Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I, uhvativši je za ruke, upilji u njene oči i lice... U ovoj tihoj noći, u ovoj nemoj tišini, sama s onim koji joj je dražiji od očiju, Jelica oseti kako joj krv udari u glavu... I ne umede ništa odgovoriti. — Je li, bolan!... Što mi ne kažeš?