Upotreba reči došla u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ja sam osetila kako mi krv juri u lice, bila sam zbunjena, pa sam tako i odgovarala: „Ja sam došla, znate...“ Posle sam zastala. „Vi ste došli“, reče ona, „da vam udelim“.

Ja sam oborila oči dole, nisam je smela više gledati... nego tiho, jedva šapćući, rekoh: „Gospođo, ja sam došla da služim“. Ona me je opet pažljivo merila.

Obradović, Dositej - BASNE

„Ta ništa,” — odgovori siromah starac, uplašen, — „da nisi došla, volio bih, al' već kad si ovde, pomozi mi natovariti ovo breme na leđa da idem brže kući, jer me čekaju.

joj govoriti spolja, zavirujući kroz ogradu: „Sestrice, po svoj prilici ti se misliš oprasiti; zato sam ti ja na pomoć došla. Ja ti od sve|ga srca dobro želim, kako tebi tako i tvojim prasićem.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

to njemu sna i spokoja ne da Leti vetar pun sena, moj vranac ne može da spava Čuvaj se vranče da te ona ne pogleda Došla je, s belim šeširom, kroz granje, U zori gde se puši, pun magle, crni stog Pljuskali je talasi klasja, u mračnom nebu

Nema soli, brašna, gasa, voska. U Užice natisnula vojska. Ljudska lica došla kao zgure. Viju barjak vetruštine sure, barjak iznad krajskomandanture.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

maja na konak dođemo. Turci iz Beograda opaze, gde je vojska (kragujevačka i rudnička) na Topčider došla, pa izađu i konjik i pešak, a naši pređu preko Topčidera.

— (Već je on čuo i znao da sam ja očô u Rusiju). Pita me kakva je nadežda. Kažem da je prilična. — Njegova sestra došla i mlogo gostiju ima, odem skoro.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Taman beše iznela hleb da metne u peć, a sva se zapurila od posla i vatre te došla još rumenija dok eto ti Rake ozdo, gunđa nešto jednako.

Naravno, s dućanima došla je u sela i sva pomodna roba, pa s njom i belilo. Ele, kao što rekoh, nema dana kad se ne uvrati koja snaša kod Stavre

— Mora lovac najposle nagrabusiti — veli tetka Sinđa, stara Hercegovka, koja takođe beše došla kod Anđe da ište malo trave od izedi. — Moj pokojni svekar, bog da ga prosti, bio je lovac, kakav Radoš!

Teško sad potričarima!... Radojka je već davno stigla s ovcama kući. Ni sama ne zna kud je prošla i kako je došla. Kod kuće je zatekla svu čeljad zaplašenu. Ona živa premrla od straha!... Ko zna šta je čeka dok se Živan vrati.

« — O, bog mi ga obradovao!... Nisam ja, dete, umorna! Ta nisam ni osetila kad sam došla... Eh, baš ti ne valja posao — što mi odmah ne kaza! Vidiš ti njega!... Daj mi tu torbicu! Podne je eto prevalilo!...

« Dušanka ne pamti da je ikad videla majku veseliju nego tad — kad se vratila s njive iza laza... Došla je kući pevajući peku veselu pesmicu. VUJINA PROSIDBA Jaki bog beše dao nekad Petnjici dosta lepih stvari...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Tu se, u jednoj drinskoj otoci, Starači, koja iznad sela teče, udavila devojka, jedinica u majke, koja beše s majkom došla u Jordan, u goste. Kažu da je majka tako tužno naricala da niko ko ju je čuo ne mogaše zaboraviti njene zapevke.

Oseti miris bosioka za gredama. Otac je stajao kraj kreveta i gledao u avliju. Kad ona uđe, on se osvrte. — A... došla si? — reče gotovo mirno. Ona ne odgovori ništa. — Ama, čuješ li, tebi se javljaju prosci. Ona opet ćuti.

Jelica im priđe ruci. — Ži-ži-živa bila! — grcao je starac... — Otkud ti? — Došla — reče Jelica i obori glavu. — Pa tri meseca pseto neće da prekorači ovoga praga... — Ja sam došla...

— Otkud ti? — Došla — reče Jelica i obori glavu. — Pa tri meseca pseto neće da prekorači ovoga praga... — Ja sam došla... — Je li te bog poslao da mi budeš razgovor? I kad to reče, starac zaplaka.

I kad to reče, starac zaplaka. A Petru su polevale suze još kad je videla živa stvora da pređe prag. — Ja sam došla... Ja nemam kud!... Hoćete li me primiti? — Još pitaš?... Hodi!... Pa ti si mi prvi stvor koji mi prag prekorači!...

I on osećaše groznu mržnju... On ne zna kako je ta mržnja došla, ali ona je tu, kipi u njegovim grudima kao mleko nad vatrom... Ali noć već pade, a Lazara nema.

Jer se digla ili da izgine ili da dahne svetim zrakom slobode!... ІІІ DEO: BESMRTNIK 1. USTANAK Došla je kosa do brusa. Kipelo, kipelo, pa prekipelo.

8. NATUŠTENO NEBO Sahraniše Aleksu. Sveta je bilo dosta na pogrebu. Vesela Petra, čim je s groblja došla, odmah je uhvatila zapećak... Njenoj duši godila je tišina i suze. Ona je svesrdno plakala za svojim starim drugom.

Dučić, Jovan - PESME

I za navek kad se rastasmo, i tako Stežuć svoje srce rukama obema, Otišla si plačna, zamrzla i nema, Kô što beše došla, tužno i polako. REZIGNACIJA Ne prokuni nikad to prisustvo jada, U večeri gluhe, kraj mrtvog ognjišta.

Kad su je proterali, nesreća je dovela u ovaj grad gde je došla idući stotinu dana za nečijim dromedarima. Na pesku celim putem kud je prošla, ostale su svuda njene sitne stope

Uvek je došla gora smena, Uvek tuđ žbir na straži! Glupost je tvrđa od svih Verdena, A Verden slabiji od laži... Mesto heroja,

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Tebe sve nešto zadirkuju. Sve bi htele da ti za njih sve rintaš i radiš. Kao da si ti došla iz neke gole kuće! On se načini tako nespretno ljubazan i nežan, da se Anoci poče kosa dizati na glavi.

A na njoj slaba promjena. Samo što je malo porasla i što je bljeđa došla u licu, te joj crne oči čisto još crnje i još se silnije cakle. A ona ne zna šta da radi.

Evo šta sam još napabirčio za mršavo pismo, kao što su obično sva moja pisma. Kad je došla iz Gote, ja sam se bio toliko pridigao, da sam taj dan ručao s njima zajedno; dotle sam jeo u svojoj sobi, jer me

Ona je došla uveče. Čuo sam kako joj Popesku i Tumanov, veseli, otvoriše vrata i kako se cela kuća napuni veselja. Tumanov dotrča

Tumanov dotrča meni u sobu (ne znam šta je i njemu naspelo) i s nekakom pouzdanošću da će me obradovati veli: Hajdete, došla Ana! Onda sam se i sam obukao i otišao u sobu gde jedemo.

Tumanov čita novine i svaki čas pita: Kakъ эto po russki?”, ona došla i sela do mene kod peći. — Al' vi ste sad sasvim zdravi? — zapita me nekako plašljivo.

— Klaro, sviraj štogod! I gđici Vedel kao da beše ova prilika dobro došla. Ona odmah skoči i otpoče svirati. Ja nisam slušao, mislio sam na naš razgovor, onda odoh u našu zemlju, onda uđoh u

Odem u sobu na doručak. Uozbiljim se i činio sam se kao da ništa i nije bilo među nama. Ona kô da je i sama došla na iste misli. Kad sam ušao, bila je tužna, no čim me ugleda, promeni se. Smejala je se. Nasula mi je kavu.

Morao bih vikati da bi i policija došla. Ja ustah od stola i stah kraj prozora. I drugi poustajaše. Svi ćutaše. Baba iziđe plašljivo iz sobe noseći u ruci

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Beštija jedna — misli u sebi gospoja Persa, — mora ona svud svoj nos da zabode! Ništa drugo nego je došla samo zato da vidi šta večeramo. A baš je i potrefila!

da se poslužim sopstvenim rečma gospoje Side, — koja je već čula za gosta, i odmah se setila preksinoćnjeg sna i došla amo pred kuću. Došavši, pokloni se gostu, i ovaj njoj. — Moja supruga... g.

Erža je baš kao što valja potrefila. Došla je baš kad su se razgovarali s gostom, i dok su tražili i hvatali mačka, ona je imala vremena da lepo posmatra gosta,

Kad je došla gužvara, onda je nastalo opšte hvaljenje. I sam pop Spira, koji je uvek naglašavao da pravi roditelj ne treba svoje dete

No, lepo ćemo izgledati. A meni kažu: kod pop-Spirini’ gosti; a ja mislim: valjda došla Lalika iz Perjamoša s decom, a ono gle... O, molim, molim po sto puta...

— O, s drage volje, s drage volje! Samo ako, to jest, gospodin Pera pristane — veli gđa Sida, a u taj par došla joj gđa Persa sva zelena. — O, koliko laskavo za mene — veli g. Pera — raspolažite, molim, sa mnom kako vam je volja.

»E, a otkad to?!« pitala se u sebi Jula. Sutradan kad je došla i zalevala, nije čula tamburu da je prati. Sada je videla da je juče valjda nešto ljuta bila, jer, i naposletku, a zašto

»O, o!« čudi se Jula. Preksutra kad je Jula došla pre podne u baštu i stala pleviti, zapevala je po svom običaju. Pesma je potekla iz nekog raspoloženja koje daje

Ni Jula ni Šaca nisu nekoliko dana dolazili u baštu. Prva je Jula popustila i došla. Od tog dana je opet počela dolaziti svakog dana, pa pre podne je plevila, a posle podne zalivala baštu.

— reče polako Jula, pa se izdiže na prste da bolje vidi. — Ej, starosti, starosti! — ču se glas tetka-Makrin, koja je došla u baštu da obiđe bure i natoči sirćeta. Kakvo neprijatno iznenađenje! — Dakle, nije to bio on!

A ja baš malo pre u sebi mislim: o, neće l’ bog kog doneti!... Kako sam sama, baš bi mi taman k’o poručena došla; kad al’ ono, gledaj, eto vas. O, sam vas je bog don’o.

— slučajno sam kod nje svratila maločas i od nje čula. Skamenila sam se kad sam čula, i jedva sam došla k sebi. Ja vam sad ne umem ni deseti tâl od onoga što mi je sve ona kazala da ispripovedam (a nemam ni kade, slatka)...

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ljuba da se ukoči. Zato zaboravi sve i nevenčanog primi Ljubu kod sebe, u kolibu. I, od tada, čisto se promenila. Došla lepša, čistija i vrednija. Od jutra do mraka trčala je, prosila, donosila.

Tajom prevlada druga. Varošanka je bila. Bila sluškinja, pa se propila i počela da prosi. Nova je bila, tek od skora došla na groblje. Ma da je bila već stara, usahla, ipak je bila nekako meka i sa još dobrim prsima i licem.

To je ona htela. Zato je pobegla iz sela gde je služila i došla u Kale da traži „raskovnik“. — — — — — — — — — — — — — — — — — — — A mori! — pitaju je žene.

da si i ja kupim kuću, zemlju, stoku... da sam i ja kao vi... A dotle, neću... Ja i sad ne bih došla, nego hlebac mi nestade... Ne bih došla. Ne smem željarnik da ostavim... Ko zna šta je tamo sad?

da sam i ja kao vi... A dotle, neću... Ja i sad ne bih došla, nego hlebac mi nestade... Ne bih došla. Ne smem željarnik da ostavim... Ko zna šta je tamo sad?

I tako išla za njim stešnjavajući ga u kakav kut dok ne bi došla do nj, uzela za ruke, odvela u njegovo sobče, tamo vodom osvežavala, umivala, polagala u postelju uvijala i ostajala da

Ali sad, kad se počela crkva i po drugi put da zida, diže, niko nije smeo da dira u nju. A i kao da behu došla neka naročita, teška, mutna vremena. Govorilo se: kako se to naročito noću osećalo.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Ja sam baš zato i došla, ako ko stran k nama oće, da i' odvedem. — Mi ne možemo, no idi kući i lepo upitaj; pa ako možemo doći, mi smo

Dignu se i odu. Dobro je učinio Ljuba što je otišao, jer Tatijana, kako je kući došla, ni osoliti se ne da. Kaže, pre bi u bunar skočila nego što bi za ćiftu pošla.

Ljuba se sa frajla-Julkom u bašti šeće. Već mu je ljubav na vrh jezika došla. Dođu do vrata; Ljuba zaustavi frajlu. — Al’, molim, stanite samo malo.

Morate da me pecnete. No, sad ’odite malo na stranu da vam nešto šušnem, dok nije frajla Paulina došla. Sad čika-Gavra uhvati za ruku gospođu Makru, pa je vodi do drugih vrata; nešto joj šapuće, da Čekmedžijić ne čuje.

Znate, jedna na drugu izmišlja, pa i ova ne ostaje dužna; no još nikoja nije došla do toga da se zbog toga pred sudom tuži. — Sad na treće.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Sve je bilo snošljivije pa se činilo kao da i sam voz lakše kliza po šinama. Onda je došla i velika stanica, raskrsnica vozova, i tu je i ona žena s bolesnim detetom ustala, pozdravila se sa svim a redom pa i

Evo ovu pandursku krntiju treba postaviti negde pred kancelariju i samo zato je ona došla na ovaj svet: da prekrsti ruke i sa naćuljenim ušima čeka kad onaj iznutra naruči kavu, pa da onu kavu odnese onako

Afrika

“ Onda sam joj rekao da ću spavati tu kod magacina. I kad su svi otišli na spavanje, ona je došla. Tako je prvo veče bila moja.

Ima samo deset godina da se cela bela vlast Tabua utopila na očigled sve publike jednog broda kome je došla na aperitiv.

U strašnoj galami bubnjeva, pod jakim jutarnjim suncem, izgleda kao da je došla iz samog pakla. Smeje se, zadirkuje ceo svet, nudi im svoje sasušene grudi i trbuh.

Mislio sam da je možda i voli. Pitao sam je da li je sama tu došla, ili je ko poslao: — Se musje mon mali moa dil toa! (To gospod'n moj muž meni kazati tebe) — Ton mari blan?

To je igra koju sam ja gledao već u Boakeu a koja je preko američkih crnaca došla i u Evropu. Gumbe se igra vrlo iščašenim i dezartikulisanim rukama i nogama, rastavljenih kolena i isturenog tela

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

U tim kolima koja su došla iz Vijene, sedeo je čovek koga je Dvor bio izabrao da u Temišvaru zavede, među Rascijanima, reda.

Sa vladikom Vasilijem kreće cela Črna Gora. U Trijestu čeka da pođe sirotinja što je došla preko mora, sa albanskih strana. Mitrovica je puna sirotinje što je iz Srema pošla.

Zubi mu behu žuti. Ona okrete glavu. Kajala se što je uopšte i došla još jednom, da posedi, tu, na čatrnji. Što nije sela u kola bez zbogom, i bez obzira na poslugu. A Trifun je ćutao.

Sedeo je sa gostima, do ponoći, u razgovoru, a kad bi hteo da zove ženu, udarao bi štapom o patos i žena bi mu došla.

Kad je kapetan naišao, i kad je vide u osvetljenju, koje je iz trpezarije padalo u baštu, ona se nasmeja, tiho. Došla je, kaže, da se nadiše malo svežeg vazduha i da gleda zvezde na nebu.

Kao da je došla, i, na njegovu postelju, legla. Priviđalo mu se to duguljasto, setno, lice, koje je imala i njena ćerka. Igra lepote, koja

Zaspao je tek kad se bilo razdanilo. Gospoža Huml ustajala je tek pred podne. Došla je kod njega da ruča. Isakovič joj je pričao, nemecki, koješta, o koječemu, tek da joj pokaže da taj jezik razume, i

Črnogorcima je, zatim, rečeno da je došla komisija, da vidi ona dva samrtnika, za koje kažu da ih u lazaretu ima. Kad je Isakovič ušao, nastade opet tišina.

Da neko može naići! Da su je, kad je došla kod njega, svakako videli. Da će to Božič saznati! Čemu to? Ona je plakala.

Nesanica je muči! Hoda kao luda po kući. Gde je bio, tako dugo? Što se nije javljao? Niko je nije video, kad je došla! Čega se boji? Božiča? Ona se Božiča ne boji! Zašto je takav prema njoj? Opet se ponaša kao konjušari.

Zar ne vidi da ga voli ludo? Šta gleda? Šta traži u njenim očima? Na šta misli? Isakovič joj tada prebaci što je došla.

Uzviknu samo, ljutito, da je sramota, što je došla, u traktir, da je koješta to, što o materi svojoj brblja, a da je moli da, što pre, ode.

Teodosije - ŽITIJA

i kada je došla množina zvanih i nezvanih, tako da je manastir postao tesan, sveti ukrasi crkvu svetu svakim blagolepijem i grob

I tako Bog molitvama svetoga zaštiti grad nepovređen. A vojska koja je došla, užasom obuzeta, bojeći se svetoga, naumi bežati, a načelne vojvode, ne hoteći ostaviti cara svoga na porugu građanima

I tako setan ceo dan tugujući iđaše. Kada je došla noć i kada je legao da se odmori, gora mislena i sveta, gora Božija, gora zelena, gora natopljena Duhom, gora nebu

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Kakvog su porekla Starovlasi? Neke porodice su tu od starine, ali je većina stanovništva došla iz negdašnjeg novopazarskog sandžaka, iz Crne Gore i Hercegovine.

Ova je energija došla do izražaja čim se za to ukazala povoljna prilika. Bosansko-hercegovački Srbi su dali veliki broj darovitih ljudi koji

Ona je došla u potpunu suprotnost prema narodnoj većini, koja je ostala hrišćanska, kao i prema centarlnoj turskoj upravi koju je

putevima i železničkoj mreži koji od Zagreba vode u slovenačke krajeve, a naročito prema Jadranskom moru, ova je varoš došla u vezu sa primorskim srpsko-hrvatskim stanovništvom i sa Dubrovnikom.

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE Majke iz Livna nisu znale: šta protiv dece nevaljale? Škola im je došla do guše, tamo im deca uče da puše! I kino ih sve više kvari jer prikazuje ljubavne stvari.

U stanjuje za sitnicu da te splješti ko nitnicu! Sećanje me često kosne: došla je iz bratske Bosne! Luda ala, puna tame, htede da se uda za me. Ali sam odoleo, jer sam drugu voleo.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

(jedva se savlađuje): Nisi ti bio na građevini, niti si pomislio da sam ja slab, već te moja žena poslala ovamo. Došla ti je maločas hitno i saopštila ti da sam ja izvršio provalu i da je vaša zajednička tajna otkrivena.

) Kako, zar ti sam kod kuće? SPASOJE: A, ne, tu je Vukica. (Na njenim vratima.) Vukice, 'odi, 'odi, 'odi ovamo, došla je tetka Agnija! ANTA (digao se već ranije): Pa 'ajde ja da idem. SPASOJE: Danas će doći, je li?

SPASOJE: Ostavi, molim te, ludorije, nego kad si već došla, učini mi jednu uslugu, za koju ću ti reći hvala. Meni je, vidiš, vrlo potrebno da Vukicu odstranim od kuće bar na

Na to će izvesno pristati. (Odlazi levim vratima.) Vukice, Vukice, dušo, 'odi ovamo, došla je tetka Agnija. (Vraćajući se.) I, molim te, zadržavaj je koliko možeš više.

AGNIJA (ljubeći se s njom): Poslom, dušo, i to vrlo važnim poslom. Došla sam da pođemo zajedno. VUKICA: Da pođemo? A kud? AGNIJA: Da mi pomogneš, dušo, da ti izaberem svadbeni dar.

XXIII VUKICA, AGNIJA, PREĐAŠNjI VUKICA (ocu): Jesam li se mnogo zadržala? SPASOJE: Ne, ne, tačno si na vreme došla. Rekao sam vam, gospodo, mi nastavljamo redovan život. I počećemo ga sa jednim veseljem.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Možda bi bila na očevoj strani, ne tvrdim, ali ona bi morala da primeti. Došla bi zatim da me pozove na večeru, jer zna koliko volim mladi grašak, a onda bih već ispričao da ona knjiga nije bačena

A večer je padala kao slatka kiša. Nisam čuo Rašidu kad je došla, ali ne mislite da sam gluv. Ona hoda kao mačka i u tome je cela stvar.

Ponekad sam voleo da prelistavam te knjige. Bilo je ludačkih zabeležaka u njima. „Sonja, danas sam te čekao! Zašto nisi došla?

Jedino što je sigurno: Sonja ni drugi put nije došla, a laf je opet napisao: „Čekam. Dođi! Dođi. Dođi!” Nije odgovorila, a verujem da nije ni došla, ali to nije

Dođi! Dođi. Dođi!” Nije odgovorila, a verujem da nije ni došla, ali to nije predstavljalo neku naročitu tragediju za njega.

Ako je ona, verujući poruci mog prethodnog pisma došla na skelu, zašto ne bi ostavila i novac na nekom skrovitom mestu. Markoti je, nedavno, tamo u Bosni obolela mati.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Za sve je pripravljeno jelo i piće. Sednu i jedu. Sva porodica se sad oko njih vrze; došla je i gospođa Sara da isprati svoga Čamču. Devojke služe, mati naređuje.

Frajla Lujza nije se zbog kasnarice zatezala, no čekala je da pre nje dođe na bal Šamika, pa makar posle kasnarica i ne došla. Stupe u kuću, pozdrave se. Sve je u pripravnosti, sve spremno.

Matilda zarumeni, a Lujza pobledi, počne se nijati i padne u nesvest. Polivaju je vodom. Otac mirno udali se. Kad je došla k sebi, opet čita pismo, i ona i Matilda, opet, deset puta, ne mogu da se načude neodvažnosti Šamike.

Nije, to je njen brat. Brat kad vidi da nema ključa u bravi, ode u sobu i skoči kroz pendžer. U taj isti mah došla baba da otvori kapiju i Jucu da poveze. Kad vidi brata, nazove dobro jutro. Brat je i ne gleda, već brzo dalje ide.

Brat viče za pomoć, svi se skupe, polivaju je, pod nos joj daju aromatične stvari; dignu je, metnu je u krevet. Došla je k sebi, ali iz kreveta više ne može. Juca jednako boluje u krevetu.

Dobra partija. Lujza je tamo daleko sa svojim mužem mnogo godina provela; no sad skoro umre stari Polaček, i došla je u Š., da se s bratom deli. Tu je s njom i muž, gospodar Vencl Svirak. Lepo, mirno su nasledstvo podelili. U varoši U.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Već skoro dve nedelje dana, otkad je došla poruka od markiza Askanija Gvadanji, zapovednika grada Oseka, da opremi trista biranih vojnika za polazak u rat na

Pre dve nedelje, plačući, bila je došla za njim i na obalu Dunava da sa njim provede i poslednju noć, pred polazak. Ostavivši dve svoje ćerčice u selu, došla je

Ostavivši dve svoje ćerčice u selu, došla je bila da stanuje, poslednja dva dana, u jednom kućerku pokrivenom trskom, kod obora, na vodi, samo da bi mogla da

Tu je bilo poslednje prenoćište ljudi, pre ukrcavanja u čamce, iz kojih više nije bilo izlaska do Varadina. Tu je i ona došla da provede poslednju noć sa mužem. U kućerku u kom su inače stanovali, zimi, pastiri.

Sa dvoje kola punih haljina, ona je došla u kuću skoro neopažena, od celog onog Zemuna što se u plavim anterijama, crnim šubarama i čizmama, švapskim oficirskim

Glad i žeđ i hod, neprekidni hod, kroz Bavarsku, neprijateljsku, opljačkanu, praznu, sve do Češke. Jesen beše ranije došla nego inače i vreme je bilo kišovito. Isakovič spavaše pod kolima, dotučen bolešću, brigama i mukama.

Posle toga je došla ta njegova samoća. Vozeći se kući, po noći, Aranđel Isakovič ostario je, pri kraju tog leta, kad mu se ispunila

Ananija je zebao i znojio se, ostavljen tako sam sebi, u noći, na vrhu brežuljka, kod groba te žene, koja mu beše došla tako iznenada u kuću. On je kuću Aranđelovu smatrao i svojom.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

⁴⁵ Za trudnicu je čak opasno i da jede hranu koja je došla u dodir sa zmijom (koju je zmija ugrizla) jer će dete imati rane na telu (zmijojedine).

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

kamena kada se odbija od površine vode; njen prvi izlazak na Terasu u pratnji majke, i ono leto kada je prvi put došla u baštu »Jadrana«...

Bilo nas je četvoro, a svi smo manje-više bili zaljubljeni u Andreu, koja je došla da vidi šta je ostalo od nas. Njen Francuz se zvao Marsel.

Najpre trčanje ukrug oko dvorane, zatim prevrtanje preko glave, a onda Bel Ami više nije imao gde da skrije glavu —došla je na red vežba na karikama i kolona se vrtoglavo smanjivala pred njim dok su se karike opasno primicale.

uskoro završiti, a dete preko puta nje kao da je već naslutilo tajnu da je uhoda u ovom ukletom Zamku i da ovamo nije došla radi jela, kao ostali pošten narod, već radi nekog nedozvoljenog posla.

— Zašto si došla? — prošaputao je nagnut nad njeno uvo, dok je viljuškom i kašikom vešto prebacivao parčad raskomadanog fazana sa

je da prestane misliti na bol, da se uspava i opusti, da gotovo zaboravi gde se nalazi i zbog čega je, uopšte, došla u Zamak...

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Otkud ti tako? KUMAČA (poljubi je u ruku): Eto i ja nakanila se da vidim šta radi Julka. MATI: Baš si dobro došla, doveče je Julkin prsten. KUMAČA: Je l istina? A ja sam čula nešto. MATI: Od koga si čula?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Pavle Solarić priča kako je jednu takvu knjigu, kada mu je došla do ruku, bacio u peć »kao anatemisanu«. I u takvom stanju stvari pojamno je što su latinicom štampane knjige

Pedesetih godina XVIII veka ta verska gonjenja bila su došla do svoga vrhunca, i tada su vojničkom silom celi srpski krajevi nagonjeni u uniju.

Prva prosvetna pomoć Srbima došla je iz Rusije. Mitropoliti su iz Rusije stali nabavljati i crkvene i školske knjige i dovodili učitelje koji su stvarali

4) ŠTAMPARIJE I LISTOVI Štamparska veština došla je Srbima vrlo rano, još krajem hu veka, i to iz Italije, iz Mletaka.

Odmah posle njih došla su još tri ruska učitelja: Timotej Levandovski, Jovan Lastovicki i Petar Mihajlovski i dva protestantska učitelja za

PAVLE ĐULINAC Istorija Đorđa Brankovića ostala je u rukopisu, istorija Vasilija Petrovića nije došla u srpske krajeve, i prva istorija celoga srpskog naroda koja se čitala u srpskoj sredini i koja je uticala na Srbe

Srbima je još najpovoljniji bio carev antikatolicizam i njegova politika verske ravnopravnosti koja je došla posle sto godina verskih gonjenja i katoličkog prozelitizma.

sa državnom nezavisnošću sve je to nestalo. Kada je 1815. Srbija došla ako ne do pune slobode a ono bar do autonomije, duhovni život se u njoj bio gotovo sasvim ugasio.

Kada je 1865. Matica srpska došla u ruke mladih, pala je i poslednja brana novom pravopisu. Od kraja šezdesetih godina nov pravopis je opšti pravopis

Kopitar je sa pohvalom dočekao ovu gramatiku. 1815. u jednom bečkom listu pisao je on: »Dobro došla, prva srpska gramatiko ćirilskim pismenima! I dvaput nam dobro došla što si verno po govoru prostoga naroda napisana!

1815. u jednom bečkom listu pisao je on: »Dobro došla, prva srpska gramatiko ćirilskim pismenima! I dvaput nam dobro došla što si verno po govoru prostoga naroda napisana!« Ali mu je Kopitar učinio i izvesne primedbe.

Odmah posle 3imnjih večeri, još iste godine, došla je oveća istorijska »priča o oslobođenju šest okruga« Jurmusa i Fatima ili turska sila sama sebe jede (1879), pedagoška

Milićević, Vuk - Bespuće

A za njima izmiješana povorka ljudi, žena i djece, koja vodi razgovor, koja je došla više iz običaja ili radoznalosti nego da žali, nimalo tužna, osim nekoliko baba koje misleći na svoju smrt oplakuju

raskrstio sa životom, kad osjećaše da će to možda unijeti u njegov život više nesreće nego blagodati koja bi ga, da je došla prije nekoliko godina, vratila radu, mladosti i životu; kad već nalažaše u prorijeđenim kosama sijede vlasi,

Činilo joj se da odlazi odovud sasvim drukčija u duši nego što je došla, da se je izmijenilo nešto u njoj, da joj je Una u čiji tok je ona tako često utapala oči i misli, odnijela nešto iz

Sremac, Stevan - PROZA

Eh, da mi je sad ona moja podnarednička »jegerska« persona, ne bi’ te ni molio; ne bi ti ni došla na red. dede, Kajo, tvoga »jegera« u obraz.

a sve gleda preda se i jednako čisti rukom mrvice na stolu i skuplja ih na gomilicu. Samo kad je došla na onaj stih: Jer bez tebe šta je život moj?

Jednoga dana, kud i kamo pre postavljenog roka, eto mu nje. Došla je predveče, u nemačkim haljinama. Po sahata se onako u šeširu razgovarala s Jovom, a zatim su ispod ruke u ljubaznom

Radičević, Branko - PESME

Sunce jarko, jače sjati nagni, Pa im lice, pa im none smagni. Sunce jarko zašlo već odavna, Očo danak, došla nojca tavna, Mome platno davno pokupile, Pa s' odavde mene izgubile, Sve mi milo nojca rasplašila, Što ne mogla, u

17. I kad je došla nedeljica sveta, Polutinu već izmerio dan, Ja s njome onda na polje išeta, Svoj lisni gaj di širi suncobran, Di

Nji tu je malo, zlotvora mložina, Na svakog došla po koja stotina, Još u nji bije top sa svake strane, A oni sabljom i puškom se brane; Ad' opet nigde nazad ne

tiše, Tice našle svoja gnezda, Sumrak veće, pa sve više, Već podegde trepti zvezda, Veće dođe nojca tavna — Njena došla već odavna.

kô što anđô suzi, Tad njojzi u srcu vrlo jeste teško, Sa klupe skoči njemu u naruče, I mal' što nije opet van se došla.

“... Ao Ajka, al' te sreća vara!... Sunce zašlo za goru već davno, Došla nojca, svud napolju tavno. Slavuj pesmu udesio divno, A sluša ga to društvo ljubivno.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

HUSO: Hasanaga? SULjO: Isti Hasanaga! Pocrvenio, zapenio, pa mu od besa i ona glasina došla nekako piskava. Evo ovako se ustobočio, lud, kad ti kažem, pa prosto vrišti: „Žensko!

Nema žene koja je ovamo došla a da nije opevana papreno! A i ti. Ko zna šta bi i tebi ispevali. HASANAGA: Meni? Volo bi baš da vidim ko bi

Šta on meni kaže! Žudnja! Pa ja od žudnje pobenavio? Bre! Pa da sam joj sluga tolike godine, došla bi, da je za mene konja vezivala, došla bi, ako ne zbog mene, ono zbog moji rana, ako ne zbog rana, ono barem zbog

Žudnja! Pa ja od žudnje pobenavio? Bre! Pa da sam joj sluga tolike godine, došla bi, da je za mene konja vezivala, došla bi, ako ne zbog mene, ono zbog moji rana, ako ne zbog rana, ono barem zbog onog deteta, da se barem zbog njega, i

” A sad traži da mu dođem u planinu, među vojnike! Od straha nisam smela, efendijo! Da sam mu došla, reko bi da sam pohotljiva, i ne bi mi prizno da sam došla zbog njega, nego da, kuja, osetim vojnički znoj!

Od straha nisam smela, efendijo! Da sam mu došla, reko bi da sam pohotljiva, i ne bi mi prizno da sam došla zbog njega, nego da, kuja, osetim vojnički znoj! Ko da ga čujem šta kaže!

(Beg izlazi, praćen Hasanagom. Jusuf razgleda noževe, Hasanaga se ubrzo vraća.) HASANAGA: Jes vido? Došla maca na vratanca! Ja ti rekoh da beg ne sme na mene. Jes vido kako se uprepodobio? JUSUF: Ipak treba da pripaziš.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Za Božić, Uskrs po čitave dane ostajala bi ti kod nas pomažući materi. A tvoja mati kao i pre. Uveče bi došla sa nadnice kući, a ujutru, rano, išla na rad.

Stajala je kao ukopana, naslonjena na motiku, i ništa nije videla, pa čak ni vodu koja je došla i, romoreći, šušteći, upadajući u suve, žedne rupice, tekla u drugu, susednu njivu...

— Voda došla, a ti? — trže je muževljev glas. Učas beše dotrčao Jovan, radostan što je jedva doveo vodu. Ali kad spazi kako ona nije

Od rane zore do mrkla mraka ona je bila uvek u poslu. Koliko bi puta u pola noći došla kod nas, bežeći od pijana strica, prespavala bi tu, dok se on istrezni, i uvek pre svanuća vraćala bi se natrag, kući.

I zato što je znala, ona je jutros, kad je došla k nama, bila ponela novu, belu korpu i lepo kosirče, i sva je drhtala od radosti, sreće.

Po četiri puta išla bi i vraćala se za jednu stvar... I sad, evo gde je došla, stoji više mene, čeka da je ja pozovem da beremo zajedno i pomirimo se. Stoji ona i čeka.

Ono što miriše na suh bosiljak i što sada tako slatko pada. Pada i greje, greje srce. Evo: Jesen došla. Magla pada. Slana se već s večera hvata. Sutra je sv. Arhanđel Mihailo, kome se ne kuva pšenica, jer je još živ.

Pa čak, do naše granice preobučena u muško odelo, i peške, preko planina, došla! Tu je našao Tomča, koji se baš tada vrzao oko granice kao krijumčar, i preveo je kod njenog ujaka, koji je još pre bio

Odjednom se okrete Aritonu. — Da li zna da sam bolan? — Kako da ne! Zna! — jedva dočeka Ariton. — Eto baš danas došla kod mene, da kupi nešto. Čini mi se sô. I govorili smo o tebi. Čula da si bolan, pa pita da li ti se što jede.

osvetljava celu sobu trepereći, prskajući, kao da će svakog časa ugasiti se i pasti na mrtvu Mitinu glavu, koja sad došla veća, lepša, s oblim čelom, zatvorenim i jasno ocrtanim očima i, usled sad vezanih vilica, uzdignutim, priljubljenim

Ali bi morala da sedi za sofrom i čeka dok majka joj i sinčić ne večeraju, pa posle majka joj — kao svagda kad bi tako došla kod nje da prenoći, uvek osećajući se pred njom kao kriva za tu njenu teškoću, jad, ne smejući s njom da se razgovara —

da dira, namešta drukčije, moralo je da ostane onako, kako je ona zatekla, kako je bilo i pre namešteno, dok nije ona došla. — Ništa nemoj da mi diraš! A što ne znaš, pitaj. Sama ništa ne smeš — bila mu je to prva reč njoj.

Kostić, Laza - PESME

I evo paša ispuši lulu, po bradi se gladi, pogleda bulu: „Dobro mi došla, verna moja ljubo! docne mi dođe, al' mi nije skupo, nije mi skupo čekat na tebe, samo te žalim što ti srce zebe.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ona dva konjika još su pre od careva sina bila došla u dvor i pripovedila caru sve po redu šta su čuli i videli. Sad kad car vide čobana gde se vrati kući, odmah dozove k

Ona mu reče: — Nema! On opet reče: — Mora bit, kaži gdje je. Ona mu onda reče: — Došla su tri momka da traže rada. On joj reče: — Hajde ih dovedi ovamo.

Kad ona tamo, ali dečko, baš kao uprkos, opet pod kravu, pa počne sati da ona vidi. Ova sad kad došla kući, počne čovjeku: — Čuješ, čovječe, evo ja ti i pošljednji put velim, ako nećeš krave klati, ja mam odlazim od tebe,

Kad ona dvojica došla iz lova, pitaju za ručak, a Tarigora im sve ispripovijeda kako mu je bilo sa starcem. Sjutradan reče Krivigreda da će

svoju ženu i hoćaše je odmah pogubiti, ali joj carević izmoli život, a car je onda osudi da ide u planinu otkuda je i došla, tu na izvoru neka nađe opet dvanaest tikava pa neka se hrani mrvama, a njenu kćer dade svome sinu, koji se tako vrati

Kad se čuje u gradu da je došla galija iz nepoznate zemlje, navale mnogi da je gledaju, i jedan od onih ljudi koji je bio vrlo bogat pozove gospodara od

Pošto je ona malko posjedela i odmorila se, zapita je hadžija šta joj treba, a ona mu odgovori: — Ja sam došla da te nešto zamolim, ali da mi obećaš da nećeš nikome ništa kazivati o našem razgovoru.

Ja sam došla da te zamolim da mi te stvari ostaviš samo dok prepis bude, jer ima mnogo miraščija, pa da ne uniđu u dijel, i što

Hadžinica kad je kući došla, dotrči hadžija pa je zapita: — Jesi li izbavila dukate? Ona mu odgovori: — Evo dukati, ali djeca odoše!

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

7. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI LEPOSAVA: Strina, plače vam dete. MAGA: Eto sad ću. (Leposava odlazi.) MAGA: Što sam došla? Boga ti, seko, kako se kuva, eto, voće u pari?

) MAGA: Pa ne može se pomoći? SOFIJA: Ne može. MAGA: O, teško meni, toliki eto šećer! Ako čuje Nikola, ubiće me. A došla bi bila ranije, nego sam se, eto, zabunila bila s pređom. SOFIJA: Da si meni kazala, pa bi ti mogla srediti.

MAKSIM: Bog ti dobro dao, Mago. Šta radiš, Mago? MAGA: Fala bogu, braca, zdrava sam. došla sam, eto, da pitam nešto seka Soku. MAKSIM: A šta ćeš je pitati. Ako oćeš da te pokvari, to ume.

LjUBA: Velimiru nije ćef. PIJADA: Zao mi je. Mogla bi otiči u Topćider, LjUBA: Nećeš se kajati što si došla. Skini vikler, pak ću ti kazati. (Pijada skine, pa ga metne na krevet.

LjUBA: E majka, čekaj samo dok vidiš, dopašće ti se. STANIJA: Da mi se dopadne? Kamo sreća, da nisam ni došla. 7. MILAN, PREĐAŠNjE LjUBA (trči mu ukob, pak ga uvati za ruku): Bába je kazao da oće. MILAN: Meni je poznato.

jer svaki trči k gospodinu Petriću — razumete li? Imate li i vi štogod? FEMA: Ah, gospodine milostivi, ja sam došla kao sirota vas moliti. ADVOKAT: To je ništa. Moliti sad nije sramota — razumete li?

Tako treba, nek zna s kim govori. POZORIJE ŠESTO FEMA, PREĐAŠNjI; docnije, ANICA FEMA: Evo sam došla, gospodine. ADVOKAT: Dobro, draga moja, dobro, ja sam sve uredio. FEMA: Mogu li se čemu nadati, gospodine?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Tri stotine vraga iz tebe se vitlaju, kad pomoliš taj tvoj jezični jezik. — Oh, Bože! Zašto sam došla u ovu kuću? Zašto me nije mati bolje umorila, nego što me za ćoravca dala!

Je li ti izišlo vreme, a? Hijeno ženska! Ni dva dana nema od kad si došla, pa već si mi se popela na glavu. Ubio Bog i onoga koji te je doveo na moj vrat!

PERSIDA: Gledajte, milostivi gospodine, sama se obukla. TRIFIĆ: A gdi si ti bila? PERSIDA: Dok sam ja došla, već je bila obučena.

Sram te bilo, oždrkeljala si se kao krmača, pa si došla pre zore da uznemiruješ ljude. SULTANA (ciči): Ih, trista te vraga odnelo s orjatinom. (Tuče ga.) STEVAN: Je l’ tako?

TRIFIĆ (uvati je za ruku): No, no, šta je to? STEVAN: Milostivi gospodine, oždrkeljala se kao svinja, pa došla da je pustim unutra, kaže da je milostiva gospođa. SULTANA: Skotino, sad ću ti zube izbiti! Zar me ne poznaješ?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

preko kojih se prelivaju noge kao da su princes-krofne, nikada, nikada, nikada — a vidite, to vreme je ipak stiglo — došla maca na vratanca, a cica u kolica, sada ste vi te koje gledaju druge devojčice kako pretrčavaju raskrsnicu kod Londona

— Gle, mala Ana! — reče — Otkud vi ovde? — Došla sam da pozajmim jednu knjigu iz psihologije…— odgovorih. — A vi? Bio je sravnjen sa zemljom: — Mislim da ti dugujem

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Ćosa je spreman pomoći svakom, pa daje proso kapom i šakom, hrani milion usta. A kad je došla sredina ljeta, pogleda Ćosa, al kakva šteta: čitava njiva pusta!

Nekidan je ovdje bio vašar, to je bila grdna smijurija, došla mečka i pelivan slavni, ime mu je Arif Tamburija. Tu potroših, dajem ti na znanje, dva dinara, čitavo imanje.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Za deset dana ćete opet biti snažni. — Danas sam prvi put ustao i naročito su mi se noge osušile. Da mama nije došla sa pijavicama i pustila mi krv, šta bi bilo sa mnom! Stari ribar je išao po sobi kao dadilja.

— Ako ja sada iziđem više sela u masline i ako vas pričekam pola sata, da l̓ ćete doći? — Zašto bih došla? — Mislim da bih imao nešto da vam kažem, ako dođete makar samo za trenutak. — Bolje je da kažete onda sada.

Devojka se nasmeši. — Kad bi trebalo da najpre poverujem u to, sigurno je da ne bih došla. — Razume se, zato i kažem da je besmisleno... — Evo Sagrere. Sagrera, jesi li ti? — Ja sam; čekaj!

Zatim se nasmešila nedovršenim osmehom, osvrnula glavu na drugu stranu: — Ne čudite se što sam došla? — Ne! — Došla sam da vam ovo ispričam. Htela sam baš vama, pošto... kada sam čula da ste... — Nemojte završiti.

Zatim se nasmešila nedovršenim osmehom, osvrnula glavu na drugu stranu: — Ne čudite se što sam došla? — Ne! — Došla sam da vam ovo ispričam. Htela sam baš vama, pošto... kada sam čula da ste... — Nemojte završiti.

mora preći i na nju. Voleo sam sa ushićenjem tu devojku koja je trpela u životu, koja još trpi i koja je došla da to kaže. Zaboravio sam zašto sam je zvao da dođe. Da je to bilo radi mene a ne radi nje.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

MIĆA: To samo znači da je bio savremen čovek. SARKA: Savremen ili nesavremen, tek voleo je. Znam, tako ja jedanput došla kod njega, pa... ali neka – bog neka ga prosti! TRIFUN: Što – kaži! SARKA: Nije lepo, mrtav čovek.

DANICA (obučena je, pošto je došla spolja): Po sobama. ADVOKAT: Po kojim sobama? DANICA: Po svima, zauzeli su celu kuću. ADVOKAT: Hm!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

To im je rekao njegov posilni koji je docnije takođe poginuo. Ali Koceljevo su zauzeli Austrijanci. Docnije je došla naša ofanziva i Austrijanci su isterani. I dve mlade sestre rešile se da potraže grob svoga brata. Dobile su dozvolu.

Predosećala sam da se bliži čas i sva sam se pretvorila u iščekivanje. Okrenula sam se. Ne znam kako sam došla do vojnika. Ugledala sam dva mrtvačka bela sanduka jedan iznad drugog. Izvukli su gornji i zastali. Kao da se plašili.

Ona, ne izlazi izvan okvira jedne baterije, i, na kraju, odilazi istim putem kojim je i došla. Ali kod pešaka i na ovom polju delatnosti vlada ono opšte shvatanje.

ako hoće da dođe. — A... ne bi bilo rđavo. — Njegove se usne razvukoše u osmeh. — Ali kada nije došla dosad... sumnjam — i preko lica pređe mu senka neraspoloženja. — Da pokušam, a nadam se... — Hajd, vidi.

— Jašem i razmišljam nešto — veli Aleksandar, kada ostadosmo sami. — Znaš... sigurno su ga izvestili da je ona ženska došla kod nas. On neće da nam otvoreno zameri, ali treba na nos da nam iziđe. Ali, baš me briga...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Tada učiteljica, koja je došla pre tri dana i upoznala se sa glavnim okolnostima, saopšti Gojku da ni on nema stana, nego će morati stanovati u

Tako se s mukom školovala u Beogradu, pa sad došla ovde, da ne bude ocu na teretu, a bogme i da potraži svoju sreću...

Razgovor se vodi samo o školskom radu. Ljubica je naročito došla da čuje koju reč o pisaru, da vidi šta je to: treba li da se boji čega, ili će joj i Velja kazati ono isto što i Stojan.

Sad joj je i majka došla nekako prosta, uboga, i ako je još isto onako mila, kao što beše u detinjstvu. Sad je i ona sama sasvim druga: do juče

« Ljubica mu odmah priđe i, klimnuvši glavom, promuca: — Izvinite... što nisam ja k vama došla... mrzi me pred vašom decom... Hvala vam mnogo, što ste radili s mojom decom...

Dođe i Ljubica. Izmenila se. Zdravlje je popravila, ali ona došla nekako sasvim drukčija. Uozbiljila se još više, ali je nekako postala, ravnodušna prema svemu.

O, pa ona strada!... I ona pati !... Pa što je dolazila ovamo... što je došla?... Gojko otrča na severnu stranu, pa grunu pesnicom u vrata, zatim se brzo vrati na prozor i pogleda unutra...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

95. S jadom sam ti na dvor došla, jad je mene! Da obidem bona tebe, bore dome! I da pitam jadna tebe! mnogo jadna!

Majka Maru kroz tri gore zvala, Mara joj se kroz devet odziva. “Jesi l’, Maro, platno “Nisam, majko, ni do vode došla. Jovo mi je vodu zamutio, Kun’ ga, majko, i ja ću ga kleti.“ Majka kune: “Voda ga odnela!

“ 179. Aj, došla Drina od brega do brega, Da l’ od kiše il’ od bela snega? Ni od kiše, ni od bela snega, No od suza mladi devojaka.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

GINA: Za vjeki vjekov, do prve prilike! BLAGOJE: Duh si mi držala začepljen u onoj flaši! GINA: A onda došla glumica, vila Ravijojla, i flašu otčepila! BLAGOJE: Otčepila! I oslobodila! GINA: Osloboditeljka!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Glava ti je bleda i čista, niko ne zna kako tužno beše, kad si mi došla, bleda a strasna, vita kao dete, i prečista. U mraku samo kad mi ideš, a oči ti se bolno smeše, čini mi se ide mi

Ta k vama su išli koji su hteli čast na svetu, i mladost. Pa što bi došla tako tajno i pognula svoju glavu? Hoćemo da vas dočekamo sjajno sa pesmom u vašu slavu.

samo zbog jedne lepe, mlade žene, sestre tada čuvenog muzičara, koja je, sa svoje dve male devojčice, isto tako, bila došla da letuje kod brata. Ona je bila žena jednog čuvenog, srbijanskog oficira.

Čašu ovu onoj majci što je, smežurana i seda, pogurena i hroma, došla i rekla sinu: „Čedo moje, kako bi te nana o Sv. Aranđelu ostavila bez kolača?

Iz Švajcarske izveštavaju, austrijski špijuni. Major mi kaže, sutradan, da se spremim. Došla su kola po mene, koja će me odvesti na položaj.

Četvrti dan, pred veče, došla su kola po mene i odnela me u Brest, a noću sam došao u Kamper, i ne znam gde sam. Kroz zavese vidim rečicu brzicu,

I tako rano, tako brzo, ovde, pada mrak. Visoka kola, na dva točka, došla su po mene. Pošao sam u St. Paul de Leon da vidim crkve. U St.

Posle je došla u Italiju ona koju sam uzeo za ženu, pa sam se sa njom nastanio u onom hotelu u Fiezole, koji, kao balkon, posmatra,

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

da se predupredi svaki nesrećan slučaj koji bi se mogao desiti našom nesmotrenošću, već je uz njegove usmene šamare došla odmah i napismena, pametna lektira za mladež.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

No vi, ka' da već otpočeli. Imaš li dosta komišalaca? — Nije, more, još ni polovina došla. Daleko nam dobrosrećne njive, a narod poduže radi; no sad će to, za po sata svi će biti.

— Ama slave ti, č'a Stevo, zar se baš vide lubovi? — Ja no, Bog s tobom!... pa još to ništa, no lijepo došla, brate moj, pa izbušila ateljku otrag, pa odozgor, od vrata do krsta, sve isprepletala dretvom, tamo i amo, pa nije ni

More šta ti mu nisu kazali!... A baš htedosmo svi da prsnemo u smej, kad onaj u novinama priča kako je došla ova hartija u kapetanovu pismu.

U članku proklinje čas, kad mu je prvi put došla u glavu luda misao: da bude ministar. Po celoj varoši neobična živost: trgovci izbacuju iz dućana trulež; glumci i

Jadno dete! Sad bi joj i deoba tetine ljubavi dobro došla. »Neka voli i njega... nije vajde... kad već tako ona hoće«. Ali samo neka ne ostavi nju, svoje malo mače, jer će umreti

— E pa šta ću, dijete, treba da obiđem dobre prijateljice, da izađem i ja malko među svet. — Baš dobro što si došla! Gliša mi ode, a i onaj vrag se odskita, pa već me muka uvati samu.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA: Promišljaj Ti, ako, ako; a ja već znam šta ću! (Ode.) XVII JEVREM, SRETA JEVREM (posle manje pauze): Sad mi došla... kao da je sad vreme tome. SRETA: Pa žena, vidiš, neće bez tvog pitanja. JEVREM: Jest, nego... (Zamisli se rasejano.

PAVKA: Samo da ja čujem to, i onako mi je ta proševina došla dovde! JEVREM: Pa ne treba to tako da uzimaš k srcu, to je politika. PAVKA: Ama, kakva politika!

MARINA: Ono, i jeste posao, kako da nije! A zbog toga sam posla, ako hoćete, i došla da razgovaramo. JEVREM: Pa ako, prijo, da razgovaramo. Izvol'te, sedi!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

nije smela vraćati, nego se potucala tako od nemila do nedraga, iz mesta u mesto, kao rđavo adresirano pismo, dok nije došla u Beograd, a odatle zaredila po Srbiji.

Eto, posle takih zbitija i čudestvija došla je pre desetak godina amo u ovo selo, gde se već uveliko obikla. Ne možeš da poznaš onu staru Gizelu.

u skupštini i ostavila manastir, koji je, vele, iza nje ostao kao iza kakve agarjanske navale u staro doba, i došla Sreti te ga prati kao »vešerka« njegova. Tako govore po selu neprijatelji njezini.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

„Zaboga, Cico, gde si dosad bila? Nisi se valjda u crnoj zemlji krila? Brže bi došla iz sedmogodišnjeg rata... — Četiri sata. Molim te, četiri sata!

Tako znam: dokle je došla godina, šta je do sada stigla da skupi, kako je rodila Vojvodina, i kakvo je stanje u Župi.

Rakić, Milan - PESME

Ti bi došla k meni bez suze u oku, Iako te boli razdiru i guše, Skrivajući jade i tugu duboku, U kutima tajnim nežne tvoje duše.

Ti bi došla k meni i pogledom jednim Poslednje bi zbogom rekla starom drugu, I miloštom krasnom i poljupcem čednim Zbrisala bi tajnu

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Uh, što mislim, kud sam zaplivao? Mlado žito, navijaj klasove, pređe roka došla ti je žnjetva. Divne žertve vidim na gomile pred oltarom crkve i plemena; čujem lelek đe gore prolama.

Radun gađa s prozora od kule, sedminu je na obor ubio. No mu došla bješe pogibija: Turci bjehu slamu i sijeno oko b'jele kule nanijeli pa zažegli sa svakoje strane.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Posle, u potaji, u poverenju, pričalo bi se kako je k njima jedne noći bila došla čuvena Saveta, koja nije bila obična, svakidašnja, za novac ženska.

I ona, kada ostarela, nikada ovamo više nije dolazila. Jedino bi došla na „pročku,“ uoči velikog posta, kada bi po običaju cela porodica morala da dođe i ište oproštaja, da se među sobom

nedelje presedela tamo u selu kod svojih sinova i snaha, gde je bila kao neki starešina, jer joj muž umro, ali, čim bi došla subota ili kakav praznik, odmah bi ovamo do njih dolazila, uvek donoseći po nešto a najviše brašna, masla i sira, od

anteriji, lakovanim papučama, skupocenom zagasitom količetu, koje joj tako toplo i pripijeno stoji oko polovine, došla sasvim lepa i sveža. Samo, valjda usled pomisli na groblje i plakanje, već joj i sad oko vlažno a usta toplija.

polako poče ići ka kapiji, a ono Magda, koja je kao uvek bila ušla odozgo kroz komšiluk, da bi prekim putem pre matere došla i otvorila joj kapiju, već stiže, i, ostavivši korpu u kujni, preteče Sofku na kapiji. — Neka, Sofke, ja ću!

običaju svom, pričati joj šta je bilo tamo, na groblju: koja je kakvu pitu umesila, i šta donela za razdavanje; kad je došla, dockan ili rano; kako žalila i naricala; koga najviše od pokojnih spominjala: da li muža, oca, da li sina, svoje dete

Posle ručka ta kođe ih je bilo. Došla cela rodbina, svi, ni jedan nije izostao. I još kada se čulo da je od njega poslat glasnik, dolazili su na čestitanje u

I na iznenađenje svih — jer to nije običaj, pošto je ona već time što je došla gore, poljubila ga u ruku, pokazala da pristaje — on ipak poče: — Sofke, znaš već šta je. Znaš šta će biti.

A Stana, kako prvi put došla ovamo, u kuću, takva i ostala. Već je bila stara. Suva, visoka, sa uskim licem, mirnim, gotovo belim očima i ustima.

Zato je njih Sofka sa osmehom gledala odozgo, kako im lica, od pića i od razdraganosti, došla rumena, vrela, i to od onog tamnog ženskog rumenila; kako im se očešljane kose sve više razvijaju i u neredu, viticama,

u toj sobi biti najmirnija, jer zbog te dece neće smeti kao po drugim sobama svaki čas i ma ko ulaziti i izlaziti, i došla ovamo. Samo je Magdi kazala da će ovde biti.

mori, ništa — pljesnu se Magda, dosetivši se da zbog gladi možda Sofka ne može da zaspi, jer se seti da ona, od kako je došla s kupanja pa evo čak ni do sada, ništa nije jela. — Pa hoćeš da ti donesem? Da idem i donesem štogod? — Neću! Ne!

Pandurović, Sima - PESME

Ti si mi došla sa tih strana, Na presto moje mašte sela U pompi nada i đerdana I plavog cveća s bleda čela. I otad vladaš ti, bez

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Ja, bogme, bjeh u najvećem poslu, kao što znaš. Došla pa sjela, pa otud, odovud, na kule, na vile, na medene kolačiće, svaku zavija u med...

„Čudna đavola!“ reče baba smijući se. „Nije meni već do toga, a bogme...“ „Prekini bako šalu, no kazuj što si došla?“ zapita Mijajlo. „Bogme, dijete, evo deveti dan danas da se ovude navraćam.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Teško zemlji kuda vojska prođe, I đevojci koja sama dođe! Prvo joj je jutro prekoreno: „Da si dobra, ne bi došla sama!“ Teško zlatu na debelu platnu, I đerdanu na garavu vratu.

— Boga mi, đeco, nema para ko bi mi ga mogao platiti; a kad bi došla nužda, samo bih ga dao roblju za ručak. I ni za kakve pare druge! 12 Pitao Primorac Crnogorca: — Znaš li talijanski?

I amin, svatovi! (— Amin, amin! — odgovore svatovi svi u glas). 2 Evo, nama kuma došla, al’ ne prazna, nego donela puno svega: tri peciva kruha, možemo se svi ishraniti i preko petka i subote, makar i

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Ja se mašim rukom, a to nema glave; zaboravio je na vodi. Onda se brže bolje vratim natrag; kad tamo, a to lisica došla, pa vadi mozak iz moje glave, te jede; a ja polagano ajde, ajde, te se privučem blizu, pa potegnem lisicu nogom u

Kad se čuje u gradu da je došla galija iz nepoznate zemlje, navale mnogi da je gledaju, i jedan od onih ljudi koji je bio vrlo bogat, pozove gospodara

Ona dva konjanika još su pre od carevoga sina bila došla u dvor i pripovedila caru sve po redu šta su čuli i videli. Sad kad car vide čobana gde se vrati kući, odmah dozove k

dođe i progovori materi: „Ja sam ona tvoja zmijica što si me rodila pa sam od tebe u travu pobegla; sad sam, majko, došla k tebi da mi prosiš u cara devojku te da me ženiš.

” pa joj pripovedi kako je stradala, kako je muž prokleo i kako ide po svetu te ga traži, „pa sam” veli „došla pitati tvoga sina, ne bi li mi mogao on zanjga što kazati, nije li ga gde video, jer on preko svega sveta prelazi.

” A majka mu odgovori: „Nema tu, sinko, nikoga; ta ne može ovamo ni tica doleteti, a kako bi rajska dušica došla?” Sunce joj odgovori: „Ima, ima, majko, nego neka iziđe slobodno, ne ću joj ništa.

Po tome ona dođe k vetrovoj majci, te joj pripovedi sve kako je stradala, i kako je došla da pita njenoga sina vetra nije li on gdegod video takoga i takog čoveka.

” On joj zahvali na marami i na konaku, pa pođe kući; kad tamo, a to već došla i druga dva brata. Onda oni izvade svaki svoju maramu: njihove bile kojekakve, a kad on svoju izvadi, svi se začude, pa

Kako dođu u grad odmah otidu k caru da prose u njega devojku. Kad oni tamo, a dva cara došla da je prose i metnuli jabuke na sto. Onda i oni svoju jabuku metnu pored onih.

Bila snaha i svekrva. Svekrva bijaše lukava i nemilostiva na sirote, a snaha dobra kao dobar dan u godini: kad bi došla kakva sirota pred kuću, svekrva bi je obravnicom oterala, a snaha.

Otac joj nije bio kod kuće, već maćija koja kad je vidi, uplaši se da nije pastorka došla da joj se osveti, i potrči pred nju govoreći: „Vidiš, ja sam te na tu sreću uputila.

maćija kako vidi da joj mesto suza biser iz očiju ide, raširi ruke, pa je stane grliti i ljubiti: „Blago meni kad si mi došla! | A gde si mi tako bila?” devojčica kad stane pripovedati, a iz usta sve zlatna ruža.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

tridesetak godina, ali u lošem stanju CMILjA, prema potrebi: šankerka, kelnerica, kuvarica, sudopera; pre dva-tri meseca došla sa sela; blizu dvadeset godina ANĐELKO, zvani „Ćora”, lopov, nešto preko trideset godina MILE, stariji čovek,

GOSPAVA: Da ti ne bi da ti ja polažem račun? IKONIJA: Moram da pitam, kad nisi došla na vreme! Oni zgradilišta čekali, čekali, pa na kraju opsovali i otišli! Red je da bar kažeš što si zakasnila.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Počeo sam smatrati ep iskope i mirske sveštenike kao prave mirskoga naroda pastire. Kako bi mi došla na um imena muž i žena, ženidba i udaja, u svemu tomu predstavljao bi se u mom umu čin roditeljski, u kom činu upažavao

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

i vodio još tri sedlanika na pojište, pa kad ugleda Zvrljevljane, a on sitno poigraj, tako da je Maji (onda je bila došla maja s Krivicom i Galicom) srce igralo; četvrtoga, kad je već bio ozbiljniji, te se nije ačio junaštvom i hitrinom, no

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ti mi nisi donela miraz pa da imaš pravo da se isprečiš pred mojim bratom i kažeš: „Ja ne dam!“ Ništa mi nisi donela, došla si gola kao leska, košulju nisi imala... Njoj klonu glava: sećanje na oblačenje košulje i prošlo veče ponovo je zabole.

petak, ide vojska, četa vojnika, konjanika, vojska seče i nepunoletne, decu, decu, sinoć se nije poigrao s njima, buna, došla je buna, ko će Mu decu ishraniti i izvesti na put, noćas su se petlovi samo jedanput oglasili, sve se plaši carske

Onda je legla, opružila se, voda joj došla do brade: teško i glasno je disala zagledana u nisku pepeljastih mehurića poređanih na površini vode uz ivicu korita.

Kao da joj nije bio muž i čoček.“ Setio se razgovora između njegove majke i njene sestre. Došla je u goste i zanoćila. Aćim je s bratom i sestrom ležao na slami pored ognjišta, a njih dve su čarkale vatru.

Nikola izvuče bradu ispod kožuha i namesti uši da joj kroz pod i disanje čuje. Nije došla da spava. Iz kovčega nešto uzima. Sagla se, uspravlja se, izlazi, malo je zastala kod vrata... Ona zna gde je on.

Sa suzama. ćeš i vid isplakati.“ „Ako. Spašću se.“ „A on će opet devojkom da se oženi. Koja ne bi došla u ovakav gazdaluk? Baš je muškarca mnogo briga za ženu. Lakše ih menjaju nego košulje.

„Došla sam da ti pomognem“, promukao glas skršio se u reči. „Ako, gazdarice, ako!“ nasmejao se. Zabolele su je i reči i smeh

Nije to bio ženski plač i kuknjava kakve je do tog dana čuo. Tako je mogla da cvili samo neka zverčica što je tek došla na svet.

Smrt je zato došla da mu ga uzme. Ne dam te, lupi o zid, i jedva napipa vrata. — Doći! Doći! — ječi Simka. Đorđe je prestrašeno gleda.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Sav u ledenom znoju se probudi. »Došla veštica da se sveti!« —promače mu kroz glavu, ali otišavši u školu, zaboravi i krabu i svoj san.

Što se jesen primicala zimi, sve teže je ustajao iz kreveta. Ali kome to da kaže? A onda je došla ona jesenja, mrazna noć u kojoj su ga sve kosti bolele, a u srebrnoj, lelujavoj struji mesečine otkidali se orasi sa

pećini na dnu mora, gde se ni usred bela dana ne vidi prst pred nosom, nađe kornjaču Kamena leđa, i pokloni joj se: — Došla sam do tebe, majko!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Vremena su bila zla: posle rata, došla je kuga, posle kuge opet rat. Morije su vitlale po Srbiji. Uprkos tome osećalo se da se ono, očekivano, vreme ipak

Prva je opomena, shvatio je to tek u onoj tamnici, u Zvorniku, došla u leto pred boj na Mišaru. U uverenju da je dobro ispitao stvar, Stojan Čupić, u junu 1806, nagovori Protu Mateju

Priča o dečaku došla je mnogo posle priče o Dobrači, ali je ipak Dobrača taj koji svakoga dana obilazi dečaka. Kao i nekada, Čukur-česma je

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Sunce jarko zašlo već odavna; Ot'š'o danak, došla nojca tavna. Mome platno davno pokupile, Pa s' odavde mene izgubile.

I za navek kad se rastasmo, i tako Stežuć' svoje srce rukama obema, Otišla si plačna, zamrzla i nema, K'o što beše došla, tužno i polako. J.

Ti bi došla k meni bez suze u oku, Iako te boli razdiru i guše, Skrivajući jade i tugu duboku U kutima tajnim nežne tvoje duše.

Ti bi došla k meni, i pogledom jednim Poslednje bi zbogom rekla starom drugu, I miloštom krasnom, i poljupcem čednim, Zbrisala bi

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

viđenjem, ustrepeta ka sveštena ptica poćerata smrtnijem kricima narušnika mira vozdušnoga; na kraj bješe došla padenija, no hranitelj krilah sniježnijeh sveštenim je magnetizmom spase. „Sini - kaže - ognjem stvoritelja!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Aristarhova heliocentrična nauka, iz koje je iznikla teorija epicikala, došla je za vreme ona četiri veka koja dele Aristarha od Ptolemaja, potpuno U zaborav; ćerka Aristarhove nauke, kad je

Tu se nađe sa svojom vršnjakinjom koja je taman bila došla. To beše gospođica Storej, ćerka lekara koja je, nešto mlađa od Njutna, nekada bila njegova drugarica.

objavljivanja svojih „Principija“ ozbiljno oboleo, no nisam mogao tačno da doznam kakva je to bolest bila i usled čega je došla“. Hemfre se obazre po sobi.

vezu uglja i oksižena, što sam Vam maločas pokazao. Morao sam se zapitati kako je ona došla u izdisani vazduh i našao sam da je disanje lagani proces sagorevanja“. „Neverovatno!“ On se nasmeši.

A pri tome vaspitačkom poslu došla u Laplasu upomoć mnoga genijalna intuicija matematičara Lagranža“. „I Vi, dakle, mislite da je Lagranž bio genijalni

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I gledajući milo u Nikolu pitala ga svaki čas: — A šta bi radio da ti nisam došla, je li šta bi radio? Do jutrenja proveli smo u popovoj u ljupkim i veselim šalama i razgovoru kojim je ona znala da

videću je sutra na prozoru, okopilila se i ceo svet zna da je apotekarovo; i on se sad ženi drugom; a kad je policija došla da traži dete što je negde bačeno ona lično služi policiju kafom, smeje se i zanima s policijom.

i oficirske patrole, pa se izveštaji poslaše gde treba, divizija smesta dobi novo naređenje da se vrati odakle je i došla, posle nekoliko dana uzaludnih, nečuveno zamornih marševa.

Socijalist za ženske slabosti. — Pa, lepo, kad je to bilo? — Juče, dobri gospodine, sinoć. — A šta sinoć nisi došla da se tužiš?

Tada je ognjište, tj. otadžbina, izgubilo svoj značaj. Pa je došla filosofija i otkrila nove dužnosti pored one prema otadžbini, i proglasila čoveka građaninom sveta.

I za nekoliko dana groblje je na taj način zbrisano, a posle je onda došla bolnica, a za njom magacini. Eto tako je nestalo groblja.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

prisustvovao tim sijelima i slušao te razgovore, u dane kad nije bilo sunca pa djeca iz rodbine i susjedstva ne bi došla na igru s plavim jabukama u hodniku.

I zato, uvijek dalje! A u mome slučaju, mislim da je veoma samilosno došla ta vanjska, slučajna nesreća koja mi je povrijedila ruku i skvrčila prste koliko je bilo potrebno pa da mi prepriječi

preda mnom otvarale”, mene samoga to nije ni za trenutak uspjelo zavesti u zabludu i poljuljati u ocjećajy da je nesreća došla baš u pravi čas, u čas kad sam bio dopro do krajnjih granica mojih mogućnosti i kada ni bez toga ne bih bio kročio ni

U nešto kasnije vrijeme, kad sam se već bio opredijelio za „put umjetnosti“ , zastrepio bih kad god bi u razgovorima došla riječ na spontanost i neposrednost kao nužni preduslov umjetnosti: zabrinuo bih se nad vlastitom budućnošću.

Djevojka kudeljnoplave kose, obilato nasuta po licu sunčevim pjegicama, tek nedavno došla sa sela, pomislim. Predočavao sam kako sa svakim udarcem mirijade mikroba iz tepiha zakađuju njene svijetle trepavice i

Ondje, otprilike u sredini, malo više prema lijevo, na osmerokutnoj podlozi od tesana kamena, došla bi sjenica, kao neka pagoda, pokazat ću ti nacrt kod kuće.

I — što je najvažnije! — da baš u toj drugoj rečenici ležim ja, čitav ja. Ona prva došla je izvana: osjećao sam je kao nametnutu spolja, prišapnutu od nekog ne-ja; doduše mnogo pametnijeg i, nadasve, mnogo

* Jasnije se sjećam jedino kad su i opet (— o, po koji to put? — već sam izgubio račun! —) došla po me nečujna bijela kolica i kad su me ugurali u lift. Samo, ovog je puta moja prepuštenost bila veća.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Ama je l’ to odistine? Je li ti to meni dovodiš snahu, Đuro? — Jeste, majko: snahu i ćerku. — Dobro mi došla, dete moje! — reče starica i stade je iskreno grliti i ljubiti. — Blago meni, kad je’ vaka devojka izabrala moga Đuru.

— oseče se na njega gošća. — Madžarica, Švabica — jedna vjera, brate, a za moga pobru došla si kao naručena. Je li tako? — obrte se on Đurici, koji ne odvajaše očiju od Jule. — Ja nisam s raskida, ako ona hoće.

dovde si mi već došla — i on pokaza rukom na gušu. — I venčani ljudi ne trpe toliko od žena, kao ja od tebe... Brate, ti znaš s kim si se

Neću tako... Hoću da se muči, hoću da vidi neizbežnu smrt pred očima i da zna da mu je smrt od mene došla... Nek se muči!... I ja ću se mučiti !...

To beše kapetan. — Šta je to tamo, Milisave? — Viknu on, ne izlazeći iz sobe. — Došla, gospodine, ona devojka što ide sa Đuricom... Traži vas, kaže, da preda Đuricu. — Zaključaj brzo vrata spolja !

— Jesi li zaista ti Stanka? — Jesam, gospodine. — Što si došla? — Čuo si... Hoću da ti predam Đuricu. — Čudo to ?.. Ti živiš sa njim. — Kazaću ti na samo sve... — Dobro.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Deca se obraduju i otrče na breg gde im je Petar kazao. Petar sad digne ruku, mahne na decu, a deca potrče, no kad su došla već blizu njega, on onda prekrsti štakom, i deca se okamene. Sad Petar uzme sve tri ove stvari i pođe dalje.

Petar joj pritrči u pomoć. Kad je devojka došla k sebi, zapita ga: — Kako si mogao ovamo doći, i kako te džinovi nisu rastrgli?

Ali joj soldat opet ne dade, nego otide sam, pa kaže: — Evo je došla opet smrt, pa pita šta će sad raditi. Bog reče: — Neka sad mori stare ljude.

— Kakav kamen? pita je bog. A ona reče: — Kad sam došla najprvi put, pošla sam da te pitam šta ću raditi, a soldat mi nije dao yići, nego mi reče da si ti njega ovdje postavio

Ona dva konjanika još su pre od carevoga sina bila došla u dvor i pripovedila caru sve po redu šta su čuli i videli. Sad kad car vide čobana gde se vrati kući, odmah dozove k

naterala, — pa joj pripovedi kako je stradala, kako je muž prokleo i kako ide po svetu te ga traži — pa sam, veli, došla pitati tvoga sina, ne bi li mi mogao on za njega što kazati, nije li ga gde video, jer on preko svega sveta prelazi.

A majka mu odgovori: — Nema tu, sinko, nikoga; ta ne može ovamo ni tica doleteti, a kako bi rajska dušica došla? Sunce joj odgovori: — Ima, ima, majko, nego neka iziđe slobodno, neću joj ništa.

Po tome ona dođe k vetrovoj majci, te joj pripovedi sve kako je stradala, i kako je došla da pita njenoga sina vetra nije li on gdegod video takoga i takog čoveka.

Carevićka se hitro dosjeti, te će mu reći: — A zar ti nije došla knjiga? Ja sam ti odmah pisala da se povratiš, da se uzmemo. Ja sam te samo kušala.

Kad ona tamo, ali dečko, baš kao usprkos, opet pod kravu, pa počne sati da ona vidi. Ova sad, kad došla kući, počne čovjeku: — Čuješ, čovječe, evo ja ti i pošljednji put velim, ako nećeš krave klati, ja ma̓m odlazim od

Kad ona dvojica došla iz lova, pitaju za ručak, a Tarigora im sve ispripovijeda kako mu je bilo sa starcem. Sjutradan reče Krivigreda da će

Pop joj reče: — Pošalji ti njega doveče k meni, pa ću ga ja sjetovati. Kad ova to čuje, otide kući, pa kad je došla noć, opravi maloga tamo.

Petković, Vladislav Dis - PESME

sjala, Gde si zanosno gledala snove što ih nada plela, Gde ničeg ne nađe sem bol i sećanje da si pala, Tamo si ponova došla, jer si tu i mreti htela.

Otkad nisam bila ovde! Svetlo cveće već mraz dene! Ja sam jedva došla dovde. Tvoja cura naglo vene. Htela sam ti reći samo... Ah, al' suza guši, davi! Kako ti je, oče, tamo?

Jer jednoga dana, iz drugoga kraja, Noć i vetar bio, i duvao jako, Pa cveće i mladost umrli polako... Posle jesen došla na saranu maja.

Zvala si me sebi. Ja se nisam mak'o; Radost sva u tuzi prigrli me strasno: “Ti si je ljubio kao oganj pak'o, A ona je došla kad je sve već kasno.” I zaneh se potom.

Kad mu videh lice, ja osetih suze: Pružih njemu ruke, dubina ga uze. Ja opet sanjam. Došla mi kći, I dan veliki: sunce je greje. Ali i s njom mati. Srećni smo svi. Nju igra odne. Al' se slatko smeje!

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Sećam se, jedno popodne, kad sam izgubio sav novac i strasno žudeo za igrom, ona je došla k meni sa svežnjem novčanica i rekla mi: ”Idi i zabavljaj se! Što brže izgubiš sve što imamo, to bolje.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

U ovom slučaju pomoć mi je došla sa potpuno neočekivane strane, a za to sam morao mnogo da zahvalim svom crvenom fesu.

Govorio sam joj i o Kosovki devojci kojaje po cenu života i slobode došla na Kosovo polje da ohrabri heroje koji su umirali od rana; o Jevrosimi, majci Kraljevića Marka, nacionalnog heroja

Jednog ponedeljnika Džejn nije došla na posao. Pitajući za uzrok njenog nedolaska saznadoh da se prošle subote venčala. Iako sam se trudio da sakrijem svoje

Na primer, Maksvel je došao u Kembridž sa Edinburškog univerziteta, a Rut sa Universiti koledža iz Londona. Oba su došla na Kembridž zato što su ih njihovi profesori matematike, kao na primer slavni De Morgan, prvi Rutov učitelj matematike,

Ali u međuvremenu ste se jako promenili i ako tako nastavite ”guska” koja je došla u Kembridž može postati “Labud” kada ode iz Kembridža.

Međutim, proviđenje me je spaslo. Na Institut za fiziku došla su dva američka studenta željna nauke i znanja kao i ja. Jedan od njih, diplomirani student Harvarda, pokojni Artur

Ponekad sam se pitao, zašto su ova dvojica uopšte došla ovamo kod Helmholca kad im je bilo tako dobro kod kuće. To isto pitao se i Ejms pa se krajem godine vratio Roulendu.

njemu, ujedinjena Nemačka ne bi opstala dugo vremena da nije bilo brzog razvoja čelične i druge industrije koja je ubrzo došla za njom. Organizovanje Nemačke kao ekonomske celine, obezbedilo je i njenu jedinstvenu političku organizaciju.

Ali, na svu sreću, električna vuča je došla u pravi čas da spase Kolumbovu aveniju. U leto 1893. godine imao sam retku sreću da se često sastajem sa Vilijemom

Osvojili su mnoge nagrade, ali nijedna nije bila tako dobro došla kao moje vraćeno zdravlje. Oporavio sam se i ne znajući.

Kada ovo zračenje stigne do nas, bez ikakvog figurativnog izražavanja možemo reći da nam je zvezda došla u posetu. I ja se nisam služio kitnjastim frazama kada sam sunčevo zračenje nazvao miomirisnim dahom nebeskog mladoženje,

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Odakle si? — upita je neko od njih. —Iz daleka, čak iz Zagore. —Pa si ovde došla? —Eto, od nevolje. —Jesi li udata? — upade druga u reč. —Jesam, dušo. Ovo mi je sin, i glavom na nj pokaza.

Žena redom obilazi sve poznate gazde koji trebaju radnika; prošla je mimo crkvu i došla na kraj varoši. Ali nigde je ne zaustaviše, čak se neki na nju okosiše, vele joj: — Što će nam radnici pred Božić!

Ono se rano rodilo tamo otkuda je ona došla, na visima Crne Gore, ali do dolje još nije doprlo, iako je već ručano doba; priječe mu nadstojne visoke brdine između

Tek u postelji pribranija je. Misao je nosi otkud je došla — u grad u kome uvijek suton vlada. Sve svakidašnje navike u pameti su joj, i rado bi se k njima povratila, a žao joj

Zalažu se; on žurno, ona polako, kako se naučila. — Što si nevesela? Zar ti žao što si došla?... Eto, možeš se pohvaliti da si bila u Americi... Jedi i pij! Nemoj poslije da se tužiš na me!

— govori joj on u očitoj uzbuđenosti koju zalud nastoji da sakrije. —Što da se tužim? Od svoje sam volje došla, — odgovori ona, i silom se nasmije. — Uvijek je bolje amo nego kod nas... Vidiš, dobiva se prilično... Da bog pomože!

— A i ne mari za me: vidiš da neće da zbori... —Što ću da zborim? K tebi sam došla... —Nijesi ti za me! — ponovi on odlučnije— A i što ćeš mi? —Što govoriš? — začudi se Lazo. —Čuo si...

—Što govoriš? — začudi se Lazo. —Čuo si... Ma neću da me niko kune. Naći ću joj posla... Biće joj bolje no otkud je došla... — Meni je dobro bilo gdje sam bila, — veli djevojka zamišljeno.

Samo da joj se povratiti otkuda je došla. Cvijeta je već u godinama; davno su se stišali njeni djevojački osjećaji. Ne buni je ni Spasoje, koji se u grad iz

htjeti u sebi satrti svoju besvjesnu prostu volju, — pa napokon ona je na taj način od nepoznate joj čeljadi i na svijet došla! To je njeno, a za tuđu volju, što joj se nameće otkad za se zna, već davno je zamrzila.

S godinama Marko je sve okositiji. Narodilo se djece, a s njom došla i siromaština u kuću. Antica, zabavljena oko njih, ne može da mu u radu pomaže, ali on se na to ne osvrće, no je jednako

Zaustavi se na ulazu, pa, polažući na tle svoju košaricu, reče, kao da se hoće radi nečega da opravda: — Došla sam dolje da mi ovo robe ne pokisne...

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ali su one svejedno značajne. Za prvu ćemo kasnije videti da je sa njom slika ista kao u izvoru iz kog nam je došla, a druga samo pojačava to što se u proširenom opisu posle nebeskih tela dodaju stvarni (ukrasni) odevni detalji kruna i

Mišićeva saznanja odnose se na dve književne mode: na estetizovanu otmenost parnasovskopariske provenijencije koja je došla do izražaja u antologiji Bogdana Popovića (antologiji koja je početkom veka imala ništa manju i manje značajnu ulogu od

Još jedna razlika je posebno važna. To je prelazak iz tipično usmene u pismenu kulturu. Iz prve kulture sa jezikom je došla i usmena književnost, koja je svoju folklornu poetiku postavila kao temelj nove srpske književnosti.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Jest, molim te, još danas! Pa dođi, tetkaSavka, nemoj da ne dođeš. Ja, boga mi, ne mogu; da mogu, došla bih ti. Nemoj ti na to da gledaš, nego dođi kad god možeš.

što joj je nameštao zlatan zub, I to tako, ona ode kod zubnog lekara, sedne u onu gvozdenu fotelju: „Molim lepo, ja sam došla da mi promenite zub i da mi promenite zeta!” Hvala lepo!

” Hvala lepo! I ako ona počne tako, može još doći zubnome lekaru i reći: ja sam, znate, došla da mi plombirate zeta. DARA: Bože, Čedo, šta govoriš koješta! ČEDA: Ama, može, brate, sve je ona kadra!

VASA: Ti si bila kod upravnika varoši? ŽIVKA: Sad sam došla otud! VASA: Pa šta ti kaže? ŽIVKA: Ne mogu, veli, po zakonu; to nije, veli, prava uvreda, to je samo aluzija.

ANKA: Da!... ŽIVKA: Otkud ona! Ala je potrefila kad će da mi dođe! Pročitala je kučka, ono u novinama, pa sad došla da omiriše. Ne mogu, ne mogu da je primim, nek ide bestraga!... VASA: Pa ipak moraš, Živka, red je!

ŽIVKA: Pa vidim i sama da moram, ali, znaš, sve mi se prevrće u stomaku od muke. Sad mi došla, bestraga joj glava... Nek uđe! ANKA (ode). ŽIVKA (gleda po sobi): Ju, ju, ju, i gde ću da je primim u ovom vašaru?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

I nikada se više nije vratila, ni u pohode došla roditeljima; na šta inače obavezuje ukorenjeni običaj (prvič). Stanković posle venčanja kida sve ili gotovo sve veze

I što se prvo transformiše u ravnodušnost, zatim u zebnju i uznemirenost kad god bi joj majka došla, a ona je to samo u početku ponekad činila.

Majka se, dabome, doseća zašto je ćerka došla, pa svoj uznemireni pogled skriva pred njenom radoznalošću; to, opet, ćerka primećuje, pa tumači kao potvrdu svoje

Anica s početka zabranu ne razume možda zato što je došla sa sela. Zatim, o Anici se u Pokojnikovoj ženi pripoveda kao o udovici, a to je značajno zato što se u ograničenjima

Ta je razlika i došla u samu žižu njegovoga opažanja. U opisu Miloša Crnjanskog, kraj svega ostalog, tačno je uhvaćena i pojedinost koja

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Eto vidiš!.. Ustani, pomakni se!.. Ako ti je došla Austrija, nije ti se vratio sultan: ako sam raja ja, raja si i ti, a pop sam i po svemu stariji od tebe — ustani!..

Vidi da je ovome duša došla u podgrlac, da ništa ne vidi, no hoće da izazivlje bilo i puška da pukne. — Dajte, sinovi, po jednu kavu novim gostima!

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Ali onda da se nešto Zbiju, zgrle sa svih strana Uzdisaji mučenika, Uzdisaji sirotana — Uh, od kud si na to došla, Misli moja prepitoma!... Tad bi bila strašna bura, — Da užasna brodoloma! TRAŽE SREĆU (Od A.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: U lutriji? Ah! VASILIJE: Da vidiš šta sam snio. Kao ležim ja na krevetu, a ti si došla, pa me pitaš što mi je te sam tako neveseo.

Krakov, Stanislav - KRILA

Niko se ne nasmeši. I u mraku se osećalo kako su sva lica ukočena i zaleđena. Mala čutura obišla je celim krugom, i došla opet u one prve ruke. Videla se ruka kako se podiže sve više, a glava zatura sve niže. Ču se poslednje: — Glu—glu...

obratno se lekar Dušku, koji nije ništa razumeo. — Ni najmanje. Ivon se tek tada setila, da se izvini lekaru što je došla samo u lakom kimonu, kroz koji se proziralo njeno golo telo, da obiđe ovog teškog ranjenika.

Duboko u noć patrola se krenula iz plitkih rovova i vukući se lagano došla do već ugašenog ljudskog ognjišta. Telo je bilo gomila ugljena.

Petrović, Rastko - AFRIKA

“ Onda sam joj rekao da ću spavati tu kod magacina. I kad su svi otišli na spavanje, ona je došla. Tako je prvo veče bila moja.

Ima samo deset godina da se cela bela vlast Tabua utopila na očigled sve publike jednog broda kome je došla na aperitiv.

U strašnoj galami bubnjeva, pod jakim jutarnjim suncem, izgleda kao da je došla iz samog pakla. Smeje se, zadirkuje ceo svet, nudi im svoje sasušene grudi i trbuh.

Mislio sam da je možda i voli. Pitao sam je da li je sama tu došla, ili je ko poslao: — Se musje mon mali moa dil toa! (To gospod'n moj muž meni kazati tebe) — Ton mari blan?

To je igra koju sam ja gledao već u Boakeu a koja je preko američkih crnaca došla i u Evropu. Gumbe se igra vrlo iščašenim i dezartikulisanim rukama i nogama, rastavljenih kolena i isturenog tela

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

A, vjere mi, mahnita je! DRUGI TURČIN: Luda je, čestiti pašo, te od nas traži jedinca svog. SULEJMAN (vidi Stanu): Došla si zar?... A šta ćeš tu? (U sebi.) Sin joj je jošte noćas umakô Pa ko je, vraga, drži ovde još? (Glasno.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

k... Navrnuta čaša hladnoga napitka ne dade đeneralu da lepo dovrši poslednju reč. Razume se da je za prvom čašom došla druga, treća, četvrta i tako dalje; pa onda meze, pa onda vino.

Kuda? Prugovačkom doljačom na Lipovac i Sv. Stevan, da uhvati svezu sa Hrvatovićevom vojskom koja je onomad došla od Knjaževca, pa da zajednički udare na Ahmed-Ejubovu vojsku, koja je razmeštana odmah preko naše granice oko Gornjega

Hana za u Knjaževac. To je bila Fazli-pašina divizija. Ona je došla bila pod Zaječar te je u veliko-izvorskoj bitci potkrepila Osman-pašinu vojsku.

To je opet bila ona ista Fazli-pašina divizija, što je onomad došla iz Zaječara. Isturili su je napred jer je bila odmornija od knjaževačke turske vojske.

Ti se sećaš, da je pri kraju 1874 god., posle uzaludnih pokušaja Marinovićevoga ministarstva da radi sa skupštinom, došla ministarska kriza, y kojoj je ministar unutrašnjih dela Čumić udario podvalu svom predsedniku ministarstva, te se kriza

srpske ruke, da ga je ubila puška koju je partajska zloba na njega nategla, da je zapovest za ovaj gnusni zločin došla odozgo... odozgo...

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Kud ćeš ovoj crkvi, stubovi su pali — Veru su i ljubav sobom Zatrpali. Al’ već kad si došla u ovu samoću, Vidiš onu hladnu od mramora ploču, Tu ureži tvoje nepoznato ime, Pa dok žižak gori — nek gori pred

XXXIV Smrti, smrti, crna smrti, Ti si došla po nju, — je li? Ne preseci, Boga radi, Vezu našu! — A smrt veli: „Ja razumem tvoju strepnju, — Presekla sam vezu

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Dakle, naljutio se Bog na zemlju, povukao svu nebesku policiju i rekao: neka se tuku, ne bi li im najzad došla pamet!... Ugrabe tu priliku Srbi, i kidnu sa Krfa.

Kažu da je pre balkanskog rata u njima bila smeštena turska vojska, potom je došla grčka. Sada su u njima oficiri i vojnici rekonvalescenti srpske vojske.

— Gospodo! — poče govor „Fikus“. — Dižem ovu „šašu“ u „ščast“ po’pukovnika i... i komande mesta, koja je došla da nas „poždravi“. Potpukovnik odbija vino.

Htedoh da se preturim... Ženska!... — Otkuda ona? — pita veterinar. — Došla ženska da vidi. A prati je naš pukovnik iz pozadine. — Tešku službu taj ima! — veli u ironiji kapetan Radoslav.

Zadrhtao sam pred tom mogućnošću i s nestrpljenjem sam očekivao kad će se pojaviti. I došla je. Oči su joj toplo sijale. Po raširenim tankim nozdrvama rekao bih da je još ljuta na mene.

Nisi valjda odbio? — Pristao sam... Najzad, u tom momentu, ko ne bi pristao! I sutradan došla je. Bilo je, bilo sve. Ali... sve se to odigralo kao neka dužnost. — Besan čovek... dužnost! — ljuti se Luka.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Jerbo Sfrauchen imadoh ti, Pa od toga i Kopfweh! A i onaj tu je bio, Pa znaš da smo mi fâcheux. „Ja bih došla, ali, Lіebe, Znaš li za mein neueѕ Kleіd? Kako mi je, da vi'š, šnajder Ferfušov'o celi Leіb!

Ona k njemu došla, I kaže: — Šarmant, Okani se posla, Budi špekulant; Tek onda ćeš biti Pravi pevidrug, Dobro jesti, piti I —

A kad došla tamna noćca I zaspalo Cvet-devojče, U snu joj se prikazalo Sablja-momče, sahranjeno U mrtvačkom ogrtalu, Pa je njojzi

Bojić, Milutin - PESME

ranom, danima dušu varala bi manom, Da tobom zadnja završi se gama, Stara se priča ponovila snova: U stari grob je došla tuga nova A mislio sam mladalačkom čašom Da pevam himnu, pojen srećom našom.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

MARICA: Đoka! ANĆA: Pa šta? MARICA: To što sam ti kazala — Đoka! (Odjuri veselo u sobu, iz koje je došla Anđa.) ANĐA (gleda za njom i krsti se).

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Za potrebe srpske crkve uvožene su, često tajnim kanalima, crkvene knjige iz Rusije, s kojima je došla i ruska redakcija crkvenoslovenskog jezika. Od godine 1726.

Klasična srpska narodna lirika u obliku u kome je do nas došla prevashodno je lirika sela, pre svega izraz različitih vidova patrijarhalne kulture, koja je vekovima opstajala pod

Stilska veština, koja nije samo jezička, nigde nije došla toliko do izražaja kao u poeziji. I nijedan pesnik nije je toliko dugo i tako strpljivo usavršavao kao Jovan Dučić

Skerlića navela da ih nazove "lirskim realistima". Najviše su, međutim, došla do izražaja stilska obeležja impresionizma.

Jezik je bogat i kultivisan. U poznoj zbirci Tražim pomilovanje (1964) najviše je došla do izražaja glavna njena osobina: ona je pesnik sveta kakav jeste, i dobar i zao (za koji traži pomilovanje), a ne kakav

Jakšić, Đura - PESME

Je l’ to ljubav, je li šala, Te je tvoja ruka mala Na ramenu sedog starca Zadrhtala, zatreptala? Il’ si došla, zluradice, Da me varkaš, da me jediš? Izmučene stare grudi Da povrediš, da pozlediš? „Ja te ljubim!...

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Baba bi već odmah posle jela opet otišla, upravo vratila se tamo otkuda je i došla, u baštu, dvorište, da nastavi prekinuti posao.

I to tek što su došli. Jer, gotovo još i nepresvučena, baba bi odmah došla ovamo k njemu, u dućan. I to je bilo uvek svakog dana. Ispočetka, baba bi gotovo celog dana presedela.

Nosila je u ruci kanticu za zejtin. Tobož: kući nestalo pa došla da uzme. A znao je da nije u istini, da kod kuće zejtina ima, jer se uvek na veliko, u naročitom sudu kući šalje.

Mladen, jednako unesen u posao, smejući se u sebi babi, dočekao je kad je ona čisto nečujno došla i zaobilazeći ga na vratima počela da ulazi pozdravljajući: — Dobro veče! Zejtina nestalo pa...

Zejtina nestalo pa... — počela je, a on je, znajući sve, pogađajući šta hoće, prekinuo: — Ako, ako! Dobro kad si došla. Još malo da svršim, pa bar zajedno da idemo kući. Sedi. Sad ću ja. — Pa baš dobro — dočeka ona.

Oči, lice bilo je nekako čudno, izraz bio je nekako umoran, koščat. Ona nikad nije to mogla da podnese. Kad god bi došla, uvek bi zadrhtala. Ne od bola, ne od ljubavi, već od njega.

Mladen beležeći upita ga: — Šta je, č̓a Marko? On, još uplašenije, poče: — Ništa, sinko. Nego došla... Mladen zastade i diže glavu. Č̓a Marko još uplašenije nastavi: — Došla, sinko! I eno: sedi.

Nego došla... Mladen zastade i diže glavu. Č̓a Marko još uplašenije nastavi: — Došla, sinko! I eno: sedi. Pobegla i došla, pa samo ćuti i sedi. — Koja pobegla? Koja došla?

Nego došla... Mladen zastade i diže glavu. Č̓a Marko još uplašenije nastavi: — Došla, sinko! I eno: sedi. Pobegla i došla, pa samo ćuti i sedi. — Koja pobegla? Koja došla? — poče Mladen, a već je znao koja je to, da je to ona, Jovanka.

I eno: sedi. Pobegla i došla, pa samo ćuti i sedi. — Koja pobegla? Koja došla? — poče Mladen, a već je znao koja je to, da je to ona, Jovanka.

Luda, kao što je bog dao, pa eto dunula i ostavila svekra, muža i došla ocu. Samo još to je trebalo! — Ona, sinko! Došla i veli: »Živa natrag neću, pa bijte, secite! To je.

Luda, kao što je bog dao, pa eto dunula i ostavila svekra, muža i došla ocu. Samo još to je trebalo! — Ona, sinko! Došla i veli: »Živa natrag neću, pa bijte, secite! To je. Živa ja tamo više neću!

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

kolac, pa se okrene zapadu i kaže: »Do koca došla (bolest), a kolac ne prešla!« (ŽSS, 309). Na sličan način tera se g. kocem i padavica (ŽSS, 291). Od g.

D. r. je poznata kao siguran apotropajon. Nju drže u kući da ne bi došla kuga (ZNŽOJS, 7, 1902, 175). Na d. r. može se prepeti i bolest na taj način što će se bolesnik, na mladi petak ili

poznata je i drugim nekim ie ‹= indoevropskim› narodima, a poreklom je svakako iz skitskog istoka (otkuda je došla i biljka, v. Schrader, Reallex., ѕ. v.).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Baš da se svom duhovniku ne zamjeri, Ilija bijaše, odmah pošto je Božica u kuću došla, u varoši napravio molbu, vjenčanicu, i potrošio za nju preko sedam talijera, pa zar je on kriv što molbu nisu uvažili?

Nožem poče gladiti neizrađenu držalicu od sjekire, pa nije Mašu opazio, već kada je nada nj došla. Začudio se, jer je neko vrijeme što je ne viđa.

Nosio je u rukama komad upaljena luča i, poznavši sestru, začudi se što može da bude te je po ovakome vremenu k njima došla. Uto majka se diže da vidi što je, a i otac javi se sa svoga ležaja.

I nikako neće da reče uzrok zašto je došla, a kad Rade učesta besjedama, veli grcajući: — Ne pitaj me, već ako si mi brat, ne tjeraj me k njima! ... —A što?

Doktor pogleda po društvu i poče da govori: — Misao — veli — došla mi je u pamet ovoga časa u ovome zelenome odgojku.

— Dođi na selo, otvoriću ti dućan, pa da trguješ! — reče joj ozbiljno. ... — Došla bih gdje god hoćete, odgovori ona, ali pod jednim uslovom. —Da čujem, kaži! ... —Povela bih sobom ono dvoje djece.

Rade iziđe, a na raskršću u dvoumici je gde da okrene. Pade mu na pamet: — Dakle, došla je ta žena što će da zagospodari gazdinim imanjem na selu!

Projurio bi kroz tamni, zadušljivi hodnik, i odmah, čim bi u sobu ulegao, prislonio bi se na otvoreni prozor. Ona bi došla i namjestila bi se pored njega.

Pio je čašu za čašom, onako kako bi mu pod ruku došla... Sve kriomice pogledaše na nju. Ona se bijaše priljubila uz svoga zaručnika i čavrljaše veselo.

Na žalu stadoše sučelice, jedno prama drugome. — Ti si sama? — Došla sam načupat' malo trave, — odgovori djevojka mirno i pogleda u ruke. — Kako su mi se opalile od trave! — prousti.

Umilno mucajuć', pruži vrećicu da kupi kukuruzova brašna. — Rekli su mater da će platit' ... — Oh, došla si, a! — i diže se. — A di ti je bila mater kad sam je zva na radnju?! — ljutio se glavar. — Reci da ne dam ništa!

Marija se učini nevješta pitanju i mirno odvrati: — Došla sam pohoditi mrtve... Mladić ućuta. U taj iznenadni čas on nije našao nijedne ri ječi koja bi bila toliko uzvišena i

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Nisam sklon preterivanju, zaboga, pa zar nisam monah kome je zabranjeno svako oduševljenje telesnim obličjem. Došla je i ta noć. Jevđenije s kojim sam se sprijateljio, rekao mi je mesto i vreme, gde i kad će obaviti skidanje čini.

Manastir se nalazi na malom uzvišenju, što je bilo dovoljno da ovoga puta ne bude poplavljen. No voda je došla do samih zidina, pa je čak neko vreme bila prodrla i u manastirsko dvorište.

Makarije Ta žena preteruje. Došla je kod mene, usplahirena i ispunjena nemirom. Rekla mi je bez okolišanja da joj se ne sviđa što Dorotej izlazi iz

U gluvo doba noći, kada nikoga od radoznalaca nije bilo da nadgleda moju pokoru, došla je k meni Anka. Zbog mene je sve vreme čekala negde napolju i gledala kada će one najupornije savladati san da bi

Lovina im je došla na noge. Nas smo trojica ovde i jednoga će sigurno odabrati kad smo im već pri ruci. Koga? Matiju?

A oni oklevaju kao da ih ne zanima moje nestrpljenje. Ništa nije bilo onako kako sam zamišljao. Ona nije došla ni na kakvoj beloj kobili. Izašla je brzo na stenu, osvrnula se unaokolo kao da se plaši nečega.

okrenut leđima, zavirivao po plićaku, suzila oči, ujela se za usnu, okrenula se i otrčala istom stazom kojom je i došla. I on se najzad odlučio da se okrene. Ali, bilo je odveć kasno.

Ilić, Vojislav J. - PESME

No svetla mladost je prošla, I ti snuždena stojiš na njenom obronku travnom, Jer starost već je došla. Vreme je izrilo bore po tvome čeocu tavnom I zlatne nestade kiše, I gromovnika s njome.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

To je bila oduvek naročita veština svih sveštenika - stare Mesopotamije. No, ne tražeći, u stvari, istinu, ona im je došla i nepoznata, pa nije bez interesa videti kako se to desilo.

“ - „Šta kažete? A Vi ste mi nekad govorili o astrologiji sa omalovažavanjem! No ona je, jel’te, u poslednje vreme došla opet u modu, i mnogi veruju u nju.“ - „Moda! Zakonik žene!

Ta lađa je bila došla u posetu i trgovačkim poslom u Sirakuzu, i spremala se sada na povratak u Aleksandriju. Nakrcana robom, ona je samo

I Kleopatra je došla. Oficielno, da zatraži od rimskog senata titulu prijatelja republike, a, neoficielno, da bude prijateljica Juliusa

i pet metara, pa bi dobrim delom pala u Dunav, ali se ne bi od njegove obale udaljila više od sto pedeset metara. Došla bi, po prilici, donde gde Dunavom pliva ona klada. Godine 1930 pronađena je opet jedna nova velika planeta, Pluto.

XX RAZNE USPOMENE IZ DETINjSTVA Dalj Došla je jesen. Na travu, džbunje i drveće moga vrta pala je kao neka senka tuge; i nebo izgleda zamišljeno, a Dunav snužden.

Ali se to u njegovom držanju, skromnom preko svake mere, nije ispoljavalo. Ta njegova simpatična osobina karaktera došla je do punog izražaja i prilikom njegovog predavanja koje je, sutra dan iza našeg sastanka, održao pred punim amfiteatrom

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

MATI PEVA ŽARKU JOVAN SUBOTIĆ Ustaj mali Žarko, Došla ti je kuca, Da joj dadeš rucka, Došla ti je cica Da joj dadeš vinca, Došlo ti je tele Da ku dadeš mleka: Ljoke, tele,

MATI PEVA ŽARKU JOVAN SUBOTIĆ Ustaj mali Žarko, Došla ti je kuca, Da joj dadeš rucka, Došla ti je cica Da joj dadeš vinca, Došlo ti je tele Da ku dadeš mleka: Ljoke, tele, ljoke! Neda Žarko mleka, Treba za sebeka!

Stanković, Borisav - TAŠANA

NAZA (uplašeno Sarošu): Što je to, što ovako dockan, u nevreme, veselje i svirka? Da me je sam paša zvao ne bih mu došla, ama ti, ti si moj paša! Sad će i družina da dođe, a ja potrčah da vidim šta je. SAROŠ (pokazuje joj da sedne): Sedi.

MIRON (uzrujano): Da, da... Ne misli! ne misli! I ne treba da misliš, da ne bi zbog toga došla sebi glave, poludela... Ulazi Arsenije. ARSENIJE (užurbano hvata Mirona, da ga vodi): Hajde, dedo!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Kraj grobljanskog bunara, dala je gospa Nola sahraniti nesrećnog pijanicu veterinara, a posle je tu došla i Pava veterinarka.

Rodih se u nekoj debeloj koži, i ona mi sve kosti poravnala, i došla sam trupac. Lepom čoveku se moraju i kosti videti, jȁ!

Za Nolu i za njenih šesnaest godina, došla su velika iskustva i iskušenja. Vatrena žena prosto je opijala njenog oca, i mlada devojka je gledala u kući pravo

Veruj meni, koja sam ti iz tegotinje došla, nije siromah onaj koji nema, nego onaj koji je imao pa izgubio... A što kažeš za Švabu: da bude jedan manje, pa Švaba

bezmalo neke prijatne malaksalosti onih udovica koje ostaju u žalosti bez ikakvih životnih briga; kojima je sa imanjem došla i vrsta slobode; koje su zdrave i jake karakterom i osećaju da i same nešto mogu i vrede; koje se možda oprostile

Boško se pridigao, popravio, za godinu dana. Onda je došla njegova smrt, i nov „miraz” Talijanki, koja je pretila da će doći, i, ili tražiti dete ili...

Ljuba i Paula molili su da pređu u mlin, a po potrebi će raditi na salašu i u varoši u kući. Na Paulino mesto je došla druga Totica, starija žena, čija je kći služila čak u Pešti, i, kako je Totica tvrdila, ličila mnogo na gospojicu

— Nisam htela da ti govorim dok si bila bolesna. Sva tri pisma su od matere moje. Vidiš po datumu da su došla jedno za drugim, a ti si ležala.

je, i meni je žao nje— Ti, Nano, kupiš sav svet, pa bi, ja znam, skupila i nju, ali ona unapred poručuje da ovamo ne bi došla nipošto... Piše, ako bi ti pristala da me pustiš, i ako bi me ko pratio, da to ne budeš ti.

Pred maturu, koju je Srba polagao u susednom gradu, desilo se, međutim, nešto drugo. Došla je depeša, i gospa Nola je naglo otputovala. „Odnela je šešir s perjem .” — „To ili je dobro, ili ne valja.

Ali, ja velim, što god se ljudski radi, i poduže traje i poviše košta. Fala Bogu, kad sam došla dotle da o tome s vama razgovaram, da vas spremam za velike škole, iz kojih ćete mi doći gotovi ljudi, radost moja

teže bilo u životu da ti ja nisam bila i majka, a ko zna šta bi bilo od mene, u ovom kraju, i pored Todora, da nisi došla ti. Ti si bila sreća i za sirotog Todora; sećaš li se kako te je voleo i mazio?

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

« Čitatelji, dobro upamtite ovo izrečenije. Koliko je nji bilo kojima je došla pamet, ali docne, jer nije našla glavu. Romana je gornje razmišlenije tako opečalilo i pogruzilo, on takovo

« Čitatelji, dobro upamtite ovo izrečenije. Koliko je nji bilo kojima je došla pamet, ali docne, jer nije našla glavu. Romana je gornje razmišlenije tako opečalilo i pogruzilo, on takovo

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ali sam ja nastojao svim silama da svoje novo saznanje i primenim. Već kada je pred podne došla tetka, ja sam joj rekao da znam zašto nema nadut trbuh, a kad je posle podne došla gospođica Savka, protina ćerka, ja

Već kada je pred podne došla tetka, ja sam joj rekao da znam zašto nema nadut trbuh, a kad je posle podne došla gospođica Savka, protina ćerka, ja sam joj rekao: — Pazi da ne budeš nestašna, jer će da ti se naduje trbuh!

Tako sam je ja jedanput i primenio i zbog te primene imao teških neprilika u porodici. Došla nam je bila u goste neka strina, jedna zrela devojka od četrdeset godina, koja se nije udala jer „nije smela da se

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Duvao je vetar, pa mi se činilo kao da se smrt zlokobno ceri, te požurih da sam što dalje od ove žalosne barake. Došla je i komisija, te po spisku predadoh decu. Odmah zatim stiže i lađa.

Ali kada smo bili u zenitu svojih želja i nadahnuća, došla je stvarnost. I kakva stvarnost! Došao je rat, da nas sa tih sunčanih visina svuče na dno pakla.

Sad radim plan za napad. Dobićete odmah. U dolini se čuje puščana paljba. Prednja pešačka odeljenja došla su u dodir. Plotuni pušaka su sve češći. Vidimo kako se naši pešaci žurno ukopavaju.

Sada je došla u pitanje bugarska ofanziva kod Ostrovskog jezera. Jer ako naši uspeju da ovladaju Kajmakčalanom, onda mi njima zailazimo

Petrović, Rastko - PESME

Čak ni lepota nije osobiti moj moral, jer je i ona došla posle nužnosti tek i zbog nje. Pretpostavimo čak da, zbog tvog osobitog držanja, priroda nikako ne stigne da te

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Prižmiriše se gnevne oči i dečak vide: nisu to trnjinice, već kupine crne kao da su stigle sa dna pakla. »Došla kupina da se sveti, znači?

Očisti šumske izvore i potoke. Možda će ti poštedeti život. A voda već do brade došla. Šta je mogao do da obeća dečak da će iz očiju izvorske dece povaditi sve trunje, poslušati naredbe Majke Voda, samo

— Otkuda ti ovde, ženo? — zgranu se Sunčeva majka. — Ko te je preneo? Šta hoćeš? — Sama sam došla! — reče majka. — Tražim sreću svog sina! — Ti mu je ne možeš dati! — Sunčeva majka zavrte tužno glavom.

— reče strogo Sunčeva majka. — Bolje se vrati odakle si i došla. Preteška je cena koju bi trebalo da platiš za sreću svoga sina.

od svih, izrasta jedan cvet, a iz njega izlazi devojka s cvetom u oku, smeje se i polazi k istoku putem kojim je žena došla. — Tvoja je služba završena! — Sunčeva majka tače ženino rame. — Možeš ići..

Pruži dečak ruku preko stola: — Zdravo, i dobro došla! — reče. Pruži ruku preko stola Princeza. — Čekao si me dugo? — upitno se unese dečaku u lice. — Dugo, predugo.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Sutra, sunce već izišlo visoko, visoko — a nje iz sobe još nema. Majka joj došla u pohode. Ona se još ne budi. Svekrva stoji pred vratima, budi je i tužno poje: O jansana a’nn đeldi Ojan, ojan, maz.

A ona mrtva i čista. Muška je ruka ne pomilovala, ni usta celivala. Mrtva i čista... * Svekrva ti je došla, stidi se, more! ** I otac ti dođe, zastidi se, more!

Dan i noć samo njega gledala. Što na sina duša zaiskala, sve majka davala, a sin — bolan! Porasnaja sin. Došla snaga, mladost... Došle bašče, cveće, mesečina. — Zamirisale devojke!... Sin poleteja. Sve što iskaja, sve imaja.

Šantić, Aleksa - PESME

To njemu kradom došla bi vila U velu kô pena što je; I sva kô jedna ruža je bila, A s nje dragulji siplju boje, Po njedru joj se zlatna vlas

Ta gomila sveta dosadom me kinji, I drugovi sami teret su mi sinji; — A ta je sva meni stoga došla čama Što se moja draga sad zove ''madama''. 29 I dok sam ja dugo dangubio, sanjô. Po tuđini lutô i sve kera ganjô.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

epska poezija bujala u narodnim dubinama mnogo vekova pre pojave vlastele, da je u tim dubinama stvorena i da je otuda došla i u vlastelinske dvorove.

O dušanu i njegovom sinu Urošu ima više pesama. To je razumljivo kad se ima na umu da je stara država pod Dušanom došla do najveće snage, a pod Urošem se raspala. Doduše, predstava o snazi Dušanovog carstva u pesmama je vrlo maglovita.

U pesmama o Marku došla su do izraza i takva shvatanja narodnog pevača koja su danas zastarela i nazadna, ali koja su bila sasvim prirodna pre

A đevojku sada ćeš viđeti i prsten joj dati po zakonu“. A kada je tavna noćca došla, ne donose voštane svijeće, već po mraku izvode đevojku.

Kad ujutru jutro osvanulo i pred crkvom zvona udariše, sva gospoda došla na jutrenje. U crkvi su službu savršili, izljegoše iz bijele crkve, u stolove pred crkvu sjednuli, šećer iju, a rakiju

Al' besedi vojvoda Prijezda: „Muči, ljubo, mukom se zamukla! Gdi će biti lagum pod Moravom?“ Potom došla ta nedelja prva, i gospoda otišla u crkvu, i božju su službu ostajali; kad gospoda izišla iz crkve, tad besedi vojvoda

Uze Jela dva kondira zlatna pa otide u pivnice donje. Kad gospođa pred pivnicu došla, al' pivnica puna janičara: papučama piju vino ladno a u zdravlje Jelice gospođe, s pokoj duše Prijezde vojvode.

povratiše, oštro hode, a oštro govore: „O naš brate, Vlašiću Radule, neće snaha konja da odjaše dok ne vidi za koga je došla“. Naljuti se Vlašiću Radule, golu sablju u rukama nosi: „Odjaš’ konja, kučko, ne đevojko! Odjaš’ konja, odsjeć ću ti glavu!

Al̓ govori sluga Milutine: „Oj, boga mi, gospo Anđelija, Jovo tebe čekati ne može, jer je njemu hitna knjiga došla; već ponesi u brašnu kolače, a košulje u bijelu platnu“.

Al’ besedi Đurađ Senkoviću: „Drago čedo, Senkoviću Ivo, jesu dosad knjige dolazile, al’ ovaka nigda došla nije; ako li je kad i došla ’vaka, a baba je onda mlađi bio, pa se nije od knjiga plašio: ovo j’ knjiga age od

Đurađ Senkoviću: „Drago čedo, Senkoviću Ivo, jesu dosad knjige dolazile, al’ ovaka nigda došla nije; ako li je kad i došla ’vaka, a baba je onda mlađi bio, pa se nije od knjiga plašio: ovo j’ knjiga age od Ribnika, aga mene na mejdan

Pa odatle otište dorata i oćera poljem pred svatov’ma. Zdravo došla u Prolog planinu, na busiju prvu udarila, na busiju Kune Hasan-age; govori joj Kuna Hasan-aga: „A, bora ti, mlada

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

kamena U okolini Siska Bave se bacanjem diska Ta ljubav preterana Možda im je ostala od Kulina Bana A možda im je došla neka stiska Pa se bave bacanjem diska U okolini Niša Bave se bacanjem slatkiša Javite niškom kapitenu Ne mora se

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Šta radiš tu? — strogo poče Jovanče. — Došla da vas vidim — tiho reče Lunja i pogleda ga tako dobrodušno svojim velikim tamnim očima da Jovanče, već spreman da

Umjesto Lunje u razgovor se utače nakostriješeni Stric: — Došla je ona da nas špijunira, znam ja nju. Lijepo se provukla nazorice za nekim od vas, za nekom budalom koja se nije

— Je li tako, Lunjo? — upita Jovanče. — Za kim si došla? — Za Stricem. On se nikad ne obzire, samo pruža korake. Čitava družina prasnu u smijeh i sabi se u čvrst krug oko

— Aha-ha-ha, došla za budalom, veliš! — Ko li je ta budala, ej Striče? — Ja sam budala! — odjednom dreknu Stric, munjevito priskoči

požar sve se bliže primicao domovini naših dječaka, nesrećnoj Kraljevini Jugoslaviji, nepripremljenoj za odbranu. Došla je zima, razigrana, blistava, hučna, s vjetrovima, snježnim kovitlacem i fijukanjem oko svačijih prozora.

Lunja šmrcnu gotova da zaplače, a onda naglo zagladi kosu i u očima joj sinu povrijeđen ponos. — Ja sam došla ovamo samo zato što me je pozvao Jovanče, pa ću s njim i poći na Lisinu. Moji kod kuće ne bi me ni pustili bez njega.

— Idi za njima nazorice, a ja ću trknuti do radionice da javim — reče starac. — Kad te zovnemo, da si brzo došla. Poljar odjuri do radionice u Gaju i uzbuni stražu. Četiri naoružana partizana odmah krenuše u potjeru, s njima i Lijan.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

BOGORODICA U PERSIJSKOM TABORU Jedanput bijaše pod Carigrad došla tuštena persijska vojska i naokolo opkolila zagoneći se jurišem da ga uzmu.

Čudiše se što bi to bilo, kad su je svi videli, jer je onde došla. Ne sverovaše, nego se zato svadiše među sobom: udri de, čiji ti, pa ti! biše se i sekoše taj dan do noći.

Niti bi mu pak sva braća došla na poklonjenje, tražeći u gladnu godinu žita od njega. I šnjihovim ubistvom, proznaše mu izvršene na njemu snove...

plačući mu i jecajući, preuze ga san, te malo zaspa i smotre u snu onu ženu što joj je dao bio otkup muževlji, gde je došla onde k njemu i stoji pred njim, te ga pita i veli mu: — Što je to od tebe gospodine, što li si tu zatvoren, i krošto te

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Sve su one došle na poziv Jevdin, samo najmlađa, tetka Doka, došla je, kao i uvek, nezvana. Bila je to još lepa i jedra žena, malo čudnih manira. Često se zaboravi, pa zviždi sokakom.

tetka Taska kad joj rekoše kako stoji s njihovom Zonom, kojoj je ona još jednako redovno donosila, kad god bi im došla, badema i rokčića, smatrajući je još za dete. — Leleee! Što se napraji odi naš varoš i odi devojčiki u sadašnji zeman!

Zona u sobi do njihove. A one sede i šapuću — čude se što im nema nikoga. Nije došla ni Aglajica da im ispriča i raportira sve što se desilo za poslednju nedelju dana, a nije tu ni Zujica da im razmeće

— Damno te ne beše pri nas... — reče joj s neke visine Tašana. — Ama, imam si, ete, niku muku, — a ni sag vi ne bi došla! — E, što si imaš? — pita je Tašana. — Sedi si na jedno kafe. — Nesam si došla za kafu, veće... — Vaske, mori!

— E, što si imaš? — pita je Tašana. — Sedi si na jedno kafe. — Nesam si došla za kafu, veće... — Vaske, mori! — prekide je domaćica. — Vaskeee! — niknu Taska.

Doka se iskašljuje i sprema da otpočne, srče kafu, razgleda po sobi, pa najzad poče: — došla sam si, ete, na jedan eglen... Zaradi neku poslu... E što si stala tuj pri men’ kako šiljbok niki?!

E veće nema! I čorbadžijsko neje do veka... — E, dosta de! — veli joj ozbiljno čorbadži-Zamfir. — Došla si, navodadžisala si, ništo neje bilo, — e, sag se vrćeš... Sas zor ne biva!... — E, zašto da neje Manča prilika?!...

kad se na sefte i na seftedžiju mnogo polaže, banu u Manin dućan niko drugi nego baš sama glavom tetka Doka. došla je da mu kaže sve šta je i kako je bilo, i pošto se sve rđavo svršilo, da ga, naravno, i uteši.

Proklinjao je i onaj čas kad je sludovao i priznao tetka Doki jade svoje. I tek kad mu je ona opet došla i ponudila mu se da popravi celu stvar, — tada se tek još više uplašio i rešio se da sam pokuša još jedan, i to

Zla slutnja se obistinila. Tetka Uranija joj je sve ispričala. Kad im je, veli, ona razgovetnije nagovestila zašto je došla, oni, Jordanovi, su se učtivo izvinjavali: da im dete nije još za ženidbu, da nije odslužilo vojsku, da će ga možda

Odsekla ga Zona, ošišala se, a na tršavoj glavi joj muški šešir neki (pa došla ista poznata madmazelj d’Angulem, što uči decu francuski).

i predade mu kitu belih hrizantema — Jošte te je pozdravila da gu prošćavaš, zašto je prolet damno minulo, jesen došla, — zimske ruže su cveće!... Nesu ruže od prolet, ama neje, reče, veće ni ona što je bila! Bilo cveće — bilo i Zone!...