Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Jesi ti glava u ovoj optštini? — Jesam, gazda-Rako... A što pitaš? Zar ti dojako nisi znao da sam ja kmet? — odgovori mu Stevan malo začuđeno. — Pa šta činite vi, ljudi?
Kazali smo da mi nabavi alat što mi treba — pa dojako još ništa. A ovamo svaki čas me tera đa ovde, đa onde da radim. — E pa, vi'š!
valja, u Kosmaju se viđalo i vampira, i veštica, i zduhaća, i drekavaca, i svakog čuda, ali — divljih ljudi nikad dojako.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Onaj tihi, mirni, domaći duh što se dojako beše ućutkao u njemu, poče se boriti... Ali Stanko steže srce. Uguši te misli i truđaše se da sasvim zaboravi šta je
Radičević, Branko - PESME
Mesec sinu — a moj pobre, gleni, Već su odsvud Turci opkoljeni, Đaur stiskâ kâ nikad dojako, Bar Turcima učini se tako, Te zovnuše Muhameda svoga, — Jao Turci, prođite se toga, U se, jadni, jer tako mi
Sa konja sjaa, uniđe u dvore, A mlogi ozdo glede na prozore; Zastrti uvek bili su dojako, Al' sada biće valada inako.
18. Ta da svega baš nestane Što smozgasmo mi dojako, Samo da nam vas ostane, Ao kveko, ao frako, Pa nam osta slava lepa, Dok pod nebom ima repa. 19.
Naša dekla tu uzdanu, I suza joj jedna kanu. 48. Zatim reče: „To je lako, Jer imado jedinoga; Posle njega sve dojako Ne pogleda baš nikoga. Oh, on beše —“ tu mi uze Od očiju trti suze. 49.
Po glavi mu misli se premeću: Kad god junak u goru zamakô, On proklinje svoju lošu sreću, Uvek štogod ulovi dojako, Jal' medveda, jali barem vuka, Ali sada... to je grdna muka!...
Jera čudo, veruj mene, tako, Sele moja, ne vide dojako, Pa oli si iz gorice vila, Ol' te barem vila odojila.“ Tako pita devojku Mileta, A junaku odgovara Cveta — Cveta,
“ Jedan veli: „... puško, kô dojako“ Drugi veli: „... kano babu moga“, Treći opet ne zbori nikako, Gleda pušku, gleda mača svoga, Pogleduje tu
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
No silam našim potpora nužna gde? Ah, tu ot silnih ne možeš tražiti. Iz sebe uzmi! Znaš što j' meni Serce i duša dojako bilo. Ne lažnu hvalit Serbljina zaslugu, I česnost, pravdu, dobru ko opštemu Teženje hrabro; zlatnu kazat Istinu!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
govoriti), Vaša ova sistema tako mi se duše moje, koja samo za dobrodeteliju čezne, kosnula da ja, premda sam dojako uvek postojana bila — i samu nepokolebimu reč moju pogaziti gotova jesam; zato, dakle, počitajemi g.
) — raspravljati DJEJATELNOST — delanje DOBRODETELj — vrlina DOBRODETELNO — s puno vrline, čestito, valjano DOJAKO (zast.