku i čorbadžijsku kuću... — umeša se tetka Taska, koja se dosad dosta rezervisano držala i pustila one druge dve tetke da govore, a ona zadržala za sebe kao neku završnu reč, pa sada
Svi su dućani već davno otvoreni i pazare, samo Mana kujundžije dućan — preko običaja, kao nikad dosad — stoji još jednako zatvoren, iako je već malo podocne, jer je već davno prošla mnoga sila i gospodstvo; prošao i
I dosad od derta nije spavala, a danas zadugo nije sklopila oka od silne radosti i zadovoljstva. A Mane sedi sa kardašima i ves
donela amo čak iz Mostara, a čučuk-Ajša je najradije i najlepše pevala, jer se cela pesma na nju odnosila, i Mane dosad uvek na nu mislio i gledao kad se ta pesma pevala.
Iskapi čašu vina, ali je ne pogleda kako je dosad uvek činio. Misli njegove ne behu tu, ali ipak tu blizu, nekoliko kuća odatle, kod Zamfirovih.
— Malo li je? — zapita je Mane. — Zar tol’ke pare? — Neje za pare reč! — veli Ajša stojeći i očekujući još, kao i dosad što je uz bakšiš dobijala. — Što mi je za pare! Ovoj si ja delim sas drustvo, ali ono što je salte moje!...